| >" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја б |
| ребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Беогр |
| полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> |
| народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</no |
| ва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Ма |
| рси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, |
| веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се ње |
| грали да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варош |
| ругови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при први |
| зив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено. |
| х радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком. |
| што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви на |
| ну.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело дру |
| док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву |
| свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај т |
| це, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чег |
| западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мањ |
| оба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „ |
| мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, од |
| {S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад |
| пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суре |
| ити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном бело |
| обити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, гос |
| уде.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи: |
| мова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p |
| а их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. < |
| у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Он |
| м га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу |
| ио млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-д |
| да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и |
| , исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ва |
| повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом |
| далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њ |
| кције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназиј |
| , Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, к |
| два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај |
| човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавиц |
| те заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, |
| бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p> |
| p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да ј |
| је право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радик |
| ично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је он |
| да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да н |
| 296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} |
| у, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> |
| кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} В |
| ни.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, кој |
| он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, |
| ке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на коли |
| ожница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, |
| је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе |
| вом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се |
| о</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима... |
| испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p |
| је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, за |
| ова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да к |
| би звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог орман |
| о бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране |
| ета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p |
| и, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после из |
| атна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на |
| хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујат |
| и сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У |
| ри.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p> |
| S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" |
| p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна |
| ети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одгово |
| м, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих |
| међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што |
| асто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда м |
| ла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумња |
| ају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојаг |
| д камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких пл |
| и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћут |
| по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухв |
| ти!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри св |
| ојекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звац |
| кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— |
| Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је |
| 07" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухва |
| ким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора св |
| кињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као |
| више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либер |
| што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на влас |
| же разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јол |
| зврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле |
| реседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви |
| титу нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у ш |
| p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам |
| тац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмур |
| подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подк |
| уо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли |
| — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани н |
| ребало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неш |
| ти па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столи |
| ита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи веков |
| кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину |
| меном....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може |
| ко је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, го |
| та којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој |
| и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњев |
| амога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> |
| S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда В |
| неше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> |
| <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратим |
| учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — |
| а моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Да |
| бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима |
| г ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о и |
| о умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и бе |
| се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S |
| а....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: ј |
| врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше. |
| ине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} |
| е већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходник |
| а? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево |
| а камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати |
| и на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав |
| још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окре |
| {S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Ми |
| , сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегн |
| елник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдал |
| е наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што м |
| аших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте |
| врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленк |
| е народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се јо |
| ирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</ |
| јица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, про |
| дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb |
| и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, з |
| се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо јо |
| а што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S |
| у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type |
| > парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест ро |
| дите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћ |
| новој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим соб |
| з претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети.... |
| је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и с |
| оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у |
| хватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као |
| {S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, шт |
| ним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну |
| н је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети |
| платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене |
| чицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку не |
| кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по ма |
| кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште на |
| ead> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{ |
| Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас ј |
| <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> |
| наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког |
| шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, |
| , а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али н |
| о.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стај |
| , а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жал |
| Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{ |
| удију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они ве |
| е прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по |
| —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим д |
| акве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, |
| су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету л |
| су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> < |
| а их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} |
| азили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог кап |
| остију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар изме |
| ри њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је |
| е јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се |
| /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <mi |
| лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, |
| епа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - |
| живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду |
| место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад там |
| е очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним |
| крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру |
| /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онд |
| вика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n= |
| трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше ди |
| а то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим тр |
| но се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану ко |
| е само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока вод |
| ком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— |
| ве — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо |
| уњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" |
| и....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — к |
| S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје. |
| <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли к |
| е чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви |
| е одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији ч |
| по се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два тр |
| то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку це |
| Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро. |
| е у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и |
| твориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој |
| оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех |
| ње с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља раз |
| погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну |
| звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговет |
| > <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p> |
| атница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} |
| што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Ту |
| е, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће д |
| p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега у |
| е чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, |
| беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Ос |
| талији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се с |
| 14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, |
| овором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша ст |
| је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У оста |
| {S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све из |
| акво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — са |
| а.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира ди |
| е и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слу |
| ечи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна |
| дах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а |
| сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани ју |
| ра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после н |
| дерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Ов |
| беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху < |
| оле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека ни |
| обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живо |
| И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мај |
| о чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавн |
| отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, |
| 00 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе бриц |
| читеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{ |
| нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — |
| гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по је |
| Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на |
| поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај с |
| а посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— |
| рвима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан дана |
| то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пај |
| ад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p |
| ола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз је |
| он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да |
| ам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа |
| је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, |
| а.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљива |
| ког судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај ум |
| темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да |
| церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечер |
| му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата ка |
| ић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на |
| чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, |
| а је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој п |
| а Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, |
| во одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.< |
| нило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којо |
| лу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у |
| ..{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксат |
| се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасн |
| } Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. |
| м брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше ста |
| си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намр |
| њак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају |
| па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупшти |
| рину трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ |
| Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на к |
| ирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени! |
| ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад у |
| S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми ј |
| и нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна ду |
| не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита |
| џбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда |
| приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <p |
| кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом |
| Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог о |
| д самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> |
| дан терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у н |
| е боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и |
| оре чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак про |
| његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног с |
| — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који ниј |
| к, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долази |
| за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђил |
| <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тра |
| к због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђи |
| ићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.< |
| који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба н |
| Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац |
| је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да м |
| — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја |
| и казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом поша |
| егде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка... |
| — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник рад |
| </p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па оп |
| ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није ис |
| , господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, до |
| олних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред сам |
| ри.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком |
| маћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у ас |
| можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату бил |
| S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се глас |
| им црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекал |
| “ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S |
| цо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n=" |
| и наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Б |
| роштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је |
| оја само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онд |
| астима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта |
| уче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и |
| ји, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се ве |
| у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чарш |
| њире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао |
| рај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p |
| па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су и |
| их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, |
| внике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља. |
| једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— |
| ло 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан с |
| пре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке ш |
| по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је |
| ога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. |
| атио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи |
| дном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Т |
| нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме |
| ресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејак |
| p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> |
| ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ов |
| а у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га |
| а у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавч |
| ! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Н |
| .{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чит |
| и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову |
| је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под а |
| што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама |
| н се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где |
| ово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док с |
| ћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трош |
| а за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочиј |
| ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радика |
| ну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала... |
| ешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подво |
| ља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило |
| главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњи |
| звлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Оч |
| е јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три |
| ; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види с |
| о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</ |
| и развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Д |
| један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" / |
| мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подр |
| к нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?. |
| атове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођо |
| њу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за |
| , под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја |
| аори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхић |
| синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <mil |
| су.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њег |
| а га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, н |
| ина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} |
| .{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „м |
| ш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је ј |
| ..{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не б |
| еко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш подо |
| во одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као |
| енуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт |
| , ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно |
| источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на ко |
| е до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом з |
| ед својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у оч |
| {S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете с |
| није поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским |
| чкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће |
| S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заб |
| а одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге |
| својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с |
| рећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и по |
| има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали |
| тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује па |
| о на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се |
| едити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ва |
| м, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у тво |
| сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну |
| оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се чо |
| биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртам |
| бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд |
| упштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....< |
| ека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа з |
| pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен |
| њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се и |
| и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само |
| ањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти |
| њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у в |
| иче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} |
| pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га |
| ; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?! |
| спод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је |
| у очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати п |
| } Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, к |
| цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} |
| </p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја |
| {S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећењ |
| ла власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb |
| м, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са св |
| у, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{ |
| pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се об |
| прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је |
| оју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{ |
| беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена |
| а се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, п |
| али.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је та |
| има, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме од |
| вита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и |
| ни ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе |
| много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, |
| ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам о |
| онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p |
| То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја ч |
| и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<h |
| инко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упи |
| леко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја са |
| опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао ш |
| ву, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда |
| нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На |
| то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто раста |
| народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих |
| на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади |
| на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим |
| пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> |
| орамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се |
| говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} |
| <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> < |
| стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вереси |
| и.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> < |
| обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна ме |
| ан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их в |
| {S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</ |
| На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спа |
| } Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за л |
| но је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — |
| Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чу |
| } Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за |
| проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и |
| јица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село |
| и ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и ш |
| <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ниш |
| о израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробн |
| а, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независн |
| ....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом |
| једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба |
| били су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пенз |
| ови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310 |
| оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити |
| преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чини |
| урака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и |
| ни!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, ка |
| S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — д |
| урци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад п |
| им унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужа |
| Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> |
| радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадам |
| ао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се да |
| аст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р.. |
| опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— |
| шим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи.. |
| год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ак |
| .{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то о |
| .{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу.... |
| овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Б |
| Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга годи |
| су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да |
| ње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радоји |
| а онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} О |
| живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље изб |
| ке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и пон |
| је трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт |
| лов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде те |
| се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као |
| да су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земљ |
| о дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: < |
| тво поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиз |
| је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ с |
| и неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад ко |
| ..{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је пар |
| ом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде о |
| ...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој |
| вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало |
| не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају |
| јали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробо |
| у дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом ка |
| она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што |
| теља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњ |
| ер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с т |
| брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати |
| , шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па |
| слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краљ |
| } Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека |
| шао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Оп |
| тибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето |
| арод од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — |
| а рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још |
| >— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n |
| Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз |
| ске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога |
| посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих |
| оси бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две годин |
| еби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријате |
| овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на ј |
| а се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изис |
| атичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина |
| а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то једин |
| обро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити круни |
| дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ух |
| гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује он |
| кољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве вл |
| тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— |
| ..{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине |
| им опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја и |
| лан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалц |
| енију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати... |
| рчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти |
| еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копат |
| у и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може |
| а по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а |
| душевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгроз |
| протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја и |
| S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Ота |
| } Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за |
| данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, |
| што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да р |
| несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} О |
| .{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобр |
| право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашо |
| коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје рад |
| ле је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз о |
| бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нек |
| чега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуш |
| ло, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему т |
| ну и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је |
| проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... < |
| тити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се о |
| ивим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског дру |
| ци коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морал |
| теља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— О |
| у брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога по |
| те, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом доч |
| Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. |
| ћо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?... |
| и подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, ко |
| петана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико |
| ше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се |
| “ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива |
| {S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатем |
| мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не |
| едну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда |
| вати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фа |
| нако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог посла |
| пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ват |
| војку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- |
| еше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не |
| депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кр |
| а ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они др |
| била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара |
| о да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и |
| м, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А |
| ..</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а л |
| игуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога по |
| .{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — |
| Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене |
| {S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци о |
| их, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги р |
| ло, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скреса |
| и се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се го |
| носити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о т |
| ам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што о |
| ао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче |
| лска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни ву |
| програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По |
| интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а с |
| једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи.... |
| а, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдни |
| <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припа |
| ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би бил |
| депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако ост |
| >— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад |
| Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај |
| оручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то ско |
| .........“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном |
| S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском |
| <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе. |
| ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим бр |
| се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми н |
| а.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Беогр |
| се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} |
| .{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам удари |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и к |
| у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} |
| стављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? у |
| но је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће о |
| кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само |
| .</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо. |
| припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И |
| чијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Бело |
| Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш |
| неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та |
| То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{ |
| амећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон р |
| кали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко |
| сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упи |
| ј „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка |
| ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је.. |
| аименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, а |
| у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гла |
| је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара |
| ј Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За |
| капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да |
| реко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погле |
| атрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p> |
| одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ва |
| ки програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањи |
| <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> |
| > <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, п |
| м.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отв |
| у?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог |
| елу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капета |
| аш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине |
| дно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на |
| га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, о |
| е бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин руме |
| а му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радак |
| ог стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? |
| <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p |
| ичавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, св |
| ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бр |
| у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле |
| > <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си |
| тац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна |
| ао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле ме |
| едући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.. |
| ћ који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредња |
| и!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га тек |
| .{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. мини |
| оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег кап |
| густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос оти |
| е — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Д |
| Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да |
| ...{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракар |
| у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он с |
| и то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад |
| тано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и к |
| чевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три суди |
| д тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са |
| чити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" / |
| гантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спра |
| м брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а н |
| и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева |
| зда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би |
| е он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани д |
| ову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и |
| има <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају и |
| !</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приме |
| астом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречиво |
| таше ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад и |
| своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>Т |
| ри своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет за |
| попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још каже |
| ти твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је |
| село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе |
| о ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, р |
| покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа о |
| ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју па |
| 0" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз |
| ве ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао |
| едан рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, |
| а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону труд |
| о ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле |
| е среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне |
| , да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло |
| страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S |
| има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју п |
| У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се |
| ли су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бо |
| Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, |
| ем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, по |
| св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет н |
| жине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> |
| се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај |
| , осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара п |
| њце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n=" |
| тио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на к |
| p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мења |
| арод; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је тр |
| лим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари |
| ад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и п |
| то ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта траж |
| дели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игума |
| ј сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш ка |
| е грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} |
| о кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb |
| ао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се |
| — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом зам |
| а њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с р |
| ам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краљ |
| , па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је њ |
| .{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћ |
| а је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} |
| ру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који ч |
| а у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А |
| вник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и ч |
| и да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује с |
| цем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неу |
| а хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље |
| томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету |
| ко тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Нек |
| ај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она |
| ..{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до ка |
| кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} И |
| p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пу |
| ве на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што |
| велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно |
| исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађо |
| еше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу н |
| је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отво |
| овек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша роми |
| {S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p> |
| неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{ |
| спрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, и |
| ском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно |
| ио сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што |
| не Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{ |
| е на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски |
| b n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту |
| Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више |
| — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p |
| таде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Да |
| још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то |
| маш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко ма |
| >— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био п |
| а <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако |
| у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S |
| ћа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој |
| оше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бој |
| на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш |
| — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте |
| ога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на |
| се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и на |
| “, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, п |
| и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица |
| уг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене из |
| один пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, |
| ећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је |
| ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим дру |
| суди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оц |
| } Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „т |
| наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракара |
| title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по по |
| ло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> |
| , да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсеч |
| бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их он |
| Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић |
| онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет о |
| рења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из пе |
| де месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p |
| ила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не |
| p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Он |
| м — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон |
| кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено су |
| ло?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже к |
| е.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> < |
| обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље не |
| еди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном ста |
| а?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се ре |
| тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одгово |
| њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зег |
| немо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово ј |
| нем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p |
| Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме |
| баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — |
| н другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и |
| она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си |
| етим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога поп |
| — Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја |
| икала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она г |
| и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме ст |
| Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био не |
| не, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стај |
| мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвал |
| .</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта |
| ану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде |
| из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоћ |
| ла је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора с |
| ...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они |
| /p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n |
| оја ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом |
| тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена |
| } Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овог |
| још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам пр |
| певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова с |
| стржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изн |
| политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино |
| прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, |
| >— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули с |
| ра има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било |
| и ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до |
| кве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја др |
| о га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти |
| , као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — |
| оже, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.< |
| ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре |
| b n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице |
| се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра б |
| он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и |
| ити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се ма |
| одлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? |
| г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онд |
| а зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Ш |
| ој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село про |
| то сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, о |
| гову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, |
| , то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она г |
| књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Ост |
| а очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је т |
| дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам на |
| идимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати... |
| кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни |
| те ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац |
| , г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем |
| министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратит |
| } Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда |
| познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је он |
| но право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ј |
| ни сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што |
| ина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш |
| асти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напре |
| е тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их |
| > <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и |
| Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед та |
| опу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} |
| о ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата |
| ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; пр |
| Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он р |
| д је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} |
| а и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господ |
| .{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у |
| г саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два освет |
| повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирок |
| и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња |
| рси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радик |
| њак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} |
| >Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да |
| као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој ре |
| те, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, |
| а.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - |
| да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан |
| во.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избац |
| опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја има |
| ше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као |
| ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут |
| нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити |
| на, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас н |
| ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{ |
| — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p |
| се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} |
| боје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога п |
| и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за наро |
| 8" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика |
| рају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то |
| осно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми г |
| ашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од н |
| ачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручк |
| а ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме |
| оном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске |
| рвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и с |
| ....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час |
| подине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш |
| лен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Ф |
| , па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеј |
| . и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} |
| кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам |
| е би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би |
| и им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори в |
| цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И н |
| твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p> |
| S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... |
| „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, |
| ог, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га поб |
| о смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и ј |
| за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја с |
| чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој бе |
| адак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би оставља |
| ба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лу |
| оју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се прод |
| bSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте |
| војин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Рад |
| парије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки |
| } Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S |
| ч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две ак |
| ма, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упита |
| l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" |
| ад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се х |
| ло....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирука |
| роз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи |
| у!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?! |
| > <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <p |
| го“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но о |
| у Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда |
| г часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид |
| е пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либ |
| којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ов |
| истала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, уд |
| јао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радоса |
| ретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме закит |
| аршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булумен |
| до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет |
| тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на |
| и победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћ |
| у, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се н |
| ме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по |
| неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На са |
| разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао |
| Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су д |
| рви скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочија |
| као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погле |
| S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другој |
| није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на з |
| писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се |
| е чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио н |
| Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <mil |
| очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну |
| у и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Он |
| вуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом |
| вао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, |
| ном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог |
| в необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лиц |
| ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у л |
| — Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по је |
| S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Ис |
| има несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо |
| ље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жест |
| лиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њи |
| зији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а |
| нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе. |
| — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, |
| .{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, з |
| ов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било неч |
| истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад |
| ише.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би |
| {S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била прест |
| а.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трун |
| ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S |
| што по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у |
| би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срц |
| а хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи |
| научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава |
| е ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, |
| {S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се |
| м, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио |
| ње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, |
| лазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чи |
| шиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља |
| ељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзиј |
| е.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практикана |
| } Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас о |
| н ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. |
| и ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потпис |
| о заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То упра |
| и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} Т |
| ану.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамић |
| у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и |
| >Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је к |
| старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснам |
| оле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S |
| кта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног |
| ео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, к |
| сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије |
| Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— |
| седник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> |
| жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да |
| } Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи м |
| на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јав |
| детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, |
| мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> |
| ним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као |
| ео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно |
| за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најр |
| дам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb |
| , да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка н |
| стати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!... |
| и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаћ |
| а „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако у |
| ви пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би па |
| то миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се пока |
| на, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због не |
| Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на |
| о.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је з |
| немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па |
| оди <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о |
| азда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} |
| и су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово |
| све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Гра |
| — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} |
| адземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се ч |
| свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје р |
| бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада |
| лике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде |
| У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег |
| он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после ви |
| главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са св |
| ије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...< |
| ме, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двер |
| ићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још |
| на, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала... |
| јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мен |
| p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађ |
| оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих |
| <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Ш |
| вадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викн |
| ше.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао < |
| елој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме каз |
| а био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом |
| своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман муч |
| огој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој |
| е један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што ј |
| господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један |
| заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра |
| н разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојни |
| до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, п |
| ека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </d |
| им.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S |
| Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у ка |
| је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним и |
| неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то п |
| настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га |
| Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је |
| је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је по |
| време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознал |
| — Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" |
| дока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{ |
| .</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <p |
| ко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то |
| Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— |
| олетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хте |
| ославља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и |
| нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских |
| се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви кон |
| а десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не п |
| но узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Зн |
| но у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а |
| разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p> |
| -Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Р |
| ци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек |
| о.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он |
| д ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико |
| к на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старат |
| n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p> |
| >„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" |
| а на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо |
| а ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је |
| И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, |
| ренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је заг |
| он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да |
| и само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, |
| с договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улиц |
| о шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада пре |
| оворимо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо |
| ог....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце |
| следњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога друго |
| је од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ује |
| кога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, ве |
| ду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мен |
| не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној ру |
| спао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> < |
| ну себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285 |
| вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> |
| едњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже |
| им, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа.. |
| ост на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о п |
| Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове пар |
| Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се ка |
| иле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} |
| а.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p> |
| ад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> |
| ом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас с |
| стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, на |
| трчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није |
| а Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бон |
| не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погле |
| итним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцр |
| <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и г |
| ли....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било |
| ла некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се |
| гданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви |
| ро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо р |
| .{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше ре |
| е рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде |
| месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па све |
| Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се раха |
| ње“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на |
| куд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да с |
| познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{ |
| вало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки с |
| а му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с на |
| рже да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{ |
| обу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, |
| } Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} |
| а што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и |
| ише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; ч |
| Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто |
| дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у креве |
| са на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се гов |
| ласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници |
| а помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини |
| а — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто |
| акви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда |
| стани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећно |
| горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на |
| тавим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уре |
| и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, он |
| , а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви |
| а Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква нет |
| н је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и |
| данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се |
| може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни |
| и сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели |
| г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести ба |
| .{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би загол |
| жењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило |
| су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— |
| мо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се |
| и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра |
| p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а о |
| ра судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз |
| ном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице |
| урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера ка |
| у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле |
| о ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну |
| S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све |
| Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се |
| о.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло н |
| кве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник д |
| ан плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здрав |
| ели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је |
| а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо! |
| ечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Г |
| а првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то |
| крену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у |
| S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око ру |
| у ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије ко |
| је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да |
| бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</t |
| погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле х |
| ати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док с |
| ше не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игуман |
| доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерк |
| у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер |
| па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије |
| неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао |
| м и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone uni |
| му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће |
| заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу |
| уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и |
| ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева ук |
| тедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гл |
| покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао пис |
| Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема |
| p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже д |
| каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора н |
| е — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па д |
| на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити к |
| ки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против |
| ло са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често изв |
| таре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је |
| 5" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се |
| шлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — |
| т, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су |
| сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у лич |
| > <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља пре |
| преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„Пос |
| Section" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="s |
| Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на |
| е настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Ма |
| S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, пр |
| р се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био од |
| га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се ок |
| ку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његов |
| S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једн |
| во се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту |
| их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео д |
| нако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира н |
| ла петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида |
| то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} |
| таде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра.. |
| ротив народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам |
| S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, д |
| приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће |
| тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени |
| </p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле коч |
| {S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог |
| овуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га н |
| а Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење |
| теља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{ |
| /p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети |
| е разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де |
| е!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће |
| задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда В |
| опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслон |
| дњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти |
| н народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до |
| дне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали н |
| . повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам в |
| осом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бо |
| и да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом ра |
| о је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба оставља |
| јем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар прибли |
| о пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрк |
| лавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми нис |
| ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> |
| ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S |
| говац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је |
| </p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврн |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У д |
| ти или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза наше |
| Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несре |
| ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си са |
| ка ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било |
| ђају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слоб |
| тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој де |
| дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо д |
| ра; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при по |
| ..{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стај |
| инара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је |
| .{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како |
| оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влад |
| и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то |
| ани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ п |
| је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову |
| једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска сл |
| раду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{ |
| а наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом п |
| и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И |
| д изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свес |
| Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на |
| им азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаме |
| ла је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S |
| о ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали |
| може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игума |
| кве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати |
| знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само јед |
| и?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{ |
| мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изја |
| есет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у |
| /p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гл |
| ама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гла |
| д куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свио |
| ио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мал |
| > <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом. |
| и.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено с |
| како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — коли |
| о за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом |
| да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, и |
| тних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве оч |
| сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златн |
| ма.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до |
| S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђак |
| е напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде |
| да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и |
| и листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане ми |
| ажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и |
| у Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се |
| ла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p> |
| ера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила |
| а су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешт |
| p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза. |
| вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабиј |
| ни пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше |
| анат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна р |
| во високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г |
| његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би у |
| прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.< |
| народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима |
| своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко от |
| је уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отп |
| и Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан |
| .{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одр |
| иција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихва |
| Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају н |
| Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мал |
| њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до |
| Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ј |
| {S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</ |
| ржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше |
| е био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто ма |
| старске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један б |
| д иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак |
| калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути |
| не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} |
| А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забрка |
| нета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек уд |
| ај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, |
| То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове др |
| ос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тра |
| ше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Т |
| едниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" / |
| а па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше |
| ружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и по |
| ет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се |
| им капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с вел |
| чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном |
| тељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; |
| аслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану. |
| n" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљ |
| буди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати |
| е браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде н |
| главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не |
| као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар |
| ам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те |
| седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гра |
| који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је |
| е и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунс |
| чен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше з |
| атарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако св |
| тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не |
| закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тес |
| напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} К |
| ост за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас ка |
| мире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више д |
| b n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не сме |
| знати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} |
| p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="355" /> <div type="chapter" xml |
| е Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прош |
| е држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Ф |
| {S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} |
| <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, |
| инула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и |
| поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, |
| — — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о. |
| забрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Сми |
| } У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи |
| момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузима |
| чијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг |
| и.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге! |
| n" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} |
| > <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она н |
| дбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега |
| ко су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на |
| стионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим |
| 12" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту |
| on" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је |
| ће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" |
| Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="su |
| bSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и ше |
| „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једн |
| која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се в |
| воји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} С |
| атин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па |
| ата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, |
| tone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ ј |
| аја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред др |
| нај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да с |
| <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али |
| слободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а врати |
| стравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја б |
| твац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="22 |
| мах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стиг |
| — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „прак |
| ош ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију. |
| и ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном в |
| ј.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше |
| и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за н |
| г и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Бе |
| вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дуже |
| да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; |
| ворило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша дев |
| о у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе |
| на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњо |
| окачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на |
| из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, ви |
| љ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окр |
| И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, |
| } Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања. |
| ти калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове м |
| пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више |
| Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је |
| ађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он ск |
| идерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш |
| на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату |
| брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчи |
| ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И |
| проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и |
| ги друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме каби |
| </p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— |
| рагоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на |
| вено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома |
| и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....< |
| одатци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењ |
| само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признатела |
| слобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над |
| овора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и за |
| годба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Т |
| ег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јун |
| Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Хер |
| } Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим |
| ме Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим |
| дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одл |
| цеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И |
| о на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Ра |
| га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула |
| доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа |
| агати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне |
| удија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" јо |
| Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест |
| у, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} |
| илати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} |
| — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не игра |
| ила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, |
| пазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај |
| И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... |
| и.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је минист |
| а министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истин |
| н тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Бож |
| гње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој |
| а гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве кла |
| гу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је |
| и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: < |
| у, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има и |
| којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи н |
| а распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу ти |
| једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</ |
| и и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} |
| <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам |
| с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} |
| игда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава |
| и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, б |
| >“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— |
| а кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.< |
| и имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је гл |
| ржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p |
| ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту о |
| тирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: ота |
| е у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још ве |
| оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и ст |
| ешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију цркв |
| плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при |
| мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} |
| лужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ор |
| ам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Вид |
| асом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетан |
| <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> |
| апредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S |
| то се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један м |
| најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам има |
| чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="1 |
| атоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је поне |
| друм, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носе |
| тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што |
| ика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби п |
| S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либе |
| Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете. |
| но „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка у |
| „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о ду |
| ема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, |
| дариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белоб |
| е нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, |
| купштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, д |
| ачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А |
| праву, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа |
| левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, ко |
| уг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансова |
| дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Ј |
| е такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} |
| Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочит |
| усобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Б |
| понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај наро |
| аци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света ц |
| еосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих |
| сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим јо |
| и то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се |
| астан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" |
| пског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем |
| има.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова зем |
| о сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече |
| овору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начели |
| већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S |
| мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, |
| Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно |
| истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} |
| и с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја н |
| ијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно срп |
| аве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, |
| ас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из др |
| Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихо |
| то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом и |
| , просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То |
| и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише |
| завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, до |
| је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — двор |
| проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио ов |
| ше не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек |
| ју.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред |
| је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} |
| ром и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Царигр |
| сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S |
| ва дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија.. |
| вога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин па |
| виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; |
| и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ проб |
| аткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... |
| ="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти вели |
| Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне служ |
| <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, тер |
| >Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих проз |
| , одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мен |
| ио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведо |
| ва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} |
| а погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих |
| ..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда |
| је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира |
| а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао |
| на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очим |
| ла и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> |
| ћи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="2 |
| и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога госп |
| час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} Н |
| pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мр |
| секао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола |
| ресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што са |
| г судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме |
| скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу ску |
| Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С |
| е.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију н |
| тру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тог |
| мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“ |
| неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говорах |
| оги од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним |
| четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?.... |
| </p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му |
| ји су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам м |
| ак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и п |
| допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само |
| вде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад |
| ио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најт |
| е, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да М |
| клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и |
| т.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као изд |
| дало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га |
| одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пр |
| не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, |
| </title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан |
| имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане |
| p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обав |
| ва за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај с |
| лобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он |
| и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „ле |
| а дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То |
| а Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запе |
| дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и |
| мо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем |
| .{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? |
| о, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше но |
| бро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за |
| с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што.... |
| Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се |
| овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако |
| дим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} На |
| одине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала |
| особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкла |
| у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се |
| ека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише оч |
| што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од нек |
| у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по св |
| стом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се |
| Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју ру |
| руг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.< |
| да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} П |
| вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стој |
| слити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога м |
| огодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као |
| , ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не |
| ни виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то т |
| ом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И |
| <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски к |
| разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће |
| подине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми |
| , ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмех |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</ti |
| рвог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, по |
| други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу с |
| .{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу. |
| ком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати |
| кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шт |
| ну, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду |
| цу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им с |
| овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи |
| е велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод м |
| {S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p |
| и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ о |
| хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} |
| S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и пре |
| ине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.. |
| те, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на |
| тини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је зна |
| вукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твог |
| ере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први с |
| ао да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има |
| баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали |
| долској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и т |
| ратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву |
| ан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Ка |
| му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати |
| е пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} |
| ркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} |
| ити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не ви |
| ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несре |
| се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји |
| у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та |
| рндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да нач |
| амџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те |
| стале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике п |
| на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су |
| ужбе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb |
| изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, м |
| изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња |
| да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још |
| ема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песм |
| и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај |
| — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других ур |
| а разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном |
| цу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p> |
| ни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском |
| х траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</ |
| } Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: онома |
| огме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радој |
| ници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу |
| ама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видл |
| начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} |
| те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако ј |
| ека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћи |
| ешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А и |
| Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSec |
| ма је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо |
| што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви де |
| ланинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузел |
| ско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{ |
| Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за |
| гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, не |
| ликим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од |
| а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта |
| шко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија б |
| трангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!. |
| уку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у дале |
| еко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога |
| век мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> |
| н нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; |
| рмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господ |
| д заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и |
| аса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесно |
| гло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се з |
| ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми с |
| } Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{ |
| у се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> св |
| ош волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пре |
| {S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом го |
| и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твоји |
| има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, о |
| тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава |
| > провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subSection" /> |
| атио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио д |
| да рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S |
| онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижа |
| ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном сил |
| е, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варо |
| сле, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Бел |
| го имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“ |
| цо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не м |
| питал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У н |
| вега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетит |
| оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе |
| вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафа |
| .{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно |
| кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Пре |
| е он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} |
| не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи |
| бро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром |
| јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и њ |
| да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину пос |
| се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S |
| батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} |
| ли и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти |
| ога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} О |
| што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава бол |
| њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од кост |
| осто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани |
| и тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и |
| о Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако |
| је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, син |
| ам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у |
| а до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, д |
| а мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроход |
| {S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се |
| прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. |
| жак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице. |
| едну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда о |
| елоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, |
| Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Сти |
| е напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко марам |
| } Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помами |
| шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим? |
| } Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да |
| е капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем |
| це....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{ |
| звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам пок |
| у: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети з |
| ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Т |
| учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио |
| Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> |
| цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, |
| оја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
| S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за то |
| етисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуна |
| <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се мес |
| оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једни |
| хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је позна |
| воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га |
| ка модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко |
| књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Са |
| le>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље св |
| >Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<tit |
| асиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да преноти |
| љи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечув |
| је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:< |
| оуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S |
| ко дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добр |
| ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се |
| па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој ле |
| во танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два заво |
| во....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а |
| , које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве ус |
| стова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је озд |
| јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим |
| астир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати ц |
| се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за |
| S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Ма |
| ој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен |
| ино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" / |
| ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У |
| } Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поре |
| к смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, |
| n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харам |
| ке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јо |
| .{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говори |
| мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, |
| ати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Б |
| " /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јаг |
| S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књи |
| ио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, иг |
| кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте |
| >— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> |
| Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног |
| ет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа |
| ле.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика |
| штинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ |
| > <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним послов |
| .. а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у тор |
| онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предл |
| p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао. |
| ну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, |
| лати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напред |
| а Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула |
| ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Ис |
| .{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде зна |
| имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев |
| е речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на |
| едочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb |
| а.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> < |
| на!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Б |
| </p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не б |
| На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер с |
| n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћ |
| ву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша ску |
| е мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срез |
| } Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и |
| /p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо... |
| /p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму |
| руга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револве |
| знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живе |
| > <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно ре |
| те, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле п |
| ест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда |
| ш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува |
| ..{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху з |
| д једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казним |
| — Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је |
| ји су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти |
| ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> < |
| ну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво ме |
| књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја пла |
| ила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави |
| о.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} Т |
| .. рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, о |
| {S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши во |
| ра Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије |
| о седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Ф |
| обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђ |
| ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме |
| кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо |
| {S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни дес |
| лој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете |
| ладо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Бе |
| шу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна го |
| ој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се о |
| за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и сво |
| тник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам. |
| ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетан |
| то се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, |
| к радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на |
| ћ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 д |
| ало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, |
| ма и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не |
| зедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, |
| кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени |
| иса сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Ни |
| е најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Г |
| {S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је м |
| у предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезени |
| сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} О |
| ице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга |
| на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> < |
| а јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирну |
| што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно пап |
| ја.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S |
| нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Ч |
| лом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се |
| горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима |
| „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косов |
| српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове |
| асто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој |
| ста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пази |
| ној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика. |
| ање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити |
| ха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, ре |
| ало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај |
| ару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутр |
| аузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова к |
| ="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа |
| соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> |
| Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 дин |
| м.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док |
| а из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се им |
| го, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све.. |
| p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обил |
| ...{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш... |
| м, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако |
| пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој |
| еју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све |
| ујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо |
| д главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Ус |
| вдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управ |
| ко је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у сво |
| огама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се ни |
| осподином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио н |
| јах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Ост |
| с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за |
| амо су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђе |
| ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерл |
| и они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како х |
| освештенство <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, с |
| {S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусав |
| не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако бр |
| и, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава д |
| то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, н |
| subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам |
| само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чу |
| земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петр |
| ог посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Та |
| вече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Се |
| стима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народ |
| Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се т |
| један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ прогово |
| вином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиро |
| одине 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херце |
| кари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тад |
| м је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се |
| дгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно |
| — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала ф |
| то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу |
| с ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политик |
| да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Бату |
| шана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у к |
| он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Госпо |
| вљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо |
| нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узми |
| молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо порук |
| огледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да |
| ав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе. |
| сни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто |
| да....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>тол |
| извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше зане |
| ога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам не |
| S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} |
| е та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому |
| а лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Ј |
| апаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ак |
| ароду, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="27 |
| службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне од |
| а мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли |
| , куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узне |
| угласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му п |
| ико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би с |
| лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на |
| шљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} |
| а сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте |
| ога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" |
| ма беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле |
| ећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се ни |
| засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, |
| аљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише к |
| } Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То бе |
| м синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p> |
| S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велик |
| Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држа |
| црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора |
| сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... |
| ом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерит |
| џи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, ка |
| милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том |
| пе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми уш |
| и његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге к |
| стучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше на |
| д оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натушти |
| е, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узб |
| ....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачуна |
| пи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала св |
| друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које с |
| селило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Н |
| ког судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Па |
| беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити |
| другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благосл |
| коном светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршав |
| <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткић |
| ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са свој |
| ти богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво |
| злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и једа |
| она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом |
| {S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна |
| у много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у ди |
| на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone u |
| </p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати |
| n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некако |
| рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— |
| варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици н |
| иноћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала |
| три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањц |
| релетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћ |
| ке плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен б |
| .{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Ј |
| е трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њ |
| пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити кол |
| Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n= |
| н, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учите |
| м ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се др |
| , онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} |
| а, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек |
| онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, ко |
| да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одво |
| У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији |
| дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да ј |
| За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражи |
| товој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше бр |
| ер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Се |
| ноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова |
| ата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче |
| прша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, у |
| овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну ел |
| јама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, |
| ко бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се у |
| <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештав |
| <p>„<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога д |
| у беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврек |
| о опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо. |
| сте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чу |
| је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој поз |
| а у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност |
| ека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он м |
| .{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био |
| у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз |
| еху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му веч |
| коме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа |
| необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да прог |
| аршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:< |
| иш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Је |
| прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета. |
| као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златн |
| <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погл |
| но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Р |
| ласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и |
| мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се ма |
| косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, позна |
| Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јо |
| ле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили м |
| би.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p |
| х је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чино |
| га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да преми |
| летели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С дру |
| , чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше |
| еличанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Поглед |
| детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи |
| ке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светил |
| вина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Мој |
| ког хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је |
| хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову |
| ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с |
| је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Он |
| на, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху бр |
| , густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаш |
| аест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не по |
| о и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и к |
| се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она д |
| пео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја м |
| ђу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему с |
| лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клису |
| им где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ев |
| наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекива |
| о био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између с |
| а царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попр |
| е укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни кр |
| да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви же |
| > <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано но |
| — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем |
| читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та н |
| он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље |
| особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у не |
| нијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на о |
| чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и вр |
| ости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисц |
| ох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је |
| измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S |
| е један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан стра |
| едала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав с |
| потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом с |
| иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, а |
| људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Беог |
| Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свећ |
| лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг ка |
| ју главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истрес |
| гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан нере |
| е где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и с |
| врши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А |
| ог Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине... |
| Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је вид |
| елику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу |
| .{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме ме |
| еху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које с |
| ене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би |
| р. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани |
| ски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Ст |
| к’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на дла |
| {S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост |
| ренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам м |
| /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два доб |
| ем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом бе |
| беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне |
| Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костиј |
| „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао са |
| занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава је |
| к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене вел |
| — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — |
| т.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и |
| ланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек |
| д ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њег |
| Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} |
| епо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у л |
| од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} |
| то беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир у |
| исни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је по |
| ако се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</t |
| рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини |
| и ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, |
| кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - |
| и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне |
| ину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — |
| ога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb |
| целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — уби |
| не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапуто |
| ну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Ус |
| ола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног ра |
| ика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем с |
| {S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и на |
| а кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и С |
| ђаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она |
| ски стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори ја |
| хотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитат |
| то пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш п |
| де помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с |
| {S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све л |
| {S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњеви |
| ојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао л |
| а ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све. |
| спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одгов |
| н.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} |
| осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафан |
| ђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S |
| поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар биј |
| један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се |
| ше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрс |
| кну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобо |
| олико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела |
| Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дођ |
| као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — |
| талу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И |
| ају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало |
| лијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало |
| ила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду |
| а нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме |
| pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S |
| је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божј |
| тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху |
| жбе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од љу |
| биђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газ |
| рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осу |
| урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као |
| у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и о |
| га крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из |
| у је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,' |
| миљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад |
| one unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано с |
| ти продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p> |
| ез разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да |
| поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — ка |
| , Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му с |
| Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> |
| истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве пор |
| ва.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црве |
| спод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тв |
| нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога ј |
| n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone |
| раше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој ка |
| п Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S |
| а је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. С |
| на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозо |
| е речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што ј |
| необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожма |
| ле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, |
| Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један с |
| а са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџ |
| у, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Зн |
| куд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би пок |
| — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и н |
| да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, |
| </hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>н |
| ици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на |
| му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, |
| n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала |
| ка мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без |
| а радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао |
| Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, |
| е.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја с |
| што од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се |
| раво по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник |
| морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога |
| о.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је с |
| и, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не т |
| гњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај |
| се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год св |
| 9" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, |
| о застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? уп |
| , да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто е |
| а да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист |
| а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело |
| ба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави |
| трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не ви |
| гијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онак |
| itle>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде |
| ћу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече |
| акву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се нас |
| д гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана б |
| ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Ја |
| сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, по |
| је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они |
| .{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n |
| tle>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се |
| кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово д |
| н тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су ч |
| да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И |
| , кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — |
| с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карт |
| је човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не пр |
| дарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не ку |
| пијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, |
| Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на |
| за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше по |
| че ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох |
| је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Д |
| ..{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати с |
| Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, |
| {S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{ |
| S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Јед |
| о ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, ка |
| у ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разуме |
| а вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!... |
| олео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с |
| и, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне оч |
| ати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капе |
| а.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имај |
| ије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена. |
| ше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{ |
| а села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из вароши |
| ва недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а |
| је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} |
| ило одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ов |
| господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, |
| да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога |
| велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш |
| >— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђако |
| обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај |
| {S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачо |
| гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газд |
| . министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој гл |
| нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су |
| ку слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква |
| остивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Зла |
| живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо к |
| с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најни |
| </p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p> |
| /p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило |
| них домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара в |
| мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек |
| ко се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, в |
| 199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И |
| Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле |
| манов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До д |
| кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти ма |
| већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то б |
| је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у п |
| се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као |
| самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац |
| дела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би |
| .{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пет |
| м броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелиј |
| а.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до |
| очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:< |
| тири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да нек |
| је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео ре |
| зрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала |
| ади да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас ч |
| љини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као |
| је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац |
| е, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, ал |
| арку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, ок |
| о мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се н |
| као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А њего |
| црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="3 |
| руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало |
| о страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико |
| а све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капета |
| е помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак |
| Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Ву |
| није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослу |
| Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — одне |
| штеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном |
| талих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога |
| читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се диза |
| мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто |
| д њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи: |
| ови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премл |
| n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>ве |
| оче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</tit |
| е куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељ |
| изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у оп |
| наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује н |
| пљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> < |
| ам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право |
| који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Ми |
| едњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три |
| </p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз |
| рди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће је |
| дну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али |
| „Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлете |
| јим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је |
| ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је |
| који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је н |
| p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда |
| да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, п |
| ло жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас |
| Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Ни |
| не постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар |
| о уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се с |
| p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело с |
| чи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања |
| али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има |
| а хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га |
| а ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} |
| јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да |
| и којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам |
| — Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучни |
| лан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по на |
| а, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило сва |
| ... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху: |
| Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капета |
| Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Са |
| а ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад ј |
| исам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 |
| ноћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S |
| та Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у ово |
| би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми |
| S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а |
| оде.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да |
| ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађал |
| аки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно ос |
| а бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас пра |
| троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Бриц |
| Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, к |
| а су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им пл |
| зивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда |
| баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p> |
| Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} |
| осле десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешт |
| огли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту |
| вакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићен |
| сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вић |
| — Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— |
| овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетат |
| ика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је |
| , он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казив |
| .{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти б |
| смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу |
| S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subS |
| после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде |
| ет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек |
| о лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У м |
| би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у сл |
| ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ |
| и канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим |
| река распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу |
| перила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на |
| сењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришт |
| а не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>О |
| а чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили |
| S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> < |
| ва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала. |
| грађује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p> |
| би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се зар |
| избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах |
| ако би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам |
| сто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натов |
| о предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што |
| је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ м |
| није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпа |
| то ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, |
| противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за држ |
| итече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одист |
| арица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на ов |
| } Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од |
| се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на |
| био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit |
| злику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" / |
| о би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео р |
| Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин... |
| уже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, ве |
| е и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не |
| се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као он |
| клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурен |
| а опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђе |
| зрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том |
| дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензион |
| оље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} |
| л, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је о |
| тар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника ч |
| черали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би |
| ија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема неч |
| ли ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је |
| му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— |
| ло би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ |
| у треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја |
| тељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула |
| око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његов |
| пску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!... |
| де Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} |
| ад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку |
| штанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан с |
| опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} |
| тац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у |
| стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, к |
| оју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио |
| p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и п |
| случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> |
| је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну г |
| говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово висо |
| е год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пе |
| скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни |
| есет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и о |
| дине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} |
| ио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чист |
| јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као м |
| нати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у н |
| есницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу |
| им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то в |
| ико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоу |
| положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајни |
| кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, |
| мео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао коли |
| тити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и |
| ико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мач |
| ..{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једн |
| н старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p> |
| снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата луп |
| а спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — б |
| е то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слуша |
| им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би мог |
| ешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би |
| о скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу р |
| чети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би |
| арод у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, |
| а, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве н |
| х и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па п |
| беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по гла |
| главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви зај |
| ; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље. |
| је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} |
| ади како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратн |
| овој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>Посл |
| ајпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb |
| нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с |
| на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искуп |
| и народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:< |
| за на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p> |
| есрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила ни |
| ло душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сат |
| и тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му |
| а није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад |
| Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, пос |
| у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и |
| авини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безаз |
| имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помоли |
| би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се неш |
| ди.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.< |
| кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у со |
| у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се к |
| опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да |
| ао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доц |
| ћута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирта |
| а га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; пос |
| поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — виде |
| ку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак |
| >— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— |
| тане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио б |
| огате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за ста |
| ије угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе |
| </hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А |
| е и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату |
| ака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — ба |
| тављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам он |
| јама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о т |
| даред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да |
| гурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што |
| о због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p> |
| о — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се д |
| зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први |
| или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође п |
| у одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, |
| заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, |
| ука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да ос |
| двезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују оп |
| иста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржиб |
| ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на коле |
| а, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и мног |
| ли печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај |
| на је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, |
| <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За са |
| то.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завирива |
| стију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S |
| , одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, по |
| могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="su |
| а.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Нег |
| а, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p |
| Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад |
| , а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не реч |
| сандар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — бил |
| пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај |
| и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата |
| А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... |
| ку народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, |
| одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице под |
| е мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсе |
| ј потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и ка |
| .{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довија |
| о мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети п |
| ху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје |
| авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Сре |
| е морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна |
| S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба с |
| ; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и |
| и. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div type="chapt |
| упежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш |
| оју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — с |
| . Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, |
| пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их ст |
| ила? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> |
| то је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који |
| Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n=" |
| обручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} |
| ом ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је |
| 80" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила во |
| ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псе |
| а сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSe |
| а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="s |
| ара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред сами |
| ије могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... н |
| на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћ |
| дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добр |
| одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово п |
| Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом ш |
| Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој с |
| Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — сед |
| оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобо |
| .{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Ова |
| ишта ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека |
| ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану |
| ко куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није |
| у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београ |
| ао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а как |
| /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и |
| да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања |
| Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју п |
| их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што |
| само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жуд |
| То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђ |
| јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед. |
| више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обр |
| претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра при |
| на, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом |
| далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а м |
| г пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Бе |
| један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко |
| ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу |
| садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и |
| <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих |
| нуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S |
| д себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чист |
| > осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледа |
| у и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти ј |
| долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно |
| рокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом в |
| закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами неза |
| кругу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да при |
| огледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и веру |
| они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо |
| } У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" |
| овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано з |
| {S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда |
| сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда |
| сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан |
| лева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана |
| сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из |
| оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задов |
| и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је т |
| али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно кој |
| и, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако |
| нији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Ам |
| сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка |
| од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу |
| S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Чит |
| нцуза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор |
| Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица |
| title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни |
| столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина пр |
| так.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш |
| <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И |
| рила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли |
| по да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам ода |
| примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он |
| а, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Н |
| ета у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} |
| {S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљ |
| алеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да |
| створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме о |
| осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао |
| S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у |
| иља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па |
| год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, |
| ве муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац једа |
| утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори |
| ли да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао у |
| ап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од две |
| све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових свед |
| ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео из |
| а и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.< |
| и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио |
| ише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="sub |
| езекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није. |
| д некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се |
| кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и |
| ивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да д |
| осао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златн |
| шина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <m |
| ни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно. |
| III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мо |
| хватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ |
| овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав |
| вити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране поле |
| су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је |
| је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — до |
| а пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побр |
| ишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности |
| по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> < |
| амоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније |
| — Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и |
| ом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, и |
| м? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је на |
| илијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а |
| Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њ |
| ине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову |
| {S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је би |
| твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене п |
| се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће ре |
| енце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних |
| адзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин прист |
| спод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к се |
| божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казива |
| ујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за аван |
| и као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> |
| одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особ |
| о на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и разв |
| а био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone |
| ове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ ј |
| , да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је и |
| колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путујем |
| као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћ |
| ини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу |
| ..{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, реч |
| даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title> |
| онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један |
| .{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — |
| чи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој |
| {S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> |
| ет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо |
| а укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после |
| ије за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши с |
| припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича |
| теник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о |
| {S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па с |
| то се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ |
| имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског с |
| ење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје једин |
| нуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? |
| лу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да |
| икалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би |
| о то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ј |
| ндару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније т |
| буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Р |
| мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S |
| матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на |
| све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у нека |
| га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека с |
| Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха |
| великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно стари |
| дна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У о |
| а, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Или |
| и држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели... |
| нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соб |
| беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија |
| изнати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску |
| руго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану |
| ма драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, о |
| ара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу |
| мех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, |
| је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина в |
| ај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио |
| цем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није |
| био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овак |
| ожо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по |
| је салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} |
| а га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— |
| урчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кец |
| ало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прсти |
| } Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах са |
| . — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— К |
| зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> < |
| ву, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђ |
| ...{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској... |
| признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, з |
| — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао па |
| у лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од сво |
| {S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{ |
| е за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп |
| трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао |
| неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју |
| у.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ов |
| у браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су |
| м се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чин |
| еограда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали |
| плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја од |
| а их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре |
| поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачк |
| тио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпа |
| а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрика |
| вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп |
| p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Чит |
| алуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек ск |
| икрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре т |
| ај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихв |
| о који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако ра |
| од.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта ми |
| ахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но шт |
| Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било |
| затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других три |
| похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека пос |
| сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не |
| у, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкар |
| ве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, |
| начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говори |
| ио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се виде |
| у чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и не |
| утем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као о |
| се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{ |
| ...{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор |
| вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не |
| в караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаш |
| о у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одма |
| шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом |
| он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улог |
| се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што |
| рим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} |
| је своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је ви |
| аменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли |
| е осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. мини |
| ме и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре |
| } Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се д |
| у не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док |
| ога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њег |
| век.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај с |
| е одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од в |
| повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао д |
| нски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је б |
| је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге р |
| жица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула |
| у је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича |
| ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио |
| ај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он неш |
| њем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S |
| и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књи |
| оји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надни |
| ретресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у вароши |
| авили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошап |
| нако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више |
| нистре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у |
| и беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p |
| то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! |
| рника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више н |
| мим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је ј |
| чкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је го |
| е разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недост |
| о реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвал |
| Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља слу |
| вао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p> |
| ројко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни млад |
| начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, |
| у. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до |
| кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p> |
| а Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Пав |
| у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар |
| ....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био једа |
| врека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни П |
| имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио |
| це био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бо |
| реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја в |
| иће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом |
| беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем д |
| „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико |
| у.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она нес |
| дао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на веч |
| ачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што |
| и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице поша |
| криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин дла |
| спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ |
| tone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од |
| он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, исти |
| ма беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б. |
| ога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бел |
| а искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био |
| у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} |
| и још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боц |
| ародне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> |
| да у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Р |
| о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и прес |
| ри он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{ |
| кли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.< |
| ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две пр |
| стоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p |
| и школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, љу |
| чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не бу |
| оји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSe |
| њачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старо |
| пити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, |
| "66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар |
| ас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="1 |
| Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то инт |
| ас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање какв |
| лук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кул |
| ас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је позна |
| борници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село |
| мремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ глед |
| апредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити н |
| >— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{ |
| од те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада с |
| их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога |
| ати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) |
| у, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду |
| д још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као |
| класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло оп |
| енога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> |
| прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико |
| у снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, ка |
| а вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од п |
| елика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног. |
| ећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| и....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="sub |
| И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу |
| p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Ми |
| очила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} |
| ло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> с |
| рко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је с |
| В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у ов |
| о све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А п |
| лу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, |
| ој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацим |
| а — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је чо |
| штину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Ф |
| итрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величан |
| и више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети св |
| ати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре |
| али — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</ |
| коравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али н |
| еда сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће |
| жељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је т |
| } Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима |
| своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам |
| и угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p |
| ћури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по |
| би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов |
| код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> |
| ко стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем слу |
| старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја пр |
| морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити ма |
| више и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с |
| кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А |
| Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} |
| ма признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је пол |
| чера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да в |
| {S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Фе |
| . сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да теле |
| овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</ |
| х му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледа |
| га путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити |
| {S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен жив |
| и <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у |
| е ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А |
| они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп |
| кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промисл |
| зјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три пос |
| .</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угост |
| после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{ |
| рви мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле бе |
| p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за наро |
| е ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми |
| ва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се |
| } Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити м |
| њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, при |
| што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго |
| г вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, |
| нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа |
| Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем |
| у овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде |
| о она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{ |
| S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, н |
| ас пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове про |
| пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, ве |
| о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, пр |
| } И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског |
| бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му ср |
| дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, к |
| ће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бог |
| та срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда |
| опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш ж |
| > Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} |
| и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „ |
| пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С он |
| ас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ов |
| рму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А за |
| го.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли так |
| ишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} |
| </p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> |
| маца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој с |
| тле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Кар |
| им трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљути |
| Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од |
| .</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у |
| </p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно прене |
| кладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, св |
| зати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јолови |
| ак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће пока |
| припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, |
| судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, в |
| unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам с |
| коме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То |
| капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, |
| министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, |
| ...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа г |
| >Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећ |
| све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изе |
| /p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше не |
| аника.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда |
| ана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћо |
| еговим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSectio |
| и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{ |
| т онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та и |
| етови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, о |
| што у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нар |
| ели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало ста |
| је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу |
| е један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један ла |
| у се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изруч |
| > <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори |
| оном Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> |
| јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било |
| више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад сл |
| хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет ка |
| учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Је |
| ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— |
| ио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти |
| гласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево |
| ије вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, |
| а моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! о |
| тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих |
| Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} |
| жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада г |
| .{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке о |
| Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повик |
| оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му |
| је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти по |
| е он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад |
| дети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш |
| ак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух |
| м за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак |
| главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само |
| е, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у друго |
| г порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже ме |
| ам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја |
| се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зе |
| олитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда свод |
| Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} |
| п не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он |
| лаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Ј |
| г радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у ме |
| разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још в |
| ор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Нем |
| у чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанск |
| е.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, |
| овске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам |
| аметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену |
| ?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто |
| и поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бдениј |
| ок му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био свед |
| ој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, |
| обода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје в |
| а, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обич |
| некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крва |
| не? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} По |
| ојом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, |
| јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не пром |
| поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гро |
| Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови |
| Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Вазд |
| рње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном в |
| е се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине |
| ји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тиј |
| </p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{ |
| за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.. |
| е мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандуча |
| оше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да |
| оскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} |
| што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилов |
| радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни |
| {S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице |
| — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, |
| и обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n |
| би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима пра |
| оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Зн |
| о кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си |
| виш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} |
| арао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом з |
| ка нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поз |
| је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо |
| шли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану |
| ека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по т |
| их царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука |
| литву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знал |
| ц, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само |
| оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње |
| 325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добр |
| до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа мир |
| а вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом с |
| попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију.... |
| 247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Та |
| ер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио |
| а.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у |
| упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српск |
| {S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ј |
| еницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, мо |
| } Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши. |
| Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{ |
| исокопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију |
| спијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> < |
| ..{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом |
| до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево сл |
| ; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" |
| </p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу д |
| о али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам |
| је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени |
| ице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повук |
| е крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога П |
| рата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту |
| мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице |
| } Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или |
| се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле н |
| воја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам ј |
| а, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за т |
| еднаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку |
| некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беш |
| ма — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <miles |
| ма.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли јо |
| и безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари |
| ком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од |
| ом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он с |
| врек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упи |
| , чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на |
| весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Ви |
| т у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе једа |
| — Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу нат |
| вимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њ |
| рштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Ост |
| — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али |
| као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p |
| предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септемб |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети |
| шна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и нево |
| на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити за |
| се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несре |
| ара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б. |
| ким гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али |
| ечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су м |
| pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чис |
| ицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150.. |
| тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражит |
| где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку |
| а на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено не |
| ворим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четвориц |
| .{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који |
| грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја |
| оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо |
| ти уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо |
| тао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друшт |
| а ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само |
| <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудро |
| нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како м |
| анику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не х |
| тао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем. |
| ли.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p> |
| >И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми |
| i>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да |
| 46" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понека |
| ије, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, |
| азобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека м |
| човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Сте |
| азвуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у |
| моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима |
| њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> < |
| о буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уред |
| нај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађ |
| онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жив |
| ти у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очи |
| х очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опаз |
| <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо. |
| капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога зна |
| ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{ |
| литве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христов |
| полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад оде |
| дикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак н |
| т заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га по |
| и указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли |
| чајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p |
| ла, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све |
| <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p> |
| ли нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд. |
| од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа |
| рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} И |
| ечи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа |
| раниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајц |
| ече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, |
| оји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он |
| ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено |
| јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фи |
| ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом висо |
| м и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена кле |
| же ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, т |
| <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{ |
| за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и ово |
| S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} |
| аша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари шт |
| у карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим |
| о год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да рече |
| ан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да г |
| аљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако др |
| {S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе го |
| икаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере т |
| настира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова |
| и поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја др |
| капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно д |
| ре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате |
| етим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да |
| у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше ду |
| р они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њим |
| дбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за То |
| ошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’ |
| покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног д |
| мо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као |
| е Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чарши |
| ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан чове |
| аслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, ста |
| Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам п |
| кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима... |
| Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... |
| шћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, |
| .“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком |
| дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да |
| није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре н |
| ник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне |
| би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало вод |
| и, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта |
| ута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Беог |
| се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море |
| петан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми см |
| глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, |
| њи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска с |
| гаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад по |
| иру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, пр |
| ма, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали ма |
| обише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру |
| чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами |
| о испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— |
| а поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледа |
| певку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му н |
| авац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одг |
| а учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Б |
| една!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p> |
| p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— |
| ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане н |
| </p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало з |
| грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отво |
| Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одб |
| {S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми в |
| инлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" |
| и себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седи |
| капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се |
| ем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пр |
| , свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај |
| риметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо ст |
| ко школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ак |
| о је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда мас |
| нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет н |
| конију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим |
| једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, |
| с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврн |
| аре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче |
| је се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити |
| уда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, п |
| {S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p> |
| а обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини |
| а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одгов |
| да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за |
| аскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао |
| ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмет |
| тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кућ |
| збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би |
| желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, |
| , зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после нећ |
| Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за уч |
| — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из к |
| викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што |
| 33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад |
| Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на |
| е неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље |
| ам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чу |
| тво...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши моли |
| иста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па |
| чарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештено |
| е како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи дола |
| полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на ду |
| e unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као |
| ајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо б |
| ју — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рек |
| најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те |
| о је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заје |
| в онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и с |
| ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" / |
| > <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> |
| /p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била |
| и — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" />< |
| ечасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ ова |
| ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице тр |
| 303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Н |
| — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешк |
| сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољс |
| ас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: |
| ве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и |
| загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она |
| ај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао |
| здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја |
| ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он с |
| ужина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, |
| } Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надок |
| ука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} |
| .{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> |
| овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узви |
| е по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они н |
| о.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га мо |
| егово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже з |
| еде кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила к |
| ирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озби |
| в не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине |
| знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане |
| змучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушен |
| кну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај |
| а живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици |
| b n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештени |
| што почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> < |
| излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Т |
| ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам |
| се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у каф |
| {S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> |
| вити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S |
| Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај ку |
| ког Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народ |
| Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио |
| је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумара |
| Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о |
| честивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово |
| у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, ве |
| .{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиро |
| него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као |
| светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г |
| ена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде |
| цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда |
| ако хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино реше |
| роткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио оса |
| поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо поглед |
| турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, |
| етак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и проч |
| аки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су де |
| оја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напр |
| би згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим о |
| ог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих.... |
| но сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рук |
| Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> < |
| њаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине |
| ар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у о |
| је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, к |
| када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у црк |
| >— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и |
| ubSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели |
| ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шт |
| ан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на |
| t="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештено |
| рене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично поглед |
| р уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли |
| а збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њ |
| ш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у |
| Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се |
| } Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S |
| ? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капет |
| плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога |
| ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <mile |
| кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, ш |
| ће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, г |
| , бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе |
| — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још |
| — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади свој |
| ку чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђи |
| ш смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и |
| њива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику. |
| и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на |
| крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком о |
| остима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ниш |
| би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерат |
| о примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} |
| и га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било зг |
| е почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они к |
| више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад да |
| зе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч |
| S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дук |
| нам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени |
| {S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата п |
| Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвеза |
| ду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какв |
| ну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем |
| тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је |
| н мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо |
| к уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам т |
| — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и |
| и да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољн |
| г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога |
| рдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима ис |
| .{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш |
| .{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала вра |
| S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> |
| Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на з |
| ваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други |
| Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мо |
| /p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти зн |
| руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених с |
| <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" |
| о уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} |
| ред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти |
| не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срам |
| у ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири |
| ју садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се дв |
| ешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бо |
| а Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну |
| златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, |
| и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору. |
| етан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ |
| ају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{ |
| алију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет о |
| дговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| а тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила ске |
| Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не зака |
| а, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо |
| га ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да своји |
| , да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Ф |
| раги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми |
| п’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи полит |
| а рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао |
| што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, |
| } Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвеште |
| , дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они ј |
| ло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} Т |
| бом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађа |
| ком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повр |
| неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас оне |
| ану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него |
| браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> < |
| гла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто да |
| још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још н |
| ену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој с |
| , и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља |
| оју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај ма |
| мам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протека |
| ше.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и |
| испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајс |
| а — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отвориш |
| једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се |
| >— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп. |
| аде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће |
| ука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно |
| ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и ста |
| ве једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаш |
| у вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћа |
| наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и д |
| , рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му |
| тиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводо |
| би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је |
| реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} Т |
| извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, |
| сти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати |
| е постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постељ |
| е <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по јед |
| , рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио |
| што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и ушти |
| наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} |
| ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није |
| о зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице |
| било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С то |
| а примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа |
| е....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, ст |
| е само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не изб |
| није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од го |
| и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу. |
| it="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, кој |
| ></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Ч |
| век собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} |
| ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и |
| нда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу П |
| око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало |
| <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој пр |
| S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах пр |
| о гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакв |
| затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} О |
| пшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински ста |
| ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево |
| ="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој др |
| и речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је д |
| ово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетно |
| не по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело ово |
| којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између нар |
| од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} |
| ћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као с |
| ада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон |
| га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину |
| е крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег бело |
| p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредња |
| ти, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од глав |
| воро — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар н |
| анског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунс |
| .{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се пок |
| Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба |
| усије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових з |
| {S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, од |
| наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један и |
| си на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео |
| , једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљ |
| .{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао |
| , да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока им |
| ућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година |
| ри славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад |
| <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога зна |
| м коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој |
| бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује. |
| те нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала |
| вац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац б |
| .{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и |
| а, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. минист |
| је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога с |
| асин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> н |
| ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота |
| тео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо уч |
| човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оп |
| младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су зва |
| ника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> |
| к иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао |
| ата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од |
| ли би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео |
| рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја о |
| мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S |
| НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type="titlepage"> < |
| д би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла о |
| ет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је т |
| езаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; н |
| а, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красно |
| а овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога би |
| сле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе |
| ио некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама з |
| ићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бо |
| Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине |
| је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маков |
| , те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабасте |
| а тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих к |
| лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојн |
| ешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нут |
| ас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка. |
| едњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте |
| е и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устура |
| ранци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да |
| грабити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на ду |
| и то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести. |
| /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него н |
| ечивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="15 |
| , али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са |
| а се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће ж |
| ите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах н |
| вога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана п |
| S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско |
| ити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али |
| бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У ман |
| у ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео п |
| нцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива |
| Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави п |
| е тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику н |
| <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик у |
| е у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су дове |
| ав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Тво |
| ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{ |
| </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци да |
| — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и ка |
| pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова не |
| ужити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не |
| ћину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце |
| рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње |
| х жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдари |
| свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобн |
| опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени |
| и игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се |
| <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми сло |
| сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као |
| Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови |
| о....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафан |
| ме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће С |
| ас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко с |
| — Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> под |
| осто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{ |
| тлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећк |
| народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускоч |
| фетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзигра |
| ља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — |
| Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{ |
| ако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да |
| устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да зави |
| е ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно |
| ста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што |
| p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њи |
| о га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p> |
| а, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!... |
| а — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, она |
| е и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка н |
| рши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опро |
| ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ј |
| лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја |
| на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо бе |
| , поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одг |
| смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главно |
| — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи |
| ; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Моск |
| јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смир |
| <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, |
| наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штам |
| ли?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да ва |
| > <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве |
| ећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у |
| из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је |
| ну трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни с |
| оче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се |
| </p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n |
| ју и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је н |
| асо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему в |
| — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурс |
| та маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и кит |
| сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те |
| жу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом |
| у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обој |
| то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодб |
| друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га. |
| {S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што |
| ва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног |
| </p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> п |
| ка је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за буду |
| лизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше |
| шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдари |
| /p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки |
| е о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брд |
| пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и н |
| отив Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку |
| одно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево њего |
| че које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— |
| инистра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S |
| вао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— |
| и поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнул |
| чи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао |
| > <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, по |
| ше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, п |
| ку — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава |
| ње, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенк |
| нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на |
| реска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{ |
| ска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало |
| bSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Ј |
| једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два пр |
| оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунар |
| олне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом |
| није, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.< |
| <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У |
| по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђа |
| ошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом г |
| ежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, к |
| >— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, ни |
| " /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто |
| } Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Она |
| собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је би |
| е што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не |
| ека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помен |
| кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> < |
| карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекн |
| Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али с |
| су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се свак |
| ем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А |
| а њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином |
| му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} |
| ворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе и |
| могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да ов |
| свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се |
| је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном б |
| } Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јол |
| вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; |
| важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте н |
| а на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, бе |
| х.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео |
| Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S |
| т осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.< |
| тко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко |
| тимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће |
| !{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на |
| Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Зн |
| нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их с |
| би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пља |
| имедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> < |
| погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од |
| ђоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на ча |
| и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Н |
| уле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу д |
| деница меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља н |
| има.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној |
| че да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној. |
| у ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либ |
| ш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p |
| у.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{ |
| повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио гд |
| .</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Ост |
| еђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>М |
| и где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напред |
| о је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџиј |
| о, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово |
| p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узи |
| љ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вин |
| ти, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти на |
| реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газд |
| рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе ч |
| сти...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Б |
| ар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећн |
| ...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има за |
| же ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit= |
| p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу |
| есе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прош |
| нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што н |
| зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка. |
| S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалит |
| > Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> |
| а вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља на |
| тина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и но |
| цараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон |
| д узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су б |
| се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Мла |
| д нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не |
| Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта и |
| же и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! |
| Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо |
| ио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попин |
| бује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није м |
| удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх |
| отивника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да о |
| ркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Жив |
| вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и ме |
| о, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу |
| и се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је |
| Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће |
| /p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је о |
| ац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, а |
| па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош |
| људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тог |
| ма које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p |
| Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— |
| вај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, мол |
| некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ |
| одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{ |
| и.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен се |
| ion" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S |
| 2" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сва |
| .{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш |
| лобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше ст |
| су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој поси |
| >— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу не |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гу |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га |
| ку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на |
| — А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане. |
| до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог х |
| па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало заст |
| се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело с |
| м Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{ |
| ла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом |
| еђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна нач |
| а тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не т |
| ла чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</ |
| >"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула... |
| } Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто |
| и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње ра |
| S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међ |
| ко његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече нека |
| око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> |
| S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло дон |
| S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — |
| његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> < |
| окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних вр |
| издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он |
| дноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен из |
| већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ |
| и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не од |
| егде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрче |
| ни други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кре |
| као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад сто |
| онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не з |
| ну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жа |
| се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у |
| огледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а з |
| о ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под |
| е, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Са |
| ну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с ради |
| и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отовр |
| ш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не зна |
| је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита |
| испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какв |
| с православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независ |
| ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а ко |
| о.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пал |
| ужи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне на |
| а овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и о |
| и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и заним |
| га блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што |
| улов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, |
| ућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих |
| , но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је с |
| ју се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва |
| воје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и ме |
| едам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за ова |
| почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас |
| „Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски канди |
| } Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је |
| а...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом свето |
| <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где |
| и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те ј |
| м по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и ви |
| мо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће би |
| би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет |
| > <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да |
| а; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантн |
| и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама и |
| а Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, |
| видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Ср |
| ра и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради |
| у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију ос |
| } Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцегови |
| традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до О |
| ребала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:< |
| ева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.< |
| овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дн |
| жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани д |
| } Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече уг |
| а деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде ску |
| бедити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни п |
| и напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће |
| труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај пор |
| основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавс |
| у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом ц |
| {S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене |
| да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводоља |
| онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, |
| е држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја |
| инило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после св |
| чки оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а |
| ма матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошн |
| /p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде. |
| ако треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, д |
| и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна зам |
| зме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>. |
| <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, |
| упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А |
| Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не |
| шћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена пр |
| од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити. |
| ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда |
| те какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} |
| ајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би |
| ту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јол |
| ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће ава |
| о далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви т |
| обедимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с та |
| ије био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb |
| адрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што с |
| ца Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ам |
| ето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n= |
| па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и м |
| ржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци |
| тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на |
| није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на |
| свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и н |
| ин говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад |
| — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се тр |
| м драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> |
| .{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га |
| спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} |
| Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао свој |
| а свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она |
| е зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; |
| им намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете плат |
| а, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Б |
| м ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину |
| аква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка п |
| право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја ника |
| и ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађ |
| ише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи |
| села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита пр |
| буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и за |
| дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он нај |
| уста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све |
| ворио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро пог |
| у били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они |
| родног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, ка |
| о питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и зап |
| над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Сансте |
| шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — |
| е непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Ж |
| било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се |
| остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, ал |
| здо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с т |
| >Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у |
| док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригурку |
| .{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стра |
| ароде; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се мо |
| .{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепет |
| То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="7 |
| Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све |
| хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће |
| ајпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људ |
| и....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....< |
| велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на полити |
| зе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власн |
| ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најп |
| да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<ti |
| } Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да |
| ао подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.< |
| е, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула. |
| положењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан пр |
| один, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се |
| положењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Мла |
| p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад |
| ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> |
| т од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи |
| врек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идо |
| ута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је пр |
| у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја |
| да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и |
| аља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког ли |
| в њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, |
| Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} О |
| м, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате... |
| е присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три |
| нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо п |
| ци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штран |
| А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што |
| тампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишње |
| догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{ |
| па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још је |
| се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећ |
| <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, |
| м г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен |
| радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Чит |
| pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Госпо |
| глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у је |
| место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на |
| гове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, ил |
| најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само |
| адите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то до |
| е ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> ниј |
| хија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад |
| tion" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отр |
| на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога пр |
| летој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се ка |
| а свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p> |
| м је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобн |
| њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да |
| три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> |
| ле овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву зе |
| ћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама |
| итоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па о |
| о, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који ј |
| S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те и |
| .</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мај |
| се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им |
| етан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо је |
| овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај |
| то слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало |
| Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и ов |
| о рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</ |
| понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћ |
| о вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу! |
| тиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније р |
| ју међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покру |
| Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те не |
| ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> < |
| она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} |
| оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ је |
| чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S |
| противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда |
| адикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише глав |
| о до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— А |
| болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш са |
| истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведо |
| та ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> < |
| мо онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да н |
| лите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани |
| ну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а ску |
| у нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док |
| е на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језик |
| а били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове |
| ало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се |
| се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, |
| ак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је |
| ..{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту св |
| — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и пос |
| екула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној св |
| кула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти с |
| е нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којече |
| речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђи |
| е!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу пл |
| ењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих дру |
| ан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има в |
| жно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се |
| п.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, д |
| мислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се |
| у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но |
| министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово |
| нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је |
| миј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао |
| се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јаг |
| — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашће |
| ј друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’ |
| а што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Р |
| а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми |
| ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут.... |
| косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, |
| ипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се о |
| ви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ ја |
| је сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад |
| нова, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам |
| езао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} Т |
| им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити др |
| а који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара наш |
| и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Бри |
| ва и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдиј |
| мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде |
| {S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} |
| истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су гор |
| упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто |
| <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то |
| као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна |
| а о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе |
| тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да оног |
| али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипа |
| — Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ М |
| алфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене |
| већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна да |
| св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како тр |
| манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— |
| прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и |
| аука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — |
| !..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отв |
| свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <h |
| о преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а |
| Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слуша |
| мију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{ |
| ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи каз |
| е њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од |
| — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве с |
| е.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене |
| роз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— М |
| ћини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="36 |
| ате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим |
| ијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја г |
| сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} Т |
| Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} М |
| о је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да |
| еч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мал |
| мити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми |
| о имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио с |
| Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборав |
| е нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — |
| они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, |
| рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| м дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље |
| ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја ње |
| Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви |
| били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода |
| е променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог о |
| у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудн |
| начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам запове |
| p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора |
| воје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме ниј |
| о дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је сам |
| човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите. |
| с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> < |
| и, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узви |
| S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео |
| .{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и ма |
| ским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за |
| сто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{ |
| народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, |
| <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!.. |
| који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижа |
| да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, к |
| Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори ка |
| о да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друк |
| лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трк |
| Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу в |
| жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p> |
| , па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, д |
| S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на |
| У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране.... |
| {S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — |
| ије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац.... |
| и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, бог |
| он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацил |
| деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p |
| о да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подоз |
| војој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш |
| 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима |
| екло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису |
| сподине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није |
| итам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— |
| етљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p |
| ини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеј |
| је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. |
| !....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p |
| док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло бр |
| ни моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p> |
| обани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из |
| </p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, бо |
| јој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погл |
| лика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак |
| } Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет |
| ке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чла |
| и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет в |
| говориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но в |
| Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла |
| и сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе |
| каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p> |
| га вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да с |
| во на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја н |
| и.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<t |
| о церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како о |
| ју судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није би |
| калског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински диј |
| кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не мо |
| нице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао |
| росто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S |
| опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{ |
| С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда |
| <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" / |
| Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази |
| е сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — д |
| ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Бел |
| о и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо дове |
| ће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} |
| ри радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише |
| ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p |
| сече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао са |
| није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до |
| <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p |
| ква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Т |
| , г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном |
| на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па поче |
| а ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћ |
| а према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као д |
| та и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели. |
| p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} |
| изну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} |
| ре, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући |
| то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећем |
| о ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду м |
| де му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Не |
| харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продер |
| еш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скид |
| дравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет.. |
| ику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Сув |
| да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи з |
| ке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут |
| уклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима тр |
| за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете ц |
| у и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њ |
| е знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани |
| и чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сирома |
| то говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} |
| р....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S |
| је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бел |
| губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске в |
| ити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, |
| то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле ма |
| аша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— |
| те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском |
| ува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја |
| >Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га |
| идиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p |
| о да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он |
| чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, |
| } Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славин |
| е рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ро |
| замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} |
| Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије |
| е ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно ј |
| силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагоми |
| луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле |
| .</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они јо |
| .... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина |
| тана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само пр |
| но писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отв |
| ну? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима он |
| о сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, д |
| водол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, |
| чанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо |
| — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд |
| за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни кри |
| задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по |
| го....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па |
| лски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Ви |
| вле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би о |
| ђало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале н |
| <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван варош |
| "subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} |
| /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <p |
| о ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људ |
| што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p |
| ка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сад |
| ак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забр |
| а је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — |
| а је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати |
| а дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда |
| ше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан доче |
| а вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених дом |
| их села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштов |
| бу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он н |
| </p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, з |
| <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше м |
| м овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!. |
| ишта ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно в |
| а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Ср |
| напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље има |
| — Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја |
| га буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за |
| ерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ет |
| ло да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није м |
| зао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас |
| поменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће |
| јој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је ра |
| м ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица шт |
| че неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал |
| и ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала.... |
| бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи о |
| познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, б |
| </p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници. |
| ој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — б |
| а ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако |
| али намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.< |
| S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одми |
| анцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало |
| де лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и о |
| де лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и о |
| знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну |
| ам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</ |
| ва.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”< |
| ?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога ос |
| сподњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> < |
| рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} А |
| овора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И |
| лази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свак |
| ене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разум |
| А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће |
| д се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојиц |
| нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, |
| м и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај бе |
| , господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С... |
| ам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мо |
| дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, |
| <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Р |
| e>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да |
| емош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми ј |
| по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад |
| другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше |
| екне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави |
| и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељ |
| ти свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{ |
| о народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — ш |
| ок му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још те |
| тавио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их ник |
| , а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу. |
| >— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></ |
| в!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.. |
| собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подај |
| свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 10 |
| !“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би |
| И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Злати |
| ео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опе |
| ац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведе |
| н данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{ |
| чине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво б |
| ила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| дућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> |
| села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши с |
| љ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук тво |
| ужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— |
| љ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој |
| ч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из |
| знао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко |
| ало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су оби |
| није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне |
| </p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчава |
| а забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} |
| а.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему |
| Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацк |
| <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо |
| !...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба |
| уде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака |
| о дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пр |
| зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, коли |
| заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што н |
| ати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он м |
| а је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад н |
| изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па |
| под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно за |
| на цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, |
| вра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мириш |
| оле.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредња |
| еднога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — од |
| носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим |
| ободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери оч |
| дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{ |
| о, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, зла |
| а с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} |
| и она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не мож |
| мена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у |
| едном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаг |
| т!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p |
| и.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке ка |
| а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму |
| чи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окорел |
| , а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш чо |
| м су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуш |
| онама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он ј |
| осподине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не |
| с сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њи |
| стим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне чети |
| Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да види |
| сани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредит |
| p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш чо |
| оме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је |
| це на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?. |
| ко је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама с |
| Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима |
| икаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је т |
| itle>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на |
| 54" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!... |
| Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Е |
| д једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у |
| емену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, |
| о ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напа |
| мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S |
| p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одгово |
| ова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Сму |
| а да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице |
| } Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, |
| труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако |
| — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на к |
| одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се промен |
| } То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајца |
| езда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, |
| ост и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све |
| оном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то |
| — И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдар |
| а два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за |
| м, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се |
| {S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да |
| се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два тр |
| а каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до с |
| ..{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, |
| 6" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад ј |
| бро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га |
| икала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отвори |
| се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.< |
| . <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, |
| аше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не м |
| ад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замо |
| мном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Ку |
| а замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n= |
| стор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Ка |
| ви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“< |
| чи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама њего |
| ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, |
| отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— П |
| } Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и о |
| е пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно уз |
| Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да |
| рпско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони. |
| ана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, ч |
| ом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из њ |
| лим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — |
| , ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је |
| тирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до про |
| јим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а по |
| платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те |
| ло 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опе |
| око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских бре |
| али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна |
| а сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, |
| а не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен |
| ...{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> о |
| од мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n= |
| ковина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да |
| на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар з |
| вања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српски |
| за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима годи |
| мо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо |
| ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се ка |
| могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлук |
| уле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а |
| апетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p |
| узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} К |
| за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија |
| ако би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у оч |
| мукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Ф |
| ив не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини п |
| о управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема |
| м је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им |
| уги не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а |
| Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве ур |
| „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{ |
| су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутор |
| га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И |
| ах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на |
| мо проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би г |
| доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и р |
| о Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма |
| Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он |
| ош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit=" |
| тво и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог ар |
| у сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говор |
| би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је д |
| цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, вел |
| е неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробес |
| ла.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој пр |
| тили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-зла |
| Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" |
| е чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцни |
| цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега |
| е на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго.... |
| чем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како |
| ришту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба т |
| зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и о |
| огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом н |
| уди, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња т |
| >Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти би |
| ене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти вена |
| ра не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ — |
| све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљин |
| ени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18 |
| носом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично |
| енска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле |
| биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читав |
| ки стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге св |
| она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш |
| .{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се за |
| кано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепа |
| .{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата |
| ати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повра |
| гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом |
| ка, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мо |
| посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се |
| немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интер |
| b n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити јед |
| даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад с |
| , баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала |
| е Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахну |
| берал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озб |
| љокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њи |
| и су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је |
| чки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима ниг |
| ном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на |
| о они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{ |
| две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи с |
| а и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрм |
| е, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заран |
| попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако пола |
| синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више |
| рупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свил |
| главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, к |
| га света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом прил |
| зору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њено |
| ху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенба |
| шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, |
| одо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свак |
| рве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он б |
| кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо дов |
| о свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, |
| ма, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој вар |
| уге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи |
| рио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. минис |
| м хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он |
| са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један |
| {S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb |
| та сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше |
| ем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад к |
| у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} |
| Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} |
| олину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријате |
| оже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> ми |
| арима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегн |
| онац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожиц |
| да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, г |
| га пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још |
| <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни пр |
| куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом б |
| а.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеши |
| тно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше нем |
| е у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Д |
| ој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која ј |
| младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прок |
| , мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Од |
| брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Ода |
| и својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем |
| у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближ |
| врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино |
| у, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то |
| не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти |
| дојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче |
| мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Ка |
| Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, |
| каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта |
| ло их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити са |
| кати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поч |
| ко се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео рад |
| етити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} О |
| ће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени наро |
| поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у наш |
| ре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} |
| вету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим м |
| икалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша пар |
| с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p> |
| ећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио |
| о од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. мин |
| орне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског |
| е но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје д |
| има трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с час |
| >Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила |
| кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" / |
| али смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српск |
| <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна н |
| unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а б |
| рашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био |
| S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?... |
| н другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово н |
| дно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком |
| ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ниш |
| реда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а |
| му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па п |
| де махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом ку |
| вде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагод |
| ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не ме |
| ао мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пут |
| су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна прос |
| една на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте л |
| Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај |
| гао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, оп |
| ама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми |
| дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" / |
| Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p |
| на милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ове државн |
| д негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу уби |
| арешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има посту |
| АРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type="titlepa |
| седник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би п |
| графија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у угл |
| иста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну |
| је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n=" |
| ш није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није д |
| ткала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, |
| кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска цркви |
| и тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља г |
| /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из |
| на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста. |
| ину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Поји |
| ша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важнос |
| ... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, |
| за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише |
| ни, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста |
| ....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Мор |
| p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат дво |
| амо оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква |
| ајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његов |
| љен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она с |
| ед оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са |
| балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не б |
| е и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па он |
| " /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдито |
| ји цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различ |
| треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да разви |
| шири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србиј |
| у Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурић |
| о капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, |
| се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док |
| Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — зна |
| знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју |
| д за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би |
| осподине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?.. |
| и кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, |
| доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У ос |
| м очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле |
| селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају |
| Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Н |
| евац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нем |
| сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радо |
| иља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник |
| само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он |
| ле? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сир |
| ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} |
| год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> |
| ворио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекак |
| министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то про |
| Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" / |
| валић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Баку |
| се....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да м |
| .</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог св |
| ли Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две |
| тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај |
| уг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар |
| чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми о |
| избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} С |
| авом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Ч |
| е су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам мор |
| им на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...< |
| аме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па мини |
| .</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се |
| код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте |
| отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани |
| е и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> |
| чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто са |
| а ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!. |
| ртом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, |
| — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су |
| е хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ н |
| о немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="3 |
| </p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све прода |
| д пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Ос |
| /p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким |
| pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опа |
| оту нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се |
| ора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И |
| а.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој дал |
| pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, |
| отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зл |
| ко са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година |
| е заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевн |
| <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} То |
| му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени сме |
| ала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине мини |
| без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објави |
| итњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и |
| лавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно |
| е ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у п |
| вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, про |
| иста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, к |
| као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад из |
| у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу ко |
| лу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав |
| јим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђе |
| окта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на |
| и св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео |
| што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели прокл |
| !{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прођ |
| и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од но |
| народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за п |
| су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још друг |
| акав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњ |
| пре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> |
| ..</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, од |
| му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово по |
| лан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и |
| вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је налож |
| ке и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну |
| цима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако |
| /p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228 |
| <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" |
| а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то |
| } Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на бе |
| да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него зна |
| д.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних мес |
| А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена |
| јављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар в |
| то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ |
| а народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници о |
| ије крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају тр |
| јлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, |
| ца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У |
| тимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове |
| дина.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно о |
| ед момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац |
| ри сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заис |
| тане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија крета |
| га ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да |
| пет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим в |
| свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогон |
| .{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други |
| на јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на ми |
| прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по и |
| се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код |
| почела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, е |
| казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалс |
| му покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у вар |
| опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним |
| ико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSection" |
| а великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могл |
| е литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се пола |
| а јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила. |
| кој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам |
| била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодар |
| ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p |
| ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је |
| и су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S |
| инету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле. |
| ше и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад |
| ца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је См |
| р и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно |
| аси Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђо |
| означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао |
| у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горњ |
| о нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни д |
| —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} |
| мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, о |
| ки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шували |
| и година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни |
| на и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да |
| како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију ве |
| до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на с |
| фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{ |
| данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збациват |
| сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не мо |
| > <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си т |
| узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити м |
| лисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се нар |
| да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска ц |
| , упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n=" |
| врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као |
| <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко |
| <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} |
| поцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосл |
| во понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се |
| ало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане. |
| теван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни реч |
| ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>М |
| у се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са с |
| графом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе пис |
| ује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не |
| их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n |
| а, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као |
| е то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи |
| рицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — х |
| е то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а З |
| опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт д |
| и заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше |
| реле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="su |
| обратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У цел |
| ок су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И с |
| погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо... |
| } То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n= |
| н црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станет |
| а је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не зн |
| едан век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине. |
| у на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости па |
| он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем |
| енти нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо |
| и плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују |
| </p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде рад |
| све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Угра |
| ги дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо |
| њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначко |
| ад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, < |
| обро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче |
| ави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, |
| ца Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} |
| за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<titl |
| Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа |
| Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11 |
| часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем |
| Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Ву |
| анемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „пост |
| часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да из |
| отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> < |
| во је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n=" |
| .</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридес |
| /p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све |
| ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} |
| {S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземн |
| на је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке. |
| вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> |
| е, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српс |
| ај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и ка |
| је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те |
| та си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш д |
| данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су уврти |
| тра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Не |
| згледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голе |
| вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, |
| више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Ми |
| је још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најт |
| на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им |
| ревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три |
| га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и т |
| о одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је стра |
| живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> ни |
| ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} П |
| рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити |
| на је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и зав |
| , и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати |
| само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} О |
| едуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју ко |
| и на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и ду |
| Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p |
| вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад |
| ног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му би |
| у — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на |
| {S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из |
| о, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као |
| туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти |
| оду, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како |
| сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти м |
| оме братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке |
| ина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек |
| ење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и |
| почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трап |
| ашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није б |
| у па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, |
| ом рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — п |
| — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој дру |
| а господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то |
| рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устан |
| како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{ |
| а их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај. |
| еве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни |
| S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није мо |
| одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} |
| онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</ |
| у делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто из |
| мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо ра |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени |
| одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се |
| је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у |
| денија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом |
| ку, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, р |
| онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; |
| ушу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — |
| tle>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку |
| ти....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Пав |
| <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја. |
| и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} |
| против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се пон |
| колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ов |
| /p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, |
| ико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све ш |
| ива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо |
| што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар з |
| Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја б |
| ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам |
| очекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мо |
| опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостиониц |
| главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским ха |
| оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</ |
| три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђевр |
| ..</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планин |
| упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— |
| n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе шт |
| и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како ј |
| о дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак |
| Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који |
| ад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочија |
| први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он |
| као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благ |
| </p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у зам |
| о дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице |
| аније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледам |
| ити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с |
| и поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме |
| е у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да |
| редак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађа |
| оја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у |
| По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства |
| а Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени |
| } Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — м |
| t="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p |
| ођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први п |
| ne unit="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли |
| ne unit="subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечер |
| та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отиш |
| ilestone unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав |
| неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, и |
| писује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђевре |
| кве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="sub |
| stone unit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владиц |
| ника.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, ми |
| ољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога |
| <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне |
| ... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{ |
| .{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати ишт |
| пштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупшти |
| пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око |
| —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводол |
| однијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је он |
| P18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по ко |
| nit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соб |
| <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми мома |
| у дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у со |
| ти дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега |
| ажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type= |
| ер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — |
| јаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p> |
| од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— |
| тицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваљ |
| скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} |
| нице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSectio |
| ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукм |
| фане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{ |
| иноћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <miles |
| у-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ен |
| рца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с не |
| .{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје п |
| , кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте |
| >Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њи |
| се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде з |
| а забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— |
| <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="1 |
| о ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је |
| се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар не |
| и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле на |
| елобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> |
| ion" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседа |
| unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочито |
| а нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја |
| Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине минист |
| ај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће |
| .{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова |
| ћи белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, гд |
| „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку н |
| подине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, гд |
| м се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с ва |
| и.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда |
| на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с наши |
| дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радосн |
| у....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити. |
| } Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="sub |
| а иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише ро |
| , попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче |
| ас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека з |
| остима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад стад |
| м <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавит |
| ојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — |
| Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим о |
| наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{ |
| црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n= |
| к и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне |
| радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад |
| међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из око |
| јан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, |
| окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозо |
| е могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три |
| еме, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <p |
| тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта |
| прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се м |
| е имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи.. |
| p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се |
| } Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и |
| цу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S |
| ат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вече |
| ма у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ |
| ћемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Миће Бел |
| би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чор |
| /p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="12 |
| е, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За он |
| да је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула С |
| цу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сир |
| онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудо |
| од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закон |
| нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећ |
| негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, т |
| ти, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву врто |
| кој цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="2 |
| и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом до |
| нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Рум |
| бручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа |
| је палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију леж |
| нало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, |
| минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили о |
| доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; ка |
| ти.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокор |
| своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="s |
| пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="cha |
| лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном |
| се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури |
| рно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, |
| ара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и |
| } Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> < |
| три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру |
| ависност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. мин |
| ла:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити |
| и ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника.. |
| бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, ј |
| сти, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете |
| исли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а |
| <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331 |
| црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега |
| сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. |
| господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и и |
| га било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчи |
| ече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Руси |
| м господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње |
| тујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то у |
| указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат |
| предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна |
| ите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас по |
| у се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами се |
| доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" |
| са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је |
| ар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па л |
| или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p |
| је је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У п |
| {S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што ј |
| е, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вук |
| дах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситнич |
| е, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој |
| ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Он |
| ч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} |
| од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара ш |
| ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бо |
| е паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она м |
| ..</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права |
| ког другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна |
| атима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p> |
| друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене |
| лова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој поб |
| ивници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њи |
| бало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша |
| Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} |
| S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то обо |
| } Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемња |
| апетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ћ |
| е не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?.... |
| о да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засве |
| ад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — бо |
| Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља |
| одно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити |
| ога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Пре |
| b n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским |
| ....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гн |
| не, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!. |
| оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми |
| а напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево |
| n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта |
| а!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Би |
| А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези. |
| од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те |
| бро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се н |
| стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p> |
| ад саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор |
| !{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви т |
| м леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У |
| жава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун држав |
| едним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — |
| то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао. |
| ацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да |
| </p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове црк |
| Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несрећ |
| } Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није |
| ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Т |
| о у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су п |
| и.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика ва |
| не и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; |
| свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смот |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упит |
| а!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му ј |
| осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{ |
| превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете с |
| ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви реко |
| ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га |
| Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да и |
| Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по |
| омом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме |
| м бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чин |
| еко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих с |
| , господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господин |
| /p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио |
| лети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што т |
| с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се го |
| ите ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" |
| својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} |
| ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда ник |
| нија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати г |
| "389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви |
| у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком ј |
| <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми н |
| пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шал |
| p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али |
| } Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што < |
| </p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће |
| а сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126 |
| ас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расп |
| ому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање. |
| >— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p |
| реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме гост |
| ти.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сап |
| апутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па |
| ду олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњак |
| ....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Сел |
| те да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободн |
| } Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је чове |
| арнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле |
| мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <mil |
| ијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Ни |
| но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле бесп |
| путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. |
| а језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад |
| јежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; |
| се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижа |
| И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле |
| ли кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} |
| испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим о |
| певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, о |
| још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневер |
| ом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остој |
| већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану при |
| ђе Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Руси |
| аја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерњ |
| насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p> |
| т бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош |
| че велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се чове |
| ити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се из |
| даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље |
| ма више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депеш |
| ише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу д |
| та, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, примети |
| е у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога ме |
| S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста |
| доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима ка |
| ивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати |
| p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој |
| тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти ба |
| ог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш сврат |
| неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је н |
| е ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће |
| би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата |
| о класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове мо |
| истаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио |
| можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на ист |
| опрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} |
| миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођит |
| о би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' в |
| ви.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тиш |
| пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{ |
| осао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и |
| е бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појм |
| у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом |
| бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} По |
| гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је мог |
| дна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p |
| се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од м |
| ам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је |
| еша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он п |
| дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила |
| и „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли |
| еника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како |
| латиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило м |
| ...{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни |
| ладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко |
| lestone unit="subSection" /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорил |
| о ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, оз |
| е на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту. |
| не!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох по |
| /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, |
| еоград, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их |
| } Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема м |
| прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео |
| хну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што по |
| срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псет |
| ипази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев ду |
| глед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љ |
| своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост њего |
| си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за о |
| /p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опклад |
| теља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ра |
| вој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p |
| божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђен |
| {S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} |
| рао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад |
| ачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их |
| Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Ос |
| зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је |
| и.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка. |
| нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победит |
| полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у |
| </p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— |
| } Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговор |
| /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S |
| рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметић |
| јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га ма |
| је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао |
| и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /> |
| н је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S |
| белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, п |
| ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара |
| ати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих |
| хвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матор |
| !{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, о |
| ошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео б |
| веће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, |
| пама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанам |
| вар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг |
| ла П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред |
| чно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је |
| а нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама |
| проходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, н |
| у: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче |
| Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је |
| ведају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћ |
| лу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви |
| да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ј |
| n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеник |
| ле два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшир |
| што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.< |
| политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, |
| ора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— |
| једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарц |
| радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријет |
| у по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, |
| ребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има |
| ремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске |
| мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и |
| о неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се |
| шне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој |
| ј како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, т |
| даје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мо |
| анцуског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда |
| /p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај на |
| .{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полиц |
| огледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p> |
| е није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, |
| мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих |
| зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред |
| вали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном д |
| ат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју |
| у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - - - |
| /p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула |
| ему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи |
| и пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мисл |
| на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што |
| око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова т |
| вно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он в |
| карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани |
| .{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток |
| ом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу |
| ду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису |
| доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p |
| чију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!. |
| ај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p |
| Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског муче |
| собља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око |
| био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећ |
| а, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{ |
| спребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем. |
| те били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упад |
| розора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, ма |
| озора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, |
| Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p |
| куп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки |
| згледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да |
| ам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде о |
| >— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта |
| нути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те поб |
| договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb |
| је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“. |
| више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} |
| нутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну г |
| , да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао ка |
| <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="3 |
| какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умр |
| е ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи љу |
| >— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти вел |
| у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вра |
| погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <m |
| карева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нис |
| их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи ви |
| и — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пре |
| је на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. |
| и....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати... |
| ти овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до |
| ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви |
| олима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда |
| ија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за м |
| Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не |
| за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакал |
| горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среск |
| о зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по нар |
| p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год |
| најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне |
| ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе |
| м је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од нап |
| сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевид |
| нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигу |
| суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванае |
| > И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беш |
| ун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века |
| м, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292 |
| Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г |
| у, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не |
| ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и |
| ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На |
| и; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко каз |
| ек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и |
| ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове |
| Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко о |
| а сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим по |
| обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша? |
| одаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{ |
| Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала |
| ију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у рад |
| бодно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и |
| /p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царс |
| а који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да |
| p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и б |
| м? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктер |
| ом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима |
| ну.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хо |
| Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се |
| између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или |
| за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакн |
| ћи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има |
| во мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И |
| : не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зн |
| како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју |
| е грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе |
| тане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка пр |
| ро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдар |
| њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати чит |
| , да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже до |
| у око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, |
| {S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица. |
| p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја с |
| едан човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! по |
| о их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, |
| од гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врс |
| ло у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у |
| ој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћ |
| златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p |
| анастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветље |
| н се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика |
| ј кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављен |
| е он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља.. |
| нка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учини |
| о из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" |
| — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у |
| децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама б |
| } Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књи |
| онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о |
| ша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако |
| почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло чес |
| има стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва |
| сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш |
| о гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на |
| мљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хле |
| дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле гор |
| ас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — |
| ко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се с |
| .. скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу |
| е дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико виш |
| </p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и |
| Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“. |
| а <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> |
| ти из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се сл |
| чери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још јед |
| ише могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на |
| - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, |
| не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра |
| доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити |
| ити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до дру |
| алида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који о |
| они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — |
| еже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, |
| о развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — п |
| месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћ |
| м погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „ш |
| им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... в |
| не, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо к |
| тоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; |
| .{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредња |
| ше у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{ |
| .</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n |
| </p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и |
| ли кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још н |
| обро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с к |
| росто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и он |
| том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће о |
| , загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их |
| беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светло |
| .{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад сврш |
| ање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упу |
| тас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко с |
| ро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, д |
| ести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо |
| — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се стра |
| аци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити ч |
| е гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила |
| их, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, о |
| к како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубе |
| н је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово с |
| сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како |
| рат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме ст |
| /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у |
| паде не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} |
| е као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је зад |
| редњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један |
| промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њи |
| о је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до п |
| лада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што |
| ма; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно све |
| /p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, |
| 30" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! |
| ме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, ка |
| донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Море, до |
| је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледал |
| — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, |
| а сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се по |
| Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, |
| се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се гово |
| није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет |
| е нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; пр |
| команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође |
| у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> |
| ; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а о |
| одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више мог |
| и ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, |
| ом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкива |
| ице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb |
| ="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погл |
| е то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Вид |
| .{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још и |
| размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мен |
| онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у |
| н по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била |
| дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се |
| га....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а дв |
| квих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а |
| оја је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, |
| > <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n |
| га илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној по |
| долина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се ј |
| сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су веч |
| нај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми |
| огла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видел |
| један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — т |
| истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његов |
| болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ београ |
| је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столиц |
| купштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати на сво |
| да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више зас |
| Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!. |
| ици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каз |
| едити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај доч |
| а.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову |
| се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипет |
| На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од ка |
| оји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{ |
| глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну мо |
| оме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог г |
| евесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење. |
| крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разо |
| Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаре |
| , па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко |
| авице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — |
| свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом чел |
| трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пи |
| игну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шче |
| ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђ |
| ш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се |
| е да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на |
| — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} |
| Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епи |
| оче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се |
| овитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као б |
| а — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и нарукв |
| Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Г |
| извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — др |
| } Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му т |
| с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај |
| иње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јо |
| већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партиј |
| ритисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане ко |
| .</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први |
| од што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да |
| н пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S |
| и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S |
| а ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се мо |
| Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија |
| ва светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — с |
| ијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У веч |
| Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лау |
| > <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо |
| 61" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народн |
| p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!... |
| шко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служић |
| тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио |
| .{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држ |
| о предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих оп |
| њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица См |
| још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доб |
| — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, дод |
| Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва |
| и кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца |
| оба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му до |
| 6" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник |
| начило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали |
| во не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну |
| типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, ко |
| и, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула |
| е у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља |
| а намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— |
| .. <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и мо |
| љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној тра |
| и пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p |
| аму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, |
| Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу б |
| забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После |
| } То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну |
| ца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> |
| „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је тре |
| ....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити |
| им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се м |
| тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још једа |
| ве ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од св |
| оји нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога дан |
| ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> |
| етске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља |
| Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад |
| p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасо |
| а маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни изду |
| {S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам ка |
| а ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ у |
| мо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико |
| ругог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем кол |
| нете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет |
| а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на ва |
| Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј |
| некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одст |
| ну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</ |
| преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на п |
| — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на пр |
| бес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} С |
| ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе |
| >— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њем |
| у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — |
| срећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њем |
| ије.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо |
| чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило. |
| вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме з |
| еби.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар ни |
| шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово |
| ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> |
| {S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд |
| а.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} М |
| партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да |
| и се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на |
| нда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар |
| евет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванц |
| о јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, |
| ју кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да не |
| спавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>С |
| а....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је |
| </p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли |
| шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шт |
| г, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељс |
| {S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је |
| та, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зу |
| о што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Д |
| ма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г |
| је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окруж |
| вана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих |
| мо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, |
| д ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И дв |
| чинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И |
| ише, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће |
| ла.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S |
| је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су |
| Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако ди |
| цик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањи |
| S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова |
| калац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови к |
| отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у |
| дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му |
| азао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Бо |
| } Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо |
| јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо |
| је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело |
| .{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познаје |
| звучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спава |
| Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p |
| по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести |
| ађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде пра |
| де Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неш |
| јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Вел |
| е за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам п |
| ога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати злико |
| Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саб |
| нај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ов |
| смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механск |
| г часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <miles |
| клонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш д |
| } И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S |
| немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chap |
| Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — свак |
| кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гл |
| а.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На бира |
| ница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан |
| ...{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к |
| е целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову |
| стом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по |
| род једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изн |
| суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone |
| апају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним зе |
| ></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога |
| уле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам |
| ој њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n=" |
| ада вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је уб |
| подо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и исто |
| динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:< |
| мети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли |
| ирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су и |
| ије им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили |
| и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да до |
| кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућ |
| ка остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кава |
| олиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен |
| која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не |
| азбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победи |
| се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредња |
| ре но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се |
| ову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми з |
| а га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да |
| ше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле |
| си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам |
| једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— |
| pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:< |
| е, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилик |
| од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој |
| е се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то |
| и је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његов |
| сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шета |
| еђу господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и по |
| магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару н |
| бош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И па |
| обошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> < |
| викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је с |
| бијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра |
| и славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<titl |
| викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да |
| викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p |
| о је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа |
| реосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ |
| полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сиро |
| руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо |
| аду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће.. |
| он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је |
| м: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера сто |
| .{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мр |
| неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он пи |
| земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Сто |
| сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам о |
| и, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало о |
| </p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се |
| и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б. |
| S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће |
| тен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам м |
| к опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео за |
| кој снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист |
| о познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у све |
| и онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио |
| ко није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> |
| дају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за ш |
| им сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независ |
| за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— |
| на и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певн |
| вјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице уч |
| >„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако |
| p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим.... |
| ру с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву к |
| ме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој |
| .</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — |
| неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p> |
| ни.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом |
| е желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Бело |
| ао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она |
| уће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а нев |
| грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p |
| гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сре |
| {S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као бил |
| S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n |
| и дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући в |
| а против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он је |
| рејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова |
| очитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост |
| ате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окрен |
| општио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су |
| се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо |
| тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње |
| се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је р |
| Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} |
| еника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ћ |
| а су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним |
| Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу |
| Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да по |
| тоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равн |
| ожјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што ве |
| све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још д |
| у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гр |
| ове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове рук |
| гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, |
| дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, к |
| лата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, п |
| е дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Правос |
| да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, |
| } Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет с |
| е, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дођ |
| отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се г |
| еко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли |
| петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста |
| ине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко ви |
| пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи |
| роду је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, та |
| ђемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим д |
| д да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњ |
| ако би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна рад |
| >он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем на |
| је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо па |
| ави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да |
| ога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро в |
| ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше наш |
| ли кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — он |
| ега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чино |
| ађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје |
| се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, |
| не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши с |
| оју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не |
| на био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што ниј |
| огао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S |
| чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?. |
| Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" |
| Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте. |
| i> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А ова |
| , срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, |
| шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај з |
| ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи н |
| асно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео е |
| им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Н |
| тарији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чува |
| ....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде не |
| им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај |
| тао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се |
| тео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражи |
| >Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гв |
| Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке... |
| града — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају |
| ни, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам |
| и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном |
| кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> |
| ви, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и сва |
| сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве п |
| њој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Ча |
| } Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — |
| ва....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко с |
| што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је т |
| огледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те |
| д толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — |
| Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— По |
| подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, |
| итна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема |
| сао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула |
| јаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним гр |
| ће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са св |
| нову ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочим |
| таратељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је кри |
| слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској |
| рбију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балкан |
| угој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кол |
| ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранит |
| .{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху п |
| ијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те |
| кати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну так |
| } И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="sub |
| .</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао |
| ом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„ |
| д мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, |
| свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећ |
| онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска |
| по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} |
| увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд ре |
| он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам с |
| се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Ка |
| је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p> |
| а Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— |
| } Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није |
| > да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, гос |
| је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, |
| ијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим п |
| и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћерет |
| већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето |
| ине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Ф |
| уо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободи |
| у.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саста |
| ате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови ј |
| } По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна |
| се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; а |
| во, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш |
| ас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, |
| Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а |
| Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и м |
| le>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n=" |
| ад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — |
| мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После |
| и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах |
| угу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{ |
| >Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико |
| ао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“.... |
| колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да ј |
| чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било! |
| окојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе б |
| и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> < |
| човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припа |
| дине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Беог |
| твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти вол |
| мати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад њего |
| ли мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на ус |
| ази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</ |
| и!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Мили |
| нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њих |
| Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило |
| нако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се св |
| башуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану |
| , извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у |
| некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на до |
| а.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради ч |
| сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи |
| браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то н |
| ама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан са |
| {S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му м |
| је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S |
| ивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезин |
| то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бит |
| — Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Ти |
| > <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче |
| вала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек |
| Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија |
| А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ |
| м би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десн |
| В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути |
| инистар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Б |
| вирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао б |
| ђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У |
| ати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone unit="subSec |
| м.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је пос |
| ери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он јо |
| же ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Су |
| о на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Каз |
| о.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што с |
| , што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад |
| дарим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђе |
| зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на |
| свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се о |
| о је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој |
| еба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p |
| њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, о |
| здајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на до |
| певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на врати |
| х паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледа |
| акнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> < |
| ма, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„ |
| бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подв |
| ни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео |
| и; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога да |
| цу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бел |
| .</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у ка |
| 39" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно |
| је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{ |
| “ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако |
| ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да |
| </p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном |
| ли се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгл |
| .</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, |
| а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне поче |
| е мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњ |
| во мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мал |
| нио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, к |
| оби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату... |
| од пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазил |
| се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они |
| видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, |
| светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат |
| ра боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним п |
| знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби нес |
| на је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S |
| редњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p> |
| - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајах |
| и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречаг |
| /p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле |
| наш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа же |
| ињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилу |
| ... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="su |
| сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у |
| <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости |
| јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— |
| славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа м |
| >— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" |
| столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам |
| пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које до |
| крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да н |
| p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико |
| миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 годи |
| После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само |
| Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац |
| емилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима к |
| д јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је |
| аваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S |
| ни Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетин |
| и си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра |
| врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавар |
| лан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заус |
| ог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде бри |
| чери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу |
| де журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забав |
| дба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — |
| ете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде по |
| жај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити |
| д ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, го |
| .{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик |
| Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} С |
| онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} |
| ји никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде п |
| и свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад к |
| следње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рат с |
| свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре |
| ва у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни диг |
| по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па |
| д сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад ст |
| ен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба д |
| сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно п |
| ет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — р |
| S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но м |
| .{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људ |
| а кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. |
| е дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је |
| 121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се |
| ју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и ра |
| , досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реш |
| не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, о |
| о и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда |
| то од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миро |
| ало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке ти |
| ије то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет |
| личност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Она |
| гледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{ |
| Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> |
| крену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази |
| ђем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} |
| све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто |
| Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвен |
| и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак |
| ре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S |
| ...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даљ |
| оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за на |
| од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике л |
| изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволас |
| „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овд |
| {S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату |
| не грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Т |
| ећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јо |
| ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо |
| рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</ |
| та.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p |
| изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Бо |
| љај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" т |
| ева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p |
| ур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој с |
| х је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суво |
| unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже |
| S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје |
| {S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег |
| {S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дуб |
| наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— |
| ...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан |
| о су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} |
| цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n= |
| одао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једн |
| оплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има. |
| ворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" />< |
| ило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у нек |
| о лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокош |
| види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме сеп |
| а.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="2 |
| во и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, |
| мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај по |
| ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је од |
| те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико ни |
| м чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако |
| н им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе |
| он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све |
| мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{ |
| их људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао се |
| ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни |
| тојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш |
| је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S |
| <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу с |
| штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сва |
| то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда |
| .{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим избо |
| ној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа |
| а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу ре |
| есели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја д |
| itle>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред |
| гом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амо |
| ко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо |
| амо одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле |
| дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он прој |
| ам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како б |
| а.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ |
| ви у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат сврши |
| о ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оста |
| собан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама |
| анемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства п |
| Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишље |
| нистре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас |
| ледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара дав |
| " /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Дана |
| е благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Та |
| S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то ниј |
| ирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим бр |
| рстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намешт |
| и изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже ком |
| } После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не п |
| је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу |
| тан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> |
| рали „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они |
| дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини т |
| овек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављ |
| чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, |
| да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис |
| one unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је ку |
| авно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</t |
| на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано т |
| ополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p |
| иште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <p |
| оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба |
| {S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има с |
| "293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, к |
| к је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирс |
| убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодо |
| Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а |
| мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек |
| је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а |
| it="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празн |
| у другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} |
| поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под |
| о с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђа |
| {S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска н |
| } Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му при |
| {S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице пот |
| нушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу в |
| не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су |
| посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник н |
| За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам има |
| Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у а |
| тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка |
| гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарск |
| дао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних |
| /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одли |
| његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашње |
| ицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То |
| Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Са |
| нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледа |
| отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, реч |
| н је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — св |
| литичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Ми |
| а га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог се |
| а био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бит |
| ма, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су јед |
| он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју |
| прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је |
| стаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S |
| е и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек д |
| е Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочи |
| брк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му с |
| ан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших љу |
| мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би о |
| ицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној. |
| у цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијер |
| оре — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ в |
| жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмеј |
| усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред ово |
| а и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладн |
| е политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестамен |
| већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у дру |
| на друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма вид |
| миљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњи |
| уку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} |
| ад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја |
| ило из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, н |
| ожа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p> |
| преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но ч |
| ј једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део ор |
| .{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарч |
| ошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три годин |
| дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Вл |
| title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га |
| арту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном |
| уда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би к |
| ј, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, г |
| другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прођ |
| олитичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље. |
| ења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n |
| упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причек |
| чно лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што |
| едњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што са |
| а кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, к |
| > <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други у |
| /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју |
| но у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две соши |
| обито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице о |
| кла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде с |
| га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. |
| да насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово н |
| аплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује ј |
| гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабра |
| људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; |
| осподине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше ка |
| <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, ота |
| сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, |
| е — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да |
| ову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта т |
| врека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у |
| ете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| дина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне коч |
| им упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи |
| нику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна ја |
| о познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први п |
| устише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква |
| } Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало пос |
| очијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му к |
| ...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетин |
| ао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина |
| } Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењени |
| знаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, д |
| нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што |
| Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи |
| а у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p |
| <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десни |
| ан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си го |
| ељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам |
| дила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издуш |
| — Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли |
| </p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад |
| ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео ра |
| Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена |
| у нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви |
| S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад |
| ише погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрк |
| ="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем |
| ња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју |
| За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на |
| а <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „< |
| арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља |
| И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б.... |
| и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Т |
| ести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — |
| аусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако глед |
| не седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола |
| теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>ка |
| у стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка |
| а надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му |
| и?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, неср |
| кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по |
| > <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је на |
| Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образ |
| га вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Бр |
| аво каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да |
| ако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S |
| о, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо |
| </p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да м |
| и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђ |
| ван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа |
| да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, пл |
| се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одла |
| е зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца |
| вика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је не |
| успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, |
| господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор? |
| p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде |
| Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, |
| А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да |
| као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секу |
| да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{ |
| богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично н |
| вде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три |
| ога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од глав |
| власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></ |
| ....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!... |
| <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Ка |
| наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласо |
| <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тр |
| Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а |
| еле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p> |
| ледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опа |
| се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Б |
| стоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речен |
| и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њи |
| це најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>С |
| род још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један |
| тресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и |
| олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, |
| свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први дом |
| онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљи |
| <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је |
| Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Бел |
| ије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, св |
| указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и н |
| проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женс |
| о је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаок |
| о су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалс |
| S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У |
| ије.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овом |
| доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком удар |
| се белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, |
| >— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чар |
| евојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше |
| >;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<h |
| ком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике ц |
| њаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине син |
| ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је |
| још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се о |
| о, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више н |
| } Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као ша |
| отови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — |
| раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га о |
| се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је ради |
| кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио |
| га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чув |
| је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу |
| ћа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на ку |
| о...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма |
| на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двад |
| а Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није |
| stone unit="subSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... |
| ="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор же |
| ке на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам |
| нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јас |
| у.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У |
| па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га |
| тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон М |
| оградски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, ка |
| научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да |
| крете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да |
| ву политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати о |
| То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно позн |
| /title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по наш |
| Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се мног |
| а на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким |
| алну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у |
| ија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста |
| рижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p |
| јку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кме |
| ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мој |
| ш старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с |
| е капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необич |
| индар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час поглед |
| био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу д |
| илу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима. |
| о, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.< |
| о разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се н |
| /p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{ |
| га пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски |
| и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан |
| које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — |
| ке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? примети |
| збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање ко |
| у писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — как |
| ак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — н |
| Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам дра |
| тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га преме |
| отаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — чов |
| урни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је |
| мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— |
| p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</ |
| то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али |
| не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S |
| литичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам мо |
| е беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да г |
| оди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате |
| Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи |
| ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} |
| а у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. ми |
| удија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после нек |
| но.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је оном |
| који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци |
| е г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либе |
| говори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он |
| раг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} Т |
| е опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ мог |
| нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— |
| гледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и |
| >— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, ш |
| p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који с |
| имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али к |
| наду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја м |
| /p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш |
| дозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.< |
| о шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотр |
| не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и |
| рским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети н |
| а старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте ради |
| <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’ |
| вљена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, |
| ко они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само |
| ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од на |
| о.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно |
| /p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} |
| даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људ |
| ина!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, |
| .{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за |
| се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда |
| д синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А леп |
| Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се о |
| либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на је |
| шити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај у |
| приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и др |
| ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији |
| и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехн |
| јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone |
| еда још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, госпо |
| Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, с |
| као ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе по |
| као ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што при |
| га збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чу |
| <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине |
| куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Вид |
| да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског |
| јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и |
| Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина |
| је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, шт |
| У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — н |
| Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети ос |
| ма које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да |
| p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив |
| моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, |
| мотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикал |
| олеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не мож |
| е сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно ка |
| Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Н |
| разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има прав |
| редњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула дока |
| ли овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> |
| а ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви дец |
| славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија су |
| ало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле виш |
| за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p |
| ко мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас с |
| као сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задов |
| а све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Р |
| вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте на |
| д ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и |
| 0" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је м |
| адну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе |
| сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чи |
| :</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{ |
| ? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам |
| } Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он |
| Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здрав |
| а слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је |
| да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона |
| до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га пр |
| ion" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле к |
| жи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> < |
| и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Мла |
| прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p |
| оз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p |
| ћ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћ |
| ла најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака н |
| ..{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили св |
| осподине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар |
| жи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> |
| , дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — |
| док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" / |
| ш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га |
| але.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> < |
| ом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи |
| крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се |
| расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. |
| ине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас |
| тар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио |
| ам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море |
| е од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окре |
| љало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се |
| ао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестр |
| ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро |
| д? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола ис |
| таће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се поглед |
| ао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана С |
| ра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нит |
| меју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека |
| е су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплимент |
| то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окре |
| лци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе |
| е!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куд |
| три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од |
| на нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је деве |
| чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још глед |
| ако стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово ос |
| , да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— |
| икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута |
| капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитат |
| из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђакон |
| о.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао |
| есак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, јез |
| ах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја |
| оју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију |
| цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи |
| ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкрошт |
| кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За ј |
| риграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb |
| за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише ра |
| ваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, пита |
| 69" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>О |
| } Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от л |
| е.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} |
| човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, |
| у мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Та |
| p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим власти |
| } Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се вр |
| лагосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p |
| ... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три |
| тио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле |
| ст и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} У |
| ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондук |
| човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше |
| ре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетан |
| ну; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђ |
| џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „ |
| о нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> д |
| узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је ба |
| ти реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p |
| њен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момк |
| .{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је т |
| јаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, |
| полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} |
| дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владај |
| штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује м |
| њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадо |
| иде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово |
| о опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један слу |
| т.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа |
| може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите |
| месечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манаст |
| мислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у |
| ди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да б |
| ога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се |
| ио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу |
| иловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једно |
| n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} |
| се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога |
| поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више |
| одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И |
| S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа. |
| ече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> |
| ао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијах |
| лиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, ј |
| прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље |
| n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ват |
| јаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено |
| торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан саха |
| ха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар за |
| и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо сам |
| е, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Ње |
| , даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се вид |
| етну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле |
| очео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво |
| pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Дец |
| ван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако |
| да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, |
| мигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста |
| {S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од с |
| и ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све н |
| од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну |
| ј је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сен |
| а, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек о |
| ас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?... |
| } Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правд |
| <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упоз |
| верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске цар |
| косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, |
| моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да |
| о викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и пот |
| о да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S |
| .{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен |
| S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{ |
| дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби |
| ико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S |
| ко.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} |
| аде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — За |
| ругу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке |
| и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; дост |
| још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и |
| — А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела |
| д опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом |
| и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румен |
| се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те п |
| леди.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p |
| м и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будуће |
| ас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек ре |
| шњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да бу |
| глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> < |
| гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта |
| егових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод му |
| p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде |
| „Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi> |
| а зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је |
| к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветли |
| дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — кол |
| икалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и п |
| „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда |
| ложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикал |
| Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S |
| ионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њи |
| .. нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она на |
| Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна |
| цо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче: |
| оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, |
| {S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ |
| да пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како |
| окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај |
| лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је з |
| ио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како |
| здрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде пре |
| погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S |
| собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> < |
| — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразгов |
| 52" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто трга |
| ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће |
| ише бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Рад |
| ећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напре |
| у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне бе |
| , са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мис |
| г да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>С |
| ицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи |
| разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он |
| ам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су се |
| мога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, о |
| ега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p |
| би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаће |
| је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела |
| С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда ле |
| жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сиг |
| умео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад |
| постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар чо |
| ђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав |
| апетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, |
| енгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с |
| удна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на |
| пазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели |
| Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да |
| егобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупиц |
| г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукало |
| уси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстит |
| мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{ |
| н у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опе |
| ићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} У |
| ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како |
| ак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? ре |
| икалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{ |
| То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо |
| соња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио. |
| што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— |
| ?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{ |
| нији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света |
| S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, |
| Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још јед |
| у Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да |
| аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. к |
| стао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из ч |
| човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} О |
| остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; |
| ше, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га |
| је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом њего |
| пре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остан |
| а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb |
| S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници |
| м је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни мини |
| доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n= |
| а онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да |
| ње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулан |
| угљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цв |
| лату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ћ |
| — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја |
| оже да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу |
| шао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Посл |
| — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што |
| ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод |
| номе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с |
| одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> |
| сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} |
| </p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{ |
| па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје |
| ко се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше м |
| н срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу |
| итао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг зауда |
| о је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дођ |
| говетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја |
| ињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} |
| .“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опк |
| о ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без |
| и...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, н |
| е намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Да |
| ловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смот |
| ....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Срб |
| <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, |
| Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упита |
| ....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни с |
| p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигур |
| раво мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине |
| Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> |
| о добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад |
| S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Л |
| Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно |
| ио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на цр |
| Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Е |
| вори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како |
| :{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмови |
| ицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније вра |
| нцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога |
| до на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окрену |
| ља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као д |
| ачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше |
| којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В |
| изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам ода |
| ркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурс |
| дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући |
| и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереј |
| нкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати |
| као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Б |
| им вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Све |
| ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Нарав |
| Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је свом |
| S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{ |
| учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима |
| — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гла |
| да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао д |
| у....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненад |
| је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно |
| се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Ова |
| теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{ |
| сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су |
| е му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јол |
| .{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете вид |
| е љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га |
| редњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашан |
| мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с |
| раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако |
| ко: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — |
| атиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу |
| млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> < |
| , браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио гд |
| ећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом |
| прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати друг |
| pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто |
| вај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом с |
| Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле по |
| о...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, бр |
| онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, при |
| чевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — |
| о смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо |
| о рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди кар |
| почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Доз |
| радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо пра |
| ја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза.... |
| иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то м |
| пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — |
| и.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} |
| па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</ |
| рне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад |
| ња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— |
| нога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља нај |
| очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала |
| стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео и |
| тпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па н |
| амо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — |
| Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши. |
| оде брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али ј |
| асти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га |
| ом је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, лу |
| одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избу |
| о треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором |
| оњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је |
| “; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> |
| те у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде |
| аја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; з |
| злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан погле |
| њају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, ш |
| шно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{ |
| и мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Доб |
| епа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окре |
| не ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у тр |
| ту не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он сам |
| Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толков |
| г“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то |
| .{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ам |
| лова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још |
| <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам |
| р ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он |
| то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и с |
| ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим |
| он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А ка |
| поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима |
| овек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Б |
| сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде зб |
| же се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у |
| велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Бе |
| гребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог |
| ом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба |
| ницом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пре |
| узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за т |
| већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако о |
| ка, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам ка |
| n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи д |
| Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, деж |
| што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} |
| да ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом? |
| тња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и т |
| : <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав... |
| овек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; |
| пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Б |
| етан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не |
| клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао |
| <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не |
| и си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не би |
| Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа |
| ..{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побрат |
| а имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остав |
| е. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан |
| у ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше |
| p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у |
| /p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела на |
| павим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!.. |
| огло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти зна |
| обрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнак |
| {S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, дај |
| Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старе |
| Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то д |
| Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем |
| столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<t |
| тографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је |
| до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је з |
| ехани!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном п |
| па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<ti |
| м ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба |
| p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог |
| а, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се д |
| ...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога од |
| куд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и ра |
| братима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће |
| еровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко |
| ти у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па ј |
| , четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац |
| а секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни м |
| едног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но пр |
| ...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово |
| ај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише |
| а истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Т |
| <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не |
| ад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и ка |
| ало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у с |
| {S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И м |
| глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читат |
| } Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на ча |
| Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол д |
| о.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} |
| к је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то |
| ет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је |
| и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мај |
| с, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — |
| и, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафан |
| их, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог |
| м хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се |
| ик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да |
| ео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, изв |
| Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже д |
| ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некака |
| ога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд |
| ез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандида |
| би ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише су |
| d> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" |
| ....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и |
| > <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан. |
| апунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отво |
| рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни |
| <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чу |
| бе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију |
| о, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за |
| ислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе |
| ао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} |
| дни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће |
| Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — ка |
| ити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никак |
| х ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је он |
| у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе |
| ицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....< |
| ли, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и ра |
| лужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући поглед |
| ubSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђ |
| а!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p |
| вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа об |
| па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Ра |
| <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да прого |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати јо |
| а у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити о |
| си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и |
| дноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, искле |
| , да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да с |
| ад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја коле |
| остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине со |
| је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вит |
| есто га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је ч |
| b n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Там |
| о почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми |
| у се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су б |
| знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљ |
| тово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја замени |
| да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један дру |
| а миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; |
| ним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шеши |
| беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне |
| после није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо чит |
| ште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији |
| узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише |
| доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолов |
| отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пуш |
| згорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разб |
| о село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као р |
| она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, п |
| S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у ч |
| а је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас к |
| рпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба |
| аву, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да ј |
| тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе. |
| е, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а |
| м показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све јед |
| <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо т |
| а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title> |
| .{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газд |
| су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све парт |
| о моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони к |
| илима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А |
| лованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. |
| обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да ре |
| ст, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} З |
| о прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крма |
| где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси |
| на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине |
| е воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а катка |
| ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и об |
| љен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На д |
| евеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Там |
| ео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, |
| где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; та |
| днице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни |
| е паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијај |
| Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите с |
| Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба |
| } Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбор |
| S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњ |
| а поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима м |
| ца, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од тана |
| анас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у д |
| м какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који |
| ...{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!. |
| арице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само сво |
| у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто |
| о вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Царигр |
| ећ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже. |
| и ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиро |
| људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се |
| на где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи |
| целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Рус |
| гледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупр |
| стионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог |
| актикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло |
| овати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога |
| а њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасо |
| од може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако |
| </p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог ч |
| , ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, |
| p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— |
| ожда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} |
| , да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, |
| Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог изл |
| ек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p> |
| оби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочи |
| е мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} К |
| ја је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрча |
| и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још ни |
| ветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле наста |
| } Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђи |
| Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под |
| кчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауц |
| м — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен |
| ријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пев |
| и пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат зав |
| сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Ниг |
| г мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад н |
| <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не ша |
| Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са м |
| Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</ |
| S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре |
| га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац |
| се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и |
| за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити |
| /p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбин |
| риђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А г |
| м списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га |
| unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад веч |
| расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбин |
| >— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb |
| скочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај |
| та био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придига |
| — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — |
| је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мај |
| памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> |
| <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је каз |
| једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико |
| уте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена |
| лопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме н |
| аније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај м |
| што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један чов |
| пице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — за |
| опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути |
| атални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих круго |
| у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро |
| ијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се |
| е дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији |
| си што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледа |
| S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна на |
| беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на к |
| /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Л |
| S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском к |
| придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глав |
| хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{ |
| тога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А е |
| је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило |
| ом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло ч |
| рих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| дна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано. |
| то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашурив |
| ежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво за |
| у провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се |
| о је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сач |
| данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нам |
| дседник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и |
| главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске |
| ао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране в |
| с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели |
| вајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћени |
| стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа д |
| једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама |
| евито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти в |
| ни стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици га |
| онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад |
| /p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSectio |
| о промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фар |
| вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су |
| ра није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта |
| талу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се |
| ад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окрет |
| дионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овог |
| друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год |
| и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска па |
| {S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ог |
| уска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и |
| и велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{ |
| а и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у н |
| бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко ст |
| Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо |
| Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђак |
| диш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наго |
| братима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај ов |
| редњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се |
| шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена |
| Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да |
| в сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени |
| је стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p |
| а.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у |
| роз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би б |
| Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што |
| , али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва |
| ка она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима ц |
| су на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А |
| ске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, |
| адикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно |
| што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} |
| а; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се |
| емо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и |
| ости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати наро |
| ни кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу |
| м узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у ово |
| се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврну |
| ујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма н |
| се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујм |
| то је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} |
| родну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} У |
| г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио гла |
| ам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор пос |
| > <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о поде |
| је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по |
| ина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и |
| оцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у |
| ругу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више |
| е васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророч |
| . <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газ |
| ах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре са |
| друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да ј |
| господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S |
| о приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој |
| /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није |
| е своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, |
| иш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао |
| може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кож |
| Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Њ |
| тах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— |
| е то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} |
| ко је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ј |
| {S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, |
| } Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као |
| утни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера |
| Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док |
| е њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав |
| орио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно т |
| питаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павл |
| чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читаво |
| калског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће сев |
| чка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, по |
| "45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутр |
| а су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добиј |
| увише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S |
| о.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује д |
| е таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао |
| је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам п |
| свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone u |
| Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, |
| могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном |
| м; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| а ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зуб |
| чевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим о |
| од, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..< |
| — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој |
| нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и к |
| несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о зл |
| а јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке |
| ласти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља |
| .</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигур |
| ји.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радика |
| а нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} |
| су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не м |
| река„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и |
| раво у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би |
| остију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мрта |
| ађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ам |
| бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност поједин |
| повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога |
| " /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он на |
| тангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То бех |
| вештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене т |
| огло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан им |
| ан, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n=" |
| ло, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни |
| а за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтат |
| е свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он |
| свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе |
| . <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Слом |
| жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су |
| ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} |
| ао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој ску |
| а и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он н |
| јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Кос |
| корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!. |
| у, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже |
| падне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смр |
| ош по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и не |
| бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар |
| копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар |
| ачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице |
| емара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дал |
| о победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај бесе |
| и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} П |
| глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био п |
| у, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала ка |
| > <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знат |
| г?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма |
| — Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, д |
| ујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево о |
| >".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу |
| p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> < |
| слонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title> |
| окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} |
| Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да |
| радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он |
| онитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву |
| игурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђ |
| на у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избра |
| ерујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, к |
| а игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђуни |
| енога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском с |
| сточну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али |
| има по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S |
| исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, |
| мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми не |
| цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје |
| против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стад |
| врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела сло |
| оје добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе |
| вика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" |
| сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone |
| м, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна тр |
| оже и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња. |
| њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли |
| теља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана! |
| глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, т |
| лов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. |
| Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом |
| лом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, поглед |
| , окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски ве |
| мемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник |
| каже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучи |
| џија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он сам |
| то, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле |
| братим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим по |
| господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се пого |
| ег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милос |
| те, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се дого |
| врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине |
| S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, |
| Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови |
| биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цвет |
| ле....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега шт |
| о говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у њего |
| екако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја: |
| ду и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из |
| ћи своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... |
| Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за св |
| масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласо |
| је — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој в |
| </p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак |
| рагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му б |
| к се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и |
| да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитопер |
| адикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Рак |
| ном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| к лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ |
| и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је |
| мо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p> |
| {S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> < |
| н.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика ј |
| уробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овог |
| ду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас |
| ојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — н |
| о и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово |
| уче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалс |
| тине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p |
| /p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђ |
| ца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрља |
| а ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па дон |
| скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењ |
| Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио! |
| им је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се |
| очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће шт |
| коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је |
| ам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — |
| перје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црт |
| су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане ти |
| е, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно |
| њу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| бинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...< |
| сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у |
| а, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као див |
| и од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо |
| ..{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српск |
| дна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала |
| крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге св |
| а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитат |
| .{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, од |
| ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегин |
| не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашо |
| } Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{ |
| , како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као |
| њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци |
| њским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и г |
| даје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце |
| е — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама срп |
| ити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха |
| } Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога сти |
| онео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беш |
| врани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке |
| па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округ |
| ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је прав |
| анемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па |
| први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он јо |
| Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао |
| је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па |
| !...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као д |
| гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се |
| ерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе |
| епреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, |
| сте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да ј |
| се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то прим |
| с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно |
| } Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам |
| уби у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко г |
| ио њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мен |
| ешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће |
| е очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а б |
| не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пут |
| те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља ст |
| — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S |
| то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор? |
| .{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала |
| су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проу |
| на и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњак |
| ком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> < |
| је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам но |
| тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана б |
| ши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су |
| и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ства |
| рабили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n=" |
| Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} |
| бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те ов |
| о и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговор |
| шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешт |
| head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим с |
| де — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод |
| — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> |
| — Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, он |
| е газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега |
| девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.< |
| мо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и с |
| ободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет |
| мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, о |
| {S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један |
| и свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је исприч |
| зулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и к |
| чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна |
| реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници |
| и ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, |
| свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграби |
| } г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, мог |
| тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повика |
| у — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја |
| како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога |
| евину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се |
| и и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не |
| неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и |
| оји је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку |
| чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није |
| лаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, |
| рбин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — осно |
| гим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није ње |
| и.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} В |
| Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Ј |
| чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још |
| о из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља |
| добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац |
| мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{ |
| би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који |
| жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а м |
| човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењал |
| , колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његов |
| тио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, |
| огађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да с |
| а.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је |
| гао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} |
| е, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да с |
| а Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се |
| чна изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злоч |
| е лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту јед |
| о, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чуј |
| о би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, ве |
| онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо |
| шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, ис |
| та капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање ут |
| ection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— |
| ола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Срп |
| ме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеос |
| еде....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застад |
| свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} |
| i> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је т |
| освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу |
| тити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђ |
| але по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} |
| дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо |
| ишта учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово |
| ој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну је |
| и речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с о |
| !...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно ре |
| је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту |
| а изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за |
| он Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико |
| оге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти испр |
| S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ак |
| ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толера |
| ање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим |
| ик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселос |
| уметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако с |
| х се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана |
| појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Он |
| бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта ви |
| о у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, |
| олио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу с |
| у свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чи |
| дник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право |
| абадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Р |
| о.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она на |
| вим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p> |
| „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „вр |
| е му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и |
| /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а |
| политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко за |
| е мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чуд |
| ом не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шан |
| друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам ј |
| e unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... |
| збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што го |
| теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну пра |
| и шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати. |
| зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се мо |
| се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напр |
| ише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави д |
| ишт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче. |
| ворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад |
| ће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} О |
| ажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у ј |
| Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и за |
| нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцеп |
| и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у |
| ...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увид |
| > <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме |
| ма па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло |
| наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црк |
| {S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може |
| а без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су н |
| су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо д |
| p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То ј |
| , а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да |
| да се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им |
| ов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе |
| арташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај |
| Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја |
| ји....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> |
| оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја |
| сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што н |
| ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{ |
| њацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напред |
| већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је т |
| {S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ каж |
| уђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је |
| и!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу |
| } Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и др |
| p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје |
| , уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном |
| њу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично |
| п Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „н |
| други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да |
| е горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, п |
| апредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} |
| ја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; р |
| , што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о |
| цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази |
| стоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, св |
| one unit="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је |
| — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо |
| кав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за |
| ица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи т |
| оја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео |
| састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p |
| ише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђ |
| ...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ на |
| зависност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остав |
| Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али |
| ити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуни |
| орала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} А |
| тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ |
| ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година! |
| {S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило |
| што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше |
| досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Рад |
| " /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је прича |
| — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не ост |
| ction" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о |
| јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим око |
| S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућ |
| угом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће |
| ао полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, |
| а је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви |
| и урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да ниг |
| — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S |
| И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па |
| ="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone uni |
| ептембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећ |
| радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још |
| ћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедн |
| ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суво |
| id="SRP18871_N1">Седмога септембра 1883 године.</note> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове |
| page"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД |
| једини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p> |
| н црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година н |
| ане...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црно |
| у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата зап |
| ао се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} |
| Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност |
| ач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало |
| ућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то до |
| ц и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило |
| lestone unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећ |
| S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био |
| да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало п |
| бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио |
| рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао б |
| /p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова по |
| А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> < |
| истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништ |
| >— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли |
| дмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по з |
| </p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран |
| жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, о |
| бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужењ |
| це народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због по |
| нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>Н |
| аће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми ј |
| чио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити. |
| историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S |
| два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба виш |
| у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радик |
| нимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред минис |
| pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде |
| све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш |
| оду друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо |
| аћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле |
| ело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било |
| бично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумади |
| уда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео |
| тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше з |
| кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њи |
| пштински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чи |
| рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта |
| си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономи |
| ама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p |
| за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ д |
| зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми доз |
| им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по |
| пазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} На |
| му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} |
| ни на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом |
| ела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма |
| црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се |
| дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе г |
| Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарски |
| има за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким |
| што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео ј |
| звалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас? |
| {S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто бе |
| и Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и |
| црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</ |
| мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак |
| н и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Л |
| Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику |
| ио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То б |
| тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Г |
| оле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На |
| умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и бели |
| </p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лиц |
| ом!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири |
| сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као |
| е ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо |
| зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме ја |
| прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прега |
| вим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p |
| <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков |
| ла.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не изб |
| ао кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном |
| ад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити |
| ћи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{ |
| ћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? |
| на два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцела |
| синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу н |
| д љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у о |
| <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам ве |
| знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према пр |
| p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху |
| {S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд.. |
| да.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{ |
| штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политича |
| кну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан |
| се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројт |
| дети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се |
| озора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну |
| е, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском |
| коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином |
| одни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што |
| } И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Н |
| раголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељк |
| ског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S |
| -папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду |
| ..{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стева |
| ам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам |
| целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ |
| а пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а про |
| дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Зл |
| еч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, |
| >— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> < |
| хови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви |
| скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чи |
| атари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је |
| м по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ћ |
| т надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени |
| ћњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онд |
| том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, ш |
| ликој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био з |
| душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајал |
| то поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобр |
| куд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом б |
| зик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Ос |
| афана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вик |
| и је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осв |
| и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Бана |
| игла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома |
| не дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Х |
| ела и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усах |
| врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} |
| S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома |
| милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожед |
| е су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето |
| > грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <mile |
| а друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство р |
| ују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко с |
| невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И од |
| је сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му |
| рам.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже |
| ке у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права |
| аљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољ |
| справи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да |
| змеђу народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, |
| о ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, |
| слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док |
| а овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут |
| S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим |
| о, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу |
| — Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господ |
| осподине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радика |
| пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом ме |
| задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, |
| зме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слу |
| омак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком на |
| а још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.. |
| пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не с |
| ом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан |
| тарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право в |
| је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарц |
| чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бл |
| ђем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књи |
| је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу |
| — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{ |
| најући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, |
| ва либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они н |
| артенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва че |
| одни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келер |
| а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше к |
| етар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избац |
| к?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас |
| таве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</ |
| дном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} |
| ли то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима пр |
| је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим |
| ете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S |
| а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео |
| пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припа |
| } Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им ј |
| већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.< |
| еком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на сам |
| братима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим н |
| т добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<titl |
| тах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох ва |
| ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још |
| само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда |
| аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно ни |
| у.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „наро |
| оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас |
| је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p> |
| ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Ле |
| жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<h |
| бавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да |
| ....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом |
| ободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност |
| ву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај |
| неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад н |
| </p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господи |
| ко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје |
| качила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини к |
| ву с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да с |
| а извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто |
| да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као кура |
| к жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да ј |
| >Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то бела |
| ољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне та |
| смехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја |
| иљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газ |
| срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била ј |
| ш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госп |
| нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш? |
| ним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја |
| вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме позн |
| ре доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник к |
| прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Теш |
| у 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али |
| сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влад |
| о обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у м |
| противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вре |
| к окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је це |
| ubSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, ка |
| стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не |
| она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му |
| {S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако шт |
| оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — п |
| — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?.... |
| анцуску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни па |
| се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с |
| да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хва |
| ој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му св |
| елним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом |
| аже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова вр |
| чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота |
| ли она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од ње |
| га пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон |
| ренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једно |
| ле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој |
| азда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milest |
| газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S |
| али наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Какв |
| ти из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, в |
| као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетн |
| ш неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то |
| програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео наш |
| Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је |
| омад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газд |
| е, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му |
| p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По на |
| ј збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста |
| е сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искуше |
| ј што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. м |
| тирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих муж |
| ској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима |
| оном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под |
| их судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих н |
| а казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе. |
| а настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких |
| збавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и |
| {S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симп |
| им присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у њ |
| сом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник |
| аре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега прог |
| е цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!... |
| свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти |
| наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога н |
| ста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <p |
| ста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? — |
| " /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone u |
| у — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у к |
| аде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</ |
| вити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, |
| шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа |
| — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} |
| во.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се |
| {S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет.. |
| су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника |
| се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, пов |
| ...{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} К |
| ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким |
| ....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да с |
| на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова |
| с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потп |
| наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала |
| е можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несрет |
| тушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} |
| p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када |
| капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у дру |
| ко их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша |
| ице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те |
| Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је р |
| V</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n |
| ући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда |
| повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочит |
| рло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија |
| д „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалу |
| — Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} О |
| га истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја |
| ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском |
| о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, |
| пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добр |
| чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично |
| вуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погл |
| није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто са |
| знаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све |
| > <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} |
| уле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онд |
| е осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера! |
| спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <m |
| е, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, |
| о.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, ј |
| ико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име к |
| о збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресн |
| <title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрд |
| > <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title> |
| а затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год чо |
| могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће по |
| ет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, |
| ће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја иско |
| га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као |
| ећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три с |
| аве до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... пови |
| три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџ |
| .</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с |
| pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subS |
| а после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му |
| ction" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први ск |
| ем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који |
| д се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту |
| ити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — |
| не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море |
| иле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очиј |
| у је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако |
| о ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да |
| политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признат |
| јка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој с |
| ов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не |
| јте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депе |
| реба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се |
| идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђи |
| мамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не |
| у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Шт |
| би.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само |
| трову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је |
| е научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамо |
| е.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном |
| ат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљани |
| би но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нек |
| i>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“< |
| црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало. |
| tone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гост |
| кох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми |
| ...{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни |
| } Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да траж |
| /p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Бр |
| онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се поз |
| двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које с |
| у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} |
| делити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код |
| на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту |
| арац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од |
| га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад узди |
| м којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи |
| фану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који д |
| Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град оп |
| одни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> с |
| ено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као |
| а што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - |
| ју.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше гла |
| су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето сино |
| шици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у свој |
| ви одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде |
| пско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијс |
| замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone u |
| чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, |
| у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше |
| чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек о |
| о је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама |
| рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по ко |
| авном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ |
| а сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као неве |
| арства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и |
| стовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с ок |
| ..</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо прес |
| .{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} |
| b n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{ |
| у.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је од |
| требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шт |
| принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О не |
| у уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш доб |
| редњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се |
| и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у |
| им јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукам |
| S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и влас |
| зму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички |
| да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, бог |
| тиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплака |
| је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштр |
| мо једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} |
| ник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад |
| ува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да бук |
| , која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио н |
| ра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта |
| признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Ко |
| есиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени п |
| , онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од |
| емо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако п |
| але народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у оп |
| S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш к |
| како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, он |
| м још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше |
| ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онд |
| и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш З |
| у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала |
| S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртил |
| срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одма |
| рижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа праме |
| реба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политички |
| џијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу к |
| е даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> |
| ога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша... |
| де.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Бело |
| бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен гла |
| сије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то гра |
| кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које |
| до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетан |
| да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже нев |
| рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ов |
| ?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> бога |
| ути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе мес |
| о да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи на |
| и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан |
| /p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале |
| .{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> |
| ></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни о |
| <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше |
| звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борц |
| , бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — с |
| <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и де |
| та гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију се |
| уги учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.< |
| Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово |
| њачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанино |
| ну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с на |
| здера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му |
| „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад |
| ће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мал |
| , Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе |
| и у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</ |
| Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} |
| м....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.< |
| <title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напре |
| исам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељ |
| пет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у |
| и о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{ |
| е после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, |
| а и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p |
| нем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући |
| ве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема |
| зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Б |
| , она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб ка |
| , али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ |
| p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S |
| ељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот |
| об капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb |
| ишта изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да |
| ...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p> |
| “, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb |
| а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше с |
| коло.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} |
| ни, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас нек |
| алеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пр |
| ве српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без н |
| > ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом |
| итости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледа |
| е државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарс |
| "187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће |
| е провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p> |
| у г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти с |
| вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, |
| рило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих |
| и ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини к |
| <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он с |
| ола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он |
| те, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња шт |
| у седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он |
| га твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад |
| ли; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседни |
| овима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> |
| е све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p |
| ободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда |
| ше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, |
| ема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још |
| е се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врл |
| ом муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају |
| атим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је вео |
| знати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четвориц |
| да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муко |
| виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда |
| огуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варош |
| мо грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као |
| спо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мр |
| Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам |
| итавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанстве |
| тим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој бат |
| разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — |
| ече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на не |
| те је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше |
| цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се |
| ам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на |
| ош лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купа |
| — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{ |
| , сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњаци |
| господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у ч |
| а свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледал |
| што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из |
| еће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не |
| комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне |
| лада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном |
| и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Се |
| ом збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад |
| а изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар в |
| шли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n |
| окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар |
| На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да |
| /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; |
| јасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад ј |
| дог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се са |
| ог, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписо |
| и овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам |
| ље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која |
| мљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, к |
| а времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи |
| творио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p> |
| тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с |
| га он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p |
| вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSec |
| инова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У |
| води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царство |
| те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их |
| да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи свој |
| >„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе... |
| њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на с |
| ар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вит |
| заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у ч |
| S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После |
| убарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна дру |
| да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па |
| рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и плани |
| ој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав |
| ледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, |
| ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на |
| наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња ус |
| рутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се п |
| ријаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топ |
| мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по |
| еликим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљен |
| мо што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, |
| "27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} |
| по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у не |
| о њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје про |
| ар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу |
| у од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се жив |
| дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из |
| Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ |
| ху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прош |
| рилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, |
| дољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> |
| ало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не |
| вља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p |
| не....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим з |
| ћи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им п |
| живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, л |
| га зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ј |
| ста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то |
| икалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То с |
| и Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је |
| одо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас |
| гао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити |
| тоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводоља |
| при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете |
| е и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да |
| ушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народн |
| а господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један проти |
| језде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робљ |
| p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да и |
| нда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па и |
| е капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја д |
| о би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепис |
| — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згод |
| се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жеш |
| дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одго |
| ињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче б |
| } То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чуј |
| ш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла с |
| с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних с |
| ја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> < |
| ако ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте |
| ти Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Мор |
| да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву |
| е радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста |
| аца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, |
| док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n |
| тици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајан |
| ђе капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на и |
| како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад та |
| } То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, |
| познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац |
| а.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредња |
| другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе |
| шалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на њ |
| о година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И |
| е, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од |
| о и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком бе |
| о његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, |
| ке карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, |
| Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искра |
| вори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p |
| .{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао бу |
| ubSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац мини |
| у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и |
| петан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје |
| Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шт |
| ив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> |
| нкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека |
| примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку |
| што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осети |
| еше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у па |
| p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била нео |
| и се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени |
| Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год |
| гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, о |
| тавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да и |
| Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знат |
| се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој д |
| дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њ |
| д је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао |
| да овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у с |
| да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су |
| } Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, љ |
| другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. |
| плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произво |
| даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бо |
| с бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни |
| S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’ |
| кој странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Бело |
| >— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило п |
| авило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо |
| анима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је наш |
| И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши против |
| ије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{ |
| иним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевз |
| д но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не исп |
| девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} О |
| .</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се поче |
| ела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по д |
| се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 д |
| аш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном |
| е поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они н |
| .</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у гов |
| {S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја забо |
| S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је |
| уђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љу |
| аш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне стран |
| к ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали |
| ло, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука. |
| а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице |
| езарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под |
| је врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад |
| остало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с т |
| има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гле |
| сам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има пос |
| да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је пр |
| .{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га о |
| ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није дос |
| аиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{ |
| асејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији |
| како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика зами |
| Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} |
| „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти |
| лца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској |
| се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо! |
| ако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" |
| о белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је м |
| е прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без |
| чицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> |
| е му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{ |
| о нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" / |
| јем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ст |
| S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога добро |
| ружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака |
| с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам |
| га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.< |
| срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак ј |
| p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за пред |
| беде.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ј |
| нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како |
| мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да |
| ав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више |
| ти ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ п |
| уводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Б |
| itle>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја сла |
| ам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већ |
| е стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n=" |
| и пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазлено |
| н још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је к |
| а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А |
| ро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава |
| етала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сироти |
| приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле |
| афану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па |
| S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије |
| вца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њ |
| чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— |
| сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима? |
| ко несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву с |
| тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то ј |
| о и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе... |
| уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} |
| ива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је проша |
| ..{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — |
| у да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од по |
| о право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесн |
| кренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио ел |
| е само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да једа |
| редњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри заду |
| ити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негд |
| е?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај та |
| </p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној ст |
| лушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља |
| стоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољство |
| — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као |
| беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</ |
| цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и срп |
| рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, |
| а он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се он |
| да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, п |
| народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите неће |
| од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} С |
| у <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак |
| {S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ј |
| до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћ |
| о један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњо |
| улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па |
| дољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</ |
| {S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} |
| а из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....... |
| осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће |
| ном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње д |
| Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле ј |
| ода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу о |
| мо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Мор |
| ији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигд |
| ед кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У и |
| емо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чуда |
| >— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="31 |
| ш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли |
| — Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p> |
| има, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитај |
| — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, |
| те.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... мо |
| ма...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тек |
| p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми |
| } У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} |
| Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода. |
| зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђ |
| зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све каз |
| ат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то |
| је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С то |
| ubSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говоро |
| } Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит |
| ед њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то |
| и, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од |
| озора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Из |
| шине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?. |
| n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ст |
| звучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна вр |
| мане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше |
| богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— К |
| Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, |
| мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: < |
| еји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је г |
| а му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} |
| ју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> |
| њим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према сл |
| мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре |
| <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и |
| > <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим вла |
| опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нем |
| — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам |
| елим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што |
| а наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по |
| се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, гос |
| ст не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која |
| љу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику |
| о што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку ка |
| га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да |
| ене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију р |
| рат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме |
| ед министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли |
| .{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли |
| га отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, ре |
| м народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb |
| ана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати |
| — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{ |
| лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја |
| осле кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни гла |
| колико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" |
| за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по бог |
| се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову з |
| о главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници д |
| сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најб |
| лабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас ј |
| Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, |
| .{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је гла |
| а говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} |
| поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава |
| едњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто к |
| ....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуч |
| :</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредно |
| овори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S |
| ори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат там |
| реосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суво |
| н.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и |
| и свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику |
| е велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Он |
| ух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: |
| оном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу р |
| еграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградско |
| , — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и |
| ако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из |
| е, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у с |
| ђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белоб |
| хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да |
| — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол |
| ђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да сп |
| саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, |
| "127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у |
| и као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Ту |
| ава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јас |
| те од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим свето |
| политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу ж |
| се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако |
| од....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би |
| ирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је |
| а је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, |
| ише рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На |
| овати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за |
| n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди |
| } Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Глас |
| гнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката |
| воришта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији |
| ији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</ |
| ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај |
| омору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прв |
| Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христ |
| нај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до |
| чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам н |
| Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошња |
| ше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина |
| и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за шт |
| сте котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да нек |
| ције.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостиј |
| ....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо с |
| <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећо |
| и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему |
| итава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добр |
| за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стева |
| <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свач |
| јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залог |
| Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о ради |
| /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S |
| на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ |
| сује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, М |
| о, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак |
| о ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду разм |
| о мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се |
| елом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... |
| Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити ти |
| руге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе |
| дајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По |
| ругу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто |
| аш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле |
| де а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два бр |
| S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је |
| о је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе б |
| огао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина |
| х и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а гла |
| ла.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи |
| ћ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што |
| Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у црк |
| .{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се |
| еђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда дода |
| су беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му |
| етан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослу |
| tle>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и от |
| о за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује тргова |
| Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{ |
| одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за |
| о ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n=" |
| обро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па |
| у они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је |
| би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би и |
| ок се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год |
| дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила сво |
| и благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола. |
| руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, |
| е, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима зб |
| нистру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С |
| ан од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се |
| .{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. |
| ругог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити |
| у у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо. |
| је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би на |
| је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом |
| прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, он |
| се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у |
| треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} |
| нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{ |
| ова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — о |
| је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не б |
| истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не |
| обром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку пи |
| повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко ј |
| лите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, ово |
| "259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III кла |
| е онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој с |
| обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повика |
| .{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} |
| слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља |
| на давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас |
| тоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи |
| ави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два т |
| та, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога |
| ти пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па |
| лите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је н |
| е прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на се |
| зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{ |
| ељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му ниј |
| о архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан |
| ије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?.. |
| узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисат |
| ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио д |
| мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Нар |
| у о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је во |
| атре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се п |
| мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мисл |
| С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла т |
| ли стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћ |
| ји га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.< |
| мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? |
| на и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умрећ |
| лети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрах |
| аче смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет |
| овој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за пој |
| је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — |
| етних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани н |
| н је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учи |
| едам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам |
| и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја |
| ицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је јо |
| ре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „< |
| издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако |
| , он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам с |
| ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим |
| ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па |
| пштинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла с |
| subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше обо |
| ом зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо |
| хватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђи |
| још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу в |
| умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границ |
| и је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се врана |
| еби, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова |
| } На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И к |
| а погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год аб |
| S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} |
| поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а ка |
| рблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То б |
| очеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну |
| лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осме |
| о.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га |
| били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали |
| 5" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.< |
| ..{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по ја |
| у има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — ц |
| на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} |
| врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обуче |
| јазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу |
| наест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S |
| не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то поч |
| на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним к |
| де право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја н |
| бији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији |
| д кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем |
| р ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се |
| p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у |
| p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда же |
| у!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих |
| ...{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; памет |
| „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се мо |
| екну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је г |
| чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оц |
| ош му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! |
| сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - |
| ца суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има два |
| hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их |
| а, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе |
| њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би дого |
| } А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна цр |
| Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих |
| ом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> |
| лали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати |
| </p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не |
| а, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За ти |
| о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p |
| ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем |
| S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола... |
| ра и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале виш |
| ле ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами к |
| зде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> |
| шио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешт |
| маћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Б |
| </p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже с |
| А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша |
| ас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Б |
| обратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене |
| твом прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао |
| идиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и кур |
| {S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми |
| Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После |
| да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, |
| <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа |
| оме ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао. |
| — С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кон |
| {S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше др |
| ој три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни бр |
| ио је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би |
| урталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А з |
| <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин пр |
| едан <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако |
| да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити ла |
| Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чарш |
| ута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше |
| нам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теб |
| /p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна |
| ection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича ба |
| читељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи о |
| } Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S |
| којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слобо |
| о пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капе |
| овину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка |
| радовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} |
| нима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава |
| ама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, пр |
| сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слоб |
| сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Он |
| прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, п |
| ам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у |
| Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај |
| вог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте |
| црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати |
| } Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чуја |
| ан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, |
| <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза: |
| де но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле б |
| ој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она јези |
| чки џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио по |
| о богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе |
| ачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима |
| ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не да |
| осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Б |
| } Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине веков |
| head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час |
| бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, |
| онети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће н |
| то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ва |
| дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова к |
| се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} |
| ута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у с |
| лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone uni |
| аканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с дево |
| ио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме. |
| а то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо у |
| стима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својо |
| , то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" / |
| је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како |
| ље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види г |
| да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигн |
| н човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високо |
| е своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Једа |
| повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет в |
| ре, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Ка |
| стио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део. |
| — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p |
| промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се це |
| , сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово висок |
| ледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, о |
| а овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p |
| евиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <m |
| А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва |
| шина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На |
| <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор |
| је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је |
| и, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека |
| лај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си |
| {S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што |
| ва божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> |
| ту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шак |
| већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику. |
| народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још |
| } Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што |
| ве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, шт |
| сто; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, |
| м.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А |
| одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо |
| p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја б |
| асом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, |
| S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — |
| /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз к |
| паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не |
| е, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} |
| скати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> |
| цима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb |
| <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је пола |
| ако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" |
| осланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љ |
| и су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да извр |
| љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство |
| удем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву дру |
| а радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим п |
| ше места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кр |
| а, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дун |
| о.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чу |
| амењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам м |
| ни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола |
| ад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми |
| могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори |
| министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах б |
| гат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко ј |
| Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо |
| ?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да за |
| што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужнос |
| зи.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе |
| bSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај ист |
| двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацере |
| чицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од |
| али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се из |
| сле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Нем |
| жље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах су |
| ј, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, |
| Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може.... |
| леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз гл |
| дао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се за |
| е била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} |
| смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако |
| екала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје |
| ке карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што |
| се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једно |
| ру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је |
| а им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање |
| , од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати |
| та штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао |
| а три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто т |
| ти.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па он |
| окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један да |
| ажећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стева |
| је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђуни |
| илости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашан |
| — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надам |
| ></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти |
| ожај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати ис |
| м опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике |
| а...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми св |
| се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} |
| </p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да м |
| и је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о с |
| <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предм |
| и силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда см |
| он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да |
| ела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће |
| иба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здрав |
| во баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} |
| о, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, а |
| а зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и |
| де, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим да |
| ри и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она од |
| руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пу |
| !...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га ј |
| рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога |
| ..{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заи |
| де се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по |
| јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овог |
| е коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох бли |
| адан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш |
| само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Х |
| н Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас |
| о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у |
| S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам спис |
| ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ј |
| темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог |
| „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више во |
| е, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог |
| {S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и |
| завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим ле |
| о, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за |
| н.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{ |
| ржати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу |
| ead>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршен |
| вој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваз |
| очијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захте |
| свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као си |
| ати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог |
| ли.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келне |
| је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су |
| положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, р |
| нио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и једа |
| д свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S |
| ва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке љ |
| ја је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђ |
| о образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђ |
| а већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за |
| Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{ |
| .{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљнош |
| је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу вла |
| лазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<h |
| Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шо |
| Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу |
| p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</ |
| то нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговор |
| сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови |
| о се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бо |
| стати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није |
| ам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазиша |
| ити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се |
| камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије |
| мо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. < |
| јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још да |
| аква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дук |
| они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, |
| ..{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај на |
| ну.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам |
| вио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чуј |
| р тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз р |
| сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој по |
| лео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, позн |
| н.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који |
| осле свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се б |
| триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Ал |
| де — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику |
| у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше |
| , за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива гр |
| са она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци ов |
| и чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! ф |
| живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопр |
| с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати |
| и здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако |
| апетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се деси |
| едлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, |
| тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сирома |
| еднаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими |
| тео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{ |
| ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, д |
| је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваља |
| трашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати |
| а усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај цр |
| месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чист |
| ађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ |
| ског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и вла |
| не....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграби |
| ра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да |
| азило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с љ |
| једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој |
| здахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година |
| макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Ви |
| поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети не |
| д виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Њего |
| чала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје |
| цу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде |
| из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, |
| S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вул |
| об не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба П |
| аде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше |
| ругих села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи пош |
| ет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и |
| адосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидис |
| слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које с |
| аши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни о |
| очеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Т |
| а не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки |
| сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{ |
| е три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Нем |
| ска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо би |
| р и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ного |
| ћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, |
| а отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} П |
| аше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је ра |
| им.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Ме |
| а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Сувод |
| уд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва з |
| ајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба |
| ао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S |
| крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје полити |
| осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих в |
| ију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а н |
| ост...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто |
| е само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} |
| бијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Н |
| знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одм |
| " /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око к |
| треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које |
| да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; |
| едник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} |
| собље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима |
| целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се |
| и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног |
| же бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли с |
| е то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један |
| ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме |
| ки; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се дост |
| нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш |
| беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако |
| јпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на |
| на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади |
| наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутр |
| и му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три |
| о пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има ј |
| е, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама |
| .{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мис |
| сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не |
| осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са |
| брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — и |
| Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад т |
| да ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе |
| > <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гос |
| ој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред |
| оме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? |
| /p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема ви |
| ђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни р |
| очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Ид |
| реси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра |
| е о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати |
| оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Не |
| ведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око с |
| авла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао |
| {S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>М |
| Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} Н |
| његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне |
| лест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што доче |
| р не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он с |
| „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цр |
| ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одгов |
| То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге. |
| .{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних п |
| живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у м |
| за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитет |
| ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} О |
| Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У ње |
| но је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им |
| <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— |
| објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима |
| а још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вр |
| јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засенил |
| поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на |
| Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено |
| ако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једн |
| враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> < |
| м, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој со |
| ио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у |
| {S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> |
| Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они. |
| <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Ост |
| “, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p> |
| ас у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p> |
| ађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бо |
| {S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повиче |
| не код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњава |
| реба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у кори |
| ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа |
| динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чува |
| не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обрати |
| Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не мож |
| епа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n=" |
| ...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви |
| га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракар |
| латиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле м |
| еха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар н |
| елите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дам |
| олео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му за |
| дине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господи |
| рио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима |
| Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. |
| а си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Ре |
| дикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра н |
| ле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — |
| дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрод |
| оља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!. |
| зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску |
| оће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске сто |
| не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су м |
| рочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе. |
| ирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ћ |
| S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове мук |
| >— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и до |
| и напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како |
| спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} К |
| ико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до |
| и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово твр |
| "91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Њ |
| ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор.... |
| ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општ |
| едњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стоји |
| з бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очув |
| еба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погл |
| ао мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господ |
| Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> < |
| ио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако |
| аци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси з |
| у:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} |
| "subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, ка |
| ти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће угр |
| Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</ |
| S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „н |
| едном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица |
| — Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу |
| прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога |
| а као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али |
| ј гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у |
| доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаш |
| Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени ч |
| вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду н |
| за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљу |
| уда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим бе |
| самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар |
| па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на на |
| душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и мн |
| ната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пу |
| p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу |
| о сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чуднова |
| S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово пос |
| орекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пу |
| , те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно прор |
| етало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Прав |
| о.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не |
| дномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога ман |
| ли је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесн |
| тала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде д |
| ао да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... к |
| ркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> |
| </p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи п |
| ом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светк |
| <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је |
| цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта |
| о уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у тво |
| лили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама |
| а узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шт |
| равио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује.... |
| намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, шт |
| адаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче |
| авиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвеште |
| саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епити |
| је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Ос |
| ни политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противник |
| то беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима ви |
| да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Н |
| и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до |
| ек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да с |
| му беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, |
| о за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ћ |
| сле подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p |
| кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук |
| pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и |
| ти, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима ч |
| Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема па |
| не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Ма |
| без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{ |
| ост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два виш |
| е приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вр |
| газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може д |
| Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац |
| био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title> |
| адувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} |
| е и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ од |
| сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p |
| двиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате |
| уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ |
| ни, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" / |
| адите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа |
| ши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> < |
| овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако |
| ару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај б |
| има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о |
| тио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се |
| {S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давн |
| се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, су |
| ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> |
| ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без |
| b n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко н |
| о пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, |
| дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ |
| нијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађе |
| омисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у т |
| title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сме |
| чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дом |
| удрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на де |
| ђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни ст |
| нога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се |
| се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком со |
| опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6 |
| т врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, |
| или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога нар |
| још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} О |
| лети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ З |
| о човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала |
| } Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, зн |
| м истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ |
| /p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додад |
| ћо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S |
| </p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... |
| ука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било |
| помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још је |
| је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, |
| pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{ |
| леда.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, си |
| мехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је пр |
| ук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а |
| ви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропал |
| једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја |
| раћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да |
| али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за ко |
| >— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој со |
| ба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И |
| држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови |
| а знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раск |
| а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{ |
| нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — к |
| арица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183 |
| смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ак |
| уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састај |
| ић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — |
| ад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме |
| сукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, |
| .{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће |
| сне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слуша |
| али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да и |
| S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не |
| е чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... |
| >— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у ре |
| ци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао |
| вим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} |
| бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи |
| .{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то |
| гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним поглед |
| су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{ |
| Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, са |
| не сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напа |
| {S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе |
| пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмев |
| одно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....< |
| } Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Ј |
| лико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спа |
| прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} |
| ом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам |
| елана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, к |
| е знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Р |
| бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зег |
| , сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак |
| {S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта |
| {S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} |
| латају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нок |
| његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p> |
| } У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху |
| /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по ка |
| ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао... |
| ла поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још ви |
| у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе |
| век ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — |
| изнателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика |
| ао у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Ч |
| а....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству |
| о сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће на |
| ...{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и г |
| роје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} |
| им угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље |
| ..{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је д |
| на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима... |
| о, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га |
| 1" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, |
| љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу м |
| зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује |
| тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. ми |
| одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа |
| пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деве |
| га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога ат |
| в скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми не |
| газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба |
| ван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на ов |
| ре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S |
| на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> < |
| и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам зап |
| ке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој |
| тврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Ш |
| уле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро од |
| је хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</ |
| око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш |
| кати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} На |
| тирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, х |
| тан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу |
| мен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, пр |
| о је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</ |
| посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> |
| вала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће он |
| онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не пре |
| ио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан |
| турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S |
| а ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет. |
| и су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно |
| братим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{ |
| > <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одб |
| не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима |
| {S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолова |
| мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хте |
| мо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо о |
| ди у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес |
| се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му с |
| злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— |
| платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а на |
| од ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погл |
| још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струј |
| они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети |
| Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> < |
| лећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савиј |
| S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе би |
| ор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="12 |
| он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу |
| онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да |
| је си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред њего |
| ичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад ј |
| Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом на |
| м своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме |
| милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и |
| што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале |
| имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата |
| во; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Вид |
| ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у и |
| цили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То |
| ко да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу |
| ајпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је м |
| S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широ |
| вор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, по |
| е.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задр |
| чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској сн |
| еру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш |
| аложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах |
| /p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко ба |
| е од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— |
| ги к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен чо |
| више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у м |
| они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но ко |
| и рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </ |
| ..{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="s |
| ао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког |
| сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S |
| о.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати |
| цу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам на |
| тац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као |
| аће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек |
| алом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну про |
| , шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — реч |
| проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... |
| се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S |
| а томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господ |
| } И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олт |
| а је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га ни |
| у смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука ј |
| :</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем |
| тима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као |
| изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже |
| о тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински |
| да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна пол |
| окушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилиц |
| е да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — |
| /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Тер |
| рисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, гори |
| пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велит |
| le>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш л |
| ули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Зна |
| <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> с |
| ити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога т |
| творица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што |
| не спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврд |
| бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келне |
| г краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прили |
| ђе часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако не |
| че кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега |
| а; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139 |
| велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа |
| <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш доб |
| о свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро врат |
| же ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је |
| у сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга.... |
| м отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из |
| мору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и при |
| } Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узм |
| Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се |
| ш није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{ |
| ко себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а а |
| знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б. |
| алскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се бес |
| >— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се м |
| иље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља доји |
| ским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из |
| одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <p |
| лдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци |
| влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их нек |
| гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што т |
| сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао |
| То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци |
| беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима |
| .{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у |
| ата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захра |
| некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа |
| ужи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ков |
| твора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац |
| а, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опе |
| обратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде В |
| господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, |
| , па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта |
| странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два |
| pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом |
| авче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде |
| а Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица.... |
| {S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и пог |
| вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати |
| запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</ |
| ти.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Са |
| левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дир |
| им Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у м |
| злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум |
| им седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто у |
| ај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори ц |
| <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа н |
| неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се о |
| сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да |
| стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њ |
| шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на |
| да на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама по |
| бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао би |
| нтереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би он |
| он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порт |
| сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доц |
| о“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да п |
| они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба ј |
| што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} |
| није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> |
| дравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна при |
| ему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — |
| ј што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Н |
| иљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, |
| г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога |
| , тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Ру |
| положењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми к |
| њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо |
| мрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу |
| једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те |
| колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно |
| рес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслуж |
| га ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави м |
| <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба п |
| све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник у |
| Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ј |
| да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb |
| — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла |
| {S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни х |
| о чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком прети |
| каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царс |
| злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крва |
| рхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за т |
| а више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p |
| у <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови д |
| се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ј |
| > <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> |
| ри Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!< |
| би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је |
| ај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не |
| мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — |
| уо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је |
| " /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци под |
| је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан с |
| вим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти каз |
| смеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар |
| од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти ни |
| собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се о |
| три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми |
| што врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, |
| гуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине |
| х мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту |
| руго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, |
| ога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно |
| рао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле н |
| ам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја с |
| ти ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинам |
| могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гле |
| исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се |
| /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у ко |
| le>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим ца |
| ће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мис |
| о душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотич |
| ивот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме ка |
| ви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари н |
| еки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре |
| } Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их |
| лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} Т |
| е видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ по |
| данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим |
| рава нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Бе |
| ерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти |
| S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} |
| "subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испре |
| е и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем засп |
| погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ев |
| народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напре |
| дам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Бело |
| у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је |
| о!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беш |
| рана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господин |
| ено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим и |
| ет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и о |
| мо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је |
| ду и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо |
| и се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} |
| ...{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате н |
| pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лоп |
| оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца д |
| своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се |
| к да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у кри |
| све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона М |
| рио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата |
| купштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких др |
| трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га |
| овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде к |
| p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSec |
| баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљено |
| разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно |
| , да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетаниј |
| к...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог |
| а.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесо |
| се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</ |
| е једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у уш |
| Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу |
| ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се ја |
| ам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем |
| граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз глав |
| улаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата |
| — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погл |
| а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, тол |
| tion" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послу |
| атамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављ |
| ри сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 6 |
| ла намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосн |
| а се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вре |
| чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, |
| нимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се |
| трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— |
| , где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном ш |
| Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, |
| задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички обор |
| озврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем к |
| .{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, по |
| рад.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда |
| је парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он |
| и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што |
| о у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако |
| итимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја |
| своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје пр |
| вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Т |
| гици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит |
| је иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb |
| ворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порек |
| ало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сме |
| ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Н |
| о „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикн |
| а још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имал |
| лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!. |
| олиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! ре |
| шло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пут |
| зор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да |
| ису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не з |
| инистарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо |
| и рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погр |
| свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе |
| едном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не |
| ћи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,н |
| а не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Ост |
| <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја вер |
| по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „тало |
| ="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обич |
| атити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред све |
| } Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после |
| не.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде |
| осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не дад |
| се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он |
| да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ тво |
| а дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>С |
| .{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију |
| ао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радоји |
| је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone un |
| зађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учите |
| ном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју час |
| но с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То |
| уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се |
| тан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо |
| ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо |
| >И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово изврше |
| дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржа |
| а „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај госп |
| ке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она |
| или и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, |
| патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чини |
| бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, о |
| предњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Бри |
| „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима г |
| ици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи |
| Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте |
| ега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укап |
| /title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној пр |
| оће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар |
| е капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим пр |
| ознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива к |
| к се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас уш |
| е тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} |
| ; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето |
| осла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо |
| да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дам |
| Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каж |
| нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то |
| и данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прош |
| онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се о |
| најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. |
| маће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p |
| .{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шес |
| с ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном нар |
| кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из З |
| владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb |
| увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим г |
| пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледа |
| што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха иш |
| у светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пр |
| авни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а св |
| шем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражи |
| 85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — |
| порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас |
| " /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које |
| ко на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се |
| су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању з |
| те г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и |
| чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим |
| Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу ц |
| ком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда. |
| Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Правосла |
| и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја т |
| а је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад |
| о је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? |
| и за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њ |
| дова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата |
| да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глу |
| S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанствено |
| .{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту ми |
| право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овд |
| етушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title> |
| узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с пољ |
| анас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некак |
| Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сут |
| ше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћ |
| причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па |
| прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрен |
| и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској |
| >— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао |
| чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада |
| .{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, |
| уо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову |
| {S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки п |
| одолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, он |
| и ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћ |
| готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала |
| , јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима |
| је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљ |
| да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ рад |
| али ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску к |
| та свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде |
| > нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и |
| растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не т |
| е иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n=" |
| оје путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p> |
| вата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке оном |
| есрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина. |
| :</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог свет |
| најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друг |
| ога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме о |
| , те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то |
| томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, |
| — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, п |
| рестала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а д |
| да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ови |
| ..{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S |
| рода....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учин |
| а сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одак |
| већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им н |
| {S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дре |
| тике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира |
| орски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као |
| Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Нека |
| дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p> |
| чин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напред |
| Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч |
| има зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад |
| т, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; |
| је слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенск |
| ађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска |
| ета?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да |
| зда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Ал |
| прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се п |
| p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваш |
| ка испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори м |
| не.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту |
| година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што б |
| м тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељ |
| вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанел |
| и је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој |
| , а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p |
| ако јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред м |
| е син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је |
| рошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} |
| } Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам |
| — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свог |
| е и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољ |
| пи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их о |
| и по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо п |
| Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да у |
| сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњ |
| руба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} |
| нат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— |
| смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како |
| о и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује |
| по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> жив |
| ада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хват |
| а ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пун |
| > <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који |
| , те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти |
| Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да исп |
| {S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} |
| ом за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађ |
| а срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, кот |
| од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!... |
| е неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да |
| <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и с |
| а ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже ш |
| ; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су |
| у чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су би |
| пасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање |
| о хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по |
| е иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта |
| н не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{ |
| јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и |
| а другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал |
| ...{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> |
| приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Р |
| ости.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш |
| прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— |
| <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се сав |
| На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасм |
| еке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човеч |
| ла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и |
| и бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> |
| олићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, ре |
| а ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим |
| поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси о |
| — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окад |
| е!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случај |
| ревазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору от |
| нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога б |
| ам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те |
| ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд |
| сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун по |
| имајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије |
| намо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми |
| стим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни |
| ни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људ |
| S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита |
| знане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили њего |
| тима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и ве |
| очео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наоча |
| 1_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао |
| } Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слу |
| То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и з |
| чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта х |
| хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана |
| остионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети н |
| дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „ |
| девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не зн |
| гов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њ |
| бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Су |
| а и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла |
| криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ов |
| ml:id="SRP18871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој |
| се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за де |
| мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си ко |
| На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — теш |
| гледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p |
| хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да ј |
| Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} |
| више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек |
| из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли тво |
| во погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре |
| страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</ |
| } Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинч |
| Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Мл |
| дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То има |
| ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше о |
| анџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде |
| белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, го |
| бра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечит |
| ти прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву ж |
| , душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је ово |
| а престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, х |
| своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа |
| ј четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест грош |
| љује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом у |
| ећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S |
| окупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са |
| и....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi |
| Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак и |
| ки швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да |
| прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога |
| се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за бо |
| м власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школ |
| ad>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он з |
| мо викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учи |
| : дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за о |
| војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта т |
| инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће и |
| {S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, |
| лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истин |
| у нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</ |
| аре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док оде |
| иви излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{ |
| јим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе н |
| е у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се |
| лости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се ст |
| гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба.. |
| о сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу њ |
| ађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови |
| и:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп |
| </p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они |
| ио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и |
| ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у |
| ву кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић |
| ало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша н |
| , својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечн |
| веде парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад ј |
| о лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја |
| а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може |
| а неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у |
| да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, по |
| лина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> л |
| /p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у |
| S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — |
| хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> |
| У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једно |
| омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— |
| мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате |
| оју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSectio |
| ubSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што са |
| и.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — с |
| estone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад м |
| овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одго |
| у њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо п |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капета |
| хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пу |
| ?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то из |
| анашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, т |
| аслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што на |
| ута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами |
| кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком в |
| икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити м |
| >— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој д |
| кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Он |
| у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао. |
| и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно |
| ...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n |
| живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> |
| па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице |
| ..{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби |
| на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђа |
| њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкан |
| S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би с |
| ац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари |
| ору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор бе |
| су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свак |
| о преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима |
| аш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске коч |
| itle>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћ |
| ек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницам |
| ове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога |
| </p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде о |
| > је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, |
| А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" |
| мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживел |
| изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је н |
| клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њено |
| Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу в |
| лободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они и |
| .{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се |
| {S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би |
| онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша |
| стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Н |
| и, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Инди |
| ранцузи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и |
| у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milesto |
| о на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио |
| ободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек |
| дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза ко |
| ..</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да |
| а свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, |
| нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда |
| ој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септ |
| понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се да |
| ди, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клуп |
| тства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду |
| да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да сед |
| ину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошље |
| n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, |
| S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до |
| ...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко уг |
| на подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. |
| пази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле |
| У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам о |
| боде тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорник |
| —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учи |
| аче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао |
| женичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на јед |
| мо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се |
| — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са сви |
| </p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци к |
| Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути |
| ио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. |
| ти.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за |
| — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвова |
| ита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се |
| си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да удар |
| рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно д |
| ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати |
| беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио к |
| опла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало |
| } То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не з |
| ре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — |
| у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме |
| ни надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста сам |
| артија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај |
| ији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закон |
| словен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политик |
| и му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="112" /> |
| stone unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној с |
| манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у |
| а да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, она |
| н, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црн |
| е.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне |
| читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла д |
| {S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} |
| one unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је т |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И ж |
| ам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> < |
| - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну |
| очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, бољ |
| ђо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад |
| о што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, |
| Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута го |
| ћиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем |
| S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при |
| ао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викал |
| за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од пр |
| {S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остој |
| ди тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети |
| је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{ |
| сле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n |
| што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи |
| онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не сп |
| фани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, и |
| с дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на миса |
| p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с |
| тмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и о |
| им начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас н |
| дан рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио ч |
| и је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црн |
| припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, |
| ја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је |
| ивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога |
| овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам |
| год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна |
| .{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више |
| ваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом |
| .{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацу |
| г друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђевре |
| пуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се ос |
| било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није рад |
| S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си |
| е растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива |
| олској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочи |
| пелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфи |
| ика.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црк |
| ете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд о |
| пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Бе |
| олом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за во |
| е преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па |
| бијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако |
| тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на |
| ине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није |
| говим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мал |
| — И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</ |
| дан за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате |
| ео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати |
| C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника |
| тро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свет |
| осле овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Не |
| же га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало... |
| ubSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из А |
| ако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала |
| дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило д |
| milestone unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење |
| Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} |
| оле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај с |
| и алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се ув |
| ubSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила |
| е може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још оног |
| а пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на к |
| онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, к |
| ац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и го |
| .{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он ис |
| о сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од |
| о да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору |
| нио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у оч |
| а Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно ј |
| а.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи прола |
| C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лека |
| да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, |
| реба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, |
| - - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} |
| нели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p |
| погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако с |
| јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али к |
| ову трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио |
| е пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком |
| ш раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ |
| у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суво |
| Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учи |
| вамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га др |
| е живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не |
| з главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, |
| } Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{ |
| највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. мин |
| долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљ |
| Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што |
| Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду р |
| ли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су |
| ослати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том при |
| у да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да |
| осподине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се |
| tone unit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну бел |
| </p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а а |
| title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„ |
| нина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафан |
| ad>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежни |
| >— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М.. |
| си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Влад |
| а западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо |
| јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} |
| тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шт |
| забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, он |
| unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ је |
| ?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи |
| енога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича С |
| да је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С.... |
| ати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је ст |
| мирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наш |
| вако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајућ |
| родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас при |
| ад, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богм |
| и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче бољ |
| е био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{ |
| "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гости |
| о се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зау |
| то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, |
| огло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоц |
| } Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — |
| нас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд вад |
| олитику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредња |
| бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И |
| } Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се |
| пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без |
| ет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке |
| оја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>О |
| неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пош |
| ли да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег з |
| <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> < |
| како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да д |
| к!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му |
| данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тоб |
| брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А л |
| ве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, |
| рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Ма |
| у на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могл |
| чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била |
| ма!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у др |
| вају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њо |
| жног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А к |
| љу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представља |
| и Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! — |
| ски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, |
| Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао м |
| одину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам ка |
| {S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То зн |
| да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газд |
| ета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А |
| бац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго < |
| аст није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и н |
| овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање к |
| о доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необичн |
| p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да ј |
| ам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже |
| о нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је д |
| > <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стој |
| ј проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или |
| крије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Она |
| e>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парни |
| S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} |
| врек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га |
| вет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни |
| је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако |
| кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим вла |
| ије причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вран |
| пут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар б |
| лска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луд |
| нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад |
| дине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе с |
| подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред из |
| ом.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих м |
| оји је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао н |
| Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> на |
| соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="1 |
| а из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капет |
| био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Ј |
| је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Крив |
| аштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја |
| — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам |
| учена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што |
| , сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, |
| ине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од с |
| доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне |
| пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако бр |
| овика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годи |
| } И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра ч |
| гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да |
| S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то |
| до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S |
| Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами испле |
| на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ осван |
| стоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је |
| ње оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове |
| } Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} |
| Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — гроз |
| аде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду. |
| реба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја са |
| а „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, |
| 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посл |
| и сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; |
| Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, д |
| на ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} |
| p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме ју |
| ... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је |
| ећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} |
| <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ го |
| зборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна вла |
| она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, со |
| ....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око с |
| > обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је |
| ајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови сп |
| љка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па |
| а совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су |
| ику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује. |
| Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" |
| рану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео |
| ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S |
| апојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, |
| ion" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М |
| е стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Позн |
| ехану док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње |
| даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све |
| судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од с |
| вор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта в |
| чној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи о |
| е отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“. |
| капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан |
| ни, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Х |
| уче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био |
| а овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше са |
| о, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p |
| тском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидат |
| ..{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против св |
| и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погле |
| на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим прист |
| а је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права нес |
| не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом |
| Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још |
| Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је |
| ла Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Б |
| донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишље |
| ису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} |
| да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он ј |
| е дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вам |
| Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслуж |
| ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја |
| а пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Итал |
| је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето к |
| аке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута ви |
| чу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су |
| а.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене с |
| — Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то т |
| покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урниса |
| ило 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу |
| на погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети је |
| па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" / |
| Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех. |
| ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, д |
| као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а њег |
| тири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте раки |
| а слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, река |
| он Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња ус |
| у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Круп |
| и, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и кол |
| Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p |
| тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са св |
| д његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми |
| ли министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов |
| и, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S |
| и осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p |
| и му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад |
| оји је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{ |
| е ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима |
| {S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по се |
| ашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, п |
| равина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У |
| Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, ум |
| а, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.< |
| вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна |
| опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> |
| ознала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јо |
| ли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, |
| а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би |
| nit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштин |
| ована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена |
| реко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јо |
| с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске нез |
| >Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— |
| олачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не |
| буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— |
| озлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено |
| се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чеки |
| за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш |
| колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSect |
| <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— |
| ене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="2 |
| нага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Срб |
| већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно и |
| верила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг та |
| долске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} П |
| а?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетљ |
| оји чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећ |
| <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ства |
| га у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута ре |
| не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда пој |
| т један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне ши |
| олетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој поз |
| оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и |
| е био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, ука |
| ума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски |
| де око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упита |
| трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заб |
| дили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по но |
| — И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му |
| сноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n |
| ом пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора |
| ле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских |
| " /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p |
| .{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — |
| не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, оног |
| SRP18871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препо |
| варисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„ |
| није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> < |
| с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - |
| дине, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа |
| ху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се |
| густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два м |
| 871_C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повере |
| ри прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе |
| же околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица и |
| е.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и |
| о је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да и |
| говори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло доб |
| о оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чу |
| у у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој см |
| е ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завирив |
| е бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не |
| >Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а |
| стуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узач |
| једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми |
| дан сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми р |
| лози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали |
| позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се н |
| ли то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И |
| Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, мор |
| мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта уч |
| Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p> |
| леда у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} А |
| , господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут на |
| а.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда |
| зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више |
| ла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет |
| , <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milest |
| и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог |
| ћанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао предсе |
| то товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; |
| акве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа |
| квог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауст |
| ства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико |
| аља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, |
| и пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348 |
| брн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; ст |
| ивео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се |
| ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} |
| ног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише |
| о лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се |
| ећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцн |
| о је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата |
| роде, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је |
| је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да с |
| са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" |
| радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Ш |
| } Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ов |
| ао пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао сво |
| е било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брв |
| неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањ |
| кве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бир |
| икну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине |
| нствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#S |
| ре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет |
| штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су н |
| аћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онд |
| сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени н |
| ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим пл |
| по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се то |
| играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука. |
| и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде |
| лата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S |
| био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је д |
| >— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и |
| Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, д |
| оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој дру |
| грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху пос |
| >И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни с |
| у каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар |
| ему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независн |
| озору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изглед |
| Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао |
| у његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале п |
| Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји |
| удима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери |
| ао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну |
| рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> |
| араде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p> |
| ном похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утиса |
| ету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме р |
| и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, |
| годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде |
| > одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаље |
| } Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била с |
| ли.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи |
| умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче |
| и и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо д |
| угова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај с |
| ји?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Т |
| у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва трој |
| " /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} |
| реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима |
| мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа |
| ена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији д |
| и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то ниса |
| <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен |
| ор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер ј |
| једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског ви |
| моћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој |
| /p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И |
| мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине |
| ровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, |
| и смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу на |
| оред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког ч |
| ишту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.< |
| и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра |
| је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и по |
| та либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братск |
| иберали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме |
| ере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ал |
| и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Н |
| и вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата п |
| Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> |
| >— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја |
| е.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме |
| S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S |
| } Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. ми |
| смех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газд |
| га пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Зн |
| ="SRP18871_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна гд |
| „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпо |
| аде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и |
| Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и по |
| овеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама з |
| лу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождира |
| се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори |
| глила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па |
| суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и буда |
| онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, |
| ако вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један амане |
| ранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој |
| {S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан |
| још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згод |
| , сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још ра |
| ко знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не |
| — Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, п |
| ..{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Ј |
| ошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузима |
| кве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} |
| , на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онд |
| — Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с к |
| о месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег час |
| је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно от |
| у изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из |
| ан.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни дес |
| !...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — |
| и; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p |
| ао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све м |
| аћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год о |
| радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он |
| јпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{ |
| ма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње |
| ства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана |
| ог неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мог |
| ма мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} О |
| је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на гр |
| вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њ |
| е баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, |
| ање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капиј |
| , казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу |
| едложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јец |
| облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко |
| крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара |
| атељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријате |
| .{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом. |
| омак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са св |
| но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, |
| ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!... |
| и за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета. |
| ћи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана |
| о, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? |
| овио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само с |
| врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мо |
| горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с |
| е појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завес |
| срећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а о |
| </p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је |
| р па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу |
| ладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његов |
| те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се |
| уди....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у |
| јој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле д |
| је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се |
| бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара |
| од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50г |
| родна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар д |
| аху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу о |
| упиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу |
| — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како с |
| /title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<t |
| p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору |
| апитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право |
| бро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не |
| м очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина |
| пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону н |
| јим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе |
| сији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаништ |
| у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло |
| S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што ј |
| .{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђилов |
| subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима жив |
| на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — |
| ултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петори |
| после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, |
| и, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна |
| хотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то с |
| </p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на избори |
| си на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не |
| p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам |
| таратељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жа |
| почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним |
| рави.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, д |
| мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг пр |
| Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама зн |
| и месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретн |
| резу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг |
| улаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад |
| не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило |
| и.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n= |
| то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као |
| уд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он т |
| кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — |
| но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима |
| аш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лиц |
| омци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да д |
| екао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</titl |
| одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315 |
| <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вам |
| Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.< |
| ни ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапор |
| екнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца |
| Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вул |
| о.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{ |
| и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погле |
| дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И мој |
| ликих својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, |
| анкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Нек |
| брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.< |
| тарину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, |
| > <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама |
| омну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично р |
| у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је с |
| ’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, ви |
| ној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Е |
| суђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и |
| , опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; |
| > <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да |
| им вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n="242" /> <div type="chapter" x |
| Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, < |
| игла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напр |
| кама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли т |
| le>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади |
| шао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> < |
| ебачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена |
| о мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја |
| S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, вел |
| S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га |
| дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мир |
| ац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом св |
| p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пуна |
| и Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна о |
| Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је |
| у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га гр |
| у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче |
| у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може: |
| не, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p |
| е осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај вр |
| осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара пог |
| ије, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оч |
| у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмеј |
| летати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се |
| ође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одо |
| еда у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само |
| он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш |
| ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког враг |
| кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас |
| дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је коли |
| двести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозор |
| двести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, |
| ечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> |
| ne unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном ок |
| о да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је |
| о и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да с |
| етурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви |
| Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p> |
| {S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као |
| {S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — |
| и Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му б |
| ни, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут |
| е му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и |
| е? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци |
| н учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p |
| енило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била |
| те онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућ |
| остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођен |
| {S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, к |
| .. па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му |
| бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухват |
| ете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолкова |
| ви па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а на |
| </p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p> |
| е сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда |
| еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској ц |
| могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{ |
| — Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случа |
| љка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене пост |
| орођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је ра |
| е чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!... |
| ико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе д |
| је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— |
| <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила ру |
| гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га пожи |
| је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да |
| сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Ра |
| се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о |
| дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, |
| рогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопа |
| знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напи |
| а онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из |
| козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са |
| радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, вес |
| ине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато |
| што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће |
| 4" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у сво |
| ушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћ |
| — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле.. |
| вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од |
| у земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кме |
| да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и а |
| сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадиш |
| ло да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас им |
| а што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и |
| удска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не |
| тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајев |
| ри отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— М |
| а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у |
| .</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb |
| прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S |
| <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на дал |
| је <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледат |
| ити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се та |
| пет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На |
| у оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSect |
| ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће |
| егове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у роп |
| рани....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све је |
| толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиж |
| није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту ни |
| ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће прог |
| >— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за |
| улу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потиц |
| и!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она бе |
| ј готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је |
| {S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у |
| што махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слуша |
| есрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет т |
| у плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зве |
| ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{ |
| квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си са |
| е је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{ |
| дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као |
| чинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како |
| лије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треп |
| ала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> |
| риродну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве та |
| ли дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, ш |
| м, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, н |
| кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен |
| право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени |
| 24" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Нек |
| заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брд |
| свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђевре |
| тички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега |
| о све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто |
| чи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, |
| , да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих жи |
| ледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза |
| ају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака у |
| имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — св |
| што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> |
| мо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све ут |
| ње у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они |
| чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да ч |
| во!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном нес |
| .. „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући н |
| .{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја. |
| Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} |
| па дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као |
| ду с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети |
| један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха |
| дна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобрава |
| к и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Пре |
| еџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да |
| ођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — ко |
| оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако стр |
| синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш уч |
| ав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да с |
| рчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшниј |
| соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му |
| толицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, |
| ан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљ |
| уга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, г |
| им победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" / |
| <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја |
| вени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично жив |
| ти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} |
| одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње |
| естита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прве ј |
| е јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> |
| Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок |
| и се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно |
| арту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, по |
| н је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Незав |
| м брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су |
| вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} |
| ет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му п |
| Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и позна |
| неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једн |
| на меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш к |
| гу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је |
| робојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S |
| мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери |
| ивиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изг |
| као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђош |
| ив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!. |
| не је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које |
| p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста та |
| ећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом |
| даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, |
| ушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најм |
| сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— |
| ле; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом |
| подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако |
| и ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нек |
| овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царски |
| ри.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас. |
| оду је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, п |
| Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> |
| Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отле |
| да.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, |
| {S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. |
| еднодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне |
| гу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S |
| а сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом пев |
| о, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту |
| а.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана В |
| данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов |
| ти, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S |
| алом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петроле |
| и врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p> |
| } Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од н |
| ох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На ње |
| ај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на |
| умео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрај |
| што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> < |
| ар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је |
| главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче |
| н — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам |
| апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од све |
| и, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, јо |
| коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, |
| вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намер |
| ам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар им |
| чког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаш |
| ром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивови |
| ајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело |
| ако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене св |
| етан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код |
| гло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој во |
| ли, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој |
| уци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче сво |
| Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размер |
| е било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, д |
| ога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до См |
| estone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до |
| играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога ј |
| е сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео са |
| свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерл |
| ?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што |
| народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 ди |
| кон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овог |
| оље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свег |
| гу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго |
| развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тади |
| из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су б |
| S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт. |
| е, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Ј |
| плате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, |
| сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, |
| Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар |
| ј!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> |
| и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није |
| мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надј |
| Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! |
| м под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb |
| чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, д |
| теља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} |
| нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које |
| ен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} |
| едаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> |
| ња, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног |
| ах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њ |
| не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед |
| а румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>М |
| о, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се |
| — Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу м |
| е.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По |
| један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан ј |
| данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неп |
| Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутн |
| поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с |
| , заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} |
| Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде б |
| ....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му |
| н Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дај |
| че доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могућ |
| ве и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је прв |
| мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози |
| доше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Ву |
| јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он пла |
| >— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| уклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ |
| ај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови но |
| е боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни чи |
| о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио |
| , браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да види |
| >„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> |
| није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви |
| од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљај |
| девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више |
| рипази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /> |
| тен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких дру |
| ....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p |
| а свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву осквр |
| по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради |
| ом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам н |
| е је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па |
| ђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се |
| нога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ |
| ине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да |
| прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омал |
| ји од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subS |
| побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај |
| !{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје |
| а ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} |
| гнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на |
| ти и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сата |
| ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Сам |
| јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у моји |
| она Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих |
| b n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене поли |
| оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n= |
| јури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бош |
| скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. |
| чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпос |
| е и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су |
| де да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђак |
| n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познав |
| у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне много |
| мо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо о |
| вине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за кака |
| .</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар |
| ао да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="subSection" |
| као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чи |
| тику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити |
| ревучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за ш |
| аре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му |
| — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је т |
| кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни |
| угим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Ка |
| же народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола |
| своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стан |
| овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, |
| осифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше |
| ла купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ћ |
| де, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих ми |
| ас у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одм |
| .{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страх |
| Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку ме |
| Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да |
| и динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — р |
| ало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испа |
| жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што ј |
| лици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{ |
| с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете |
| ризнајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу |
| зађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде њ |
| пратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... п |
| збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, |
| у....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p |
| својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикну |
| а.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p |
| им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече... |
| и, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама об |
| зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи |
| од од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогн |
| и нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остој |
| > <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја |
| елеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за |
| макну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити |
| одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, |
| <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чист |
| ...{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онак |
| Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не |
| оре, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се в |
| тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању је |
| смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео |
| у.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој |
| ле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе пу |
| то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је з |
| се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје с |
| тиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десн |
| ку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године |
| апео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још |
| не, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо |
| и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га |
| .{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit=" |
| и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, оду |
| разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себ |
| тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке прим |
| ако би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који |
| дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} |
| ко и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам п |
| н посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја |
| а да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> |
| ратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад |
| еднога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у о |
| леко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам са |
| > <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S |
| ви; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Х |
| мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, |
| тра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске |
| огословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена |
| Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи |
| ако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати.. |
| 93" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само по |
| ајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнем |
| проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се прост |
| чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио ј |
| , па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сут |
| ном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се ни |
| } Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да |
| milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао |
| milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када |
| биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче ми |
| лска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре |
| де телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> < |
| вај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребиј |
| } Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Ме |
| е људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра |
| могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и м |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, |
| Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има |
| жан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то |
| а, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, < |
| е што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мал |
| м ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То ј |
| ек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S |
| н је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p |
| ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</ |
| ља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча |
| витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу. |
| и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може |
| ш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикраја |
| ина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S |
| ве бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суд |
| Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свак |
| твар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му |
| је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> |
| старским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме |
| гледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем |
| {S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе сво |
| је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и |
| } Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је с |
| није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак ш |
| може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате |
| арком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих |
| ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад |
| у му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, |
| Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — ник |
| p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белоб |
| у, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима |
| а од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за францу |
| не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, |
| мо о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — |
| Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не |
| ећ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми |
| ана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита |
| bSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем |
| tone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављен |
| ао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрет |
| е сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да |
| ?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p> |
| за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе |
| пи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се ок |
| ли опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.< |
| ете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их |
| ји, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министр |
| " /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је |
| и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одм |
| м марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, н |
| ивно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих |
| ди! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни уга |
| левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико |
| ни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стој |
| ирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| ега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај. |
| рика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико |
| арија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити |
| е свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли |
| ђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Пр |
| виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет |
| воме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну |
| ction" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако |
| олео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; |
| м, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју вла |
| .{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — |
| их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једн |
| брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује свој |
| S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право на |
| да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама |
| ратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не б |
| о, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће |
| а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обичн |
| г миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речн |
| а жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да м |
| ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само пре |
| ни, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, |
| >— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини |
| вим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по |
| ет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} |
| зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад је |
| есрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на ч |
| свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, |
| тати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо |
| тира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао |
| ћи га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима |
| >Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!< |
| иметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали |
| и овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на |
| е речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећ |
| уштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се по |
| грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је му |
| та гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто |
| то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас |
| Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих каз |
| ђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, прич |
| Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове |
| се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу |
| ији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужн |
| а боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, |
| начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешки |
| но је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле у |
| род као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса |
| мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} |
| лан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше |
| с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх |
| у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — ка |
| ; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више доб |
| ад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни се |
| ужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone un |
| оле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чу |
| <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Пр |
| Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помоз |
| о.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао ис |
| сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два да |
| рава, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово н |
| карцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога велико |
| Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p |
| скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{ |
| } Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ дола |
| {S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог ј |
| где није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Ф |
| амо:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци св |
| <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ |
| >— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капета |
| ош и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра |
| а пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где с |
| ецо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву ј |
| иниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу |
| н домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је |
| пашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не по |
| stone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше ота |
| олска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти се |
| није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, д |
| могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави |
| су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову з |
| кат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправ |
| тенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба. |
| оворим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути.... |
| } Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ов |
| дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Зна |
| рвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази |
| ачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак |
| нте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послу |
| а је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави |
| .{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има |
| оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви зглед |
| а то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су вла |
| кога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Б |
| скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити ста |
| а је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пус |
| ком ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. минист |
| сковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога |
| другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title |
| ки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих |
| творено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што |
| ји су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по |
| ..</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ |
| илова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чин |
| говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађ |
| пет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, |
| њ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и неза |
| оспођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији полож |
| зали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десет |
| ошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог |
| стру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене |
| ештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче |
| савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити |
| ај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла |
| беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико |
| ction" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком.. |
| у дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како |
| >Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили с |
| Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, |
| и си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Ви |
| p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракар |
| и овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је |
| су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакр |
| рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на |
| н је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ј |
| о бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм ра |
| и једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где |
| на.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="2 |
| мо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради. |
| уга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и |
| ависности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књ |
| дна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} За |
| и то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} |
| и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да јед |
| b n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намера |
| Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе: |
| Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би |
| Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био |
| у мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два ма |
| Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она |
| <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} К |
| мали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом |
| е и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједин |
| VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и |
| моуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредња |
| што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Ву |
| уло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје |
| прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б. |
| довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе |
| к протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго |
| твар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда В |
| ве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од н |
| мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам ч |
| У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изум |
| е друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо.... |
| је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као |
| тити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ћ |
| , а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А ш |
| {S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим д |
| итим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе к |
| стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као ред |
| , додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материј |
| ection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, он |
| кавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему |
| примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га ш |
| о!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим п |
| <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угости |
| ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ј |
| е.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога веч |
| и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, д |
| но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а |
| " /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога ра |
| о, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах |
| Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за ко |
| гатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варо |
| ој тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> |
| че:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чин |
| уге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега. |
| оле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два и |
| и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој |
| з калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство за |
| е родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринуто |
| од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Шваба |
| , повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим |
| е развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча н |
| ?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што |
| ај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита |
| ула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевт |
| на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не вид |
| ћи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мисл |
| да Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом |
| рјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује |
| а виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... си |
| знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге преб |
| м ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је по |
| момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>мол |
| ао члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда |
| ивоту осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је |
| ихологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри п |
| {S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по њего |
| оске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац О |
| таве и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосл |
| дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још |
| па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа гр |
| ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прир |
| аволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мр |
| и слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опаз |
| ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек |
| во на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека |
| а тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да |
| Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдари |
| p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="14 |
| игоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху |
| {S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче с |
| у девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати |
| реосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места сп |
| ли да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена |
| ч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} |
| и и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте |
| говетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништ |
| ..{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мисл |
| а; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, |
| пи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не оп |
| дикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како |
| Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!... |
| не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S |
| .. за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку |
| ати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљи |
| пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, |
| и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати мате |
| а он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} За |
| Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! |
| е нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одго |
| вом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} |
| о гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ |
| Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су њего |
| а се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда м |
| ећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} |
| /p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} |
| н.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин |
| из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах врати |
| старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто |
| угим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да |
| ше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није |
| ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Ра |
| ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре |
| ка их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само кого |
| збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на |
| теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако |
| а нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине |
| пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити св |
| кну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетат |
| поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људ |
| рвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, о |
| е столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а |
| итику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем |
| и чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље он |
| } Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; |
| га златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власт |
| рно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они |
| ем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — за |
| иротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану |
| е наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлуч |
| ....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за |
| >— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за |
| сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек |
| удима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостив |
| ће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јец |
| а му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на гру |
| Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћ |
| , а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} |
| испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, |
| а што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{ |
| и.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је |
| замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто в |
| ; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и нек |
| на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију. |
| су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галер |
| >Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лу |
| седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, |
| о док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе |
| и се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга |
| <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас в |
| размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три ре |
| оле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код |
| 46" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси |
| ве у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и |
| врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ћ |
| трану, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} |
| </hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда о |
| она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!. |
| не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Зби |
| > <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који |
| и на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право |
| астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му |
| Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још т |
| ди.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у |
| " /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на |
| а преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. |
| не сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бра |
| беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p |
| ика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.< |
| да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку игр |
| арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине вра |
| {S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} На |
| ега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат |
| Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, га |
| ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрма |
| ту — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један др |
| {S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} |
| смо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душман |
| Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада |
| p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадни |
| ре чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега |
| по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса |
| ом поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Зл |
| ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно м |
| 1" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу. |
| мадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и н |
| егло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква |
| д ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих оти |
| , ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — |
| Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђ |
| још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" / |
| тиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мот |
| чему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је по |
| ише не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута |
| ве је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла врши |
| <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, |
| , питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој |
| а од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{ |
| ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворен |
| каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто прод |
| их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао |
| ина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али |
| д који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </d |
| , али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачк |
| егла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по на |
| бар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="1 |
| ствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Он |
| који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз |
| l:id="SRP18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би са |
| ад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скида |
| они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у оч |
| к и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његов |
| изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, ви |
| се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p> |
| ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу д |
| о и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом |
| м је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и |
| .{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у |
| ара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она |
| д затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објект |
| и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџи |
| нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер с |
| по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још ника |
| за:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а |
| а не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу ка |
| {S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, |
| а доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој |
| дисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где |
| их се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, ми |
| онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да ус |
| се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, |
| па срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запи |
| ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур |
| у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму |
| га старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, |
| , и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као |
| о отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S |
| налошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> |
| уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга |
| .{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух ка |
| очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете |
| зоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, |
| а — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је вел |
| ео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је про |
| Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он м |
| ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајк |
| нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знац |
| гу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет.... |
| } Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{ |
| p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти |
| .{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— |
| хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем ст |
| — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, д |
| и, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грач |
| у полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам |
| ивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три кла |
| тен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега |
| се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</ |
| тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинам |
| ју бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— |
| ан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а |
| ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили |
| се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p |
| азне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим д |
| .</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њо |
| ци да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; н |
| ; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и |
| } Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху по |
| сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није н |
| стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око |
| срамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде доп |
| е — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од је |
| еше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горње |
| има, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искр |
| лова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик с |
| н није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он |
| борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата |
| афана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Њ |
| оноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone unit="subSectio |
| викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва ка |
| > <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко го |
| Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продад |
| Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} |
| е четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц |
| и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</ |
| кну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="2 |
| асминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио д |
| рева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевр |
| ђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког |
| ан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p> |
| глом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из ка |
| откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бог |
| нај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда |
| асамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стаклари |
| то — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо |
| ети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и о |
| е чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад |
| раза црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стре |
| уше.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљ |
| о друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као |
| „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним под |
| колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p |
| ли пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и је |
| р није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су |
| пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жиг |
| лити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<tit |
| почне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви |
| поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су г |
| у осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао |
| <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по сел |
| :</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане ку |
| ведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупко |
| оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница н |
| гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је |
| Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} А |
| лу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова |
| азиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, |
| ју око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по |
| , има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чар |
| дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, он |
| ...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} |
| искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви р |
| може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га... |
| на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, п |
| уно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше д |
| рина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одгов |
| Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прић |
| и нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мал |
| ако би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје |
| мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи |
| и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо |
| плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Теш |
| се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} |
| p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати |
| nit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о |
| утра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим ре |
| два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио |
| а и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од ср |
| ...{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо |
| какав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По |
| редњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> з |
| х.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чарши |
| ионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам как |
| ила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земљ |
| езбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док |
| један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S |
| уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <mile |
| S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух н |
| ="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, |
| накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону стран |
| овек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана |
| метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим окан |
| се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Р |
| о — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми |
| ћу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета.... |
| икне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Б |
| ику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци |
| ђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и |
| смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јаг |
| <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> < |
| а ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталица |
| рам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="su |
| S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да виш |
| есу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, |
| јатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не |
| онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Фе |
| полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пр |
| па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњ |
| на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забра |
| ', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти н |
| ећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало ред |
| вој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p |
| лику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није о |
| свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ |
| реливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста |
| ед капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још исто |
| турове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко зату |
| па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и |
| и сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песни |
| табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе |
| а наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми каза |
| у, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се |
| је.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је |
| ојих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађени |
| и.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред руп |
| увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек |
| ма тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S |
| рекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се |
| ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ |
| купштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још ле |
| S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва |
| са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, |
| на у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упи |
| још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике |
| е оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења ниј |
| кује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да с |
| аши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — та |
| довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао јед |
| еше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га одн |
| ивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> |
| Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} В |
| а садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји |
| а и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</ |
| ким намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да с |
| ку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом до |
| отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то дан |
| д човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли |
| е.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И т |
| то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> |
| } Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је |
| .. <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— |
| непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упа |
| „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаш |
| „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У др |
| акати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</ |
| попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне |
| с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други |
| љи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви |
| мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рек |
| о види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} |
| е, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то |
| а им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам |
| нога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, о |
| много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> < |
| е би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} |
| о што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, то |
| Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо.. |
| не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им |
| о иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на ду |
| а и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно др |
| да не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихв |
| } Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупи |
| а ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не |
| > <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S |
| Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква и |
| после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div typ |
| ад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентиј |
| Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и ве |
| поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андра |
| осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, |
| , па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљ |
| ="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Пр |
| дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их |
| рин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од т |
| а вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као |
| це...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао |
| ..</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху |
| а друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху |
| н, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе. |
| ену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменул |
| ив свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући н |
| асположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са |
| отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који зату |
| сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи |
| S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра. |
| у намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо |
| и ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> |
| хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда |
| олицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{ |
| и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и |
| ао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног дру |
| , тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игу |
| S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!... |
| n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се обра |
| Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разра |
| га тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији |
| окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јо |
| једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и |
| збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64 |
| се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Се |
| дњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, он |
| на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вул |
| га Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>".... |
| и он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би |
| ило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се з |
| нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „сре |
| о звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да оде |
| — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине |
| ине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох мом |
| {S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом.... |
| су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да ова |
| } И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво |
| иђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, |
| и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он б |
| чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} |
| оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд |
| аћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p |
| рндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије се |
| ..{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, |
| на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и |
| ећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим |
| {S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{ |
| .{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ј |
| сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и за |
| ио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> ут |
| } Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опр |
| х узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао |
| ection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми |
| јао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} |
| се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да |
| читеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадиј |
| ватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</t |
| ворио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдем |
| егов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> |
| 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је ср |
| целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на |
| неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице... |
| 983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми |
| осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онд |
| исао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, к |
| а брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечер |
| ало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна |
| ештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора б |
| ко Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу |
| отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а |
| ј момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа м |
| .. — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково н |
| одину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и |
| од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је т |
| завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{ |
| <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим |
| су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} |
| се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је с |
| се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — |
| шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сва |
| на.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо |
| -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије сп |
| у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молб |
| качи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И ка |
| јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. |
| ...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у л |
| а су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си |
| ј га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у |
| ечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколик |
| немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским друг |
| и и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају су |
| ен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га н |
| ове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не |
| скупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певни |
| За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — |
| аратељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што |
| > <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је. |
| онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је |
| — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у са |
| и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван |
| до од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, св |
| nit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, |
| иној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све |
| на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек |
| имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како с |
| у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синови |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше |
| — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једн |
| ам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које |
| чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мери |
| њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</ |
| Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му |
| нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косов |
| дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познани |
| кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се |
| о напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још |
| еде реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разго |
| ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато |
| ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, |
| их пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац к |
| у нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{ |
| тра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и уч |
| <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупил |
| е нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она |
| свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, |
| {S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је |
| ји му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} |
| годи, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно |
| Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га доче |
| њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христ |
| у политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао доз |
| који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и |
| , сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како |
| /p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молова |
| капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напре |
| аљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише |
| ечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у |
| Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле к |
| а имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Он |
| нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо |
| /p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово |
| ти народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу |
| ...{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти |
| ајмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пу |
| наке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb |
| аквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да |
| ц г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало по |
| де дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало ви |
| што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица |
| - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекне |
| Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме о |
| басуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти с |
| д ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устим |
| /p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb |
| јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S |
| је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газд |
| игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми |
| анице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балк |
| о ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани. |
| оља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у |
| ени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де |
| , ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном |
| се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Им |
| и за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде |
| а држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре с |
| се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пако |
| } Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" |
| радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — рус |
| На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква из |
| а те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —< |
| о.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{ |
| јој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица |
| м, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам |
| ква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане |
| оје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје преди |
| и у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} |
| а својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S |
| дан у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од ку |
| а.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} |
| еселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало |
| жави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било до |
| ора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треб |
| кате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народ |
| {S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бри |
| бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S |
| У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с |
| о на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгуб |
| око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим |
| ...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то |
| е лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} К |
| не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то же |
| ло може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад он |
| бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} |
| а пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вред |
| Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није з |
| ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је |
| ржава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} |
| Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђа |
| {S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политик |
| } Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мен |
| title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог |
| обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- В |
| у цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоупра |
| ање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад |
| „Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бо |
| :</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S |
| нела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу д |
| права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо м |
| а школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и дови |
| и коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати |
| о кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога о |
| маси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је д |
| ке.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} |
| рили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} |
| } Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а ч |
| раграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и ли |
| у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, |
| икалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право |
| механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — |
| прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што |
| } Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око |
| ључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Или |
| " /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је |
| ним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога б |
| —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мај |
| ви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —< |
| селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће |
| ма Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ноже |
| што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не з |
| карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да туто |
| амо дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је |
| лнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће |
| и одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га хра |
| еко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је |
| Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone |
| ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га |
| намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи п |
| а није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 188 |
| а каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове |
| сна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико |
| знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, |
| ником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на |
| је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n= |
| ујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но м |
| ће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохо |
| а, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га |
| ..{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и |
| раге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство |
| е.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — |
| наш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; |
| тну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан |
| ије се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и о |
| тисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је |
| тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Бог |
| И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p |
| о разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима |
| им листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у го |
| ко и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола с |
| {S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешки |
| Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољи |
| морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке |
| у слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је њ |
| гледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, |
| ног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S |
| а пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, |
| дио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која ка |
| те много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{ |
| десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали ци |
| ри она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до о |
| уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим |
| а, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ј |
| <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то ј |
| рекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два да |
| ора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштр |
| је што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али |
| пет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо |
| о брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда пре |
| ов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, |
| вори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да траж |
| или.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја |
| то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат |
| е; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, |
| што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он поглед |
| и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из |
| Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он |
| "373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у л |
| > <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо мин |
| p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто други |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, вр |
| на изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се в |
| .</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="13 |
| ше ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их |
| ила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској |
| што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је да |
| рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Н |
| Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао |
| преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У т |
| напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" |
| ик се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да и |
| нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду |
| богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу |
| м праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с по |
| ога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су |
| ародни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је н |
| рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза измеђ |
| до нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Св |
| а!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпо |
| за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио |
| ј побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута |
| ш коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се м |
| Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветл |
| како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба м |
| ске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног |
| испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њ |
| ну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили |
| треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} |
| док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кмет |
| купили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо г |
| њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода |
| абаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дре |
| ред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p> |
| а томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми нек |
| <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго |
| је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго |
| ла му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и д |
| неверио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају о |
| моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — ка |
| ост.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости. |
| адње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} О |
| овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени р |
| о ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поште |
| рх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже с |
| } Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} |
| су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а |
| ама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би |
| гаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи |
| нија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе |
| е, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити |
| у но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и в |
| и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лескови |
| свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“. |
| је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насест |
| , а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућу |
| рви нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази н |
| два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само са |
| али да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошиц |
| Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову.. |
| од гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је г |
| тац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја |
| и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— |
| !....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„... |
| а да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на с |
| почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?. |
| — Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим |
| е вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слоб |
| да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име |
| ша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако |
| </p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била |
| И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, |
| „И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин |
| за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали. |
| ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год нар |
| lestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му у |
| тарчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— А |
| на!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна |
| Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима |
| А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{ |
| инио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом |
| дни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? п |
| вога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапта |
| снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах уста |
| мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затв |
| земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да |
| , да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S |
| не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику |
| рталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре да |
| кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{ |
| но мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па |
| Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико |
| ад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као м |
| о шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу |
| ме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су |
| Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у цело |
| ; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да о |
| ебника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — нара |
| ам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли сво |
| они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише |
| м сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао чи |
| зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих |
| као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на вла |
| {S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> |
| кад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, |
| и се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пут |
| , он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p |
| цо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолит |
| цо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају |
| у не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама и |
| сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај |
| о је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад см |
| што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, д |
| учева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је г |
| затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затво |
| /p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} |
| само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а о |
| оре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по глав |
| још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила в |
| одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ов |
| n" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак доне |
| зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — |
| злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка з |
| арода.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлука |
| до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога |
| ретиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше погле |
| ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Бл |
| м и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>прав |
| а тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацев |
| р за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S |
| ље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у гла |
| е иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb |
| оворих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра са |
| <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" |
| казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек |
| аршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави бил |
| и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но |
| оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — |
| е поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату из |
| а сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску |
| Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — к |
| несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који |
| е повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко |
| иле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, |
| од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мње |
| рих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље |
| и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили |
| S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш л |
| у степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p> |
| ло изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три г |
| та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да |
| може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога ја |
| {S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> < |
| за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - |
| тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо |
| ад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то |
| чи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија суд |
| астроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од |
| ће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанств |
| договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени ост |
| уг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да |
| ута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} О |
| ећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и |
| постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо |
| Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али ос |
| пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и позна |
| гле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> |
| <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није мо |
| и где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— |
| .</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и |
| .</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и |
| питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај |
| ложаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту |
| </p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да |
| иле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује |
| дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока |
| држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумл |
| носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу |
| рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду |
| да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем |
| вном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједн |
| а о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је |
| ијем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син |
| епњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам |
| алом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у |
| онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар |
| ом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар |
| и већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намрго |
| развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док |
| део сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она |
| ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мен |
| ретрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај раз |
| .. види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био |
| <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за |
| {S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она |
| {S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, |
| е.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури и |
| мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку з |
| ..{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начел |
| ени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у |
| pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико |
| а смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом |
| да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p |
| По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, |
| {S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу. |
| ад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — |
| во сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог |
| вали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али |
| у, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, к |
| удио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Ко |
| нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиниц |
| Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p> |
| Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозо |
| ругова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је т |
| ља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви |
| че се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да нава |
| родна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуг |
| ју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? |
| да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту ср |
| ку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> |
| >И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се |
| од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас св |
| S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S |
| ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у ок |
| ако да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</ |
| <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом прили |
| ајмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што с |
| и, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он |
| !...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да |
| у собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати |
| не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика |
| аш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где уст |
| и овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај. |
| ебају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута |
| шло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ с |
| на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> |
| и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> |
| као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брк |
| акону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми |
| а на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула |
| анастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравиц |
| и би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће |
| Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Он |
| дом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикал |
| оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупи |
| друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повлади |
| <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> |
| уваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ће |
| самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је |
| ubSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — ре |
| ј господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа... |
| би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по |
| p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S |
| од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми ј |
| бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти |
| није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и п |
| стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми |
| Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова |
| прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрук |
| l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе би |
| ду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до |
| У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а мо |
| на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад |
| Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило |
| оће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућа |
| ћа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зо |
| ша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваљ |
| добне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потр |
| руштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да |
| ја; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда нећ |
| з Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не |
| рдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Б |
| ршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре с |
| а се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и р |
| " /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ни |
| е живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, реч |
| га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} |
| {S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ћ |
| а био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске |
| ги божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он |
| ју, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву с |
| — Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени |
| тане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико |
| ви.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш |
| , оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге б |
| е хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што |
| када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред сил |
| p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазле |
| ити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговор |
| брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано |
| оследице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{ |
| лачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под сами |
| рог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку р |
| е ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у ко |
| ладика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ |
| српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А ка |
| олних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у |
| Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, о |
| нцузе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи |
| рапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан |
| арају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе наме |
| аво.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак н |
| {S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-с |
| аквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем ш |
| /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако |
| као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у в |
| у срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на |
| {S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито трес |
| ај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим |
| } Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много |
| се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали пр |
| авно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев |
| дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако |
| ислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовоље |
| ије човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов! |
| ај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да |
| — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у н |
| .{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на |
| г бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — |
| >тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, нат |
| служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и мл |
| ажити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава |
| </p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гле |
| p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго ј |
| , како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као к |
| устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле |
| овнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога раз |
| ојим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Н |
| а пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас д |
| не велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте вит |
| бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном ч |
| рићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је к |
| пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небе |
| м плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкаст |
| оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што |
| <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам |
| рпски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги н |
| мевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтел |
| аљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} |
| ти зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерск |
| " /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са |
| о се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле |
| >Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!.. |
| м је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђ |
| ову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и |
| сити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостиви |
| ика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а дал |
| ућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчево |
| Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре |
| /p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе је |
| е човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све |
| ласа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њ |
| и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш |
| ово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што |
| газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да ј |
| ?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!... |
| остане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Ал |
| јим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле пра |
| , оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у |
| ути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели |
| ного дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да |
| ви изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српско |
| Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Па |
| ла извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић он |
| дојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећ |
| жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад б |
| калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе из |
| ло.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брч |
| оско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху тра |
| есковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашч |
| ртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у нека |
| граху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просул |
| е стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерав |
| уге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћ |
| ..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на с |
| и мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, |
| ео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!. |
| ратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} |
| ам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се |
| p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у |
| рмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?! |
| } Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да |
| , слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очув |
| да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако |
| ајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S |
| у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S |
| о — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још |
| 8" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати инт |
| м начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, |
| калској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S |
| овештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ват |
| ма, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вред |
| врековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал в |
| Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и н |
| е мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели га |
| е, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта виш |
| ше нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и |
| омами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, ос |
| сет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога п |
| Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вул |
| на и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" / |
| дном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да ниј |
| феџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош |
| у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнем |
| писао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно |
| пешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="su |
| ао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марја |
| рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p |
| уката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p |
| оји ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло бл |
| вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим. |
| е!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми |
| га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> |
| златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кр |
| дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је к |
| од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће |
| вале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} О |
| и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, г |
| да Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p> |
| <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{ |
| а четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га |
| стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну |
| ао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто ди |
| м мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У м |
| и могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} |
| бија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига о |
| <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово п |
| } Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија |
| лобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разиш |
| S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико |
| ва дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две |
| ј, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго |
| } Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, |
| јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се пр |
| још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, нар |
| добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи ко |
| много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјак |
| нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се |
| Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но |
| а Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека |
| неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Но |
| и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезо |
| атну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} |
| дан што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп д |
| <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>С |
| а се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што о |
| лили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па ча |
| а одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тиг |
| инара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече |
| unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од ка |
| стави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга |
| је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало осл |
| кора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док ј |
| и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 8 |
| " /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред м |
| <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а нек |
| што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то |
| ћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учи |
| b n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено ве |
| ....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он |
| идиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме ј |
| ословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Ами |
| гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а |
| краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога ком |
| својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме с |
| и печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекакви |
| капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира |
| S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За т |
| ом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћ |
| еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби пис |
| двлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрв |
| се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где с |
| у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпе |
| цама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канц |
| твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он т |
| ло, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његов |
| ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах! |
| Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата |
| } Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама з |
| pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још ма |
| , поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да |
| дам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом |
| им уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави |
| се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој над |
| , да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле |
| роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо |
| е напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пре |
| каше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даљ |
| да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Ш |
| л.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, |
| напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисл |
| пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Мла |
| омах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> < |
| за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега т |
| офан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; о |
| да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <p |
| {S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достој |
| је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није |
| а, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће х |
| — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни р |
| наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, б |
| је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, |
| му замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</ |
| разговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с |
| азимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се |
| на у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата прикл |
| уда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију. |
| </p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p> |
| дну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, госпо |
| х изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<t |
| рква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека |
| остати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи изме |
| м неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све |
| заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не д |
| тљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ће |
| е била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... х |
| и репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво |
| S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као |
| уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у |
| министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има рад |
| шо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не б |
| о уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог све |
| он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух |
| боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима.. |
| /p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од то |
| оду штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго све |
| вега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше по |
| овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S |
| мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде |
| е; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове |
| ова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теб |
| Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као ук |
| , — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џ |
| шно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p |
| они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то си |
| Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно |
| . а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар |
| па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напр |
| уга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега.... |
| еме мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погле |
| шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај т |
| бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркн |
| пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити |
| пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да ск |
| овикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни |
| {S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору |
| <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у ман |
| лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p |
| p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађ |
| кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а |
| ош бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некака |
| е руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Др |
| /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом |
| Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обр |
| ним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде |
| S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив |
| овез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара |
| <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он крес |
| итајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путн |
| у кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџа |
| еду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одс |
| ац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосв |
| шени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад в |
| ја и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког |
| чити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не проти |
| } Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала |
| </p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан |
| е врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У остало |
| ку Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати |
| ј друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секул |
| ођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се к |
| рио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да дана |
| ила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред к |
| ећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љут |
| тију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, нек |
| том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним млад |
| авамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанст |
| иног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„................ |
| и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су |
| tion" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосве |
| другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митропо |
| да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> |
| сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопрео |
| о да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, ре |
| капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> < |
| берале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одма |
| сподине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Рад |
| — Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, |
| тре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— |
| оја вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о |
| мести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим |
| n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, |
| ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и ј |
| м, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSe |
| е радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} О |
| Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жен |
| ог врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће |
| >Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем сл |
| бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви |
| ике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти |
| b n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног |
| огли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави ра |
| од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу |
| — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави |
| р г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија х |
| о шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и |
| леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, |
| </p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици оз |
| је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} О |
| н Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зри |
| {S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} |
| уга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} Н |
| љски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!.. |
| стави ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је |
| е сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Св |
| ри несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска му |
| </p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, |
| н.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} |
| е он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо |
| осифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракара |
| м приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито. |
| будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им си |
| се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом н |
| ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо |
| од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— |
| јим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати |
| а гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S |
| м не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манаст |
| у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакон |
| е може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепат |
| p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па он |
| у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{ |
| а....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n |
| ад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су |
| а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог ч |
| ем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу |
| карац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица |
| нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с кој |
| с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишав |
| n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:< |
| доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — м |
| господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па |
| > прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због он |
| — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам кап |
| зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како |
| меши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао на |
| же ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив |
| <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком в |
| прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но шт |
| варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде |
| а ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основ |
| Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему по |
| ај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на л |
| пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зр |
| м?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Да |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опе |
| Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Б |
| у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да полож |
| руги пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика. |
| часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а |
| ошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> |
| н Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> |
| и — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља са |
| ш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, |
| да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвок |
| о је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогати |
| Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на н |
| т у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири мат |
| ion" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Та |
| нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога реше |
| нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашл |
| .{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на неср |
| p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука! |
| оводио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" />< |
| вало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> < |
| чинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда с |
| и?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још |
| пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је сти |
| ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Др |
| ови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је м |
| Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе а |
| или и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али |
| дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица С |
| елобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. И |
| естирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у |
| "225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газ |
| и се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад н |
| лети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је т |
| ion" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле по |
| у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други |
| огао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкрот |
| не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друг |
| С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се р |
| наче се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} |
| <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и |
| уду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај г |
| амо по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан |
| удо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом |
| зго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На о |
| ?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми |
| ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — |
| е....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српско |
| остатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху у |
| > <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се за |
| .{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Р |
| атну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б. |
| .{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, |
| из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упоз |
| болела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да |
| ћану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б... |
| е ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{ |
| риће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „ |
| а ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред |
| ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и |
| о је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Д |
| ламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде своји |
| а баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није м |
| осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела с |
| леда у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></ |
| е газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у |
| Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У т |
| мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој |
| И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> < |
| рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је |
| частио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га |
| и се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витл |
| Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од јед |
| се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо б |
| ркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа в |
| е, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој |
| ј врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим другови |
| а, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био |
| уја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му |
| ла се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обичн |
| од на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мр |
| светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но |
| е у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Ра |
| рговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко |
| — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану јед |
| ечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> < |
| неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> |
| оше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила м |
| t="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone u |
| у, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, оп |
| да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из н |
| од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара б |
| ош питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном прилико |
| написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се |
| — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш. |
| S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписа |
| ></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса |
| вине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачк |
| ишта ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> |
| >— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро п |
| оре Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> < |
| ј свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{ |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго |
| ведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима |
| јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је ј |
| сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радој |
| вто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи |
| реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином п |
| о прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш |
| се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ |
| али.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Мо |
| S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај погле |
| nit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша |
| ао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана б |
| еђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства |
| Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинте |
| пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека |
| у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него врати |
| ка Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме |
| ћан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај |
| ежи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну |
| звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек |
| ра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; ал |
| мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега |
| тио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу! |
| Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сар |
| мео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} |
| о ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засв |
| .{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гим |
| Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да |
| ом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> < |
| оре људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривоб |
| стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчев |
| е кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако |
| и која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— А |
| толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко ра |
| ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p |
| и да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје |
| о прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног |
| аше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде чи |
| н утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисл |
| другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији |
| Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је н |
| е.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по |
| езика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо |
| и и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставит |
| рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се заж |
| лио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оц |
| ба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <mileston |
| вао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву |
| еврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову- |
| и, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се с |
| беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њи |
| диста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„ |
| } Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, |
| и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да о |
| нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је једа |
| треба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу јед |
| , те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођо |
| што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту би |
| журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзе |
| ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>К |
| њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу па |
| е олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво |
| рен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га св |
| ола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара |
| а <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авл |
| {S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема сто |
| вно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа |
| .{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да |
| тало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је |
| и је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигд |
| анским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гл |
| два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ проп |
| p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игум |
| ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би с |
| авилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, до |
| доје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда п |
| ру.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у |
| у у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на ж |
| Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим |
| то их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж нало |
| и одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није про |
| екој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухват |
| синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо |
| их.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке |
| има мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем |
| цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза |
| иче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} |
| тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, |
| ле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина бе |
| тко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се |
| S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он пов |
| , као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А ње |
| , па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде |
| ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда |
| сам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату |
| пију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} |
| ају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги р |
| о свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том ис |
| .{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опклади |
| е требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан |
| е дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како |
| мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жив |
| н црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n= |
| познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је |
| полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p |
| арцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенета |
| хватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцниј |
| би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кука |
| унају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси по |
| положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, од |
| е скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један гр |
| рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<tit |
| да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} О |
| увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мал |
| p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Ут |
| ? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знај |
| ц се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио |
| еда, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада.. |
| во чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја изду |
| p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих |
| Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућ |
| амо здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море |
| аде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише с |
| а — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на |
| овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се |
| дњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до дан |
| га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у р |
| у министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче |
| еровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Ку |
| а у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слобод |
| једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, |
| {S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те |
| или.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову ка |
| мо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p |
| .</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белоб |
| тац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад |
| {S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и њего |
| слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мер |
| е знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја |
| ња, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он |
| лагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да |
| сположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договори |
| е за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета |
| ави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је на |
| !...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у соб |
| а, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме оп |
| ешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оно |
| о узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу |
| ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Про |
| {S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народ |
| коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нек |
| збили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S |
| ктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим |
| о!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну |
| а сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да |
| м продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст |
| предњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пу |
| !{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: |
| ћи....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва састав |
| е видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде |
| би на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Се |
| м је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Незави |
| уку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим |
| ли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевт |
| } Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за |
| ек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему бе |
| је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој |
| p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још но |
| , кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Рад |
| нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — |
| нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се |
| упас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и поглед |
| се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{ |
| и показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити |
| — А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и |
| е!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} |
| Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово с |
| аборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг чо |
| .{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај ле |
| Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја в |
| а слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за |
| бору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето су |
| забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, госп |
| > <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он |
| јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле |
| ml:id="SRP18871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим пу |
| вор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала п |
| — Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — т |
| о њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је |
| и — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{ |
| слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Да |
| спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, |
| умадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама... |
| пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Буг |
| она Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва каф |
| устио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице до |
| рнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих конч |
| и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, с |
| икупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једн |
| а; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у кам |
| да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам |
| с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим с |
| другљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} |
| ма заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехо |
| ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем. |
| ... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би ни |
| нули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијем |
| прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаб |
| ла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, |
| солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати слав |
| ом и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати |
| ав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио |
| S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p> |
| Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу |
| већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк |
| од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, |
| pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа |
| има каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> |
| С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„ |
| и у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом |
| Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цр |
| владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван |
| суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партен |
| жим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, |
| ао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вић |
| а сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p |
| свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме |
| а кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни |
| ти из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с боло |
| n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противн |
| ед противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, |
| на.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се |
| </p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика чет |
| и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте з |
| ош је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па о |
| p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевре |
| шак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:< |
| љашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и склад |
| жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света углед |
| је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S |
| .{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто сл |
| илуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до |
| , то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека н |
| он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" / |
| а напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој |
| н.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који |
| оле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову кар |
| ој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за |
| ше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су пи |
| .{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
| оже се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па |
| овек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илиј |
| ашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, |
| , коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина предсе |
| и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изгов |
| у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он |
| питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустоли |
| ољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. минист |
| Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти |
| .{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима н |
| кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан на |
| врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи шт |
| и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та |
| је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да ко |
| и у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја н |
| <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобод |
| ом не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ам |
| тане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви ка |
| побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није га |
| јој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та т |
| удо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си ба |
| пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па |
| наш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} |
| </p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај |
| азати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који п |
| S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали |
| а одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се |
| људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господин |
| о просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. |
| ће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећ |
| ...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски под |
| е била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошња |
| , рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихо |
| рова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта с |
| ву — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судо |
| шли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних збо |
| скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потп |
| о, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> |
| ђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} А |
| аше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у наш |
| .. упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две сто |
| .{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S |
| у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газд |
| Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а оч |
| г прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радика |
| ком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње |
| једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} |
| с са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека |
| :</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја н |
| .{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш л |
| ...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда ш |
| човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна. |
| ио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто |
| пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. п |
| а у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, к |
| а сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> |
| а се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{ |
| лепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди |
| лаве — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па |
| ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће |
| " /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!.. |
| г капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то |
| т речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection" / |
| p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} О |
| при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit= |
| /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, ниј |
| за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и н |
| елику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стев |
| њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{ |
| значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <mil |
| е пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао |
| није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само п |
| видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздра |
| tle>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд |
| окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешт |
| рохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико ниј |
| И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили |
| ле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но каж |
| рзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем |
| рви пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чуд |
| S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно д |
| е су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети. |
| и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слаби |
| у у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone u |
| S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед ра |
| а би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се за |
| ковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, |
| су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по |
| унисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака пом |
| ао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата... |
| отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га |
| ив воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви |
| онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни |
| p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће ре |
| .{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове ње |
| х.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике |
| оји ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Поч |
| .{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад та |
| људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и н |
| е с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима. |
| а не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити на |
| и, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слуша |
| само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа са |
| да народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим вл |
| огао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb |
| еће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде |
| и опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно |
| стру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изаш |
| пети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — |
| ма.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Ж |
| о за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — п |
| о цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно |
| ла силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно стра |
| пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд |
| да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} В |
| ију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хте |
| p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота! |
| ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те! |
| ла ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море |
| то сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу |
| то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и освет |
| ном мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Ста |
| </p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо |
| ксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљи |
| >— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не |
| мојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође шт |
| ксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параг |
| м телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</ |
| еше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети он |
| </p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали |
| <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара |
| ици“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице |
| м у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, н |
| не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето |
| пре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим маса |
| отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</ |
| ици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како ј |
| да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86 |
| </p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати н |
| влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, г |
| сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве о |
| Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се пр |
| има ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави |
| ="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким п |
| и неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} |
| још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две |
| великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен. |
| е истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав с |
| ле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио |
| {S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужн |
| , што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> |
| уни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24— |
| х установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} |
| S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{ |
| и се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар |
| ога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у |
| чно јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је |
| > свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима |
| зори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на за |
| ањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Ф |
| д нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула |
| а, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи |
| ного стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, |
| у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је вел |
| акрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они |
| n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S |
| држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и |
| ему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</ti |
| ркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} |
| ....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја |
| црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад |
| у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; |
| азда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> |
| јцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу ц |
| и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мен |
| Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на сво |
| н не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одгово |
| ти.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па |
| је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису от |
| се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, |
| овека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је про |
| нај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо |
| ишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на |
| а улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске |
| е чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</ |
| it="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чед |
| .{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зач |
| на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду |
| ика капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p |
| Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Бо |
| уг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чуди |
| атити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда реч |
| Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} |
| аховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на |
| и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти бу |
| ест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радик |
| есету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што с |
| у сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је гром |
| вај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јо |
| љи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <mile |
| а први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На ов |
| а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи |
| Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у д |
| — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса |
| и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удес |
| један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни |
| а ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су нап |
| су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског х |
| Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" /> <milestone u |
| долске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<titl |
| ва:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Ј |
| :</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с н |
| и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна пр |
| > <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, в |
| лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свал |
| импатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрк |
| оме брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су |
| ици словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија мана |
| ошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" / |
| тнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и о |
| сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да с |
| не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} |
| рале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Ш |
| е за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче |
| идите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се |
| е — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, |
| појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Шт |
| екова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго |
| м лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девоја |
| ћу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „чове |
| њанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између г |
| м пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> |
| ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се она |
| тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?! |
| а противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, |
| д настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали општ |
| ворила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с пр |
| ричали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаре |
| ан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје б |
| па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некак |
| је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напред |
| аразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга пра |
| } Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, |
| од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као ке |
| ачелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напре |
| е рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кос |
| <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — кри |
| ој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штр |
| Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су |
| и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном руме |
| „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по кој |
| чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е |
| з душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна |
| о више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разум |
| ти као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми са |
| лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — пре |
| а ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а о |
| <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи |
| " /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце б |
| њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као и |
| вде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} |
| своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га |
| ас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о |
| заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> |
| једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да |
| /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида. |
| ана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се бе |
| на ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства. |
| } Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лу |
| и дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се |
| божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим кр |
| рхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и м |
| ку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су |
| лаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг гово |
| } Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник пос |
| е.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири |
| у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milest |
| Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="su |
| шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Се |
| лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да з |
| једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га |
| олео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалд |
| Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хт |
| плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред |
| и би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у то |
| } Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, |
| а дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим |
| а су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не да |
| с.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико |
| ! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Ва |
| е све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко ни |
| раж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега |
| онске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветља |
| Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, |
| С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{ |
| сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се го |
| ости судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми о |
| } Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај б |
| ...{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако |
| ље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу |
| моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S |
| зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се м |
| причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше д |
| мотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се ду |
| м га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам не |
| ио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се п |
| није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком ј |
| /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све |
| едан ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Мо |
| стоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још п |
| у намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-плат |
| д панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи п |
| , да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне р |
| то, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богат |
| уди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стај |
| жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком ради |
| е то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Ко |
| из <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ |
| ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич са |
| уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одм |
| итати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни |
| ова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <mil |
| влашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и раднико |
| етворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <mi |
| тање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејал |
| а, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно |
| огледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао д |
| било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-жен |
| у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Д |
| велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И јо |
| м.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте |
| ош поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдиса |
| господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</ |
| > <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђ |
| а волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није б |
| арави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутла |
| — Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код То |
| п’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, ил |
| главицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S |
| } Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања на |
| ао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска цр |
| ати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити |
| — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не у |
| ашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за |
| сто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракар |
| ше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин |
| са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међус |
| а за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за ист |
| а српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну полови |
| вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S |
| ...ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар |
| /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; |
| , — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не мож |
| ју стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} |
| што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <p |
| ео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста јед |
| т ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант |
| ајпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па |
| S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} |
| ити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није и |
| кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику |
| знемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, д |
| ији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће |
| и весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен нео |
| ће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо |
| жбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да |
| погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му од |
| д блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} О |
| /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске прес |
| ош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> нау |
| о је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по м |
| омку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? |
| но питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, |
| Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а |
| ој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволасти |
| е тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овд |
| а се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S |
| ђе у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у |
| еди у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетан |
| у; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланов |
| о из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова |
| <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p> |
| адба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S |
| , па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакањ |
| скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневесе |
| н сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некака |
| чини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге шт |
| нео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{ |
| Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио ве |
| и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{ |
| ца неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни |
| оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад |
| ло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У кан |
| о ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полета |
| S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они м |
| <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите |
| карев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— |
| ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p |
| } Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договор |
| гове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при |
| Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} К |
| вле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпос |
| p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње ч |
| оседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је прак |
| се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на д |
| четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког бо |
| , отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Пр |
| одолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустиј |
| овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit |
| њу нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво |
| } Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв... |
| изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда В |
| ље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још оса |
| шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p |
| видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и |
| <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p> |
| ш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то с |
| на свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим ј |
| бе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> < |
| чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светите |
| ..{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила |
| инови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „маглови |
| он Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће ст |
| Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особит |
| обро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p |
| ином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће |
| еста поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погл |
| овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела |
| ити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, госпо |
| век отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу |
| седника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви от |
| рлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкос |
| езда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну |
| њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилов |
| ем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p |
| ј!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> |
| о усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододб |
| у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не |
| ца Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село ок |
| внао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година |
| онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова |
| трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт д |
| н, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци |
| им од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друшт |
| ном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не х |
| о знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} |
| меновање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али |
| ше, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{ |
| давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас на |
| одне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врз |
| анку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бе |
| нао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрст |
| ија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је. |
| о данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо д |
| тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави свет |
| уводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{ |
| ционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда мо |
| а судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да |
| артије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку троша |
| Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечер |
| пштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радо |
| и биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће св |
| и је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и |
| г.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} |
| истру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Кој |
| свајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— |
| ако се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао |
| Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућно |
| к једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско пи |
| будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а |
| окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовест |
| ли мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вел |
| омућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знат |
| изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да и |
| м, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} |
| ам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господи |
| ш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта |
| два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где |
| о на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} О |
| ловину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за полит |
| ашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирил |
| та за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> < |
| ла и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За |
| он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио |
| а друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно |
| е кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман |
| о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из к |
| ки рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас поч |
| ина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више |
| рипадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} |
| и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредња |
| ре господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, преча |
| да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници с |
| ожда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном |
| шим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се |
| и су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца |
| е и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе |
| ако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски з |
| 48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, |
| ошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде д |
| p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И |
| е као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судиј |
| имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу м |
| ion" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби |
| ода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто и |
| м...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — |
| изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимај |
| рне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} |
| олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по |
| и је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не зна |
| док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао к |
| га са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке ст |
| одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте св |
| Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За |
| е хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао п |
| ..{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаж |
| астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па о |
| данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно мн |
| већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ как |
| — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њем |
| Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, д |
| Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p> |
| , махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом хра |
| за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, а |
| Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали |
| ушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни г |
| tle>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „< |
| капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле бу |
| ћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. м |
| поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже |
| споду дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} |
| беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што |
| ој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим каноним |
| а предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и з |
| де, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране.. |
| ених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла о |
| црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није х |
| ако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} О |
| и — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> с |
| ама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више |
| клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, ког |
| оворили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{ |
| ан изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Т |
| нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат |
| да, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ |
| ла још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, |
| Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме к |
| осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим де |
| } Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, |
| ет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ им |
| анскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} С |
| бране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам. |
| е ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их зб |
| } Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан |
| нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Дол |
| овика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устим |
| „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх |
| казивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки |
| .. „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на |
| ани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболе |
| влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — |
| о кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изборе. - |
| Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њ |
| итаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, д |
| сам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана ц |
| ве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпос |
| а га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше |
| де уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту |
| „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и |
| не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по |
| S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је на |
| то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - |
| S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако |
| напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела. |
| као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за вре |
| ву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така с |
| е да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је |
| значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако с |
| Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо |
| месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" |
| атна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати бу |
| е не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p |
| једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S |
| асе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на св |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, |
| S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће |
| е, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвал |
| те добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице |
| , која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских |
| /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих дв |
| ник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред н |
| } Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треб |
| ац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p |
| Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два бр |
| Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку |
| {S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге ста |
| но ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Истори |
| што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а |
| исто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим |
| на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, |
| а сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бит |
| шли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> < |
| а маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секул |
| } Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет д |
| њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленка |
| } Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру пр |
| p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — |
| ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Мож |
| је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{ |
| нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С |
| 16" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не накани |
| и.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — н |
| и шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би с |
| је могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни з |
| џија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелан |
| мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опр |
| тал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Т |
| да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива с |
| ам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест прот |
| асиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Пр |
| ло, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три д |
| ај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христ |
| , а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— По |
| Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе |
| е, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="3 |
| у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа д |
| оручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас прими |
| !“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n |
| оздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S |
| p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја |
| хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али т |
| либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Ра |
| љевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви |
| ..{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и |
| ите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла |
| е мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била кој |
| д српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуг |
| и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што |
| орава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па з |
| — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је |
| вели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!< |
| бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног на |
| ова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! пр |
| саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору |
| и механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној па |
| тани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „н |
| ез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга |
| а вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болниц |
| ј порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одуже |
| ску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти он |
| лиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измис |
| шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле с |
| ти седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш |
| и по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за дру |
| </p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађ |
| мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је |
| рдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености |
| е независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја греши |
| ерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па |
| велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће он |
| S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разно |
| сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет. |
| старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, од |
| ја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, своји |
| па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети как |
| ти у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> |
| .{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!.. |
| им, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако |
| Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му заста |
| д овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p |
| Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> |
| ом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit=" |
| ме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за т |
| дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} |
| ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n=" |
| <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не в |
| те Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукави |
| у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље |
| ао тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми с |
| {S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у ц |
| арод са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли ху |
| n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један |
| Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си из |
| а упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он ј |
| говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро |
| чера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га ње |
| био капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и |
| ог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само п |
| е је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Жив |
| о осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махн |
| лом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога пр |
| смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, |
| есило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она |
| оститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима бех |
| ког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлаг |
| креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где |
| е на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео нар |
| ли би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почиња |
| одесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо д |
| ра својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радњ |
| би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{ |
| о је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим ј |
| ла је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана |
| о ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам о |
| ј, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти |
| p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с п |
| кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p |
| а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што |
| <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, |
| ови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на бел |
| шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње ноти |
| <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авл |
| але почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} |
| , и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирс |
| мах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ов |
| пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у ман |
| его, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" / |
| адало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није |
| д се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докуч |
| за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме ј |
| даде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим! |
| и а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Д |
| им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{ |
| а ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна по |
| ту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{ |
| > <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где |
| нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Нап |
| ио је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Бл |
| били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јав |
| еднемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутн |
| ла, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши |
| за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда |
| едоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред са |
| чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај све |
| ећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој ме |
| , кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је |
| ро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" |
| остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бд |
| , — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар н |
| средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection |
| долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{ |
| p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега |
| н Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распом |
| колико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А |
| амо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна |
| бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем ве |
| а није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Сув |
| едити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, |
| внао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радош |
| то и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било |
| ије могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у |
| олазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи |
| противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је је |
| ...{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих на |
| у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Пита |
| 1" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, глас |
| е само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" |
| на, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ ком |
| лу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} По |
| једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! |
| Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој мо |
| аци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати |
| г заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију |
| време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> |
| окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку бе |
| ухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сош |
| вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње |
| тавог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p |
| ећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало |
| чи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора |
| амна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} |
| ух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше је |
| ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Мора |
| ао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је те |
| ли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не с |
| ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се дан |
| ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, |
| ад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узро |
| <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> |
| видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у |
| почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S |
| дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се |
| шо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фа |
| г не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе час |
| овина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туж |
| еније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, |
| хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суво |
| ле од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора |
| е — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку ру |
| ушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“ |
| додбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Жива |
| демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једно |
| диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" / |
| овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></ |
| /p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p |
| протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио |
| Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад ј |
| ути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} |
| пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</ |
| мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и ње |
| а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох см |
| је слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{ |
| лице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти у |
| p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb |
| ога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двоји |
| се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине н |
| >— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати |
| ри напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да б |
| заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да |
| лим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати |
| евту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој |
| да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После ду |
| и.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у минист |
| продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гл |
| тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти |
| в и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљани |
| два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, |
| справи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, с |
| ове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа но |
| тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш та |
| ....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све |
| ви кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гл |
| увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а |
| је сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И т |
| сала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} |
| од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би с |
| аза, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да г |
| баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без све |
| Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они |
| га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по |
| е.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов |
| Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; он |
| тан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учини |
| па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докл |
| већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> |
| ма видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S |
| осла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S |
| и.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, |
| же и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по д |
| д врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С |
| д наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Пр |
| p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћ |
| ротестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја изв |
| .. начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S |
| игне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} |
| а је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p |
| о и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан |
| ајгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад о |
| > <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрск |
| ц дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> |
| иња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повод |
| ...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и т |
| да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. |
| Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <miles |
| чину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припад |
| нда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си ка |
| вео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то је |
| и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухв |
| с прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве |
| прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам |
| еврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То ниј |
| м...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто |
| ји су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријате |
| пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на г |
| и они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бр |
| pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре |
| лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати. |
| одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></ |
| бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доб |
| тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> |
| ђу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћ |
| а би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице |
| ковој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p |
| ..{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора ј |
| ="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене |
| Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне па |
| стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани з |
| формисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права |
| лобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и ниј |
| д ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Б |
| Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био кало |
| е, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети |
| три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> |
| мет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекне |
| име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе н |
| љно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле |
| чи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један ду |
| угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј |
| нате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радо |
| е, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео |
| нио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладно |
| а но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Ву |
| је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим зврк |
| .{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањи |
| , а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врл |
| сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам |
| а вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То |
| истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под аст |
| и са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком |
| мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. минист |
| паде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> |
| интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву |
| донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелодан |
| радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио |
| а Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбо |
| светила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти о |
| опао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лиса |
| ; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и о |
| ипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> |
| рсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рит |
| ом врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру |
| еше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неко |
| и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо |
| наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто зас |
| Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто |
| реца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од ч |
| е; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био |
| мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек кој |
| сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опаз |
| у Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра |
| право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева пош |
| а човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог ог |
| ком ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад |
| риших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само |
| ио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели бож |
| ва, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" |
| срећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш |
| тој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, |
| „Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— |
| </p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужич |
| но врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни |
| о кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „кува |
| ем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане |
| а, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право |
| кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам |
| !...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наг |
| сти — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб |
| по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све |
| дак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и ст |
| ца Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме |
| х је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се п |
| шици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није с |
| .</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</ |
| инем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу |
| о.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. минист |
| а име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не в |
| жиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— |
| превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам нагов |
| ј!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — |
| ..{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вер |
| ија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим |
| азда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p |
| — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> < |
| ти глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба це |
| дном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуст |
| ечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p |
| ек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није |
| ре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је мога |
| ељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм мас |
| ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну |
| не касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити. |
| шу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! |
| емљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а заду |
| ета угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља |
| S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме прија |
| заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те |
| очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само блен |
| Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми |
| во држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p |
| а и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо. |
| S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би с |
| чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим п |
| ском, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А г |
| једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне кл |
| опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би би |
| да ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колик |
| и ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше ра |
| развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху мој |
| и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му пр |
| p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је ш |
| ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби |
| основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа м |
| не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци п |
| Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија д |
| гу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да н |
| ладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја |
| о? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђакон |
| т изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже |
| , може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане је |
| "206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога м |
| атељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео мос |
| да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч |
| богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу с |
| ирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оц |
| и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на |
| ароди вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси |
| Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; |
| Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — запо |
| уку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ј |
| рабише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараш |
| м тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја н |
| S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Марин |
| дигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију |
| и, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} |
| едао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата |
| џбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} |
| S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових св |
| Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочил |
| српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На |
| очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бдениј |
| <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дер |
| пет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријско |
| обедили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цар |
| г, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ов |
| Section" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S |
| е јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке |
| ..{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да |
| ако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо с |
| нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у при |
| д“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим |
| ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подле |
| нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тоб |
| Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера |
| е збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у на |
| предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} |
| сто, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.< |
| и он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно не |
| ..{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожни |
| не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Правосл |
| правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо с |
| а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — уг |
| , сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из |
| Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају |
| он, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се |
| сталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад |
| } Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Н |
| и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био |
| е кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јави |
| е гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица С |
| , кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред в |
| е капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом |
| то мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесн |
| ез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник |
| На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој т |
| } Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} |
| аве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадо |
| им стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика |
| а — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на располо |
| ше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошл |
| них потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају неја |
| ратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну н |
| вде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Он |
| напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрз |
| ио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погл |
| внике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један н |
| цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на д |
| да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је |
| <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја |
| што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, ст |
| се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Цел |
| ? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова с |
| у ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па пови |
| оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су |
| тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S |
| дикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једн |
| а моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену |
| са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSect |
| нати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу |
| нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, |
| ариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских |
| огао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb |
| се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он |
| ије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер |
| ститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћ |
| дан колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам на |
| е је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћ |
| први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном поп |
| јку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо |
| бре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што с |
| рту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао ј |
| ете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли |
| Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је |
| сифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И |
| ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог изму |
| о ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу з |
| носила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —< |
| ј грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред |
| лимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко |
| и капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетан |
| bSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже |
| S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <p |
| би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не |
| е данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. |
| вених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан |
| се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса |
| д добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад јо |
| ка капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</ |
| /p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људск |
| меш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем к |
| од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога |
| што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па в |
| х слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица... |
| а?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад ме |
| — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео з |
| "228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док |
| гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не дад |
| ки снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљ |
| " /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мир |
| се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему |
| дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{ |
| ош туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука п |
| p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости... |
| le>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „на |
| ио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.< |
| астрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на |
| Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образ |
| ед, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је про |
| Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало |
| Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио.... |
| не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за ки |
| рлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овом |
| вни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до |
| 6" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке ла |
| p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пр |
| су са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештени |
| ре — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, |
| >Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви |
| бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке |
| се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да м |
| онта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</ |
| Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли п |
| ...</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка |
| Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још јед |
| {S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем кам |
| а наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за на |
| уострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар |
| ction" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблес |
| <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да ш |
| су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које |
| еде — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати |
| ори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни |
| ра цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме ј |
| октор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сиро |
| и се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана б |
| маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо |
| ач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алач |
| блака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, С |
| едом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, ка |
| боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је с |
| и као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му ј |
| p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним п |
| ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253 |
| је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да |
| а како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /> |
| > <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> |
| ила је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{ |
| стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтица |
| е око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} О |
| <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан |
| десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђил |
| а њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели пок |
| Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S |
| /p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако как |
| овину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с |
| је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео |
| ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!... |
| мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није им |
| засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди т |
| и су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк ус |
| лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима |
| ре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и о |
| и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{ |
| целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима држ |
| и изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да |
| век за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели на |
| — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p |
| ма је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је те |
| од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекост |
| и.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну... |
| капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акр |
| ио просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно бољ |
| авам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у к |
| што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко |
| ве богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за |
| — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} В |
| ше, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, |
| „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се |
| ибералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма го |
| стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплел |
| штаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па |
| Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — |
| а курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их |
| је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једн |
| ош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од н |
| господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за |
| ", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргну |
| м ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово |
| </p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" |
| а онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батин |
| ме чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb |
| се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што за |
| мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p> |
| ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се м |
| ење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пиш |
| {S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пад |
| су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а |
| за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи из |
| гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају |
| на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напред |
| ... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у |
| <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да |
| ога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се кап |
| као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“. |
| >“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} За |
| министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још неш |
| но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих |
| ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „н |
| о онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока |
| S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита |
| леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</ |
| S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан |
| по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а к |
| аво, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој |
| капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове ре |
| раниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да са |
| ки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш |
| до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги |
| век? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с н |
| м, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосн |
| нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се |
| p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; |
| мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не избере |
| !!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, ш |
| најете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Н |
| ек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, др |
| икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је сло |
| ао да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово |
| Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Рум |
| ле....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о осв |
| и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћив |
| у, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката. |
| — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш |
| ка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необич |
| е вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва |
| у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је |
| ше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зара |
| " /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га |
| b n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!... |
| ако ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, |
| естом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно пра |
| руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је |
| ад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца ка |
| ише.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора |
| весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим |
| ионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би |
| утвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапу |
| адате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити |
| у накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе |
| >Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али ко |
| е — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> < |
| мо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на б |
| и баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао ра |
| ..{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и |
| једном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозв |
| вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више позн |
| е од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор |
| гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плав |
| 03" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit |
| преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која ј |
| ојим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а злат |
| не велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте |
| S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом бело |
| л не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницим |
| почне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, |
| гово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више члан |
| ештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом |
| {S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крил |
| е допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p> |
| <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле у |
| дио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих... |
| алеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио д |
| о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</titl |
| „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на |
| ољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би |
| морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да |
| се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мени |
| ом округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке |
| уди, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се |
| ад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам је |
| је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свев |
| удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела |
| а растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама |
| {S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!< |
| з дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може |
| а не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже |
| са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{ |
| >Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p |
| што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ови |
| Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио |
| ла.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше |
| .{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, |
| ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем |
| год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ о |
| уден измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај г |
| се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима о |
| овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" / |
| ...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газда |
| гати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посм |
| ше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже |
| чарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb |
| ра Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан. |
| о, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни б |
| а. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору д |
| S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ |
| да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је сау |
| оћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чуд |
| је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји н |
| помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми |
| се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и |
| нуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је |
| окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и м |
| На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише с |
| а због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија |
| де оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без св |
| нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти |
| се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још леп |
| вица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је |
| газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи |
| е стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека |
| где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!... |
| те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, |
| преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад |
| ног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како |
| еблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаво |
| <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, |
| мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп |
| м, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету м |
| еник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али |
| жји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни у |
| а.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пиш |
| S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p |
| на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p> |
| све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Ку |
| ли и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И |
| и и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног мест |
| ој причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело н |
| лушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навал |
| морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама за |
| а да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде |
| се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч ка |
| ре, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Све |
| н био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на т |
| удију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партени |
| згине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дође |
| апаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не б |
| кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с |
| окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{ |
| S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:< |
| есле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћ |
| је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече о |
| сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи г |
| — Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S |
| ам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе |
| ечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо с |
| ст не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ |
| нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке. |
| одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Р |
| спао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме |
| воје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено |
| на трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али ни |
| пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— |
| заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где |
| аигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!... |
| есну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе ради |
| си одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрс |
| ...{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је ч |
| то жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, прим |
| ући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравич |
| pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народн |
| г да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Ка |
| а Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покр |
| богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певниц |
| те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа трем |
| е у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за п |
| subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нот |
| добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законит |
| таџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погл |
| сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју п |
| о говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још ниј |
| и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадим |
| онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" / |
| коме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у за |
| ли то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit=" |
| завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверав |
| ина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Ра |
| залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писат |
| ећ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру р |
| не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је |
| le>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће д |
| одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, |
| правити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводо |
| нуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад прича |
| га посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изаб |
| лу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S |
| е и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отима |
| те потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Мих |
| ко се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како |
| но не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим н |
| име, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле |
| Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као д |
| е оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше |
| победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо |
| , а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет |
| даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се р |
| давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли |
| бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас го |
| N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је |
| с ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је |
| бећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господин |
| } Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" />< |
| х га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми о |
| да у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога п |
| човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју ро |
| опраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очиј |
| ра.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако с |
| > <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет два |
| рекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље |
| о сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђив |
| S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек |
| у треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упозна |
| одило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео |
| се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истера |
| С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чино |
| {S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236 |
| Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а |
| о и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један |
| а се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако шт |
| ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— С |
| није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дука |
| ђи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разле |
| д Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао |
| } Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица н |
| 0 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!. |
| о, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре и |
| лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписа |
| S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима остали |
| а гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњ |
| ада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то |
| оше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о |
| и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу је |
| слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> < |
| о то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршин |
| p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p |
| Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се |
| оће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слобо |
| те, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— |
| у самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, неза |
| , на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село сас |
| губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собам |
| кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} К |
| је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б.. |
| далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе |
| аде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази |
| .</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ве |
| гледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваш |
| може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегин |
| бном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша |
| Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те в |
| знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је |
| Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Си |
| ч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} |
| зао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} |
| ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуд |
| ме се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и |
| капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забр |
| !...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену ид |
| } Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви |
| шо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо |
| </p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те |
| — Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p> |
| ам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да |
| ="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих |
| а је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски с |
| му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и |
| чинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} |
| помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу |
| њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по в |
| па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се ста |
| еврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта |
| сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто |
| <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Ж |
| а мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанст |
| !</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као |
| сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не зна |
| p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац |
| очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, |
| или су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми |
| артији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили |
| смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха |
| се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и |
| си њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Ка |
| о после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> |
| још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим д |
| Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, |
| у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима |
| рати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> |
| их утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.< |
| м.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам |
| не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово бел |
| али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха |
| су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту |
| посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> |
| том олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да о |
| ажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{ |
| } Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак н |
| , а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило |
| у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше |
| ју, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи н |
| еког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обич |
| укат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више |
| За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пу |
| очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно |
| који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак. |
| e>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине |
| у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{ |
| уче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаш |
| где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је ов |
| ријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у м |
| Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она х |
| огодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можем |
| ра....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" / |
| а се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из х |
| пљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад ј |
| одвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима. |
| да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ц, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би река |
| /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је |
| ма.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бел |
| једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „ |
| ц Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му ба |
| сно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао? |
| аде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђев |
| о било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли ј |
| низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађ |
| > <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— |
| дија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке |
| ви:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас |
| та, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило |
| догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисм |
| опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, н |
| тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју ј |
| вље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу |
| није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. |
| ме већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здравље; а |
| лите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру св |
| асни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенском |
| она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S |
| се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод |
| не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога ве |
| што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, н |
| х назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају |
| ти му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га |
| е што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадн |
| е, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одав |
| 200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нек |
| а само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? |
| сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Т |
| воје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа |
| ало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П.... |
| тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он |
| то.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат |
| едва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, |
| ре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сар |
| сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
| д нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао меха |
| >— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а |
| о књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за дла |
| } Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи скло |
| Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу |
| избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију |
| воје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још д |
| а болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни ске |
| ећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна меха |
| капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} |
| а која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S |
| з газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а мно |
| оље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и лега |
| За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике |
| И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да |
| .</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у по |
| м врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом п |
| јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што |
| .{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину т |
| озак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{ |
| стави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза |
| рицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутро |
| сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Луд |
| е од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но |
| ар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и о |
| есток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је |
| .{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у |
| "262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље |
| и из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни |
| у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола шт |
| таву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и |
| ле собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог |
| а их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима |
| д чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да с |
| о, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, |
| њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићим |
| дникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста ра |
| е босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или |
| редњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта? |
| ронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени |
| ру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешки |
| а, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p> |
| роизводњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се н |
| о рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши д |
| ике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља... |
| , да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овог |
| е.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци |
| и....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" |
| мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедн |
| бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страхов |
| лавна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој г |
| мљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је г |
| овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци завед |
| ед људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} О |
| ја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} |
| еше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао |
| од и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју поли |
| ку, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узел |
| гу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p |
| дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</ti |
| морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни д |
| међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У |
| онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и н |
| м, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, к |
| што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S |
| д тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда |
| ни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је ваш |
| отест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} |
| ре људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко не |
| д изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радик |
| окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају би |
| S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за б |
| их, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води |
| злаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика н |
| <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити д |
| ђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова б |
| но могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</ |
| спуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има с |
| ија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, |
| Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам |
| !.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Тур |
| о много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, пр |
| вети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="subSection |
| о овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, ко |
| атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав ве |
| ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили |
| о вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој |
| b n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет бла |
| S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстој |
| убити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманск |
| с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</ |
| ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон |
| ово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и њ |
| е и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{ |
| а!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да |
| S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови |
| а својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајт |
| тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, пролив |
| е с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као цр |
| S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како |
| а кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су |
| неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на |
| ко раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа б |
| ви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју |
| ђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <miles |
| етан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ |
| S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га н |
| ање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онд |
| су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских |
| љен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике |
| ко ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Стане |
| ћа, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је ср |
| му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, |
| тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђакон |
| н урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} |
| че Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише каф |
| акон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учини |
| дне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страх |
| чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи н |
| раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договори |
| егова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код свој |
| b n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Ха |
| ="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имај |
| ог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на |
| запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов по |
| Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна не |
| о и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачк |
| ња не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми ка |
| рк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— С |
| <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се |
| е за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, |
| и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек |
| ан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане П |
| јо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило |
| p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје |
| </p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Ј |
| ст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> |
| овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му |
| зу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у |
| е але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би |
| же; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се бе |
| Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} |
| тедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, |
| ђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да |
| би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне суз |
| це моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако |
| вога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху у |
| Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете |
| миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се |
| > <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p |
| полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и |
| е тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p |
| еше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод о |
| ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид ш |
| слобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје |
| кво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад ј |
| нуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; |
| би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S |
| ета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јо |
| нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.< |
| шњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су |
| ш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила |
| S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у св |
| усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, ниј |
| ивот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она |
| указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице |
| негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, в |
| није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога в |
| /p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли уск |
| леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p |
| а у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводо |
| чи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом ок |
| ..{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— П |
| ве године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је поче |
| ије умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, |
| ка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби св |
| златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочит |
| У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једн |
| ction" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с |
| к. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао о |
| е, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја |
| је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му |
| То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лиц |
| ти некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — |
| и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанств |
| дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као |
| ани беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћереће |
| засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном с |
| ниле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветриће |
| но пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} |
| челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, п |
| ну густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам |
| искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p> |
| а томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав |
| а, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, |
| евојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови о |
| а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене |
| вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута |
| ац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.< |
| та ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено л |
| као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутак |
| .</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља зам |
| .{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p |
| лесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху диво |
| маћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, |
| а и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бле |
| опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знал |
| р купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад |
| текао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше |
| о што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> |
| звали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би |
| е дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лука |
| и.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани мо |
| у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао ре |
| воје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — с |
| измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе |
| ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.... |
| ојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкат |
| г инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама к |
| им, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде он |
| Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, з |
| се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У то |
| о у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислит |
| рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу нап |
| мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но ш |
| онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су |
| бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову |
| емо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас б |
| а отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></ |
| њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине |
| — Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, дец |
| а, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, |
| тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један с |
| власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа |
| да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Коли |
| ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, ба |
| ...{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она |
| <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми |
| /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —п |
| о и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану |
| ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <mile |
| Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, п |
| е бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да |
| октора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} |
| а тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу ниј |
| обе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, к |
| та, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господ |
| а.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Бе |
| ни — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелаз |
| као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тесте |
| амисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп |
| ици сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њихов |
| ао да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвој |
| га ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа |
| ају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} |
| ричао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки доба |
| , колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао м |
| о и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и |
| инистар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разу |
| раво кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, |
| ти.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни д |
| за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску буд |
| сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната уда |
| Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад до |
| ћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, |
| увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српск |
| пску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва |
| ...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....< |
| овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва п |
| по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} |
| ао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања |
| а да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благо |
| <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" |
| ет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, ос |
| ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе |
| ви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, д |
| о оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пу |
| моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ћ |
| ла од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Ва |
| Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са |
| дикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, |
| сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, |
| стачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имам |
| спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледа |
| живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свет |
| им је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> |
| бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац |
| ка их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „нар |
| или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народ |
| поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових н |
| ровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плат |
| овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни |
| ли су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мис |
| гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb |
| даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога м |
| сподине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ о |
| вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома бр |
| депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} |
| </p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Гла |
| роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{ |
| идети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у |
| диста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш ле |
| приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" |
| о олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погле |
| ност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су |
| вати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводо |
| иркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда |
| ше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да |
| онто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ћ |
| ује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој |
| ога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја ми |
| ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, |
| {S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу. |
| ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само |
| ш сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад м |
| ка!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог |
| S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у |
| ња, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога |
| да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, д |
| дикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} |
| овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да н |
| с погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X |
| су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их |
| воју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /> |
| о царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврш |
| о су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} |
| } Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> |
| S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друг |
| да бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у |
| <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није има |
| ћи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ |
| бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} |
| ам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније |
| е постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Н |
| колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српск |
| арод лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће м |
| д на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чист |
| упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда |
| ворим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава. |
| е....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Мал |
| сам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају |
| се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до са |
| небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа |
| баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује |
| <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи |
| Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам |
| ричека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партиј |
| И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати с |
| пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можем |
| нца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ј |
| >— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци.. |
| , а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш |
| ? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш |
| и; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало |
| а ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст |
| а у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима три |
| знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, у |
| је је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и м |
| о, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опад |
| говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и др |
| > <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти |
| одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подуз |
| рш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јем |
| Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би |
| аци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благослов |
| о вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{ |
| те своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели. |
| ешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пр |
| е ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према на |
| е није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао ј |
| S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке му |
| та не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се траж |
| де мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се прест |
| век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе на |
| тера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> |
| ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад са |
| аже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Она |
| га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} |
| очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јес |
| знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја |
| е, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> < |
| — Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти л |
| ти, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....< |
| отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{ |
| 71_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, шт |
| у они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава |
| то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p> |
| рекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p |
| </p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} О |
| разовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико н |
| школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, д |
| угом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. |
| м је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне |
| апредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам |
| ег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</ |
| ...</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} |
| слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} Т |
| Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одгов |
| а му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако н |
| афани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље |
| сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа< |
| истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} |
| н!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас |
| се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title |
| то год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму.. |
| едњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај |
| p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{ |
| ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудно |
| ећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говор |
| ...</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч |
| .{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за |
| имо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њ |
| Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном < |
| је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том при |
| Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} О |
| е, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свет |
| коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати сва |
| окојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошиц |
| пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, |
| .{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> < |
| м изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чи |
| три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдариц |
| му беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су |
| мо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера |
| ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протер |
| че први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.< |
| своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо |
| онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари... |
| ај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна |
| мури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. |
| ше натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Ил |
| и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" / |
| која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се го |
| ља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати |
| оњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Тем |
| р још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> |
| крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе |
| .{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут. |
| а га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} З |
| осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога сво |
| .{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи спо |
| ећ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов а |
| ...{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би л |
| им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" |
| х, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> |
| се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодн |
| .{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нис |
| S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у исте |
| е женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и |
| казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{ |
| ешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кре |
| је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће она |
| „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка т |
| ко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа |
| емљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут |
| <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисл |
| доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише |
| вљајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору р |
| тоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то |
| зе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у њег |
| с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци |
| један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни ј |
| срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је рас |
| /p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права не |
| ише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја и |
| ив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{ |
| з свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то ј |
| е научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} |
| ?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и нар |
| крупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да |
| то више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је би |
| није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао г |
| сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима |
| — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он зас |
| и на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гости |
| а шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — ш |
| ао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни п |
| е.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми |
| ликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, с |
| Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје |
| сти.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре на |
| ксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и проду |
| Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај прв |
| ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом с |
| иле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у ј |
| ање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{ |
| ета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ до |
| е....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</ |
| ијте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи м |
| мо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту |
| ош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео |
| ђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири ре |
| овек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ух |
| дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој |
| и, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном ме |
| 195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а о |
| т кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станем |
| њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први дон |
| ај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто |
| ују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Кап |
| се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!... |
| да и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад ба |
| или истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али |
| што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> |
| два сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван |
| рен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— |
| >— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p |
| !...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чак |
| >— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта |
| те, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има |
| да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да пр |
| ста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Ј |
| ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад |
| е... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? |
| људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млад |
| S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— У |
| пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>К |
| клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су |
| <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих д |
| блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У |
| мо сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да |
| бука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је |
| S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад |
| нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места с |
| Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје... |
| на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут кој |
| њег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p> |
| а!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини м |
| на срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док го |
| Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p |
| Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао. |
| S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом зем |
| вима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си д |
| мо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни |
| ави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с |
| узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам ств |
| и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога |
| ..{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" /> <miles |
| паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града |
| пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{ |
| и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче В |
| } Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Прав |
| оби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна |
| ипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје ами |
| еин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{ |
| где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би м |
| и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у |
| ао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не |
| 1_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат |
| tle>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока |
| порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад |
| ас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ов |
| ote> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском коми |
| а од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — — |
| о на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мир |
| „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај |
| а ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију |
| је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Ј |
| p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде |
| решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује |
| није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о тер |
| е морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> |
| аде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на ш |
| а и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пр |
| уо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“. |
| тало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а з |
| политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог |
| политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи изм |
| едника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер с |
| о.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дођ |
| лицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се |
| и још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Че |
| и и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</ |
| добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изр |
| ећ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упит |
| прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, б |
| супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот нов |
| ло се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{ |
| ка се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p |
| ју ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уво |
| ећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакуј |
| о из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} |
| о као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају |
| ј буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који |
| {S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми р |
| ашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покл |
| исле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он поглед |
| лика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С дес |
| а.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном.. |
| зор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висо |
| амом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на |
| изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за жи |
| арке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, н |
| p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет |
| p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџ |
| о купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му ј |
| ану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко |
| ш за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које па |
| ; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} |
| земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света |
| омене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму мет |
| прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; |
| још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљегов |
| ко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је ов |
| А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви |
| ест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слобо |
| еђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама |
| идео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошл |
| д варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{ |
| они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега |
| а.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачен |
| > <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мам |
| а добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није |
| ише заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, дод |
| лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош |
| , па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и |
| меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па |
| ка:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се но |
| ижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се ра |
| жђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки |
| p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све |
| ђа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независнос |
| рло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Т |
| {S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да ре |
| а самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, з |
| занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „по |
| мо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе там |
| , па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на |
| и да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили |
| те, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једн |
| .</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А |
| а учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прв |
| има, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет |
| а Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући |
| ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво.. |
| , а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. |
| за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жа |
| ром.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кућ |
| и јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст |
| твака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да о |
| му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хт |
| упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би помену |
| потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух |
| д баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а |
| је, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, |
| он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним |
| угој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „ |
| онела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше шт |
| слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} С |
| остао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову |
| тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и о |
| p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну |
| та.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То |
| абрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди т |
| ху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> |
| да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Стра |
| м помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ. |
| вршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а |
| ета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" / |
| ке душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и |
| ик.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко су |
| , шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и с |
| лови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим |
| тина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас |
| , покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске |
| вансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три ука |
| њаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> |
| у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушим |
| а коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у нек |
| да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n |
| , ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша |
| таће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам |
| раната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два |
| дахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се |
| намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ удар |
| ога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p |
| а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у |
| о би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу |
| и начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практи |
| би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу |
| <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми на |
| е остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођ |
| ад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завир |
| ешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљани |
| рске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих |
| ију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и дец |
| ћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна |
| ако сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудно |
| ку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити |
| ем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грај |
| кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књ |
| ци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} |
| нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радо |
| молим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да о |
| ако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она д |
| м селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар |
| рилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап |
| , да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> < |
| бе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше к |
| о се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет ми |
| ;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капет |
| си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> < |
| прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</ |
| то не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа. |
| напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу |
| зда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили |
| не долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од све |
| бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе |
| е:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове ц |
| љ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол |
| .{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајал |
| равао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих |
| ило их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био |
| — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} С |
| тили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше зем |
| >У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредња |
| .{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово п |
| сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно св |
| а скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али |
| и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завир |
| ити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народ |
| , а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... ува |
| стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} |
| <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још |
| обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијак |
| остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога |
| људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примет |
| путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је жи |
| еврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко п |
| тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћев |
| е овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају.. |
| .{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p> |
| о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мо |
| } Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна |
| и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је |
| аљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, н |
| раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио дл |
| , <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина в |
| бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били ка |
| е ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. мини |
| ше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима |
| ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се сам |
| то — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.< |
| а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не избе |
| под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у р |
| е овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде м |
| ко је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, шт |
| по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто п |
| иградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Срем |
| а се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{ |
| као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ет |
| ете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господин |
| ано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: веч |
| о, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - |
| и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као поле |
| сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им г |
| Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске мушт |
| ице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници |
| је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А б |
| „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не м |
| аде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} |
| <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то |
| ну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да |
| ета Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, |
| вто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, |
| укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</ |
| чију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у |
| оре, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што |
| својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и пот |
| је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу п |
| н Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на |
| порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле |
| о.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини д |
| ика....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом о |
| Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакат |
| и — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте... |
| на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А |
| на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно |
| ести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог пов |
| Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободн |
| да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за |
| ку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало ч |
| а, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Ост |
| „Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и |
| се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадик |
| у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити |
| забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више |
| о, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у црк |
| .{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на преглед |
| у крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да ј |
| а би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста |
| вет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку безд |
| е севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после т |
| ја, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пр |
| обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога |
| а снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочи |
| толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></ |
| — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb |
| мије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој |
| шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти |
| куп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То |
| Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрп |
| мо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши |
| повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S |
| ="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухват |
| оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти |
| ико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег ч |
| ету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролета |
| пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућ |
| м ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохуја |
| еривој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p |
| раги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломит |
| ста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном |
| већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и |
| сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Пр |
| имо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, н |
| огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу п |
| ог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да |
| он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине |
| жи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводол |
| ету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео ка |
| дно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ |
| олницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и ц |
| о ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени ша |
| их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни с |
| леко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она к |
| а ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало ма |
| Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— О |
| ко пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му ј |
| уди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакри |
| еније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро |
| једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога м |
| али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био сауче |
| их, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што |
| е за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сн |
| ед неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који |
| у Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете |
| ан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји на |
| итез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну н |
| S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Неср |
| {S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Ни |
| а ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ов |
| у се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} |
| Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вр |
| ушом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им |
| {S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p> |
| а опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!... |
| утра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним |
| школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи |
| емеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће |
| сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у зе |
| лушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан ни |
| S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима |
| и ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p> |
| о.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код кућ |
| па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!. |
| Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да |
| S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест |
| Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше |
| мемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгу |
| став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" |
| г с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што.. |
| ен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може |
| <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" |
| ти рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се з |
| не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се ов |
| народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса |
| ш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} |
| га год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — |
| уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} |
| рошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква |
| ли!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, |
| вања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је глед |
| кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избор |
| ка, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно |
| ти једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се с |
| каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем с |
| миле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повук |
| зда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <p |
| о детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!.. |
| и своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан |
| е — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква |
| не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> |
| Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике пи |
| зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и о |
| еском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше о |
| г учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се |
| > <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио |
| н човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јав |
| побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу |
| ам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за на |
| ише држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код |
| баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави с |
| p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах |
| ало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капета |
| њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним инт |
| .{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, |
| не, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у т |
| ито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су |
| 188" /> березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна полити |
| ајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му с |
| не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игу |
| зу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја и |
| ор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак |
| морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам |
| се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно |
| Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељ |
| баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опро |
| 140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{ |
| попе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једн |
| ћ — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огл |
| о.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, п |
| присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме по |
| /p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и |
| рајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади о |
| тима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службиц |
| каза опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни |
| "317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" |
| ..{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упит |
| а се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде |
| ша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — јо |
| оче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у су |
| и ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milesto |
| ари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика |
| шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох сред |
| мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете |
| акосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми |
| томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> < |
| користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на |
| еђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да упо |
| то свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам см |
| } Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у пр |
| лом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се |
| казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала |
| рви посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n= |
| ника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећ |
| а шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен чове |
| на.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме |
| а њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу ми |
| ошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како |
| афеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафа |
| танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, |
| у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па |
| је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим ч |
| Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. |
| та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ет |
| рише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће |
| ктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад он |
| неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} |
| оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Б |
| мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n |
| ш су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места г |
| — И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је вео |
| већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важ |
| ..</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла ј |
| х се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа |
| ци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Н |
| е главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и |
| на ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже к |
| била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и и |
| ина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави |
| гаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је |
| сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образити |
| је ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људ |
| p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало |
| ; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политик |
| одно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вр |
| главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба ви |
| нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од |
| итељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Мо |
| уку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио са |
| во ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мо |
| S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} |
| ..{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тр |
| ледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи |
| вом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама в |
| , као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врат |
| главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... |
| Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло |
| Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше |
| на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд |
| тео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} |
| ли која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Зла |
| > <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Рад |
| а са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитај |
| сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше |
| упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, на |
| умуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир |
| ао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И он |
| S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло вели |
| ислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га |
| </p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше з |
| итичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и њего |
| Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сор |
| је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога |
| Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло |
| Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана. |
| емена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи |
| скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му бл |
| ека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и то |
| В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то уч |
| пе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим раз |
| чи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!... |
| S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би |
| улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узи |
| обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, |
| То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као с |
| м они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој час |
| ове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} |
| а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се о |
| преосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он |
| да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да |
| а једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се о |
| реза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Н |
| о, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам |
| по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје |
| {S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и члан |
| мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ру |
| } А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} |
| би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа |
| господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, |
| зго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је |
| х...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што |
| о исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јо |
| на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>С |
| па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection |
| епо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} А |
| олски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он |
| о лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господ |
| али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку н |
| косте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слоб |
| но отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> |
| е на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана пра |
| оде, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; дово |
| ајпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чи |
| пс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошл |
| ђасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести |
| ругом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а а |
| ом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме! |
| } Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе на |
| а није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} |
| ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми бе |
| мо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали оном |
| <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</ |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? уп |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу ота |
| ућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му |
| спомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, |
| тно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S |
| о више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} З |
| сно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто п |
| била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чич |
| свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у |
| но осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч |
| ме до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још как |
| сао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митроп |
| остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде |
| е превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете |
| о или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе |
| као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... |
| > <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да не |
| p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да м |
| И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> |
| еду руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али |
| е подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и |
| ече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p |
| е, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{ |
| </p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} |
| звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p |
| а.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи |
| једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама ј |
| ће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао |
| им нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али |
| да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} З |
| е....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> < |
| И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви ре |
| икама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас по |
| р „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ |
| те на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то к |
| <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише |
| ечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару |
| оси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуп |
| ну Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем |
| тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан |
| љине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за и |
| оп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу |
| тена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то |
| у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свеште |
| да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих са |
| то у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда мож |
| а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе |
| или капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капет |
| лачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи |
| ного тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ов |
| љу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве влас |
| и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је о |
| ила.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је |
| Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском ме |
| ело окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе р |
| трану.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} |
| ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небес |
| елика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у зако |
| а.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} |
| е то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} |
| моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, к |
| атељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се м |
| тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама п |
| иси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S |
| .{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, |
| и па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборав |
| сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече: |
| milestone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је пост |
| се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ |
| викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас |
| оде,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста м |
| као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим |
| шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио |
| едом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну све |
| кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам ве |
| еже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса |
| ђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не |
| а — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на |
| икну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча |
| пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је |
| Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран. |
| други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p> |
| реновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, |
| а се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само |
| о нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја |
| ама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ј |
| л.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу ра |
| о међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хлад |
| уђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ п |
| гда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Мла |
| настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле |
| беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које |
| јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некака |
| о, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би |
| и своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић |
| а сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим |
| карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе |
| ...</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за р |
| улом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слоб |
| карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, от |
| ам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> п |
| <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми са |
| "57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S |
| већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S |
| дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} |
| ни су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су |
| ах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо ош |
| огласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека |
| риш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога п |
| беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле д |
| а.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а |
| рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међ |
| /p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Ст |
| угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за |
| улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S |
| едило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, |
| то га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не у |
| на!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и |
| Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариг |
| дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за |
| е — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ т |
| после, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb |
| шара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Сам |
| ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карт |
| С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, |
| за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа.. |
| номе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој бел |
| </p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она н |
| поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе |
| Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!... |
| у на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— |
| i>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Д |
| уља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пр |
| мр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> |
| дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> < |
| оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови ста |
| а правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо |
| то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и је |
| е она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнак |
| наника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја с |
| м одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа |
| } Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора |
| куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натм |
| ет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе |
| с....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још бу |
| век и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће б |
| сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпље |
| ку између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову. |
| ђу госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу... |
| непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју з |
| глуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте |
| х мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ни |
| дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам |
| , тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због који |
| то их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује спосо |
| је ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, о |
| ра!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркн |
| ало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано |
| ју се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним с |
| љају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио |
| рода се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после |
| ске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесни |
| та ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за у |
| баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се св |
| путације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прим |
| смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог |
| твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде |
| ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола |
| S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене.... |
| а коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану п |
| од само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте ту |
| рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже |
| ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бо |
| напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Бл |
| дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказив |
| /p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вул |
| е бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раск |
| а одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном др |
| асти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђ |
| у.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код ју |
| г цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г |
| и разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има пр |
| еше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање |
| ћност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г |
| е видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а |
| о би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и н |
| {S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам |
| ао и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S |
| Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао рук |
| а мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриш |
| водол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има сво |
| шли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко |
| ; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој |
| наест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у рад |
| акона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенији |
| икалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико л |
| с сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола |
| <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се ј |
| д поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем |
| а се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су |
| отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу деси |
| е сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под јед |
| за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати |
| ети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} О |
| но преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — бе |
| ичање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је с |
| ник.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане |
| ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S |
| нате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> |
| од у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} |
| p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олта |
| . <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише |
| не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама |
| Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, б |
| ета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста меле |
| ођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> < |
| ер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била |
| ад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — |
| т-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p |
| олупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год поглед |
| ај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је |
| док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван |
| ијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он |
| > <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му |
| нине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагн |
| г времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинул |
| како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, как |
| одољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, ка |
| вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховит |
| егде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „ |
| р и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му с |
| беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети |
| е редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прођ |
| ла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о |
| пиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и зла |
| и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица њег |
| расноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb |
| залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли |
| tle>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни |
| ад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> о |
| коле.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Р |
| јих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито |
| ијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} |
| </p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Но |
| више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли н |
| - - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вид |
| беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуд |
| тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — ду |
| } Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, ум |
| ли — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом |
| ле у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, у |
| наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Марини |
| ао ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зре |
| ођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да |
| у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао З |
| ц није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само |
| ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То б |
| отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као |
| ним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| дашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босон |
| су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњ |
| м великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је би |
| , када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред с |
| иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо |
| вима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезан |
| м беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширам |
| њацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразит |
| да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на ул |
| /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па |
| а то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једн |
| кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упит |
| S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село н |
| по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничар |
| а се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад вел |
| а му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити... |
| ак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одгов |
| још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула |
| рава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио |
| и, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И та |
| {S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешт |
| долске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвеш |
| види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле |
| > <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<ti |
| ристова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је о |
| ломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, |
| тна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше оч |
| отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која |
| о главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне зл |
| писи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким н |
| он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте |
| ред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављал |
| нде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу по |
| ="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна н |
| податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на располож |
| и само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признате |
| ило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као |
| штинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и |
| тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!. |
| ила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници, |
| а вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на гов |
| тизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone u |
| ајчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овог |
| ли цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шт |
| омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учи |
| <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?... |
| лико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, д |
| сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила |
| Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим с |
| ла Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била |
| товарила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се |
| p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“< |
| грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесе |
| — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом |
| онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матор |
| рош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} |
| <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закаш |
| њам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију си |
| екаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка |
| полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско при |
| вље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода леко |
| на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало |
| ва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пу |
| негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грм |
| Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само |
| ерујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их им |
| ост очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министр |
| рбији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мис |
| ања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет м |
| нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се м |
| могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се |
| ше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога |
| гледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очим |
| чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече до |
| ричали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избац |
| ог курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџб |
| аре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад |
| д да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој |
| Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог |
| ека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који |
| ањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа |
| али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су |
| је се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно све |
| угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, пр |
| укли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Х |
| у, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао |
| оњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао |
| га, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрска |
| већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а |
| Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоће |
| о је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> |
| да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p> |
| оме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да |
| мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S |
| је и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога д |
| дао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви посл |
| лов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде |
| рашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику прем |
| скупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Беогр |
| ј ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и т |
| о.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишче |
| већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести |
| етко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се в |
| , примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је на |
| а, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај |
| да и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштв |
| огнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко |
| а беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио |
| о дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} |
| нај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар |
| оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.< |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуг |
| одолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти |
| седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две- |
| ак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убриса |
| оња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се б |
| ред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од к |
| ="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за |
| сније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парча |
| <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене по |
| ше, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си ради |
| и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипа |
| се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвон |
| лосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија. |
| онео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачу |
| као нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не |
| ости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и кал |
| мова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи.... |
| али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“ |
| полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само прого |
| газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остој |
| а, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око |
| да смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; |
| /p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетаниј |
| тно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био |
| {S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала виш |
| сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дуп |
| е просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, |
| p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта |
| S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради друг |
| год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је |
| опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Свак |
| да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје миш |
| е лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се м |
| он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и он |
| ичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђога |
| “ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце |
| , ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје пр |
| S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газд |
| и урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука |
| у.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да зала |
| преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а про |
| а ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућан |
| као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p |
| же да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добоват |
| } Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци |
| е одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима |
| авргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћ |
| еде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш... |
| вено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеко |
| — Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је |
| {S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погл |
| ала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена м |
| г суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> |
| ке скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко п |
| да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Док |
| је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има по |
| варен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га |
| кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Ма |
| да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у а |
| е.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема с |
| давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред поп |
| о вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију ниј |
| ње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њ |
| ицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушк |
| је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи изм |
| Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} |
| Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђ |
| ило било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли |
| оце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину ме |
| ли, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} До |
| м је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем г |
| S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злат |
| се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S |
| ао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђ |
| д чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име исп |
| бро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, наро |
| алом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да к |
| љутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе |
| као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе о |
| Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега к |
| нати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба прим |
| /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вуло |
| Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађ |
| а ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и на |
| .{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је |
| зе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S |
| а и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унап |
| се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Ев |
| п је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати |
| сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речи |
| би, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јаг |
| Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбог |
| поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> |
| евто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} |
| и и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им ј |
| {S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од |
| да не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако |
| ктиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с р |
| из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се |
| од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" |
| бодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се |
| завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државн |
| наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како ј |
| т.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /> |
| како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дан |
| } Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На |
| ир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да |
| аховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми |
| ског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти бех |
| ћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избер |
| {S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу См |
| жи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је |
| к.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> |
| — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га заб |
| што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у т |
| а министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених |
| .{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у |
| али? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре |
| } И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалил |
| Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p> |
| ад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је |
| рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi>< |
| у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни |
| и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао и |
| да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSec |
| станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у зе |
| здарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викн |
| е дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме чо |
| мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изг |
| подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па м |
| су келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде |
| и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се |
| пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас |
| рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несре |
| о Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p |
| рна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскош |
| бија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?. |
| S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и |
| хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примак |
| о оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb |
| одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Б |
| Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од си |
| плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли к |
| ислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребам |
| врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже |
| и бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опаз |
| тице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{ |
| етнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> |
| о пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ п |
| а неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Доб |
| говарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова |
| на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то |
| већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} |
| морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам о |
| мао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом с |
| момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја |
| и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се |
| и механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога |
| зи од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> |
| капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку исти |
| мо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни |
| им неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побра |
| Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> |
| </p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке |
| где иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.< |
| рила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} |
| едан.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихват |
| p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хте |
| Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! |
| да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо |
| боравио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује.. |
| кну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше п |
| сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али |
| драке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слуша |
| таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студиј |
| је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div t |
| ви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама |
| јбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дат |
| е скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, |
| га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О с |
| да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако |
| те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најп |
| тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову |
| идело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо чит |
| резу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и |
| Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То |
| њу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, |
| >“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, |
| ољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија |
| а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда с |
| — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да |
| не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и |
| звесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па |
| ction" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом дог |
| е јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет шт |
| уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете ме |
| какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад |
| имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не ид |
| ри Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли |
| ута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе |
| Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Оту |
| жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Ј |
| и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађем |
| и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно |
| о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milest |
| клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, |
| лушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да не |
| то је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно |
| а ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше н |
| !“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу мет |
| итуизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему |
| капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампариј |
| , он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не |
| {S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!... |
| у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су |
| н Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа би |
| ога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} В |
| посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milest |
| де, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, о |
| и старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су на |
| н то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - |
| ла, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом ку |
| рећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви |
| итања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи |
| с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путуј |
| и као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, п |
| ао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи с |
| <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око |
| почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на нао |
| кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа ј |
| дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б. |
| .{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} А |
| , као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Зл |
| астири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— |
| авање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чи |
| Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се п |
| на се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, завр |
| већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васи |
| н наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гла |
| у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми |
| , почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само |
| страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у варо |
| пелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочита |
| ли оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! ре |
| ад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, |
| Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана |
| ета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, свој |
| и у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему с |
| њаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!.. |
| нчића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгу |
| ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; а |
| шнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> |
| .</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих с |
| чке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину о |
| у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко н |
| </p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше д |
| ана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} |
| екулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми |
| е-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним поду |
| Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, |
| њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то |
| пају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше г |
| ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских у |
| руза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, |
| лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, |
| кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заб |
| га и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако уд |
| срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; он |
| оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они |
| о свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије |
| е ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм |
| е странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!. |
| хридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и |
| а и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго годин |
| а горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су |
| родни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напре |
| <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само |
| столу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском |
| е певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вра |
| спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али |
| отив воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и |
| ед изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они с |
| тах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми |
| {S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет |
| , ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{ |
| ..{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца |
| и што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Вас |
| д Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро поглед |
| опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} |
| м окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и |
| n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила н |
| ео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи |
| си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти |
| ...{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама |
| три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисл |
| се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи и |
| он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају |
| моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... пре |
| њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Са |
| анас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од |
| ицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чист |
| а ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим неш |
| војим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у |
| источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада |
| p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, |
| ебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се |
| ајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, |
| ио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешт |
| они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда |
| урити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни о |
| лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда |
| са био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> остал |
| м дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протру |
| ру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, д |
| а Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— |
| ом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али |
| рани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту ни |
| обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе |
| И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S |
| ницама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како |
| нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „н |
| све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изглед |
| кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад |
| е био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је |
| дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца |
| тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и |
| редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, та |
| у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, |
| ђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред |
| игање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на кап |
| ати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p |
| ... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је нек |
| и они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали |
| знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба. |
| дној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n |
| ка с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе |
| о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и н |
| ог тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од ре |
| , закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се |
| р закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао т |
| Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуч |
| , и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између го |
| шим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина |
| хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, |
| 358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила... |
| ника, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш ј |
| ен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу о |
| а иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у |
| о мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате м |
| ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају с |
| .</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са |
| кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег бе |
| ла.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је о |
| одине два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оста |
| јка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} |
| е чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Б |
| тити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вр |
| ство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори |
| човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно д |
| у напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начел |
| сник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изв |
| И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврек |
| тупити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се |
| ва, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим поб |
| ш доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој с |
| Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви |
| ити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи друго |
| од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у |
| ерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то |
| /p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко ви |
| главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман њего |
| аже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије с |
| отле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особити |
| а народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећ |
| иму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа н |
| нку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га уби |
| рговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их |
| морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даљ |
| е баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, г |
| калца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим прилика |
| Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми |
| ију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчи |
| епрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу |
| н-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прег |
| ној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} И |
| коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, |
| к“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је |
| тоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> < |
| ....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду |
| а.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од |
| </p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо |
| тео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S |
| кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прв |
| ад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мра |
| а, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за в |
| акву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така |
| где да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био ј |
| е прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је |
| и — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања |
| оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погоди |
| каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S |
| ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Сл |
| ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад |
| е треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p |
| ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености |
| <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозо |
| гурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до са |
| tone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио с |
| ли нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто |
| рата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећ |
| шје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни ј |
| иђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} |
| тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>Посл |
| дне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јак |
| х нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њи |
| но.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја до |
| е....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћу |
| гао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен н |
| м је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу |
| га ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу |
| ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто с |
| а дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми |
| уг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чу |
| ару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш |
| ркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и стр |
| таве га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смр |
| о.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први |
| бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} О |
| нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јец |
| ...</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака ом |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и ту |
| се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога |
| ћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје и |
| постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p> |
| p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па при |
| о народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да |
| е се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је |
| 871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отиш |
| данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хт |
| дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на |
| од тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, |
| tle>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> пар |
| .{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S |
| злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} |
| и ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у |
| p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти |
| одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и сел |
| е је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— |
| уке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку шт |
| ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу г |
| очијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша |
| {S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S |
| укла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним бр |
| е!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усан |
| куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S |
| гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не |
| ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} |
| <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине |
| је!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> < |
| ка он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А ка |
| итим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с в |
| анастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, кој |
| b n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни зак |
| прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је |
| што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образи |
| ице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашниј |
| куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба |
| еле, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Мож |
| е подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власт |
| ацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} О |
| {S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцего |
| ка служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} |
| {S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то ј |
| уја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако |
| зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити н |
| амо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не пла |
| је млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају |
| не кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред |
| резу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је ја |
| све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није |
| о, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; |
| кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гоми |
| оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их н |
| српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гон |
| рче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћер |
| ли ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у с |
| у“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио" |
| и им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... |
| рвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвеш |
| досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити н |
| о како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> < |
| ле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостиониц |
| апредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула до |
| ета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја |
| ам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на о |
| Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом |
| </p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни |
| дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да |
| сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи |
| /title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја дос |
| процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да т |
| да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те к |
| а од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема |
| оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике наг |
| ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога закон |
| ало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p> |
| на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дуго |
| p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише |
| а.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, |
| ле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се бе |
| е неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> |
| Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јак |
| n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ удара |
| љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је нагр |
| ма послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узј |
| Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гне |
| га, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне ст |
| омиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с куса |
| у мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслон |
| ела и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице |
| устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да |
| си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше |
| Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја |
| ао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; |
| Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, |
| угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и н |
| суз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би |
| се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ам |
| пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капета |
| >— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" / |
| људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој од |
| днемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, с |
| љском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} С |
| ...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и м |
| су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, д |
| они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја ва |
| капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S |
| и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлат |
| у:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара би |
| >— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану |
| " /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! |
| p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васи |
| з значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако |
| а се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она |
| о старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију неш |
| барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се |
| е цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone unit="subSect |
| смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви коли |
| ити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополи |
| могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} О |
| вако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се |
| нај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што нема |
| ле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „нар |
| авио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S |
| сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ д |
| и.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остал |
| нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одбо |
| ице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} |
| ви и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Сед |
| дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чу |
| о се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво |
| нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од сток |
| ош неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари |
| ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n |
| ажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толик |
| а спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В... |
| рили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио |
| логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је То |
| ..{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p |
| да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епи |
| е мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с к |
| вине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је се |
| приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко |
| о <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је ду |
| м, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам |
| уд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас н |
| мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, т |
| д.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од неку |
| нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте ви |
| , а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајк |
| о дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што |
| } Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Бо |
| погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb |
| чеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, б |
| ешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као у |
| исам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђе |
| е је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу |
| S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собо |
| и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на дал |
| рошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра прис |
| вом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и ск |
| ију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.< |
| а су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју кар |
| збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по зако |
| и месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74 |
| две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она н |
| а — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се |
| па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} З |
| } Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="6 |
| стрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље |
| е исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на |
| ј друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>моби |
| Section" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S |
| ад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> |
| ни се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог |
| "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим |
| рквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одс |
| они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противн |
| ли, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</ |
| а месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда |
| анђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Исти |
| што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима |
| и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима |
| же, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> |
| расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ М |
| г јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској. |
| Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опе |
| о нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без |
| ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се б |
| знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} |
| ио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвор |
| српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анат |
| ника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам |
| ја у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S |
| о је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и ко |
| роз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{ |
| су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски среза |
| у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само |
| Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су с |
| ећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} |
| т, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два |
| ало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але |
| падало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави |
| на.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благо |
| ну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицо |
| Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брат |
| е; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нароч |
| авнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да |
| дсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хт |
| г дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б. |
| просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Са |
| х дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољак |
| итељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, ве |
| ка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична врем |
| спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зв |
| на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмен |
| људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђ |
| ко заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се о |
| мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре |
| > <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} |
| рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њ |
| — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не вид |
| лим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав в |
| вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— |
| народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пад |
| — Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p |
| лук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај |
| капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше запи |
| слим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су на |
| и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао ј |
| исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад |
| ош два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се |
| ад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је < |
| е то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно шт |
| сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће њег |
| кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народном |
| скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си |
| елог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама с |
| у за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астал |
| , а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назр |
| јпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих |
| су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси на |
| оста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни |
| јако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} |
| у му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име |
| но оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} |
| им се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. ми |
| } Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плив |
| трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљ |
| ј свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу |
| али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</ |
| дни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ћ |
| приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфи |
| мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним не |
| ијатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати |
| , наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда ј |
| ан дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдиј |
| на.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома не |
| а доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео... |
| ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловањ |
| дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им |
| мања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће м |
| ази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кмет |
| ме, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни |
| то се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робова |
| морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагн |
| /p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</ |
| .</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је бил |
| божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што |
| нао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, реч |
| ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> леж |
| ја пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све |
| {S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечн |
| гледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p |
| !!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} |
| до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год о |
| агна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а |
| о, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка |
| времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже |
| Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све |
| а на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупа |
| најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад |
| гли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ај |
| /p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, |
| вратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда р |
| е доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У |
| Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет |
| e unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од |
| ике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су |
| дњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити |
| амо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити гд |
| искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо |
| — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостио |
| > <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срн |
| класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је о |
| рсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двори |
| им стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као р |
| елу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} |
| знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајст |
| слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одгов |
| да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом |
| А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} |
| >Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупшти |
| а и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и д |
| тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалск |
| до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођ |
| екако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати |
| е, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкр |
| ут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста трид |
| рсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву.... |
| а у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, |
| вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и |
| о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја |
| пу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, |
| робије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје пита |
| о ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, |
| г — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „ |
| су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена |
| мо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{ |
| И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" / |
| не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Да |
| пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, |
| p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p |
| е питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило |
| теља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се ка |
| le>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек д |
| — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n=" |
| ише.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чи |
| рану обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа |
| га ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој др |
| ..</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и де |
| м два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га |
| благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосл |
| за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпоче |
| } Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох |
| притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начи |
| мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, |
| .</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n=" |
| с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је |
| о дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до о |
| е дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нече |
| ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју ова |
| ејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је ал |
| е, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом п |
| водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу тргов |
| ле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пр |
| .{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за |
| глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две |
| ..</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам |
| хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истреса |
| а се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца М |
| Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата |
| /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински об |
| "285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ћ |
| е ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим друго |
| subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Бело |
| тељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се о |
| Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном ве |
| S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало по |
| још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ |
| Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — муд |
| ога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што |
| е наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк |
| ати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мен |
| а, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпи |
| оговору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим наче |
| > <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрд |
| ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.< |
| нако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође |
| и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до |
| pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису позн |
| Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} |
| е соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{ |
| седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи ш |
| а је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету |
| о где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б. |
| е ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога пут |
| итам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафа |
| видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>- А шт |
| од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није |
| >— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" |
| у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Ч |
| јала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Он |
| ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити за |
| морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После ме |
| у вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, ај |
| омад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да |
| !{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, ка |
| м уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је |
| г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има р |
| Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не |
| и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео ка |
| е!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; |
| вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на п |
| и; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гу |
| Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало пот |
| .{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево |
| "363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!... |
| , ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p> |
| ио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче |
| , и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо |
| маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже |
| ни ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама |
| великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљ |
| полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се |
| страханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса бе |
| о јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вунен |
| ободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражи |
| пште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не |
| својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мученич |
| ога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви д |
| гртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе изв |
| иже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго прек |
| а...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша ј |
| се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском заб |
| р и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком |
| не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!... |
| , газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори |
| ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Ср |
| одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци |
| кав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви ј |
| едини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лиц |
| јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> < |
| врековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како |
| владаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачко |
| оњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначк |
| о неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски по |
| десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога |
| ке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је |
| ра с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шеш |
| ла, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме не |
| .{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прв |
| , ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас |
| овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босн |
| ерцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} |
| за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шт |
| да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пр |
| р, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумел |
| е у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне мно |
| Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цари |
| и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треб |
| ана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске при |
| кон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а |
| бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји с |
| врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено |
| и припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брд |
| чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се ме |
| обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти |
| рском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом... |
| } Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су с |
| а доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом ре |
| дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа н |
| капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Па |
| иним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{ |
| па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у ово |
| изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гоми |
| кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, |
| е.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни о |
| ска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене |
| ако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће З |
| за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="22 |
| </p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас н |
| ти?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао ни |
| ? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртво |
| може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не |
| сматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам мо |
| од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ н |
| од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак уг |
| два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под В |
| рани и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Б |
| <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај дана |
| адак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од |
| осмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви |
| је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира |
| отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија с |
| да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је з |
| свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом н |
| ију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n= |
| дине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо |
| ужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих ј |
| >— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостим |
| а....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као |
| </p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Мл |
| ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наш |
| тионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан |
| > <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он |
| догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам |
| м...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем |
| ожји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође т |
| Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не ви |
| акон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је ос |
| ог друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је |
| а у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без |
| сле би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испо |
| требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — на |
| {S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио |
| ле, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од |
| и у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p> |
| у у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђак |
| у узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога |
| нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи и |
| уши рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слага |
| био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у пок |
| нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, |
| рџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту |
| упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти |
| рицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Осто |
| квог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме др |
| , гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И д |
| отпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовлас |
| > <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно |
| ити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова по |
| У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и |
| кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се |
| сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељ |
| <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а |
| обију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу |
| притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у д |
| м разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког б |
| И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се з |
| колом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен чо |
| pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p |
| је из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану сав |
| ам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, м |
| ему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама |
| — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, з |
| </p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То бе |
| —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио |
| и Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter |
| нистре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по шт |
| У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb |
| p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три |
| кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, од |
| и у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газд |
| о одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S |
| е на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пу |
| b n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— |
| /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучит |
| аће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била мало |
| Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па |
| pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Д |
| тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| о под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} |
| ио је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је |
| што говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Од |
| оксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко т |
| — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, кој |
| ..{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља к |
| , викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у |
| вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим |
| оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је |
| раву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жи |
| ма....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за |
| у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. мин |
| се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца. |
| штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам д |
| конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи |
| пскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у |
| патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз |
| “, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Дв |
| м ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко г |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбољ |
| е отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на про |
| ји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Мо |
| е, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај см |
| и; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника |
| од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им шт |
| их сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Пре |
| жи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће |
| бузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спуст |
| и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу |
| бацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} |
| реме и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат. |
| Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче ре |
| се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдем |
| овек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да |
| урујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли п |
| у лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забун |
| .{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а |
| уго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дер |
| itle>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „ |
| ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракар |
| </p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> |
| екога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном угр |
| беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му |
| узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Је |
| квеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а |
| плаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. |
| мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно |
| } Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, п |
| очијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p> |
| оре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испија |
| ти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јес |
| <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој |
| ле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, |
| ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} |
| ој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто н |
| ку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Им |
| b n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ет |
| оре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подо |
| — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Са |
| .</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S |
| им концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га н |
| у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље |
| ма Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, |
| лади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, |
| {S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p |
| аде нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је св |
| новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, |
| поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, |
| у прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се |
| b n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће |
| .{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они |
| са може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. мин |
| а ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово |
| — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишље |
| добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И |
| Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гон |
| и министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готов |
| } Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и |
| рећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, |
| ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p |
| омаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви |
| му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у |
| да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове |
| ма.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је и |
| ати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, к |
| ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — |
| итимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим |
| илова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора м |
| необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S |
| ="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескор |
| .{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.< |
| луга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне |
| и обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у к |
| иотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандид |
| а!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу бати |
| импатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Мо |
| исмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо |
| ских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади |
| доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој вар |
| <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши јез |
| ича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо |
| ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само |
| ш осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасо |
| ? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ |
| о ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год н |
| рти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не ра |
| и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити |
| а. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам |
| док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и |
| ким годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и |
| ао добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и он |
| рсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вер |
| тео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога |
| језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту |
| јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их и |
| } Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У |
| то задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у |
| тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан цр |
| и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива. |
| за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба че |
| јка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом |
| его би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, |
| нога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо бати |
| ојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полет |
| ности.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре |
| емо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мен |
| на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писм |
| вао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради |
| ди....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише прос |
| {S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном др |
| су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћ |
| ти једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове |
| е је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је |
| варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана |
| њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти с |
| {S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да с |
| S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и |
| и чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта |
| и, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводоља |
| гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети |
| ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само |
| амо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког наро |
| и и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула моза |
| моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене..... |
| е, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толико |
| сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да ва |
| се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиш |
| у, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, |
| ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који |
| и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми |
| о је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некак |
| гласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на |
| две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога |
| а, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? |
| једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њ |
| песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А |
| зумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну пл |
| ан осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} А |
| и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве |
| илни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Б |
| Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест |
| м, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} О |
| ницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у С |
| о рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу н |
| с је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови поли |
| све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Бри |
| а вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди |
| и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на св |
| од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с разде |
| им тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мен |
| дачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да |
| огрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — д |
| хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>О |
| еличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра |
| , добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо |
| оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка |
| ";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај |
| Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</ |
| у заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? |
| {S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{ |
| — Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и |
| млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкро |
| дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам |
| ам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто зап |
| е тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ет |
| обратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не |
| је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} |
| ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима |
| пу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви |
| о ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p |
| on" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да |
| жава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — а |
| ке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и не |
| то осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И не |
| чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једн |
| требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни једа |
| , како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у сме |
| а, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Р |
| пет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад к |
| ине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу ник |
| е ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ ку |
| ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Дана |
| ијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам о |
| Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао ме |
| дило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима к |
| сли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина |
| и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је |
| ка нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима побед |
| и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то з |
| д њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе има |
| , сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Рад |
| Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и |
| ог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели у |
| реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две |
| вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с гро |
| и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} |
| Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да |
| Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у оч |
| ки скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле |
| грам.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао ј |
| г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да |
| ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан |
| кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духо |
| се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ |
| прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напре |
| а беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућут |
| } То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај |
| х Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И |
| на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то ота |
| Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду |
| .{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види к |
| и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се |
| дмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и други |
| Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бр |
| е.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи |
| S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — По |
| је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу |
| Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пре |
| к — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, по |
| ош је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — т |
| кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити |
| имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Пов |
| нча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Б |
| могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлет |
| опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисл |
| иметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — д |
| ђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на св |
| се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у ка |
| пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Ву |
| би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад |
| а.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша |
| еком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбо |
| ту, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој х |
| и за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С де |
| тавио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истр |
| града вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је |
| ..{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све жив |
| S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме |
| п Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све зајед |
| p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, |
| т.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један м |
| тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — |
| има ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а |
| највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници |
| узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> на |
| и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрах |
| мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном |
| ако су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— |
| еба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А |
| , да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{ |
| ашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочија |
| ша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па |
| у!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} |
| по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што |
| , реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином |
| <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радозна |
| ош стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи. |
| ровања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти прет |
| нским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да |
| братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке.... |
| ијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чуд |
| лиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети |
| судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин ниј |
| — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво |
| ино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога |
| ка, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио |
| ћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето с |
| еда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али |
| гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с ку |
| м долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црк |
| и грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани м |
| а материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћанск |
| а</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патрија |
| а и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју |
| руги друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме ка |
| Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту с |
| предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже.. |
| парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико н |
| .{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта о |
| сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља< |
| жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, пови |
| и нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огла |
| но те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај шт |
| а!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши |
| н одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и не |
| ашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног д |
| а „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана |
| спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке |
| ођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срн |
| рзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника север |
| ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуд |
| уке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљ |
| > <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n= |
| ити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је |
| лци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb |
| крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да ос |
| Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радоји |
| ? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беш |
| е грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда |
| окажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај в |
| лавине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за ка |
| дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму |
| тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S |
| води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке |
| љ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта |
| ек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, |
| ве на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личн |
| грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима |
| авде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна |
| тврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта с |
| и разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не |
| о, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Да |
| да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола |
| ме што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа |
| н се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га ма |
| p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног ј |
| дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; |
| авио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање |
| би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чу |
| народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се |
| о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апосто |
| и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове оч |
| м; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорб |
| паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега пр |
| S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скут |
| а ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одм |
| апунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше с |
| ету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио |
| вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, п |
| а забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јо |
| миљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Т |
| то дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, поп |
| чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је п |
| м трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Велич |
| ну јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па |
| с је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се ова |
| ар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p |
| сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли с |
| реновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав п |
| ођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим ке |
| ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго |
| новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук. |
| ји је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се |
| да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка |
| {S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на не |
| ој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било. |
| гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за ко |
| Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја? |
| ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — |
| га ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, |
| икао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће |
| milestone unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му |
| и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета |
| свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању ра |
| за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за |
| олуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министа |
| јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете сло |
| же у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна |
| ља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб |
| за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарино |
| ино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи |
| рилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре. |
| а.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, |
| <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле усте |
| ци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави |
| лом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="sub |
| јном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се ма |
| ају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су |
| војим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле п |
| n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој |
| <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{ |
| Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb |
| азаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да ј |
| n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учин |
| а, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избав |
| фану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика |
| заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, си |
| е да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p> |
| две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, |
| ош знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, мол |
| наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, |
| стим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гос |
| те:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда |
| шу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском |
| ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му |
| S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакр |
| да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не |
| ечења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Нато |
| {S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“.. |
| Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек |
| улу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, |
| које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, н |
| ећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један она |
| х Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црн |
| о.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још д |
| жара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикали |
| } Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они |
| реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, |
| моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> < |
| ...{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напред |
| молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; а |
| било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари ш |
| ени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Ни |
| још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад |
| p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гл |
| мог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он н |
| а и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о преч |
| безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — д |
| ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа |
| ан кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим в |
| слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они |
| љда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за с |
| м — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе |
| литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила |
| не, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, госпо |
| оју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад |
| ђе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога |
| алац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога |
| дине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах ос |
| ...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав |
| за „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он |
| облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, |
| ..{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет |
| ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред |
| теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — |
| ошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће |
| и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио дв |
| уше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као |
| и закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и |
| И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> |
| >— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само |
| ти овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна ш |
| ротивником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одго |
| ао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> < |
| здух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштв |
| } Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију најви |
| још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!... |
| — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до ве |
| ш и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то ни |
| поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни |
| еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути |
| један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на м |
| рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —< |
| че...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко |
| . <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радика |
| вле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И См |
| устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу ј |
| ша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док до |
| > што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту |
| не журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ај |
| а ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p |
| мо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једит |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} |
| :id="SRP18871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било п |
| се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац |
| и се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало ча |
| и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како с |
| и иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p |
| едник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један тере |
| ај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе |
| {S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Он |
| ти хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више |
| ело прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ће |
| а повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио |
| изао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам |
| ја, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — |
| {S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?... |
| !{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била |
| све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло б |
| ћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он п |
| како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу |
| чекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> < |
| реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда |
| ито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофан |
| су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му про |
| прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title> |
| .{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се |
| је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином ср |
| итву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у |
| ам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онд |
| народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак |
| се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци |
| ад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p |
| је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} |
| рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну с |
| је знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по |
| .... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице м |
| а њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све про |
| — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво |
| ти....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице ча |
| увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутор |
| спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаш |
| з народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљан |
| раше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p |
| у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежд |
| само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле |
| ву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> |
| онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у |
| а јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /> |
| је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало с |
| ла је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и с |
| е с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те |
| ко тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — |
| крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли |
| но.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах п |
| ети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у каф |
| диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се |
| не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу пре |
| извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSe |
| вено царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} |
| по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— До |
| ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то бе |
| би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну је |
| ешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за |
| — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу о |
| ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није мо |
| ије жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа |
| па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негд |
| епородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Та |
| молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго! |
| послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда |
| ој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — |
| “ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка |
| ну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја м |
| после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> |
| ј!.{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} |
| доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чу |
| попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у |
| а ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти |
| ад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој |
| девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову и |
| пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце |
| брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај так |
| најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола |
| си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} |
| анстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске полит |
| ка...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је та |
| ва недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p |
| S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до ко |
| макао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми |
| ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат |
| и знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} |
| ни се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је по |
| оре, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод |
| вом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али шт |
| е до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То |
| n" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{ |
| дног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, |
| одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима с |
| по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што |
| аре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти |
| да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно прими |
| ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан |
| Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другов |
| око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — |
| ела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дет |
| ош ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера |
| не тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, |
| а мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> |
| <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јо |
| е златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу ко |
| .{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк |
| ва испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то ј |
| дговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све сас |
| ао да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За о |
| ауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас |
| тири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— П |
| во се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Ву |
| у опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама |
| ед знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а |
| офана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p> |
| е у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са они |
| и по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера мн |
| има.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши т |
| се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац |
| роји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијско |
| оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, |
| питимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме |
| мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце |
| е ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од |
| сто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на м |
| о.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, с |
| одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте |
| b n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ј |
| је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{ |
| да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би |
| редњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готов |
| Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, |
| не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува п |
| старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих |
| Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само д |
| чком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Кв |
| </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку |
| . „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет. |
| прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балка |
| вља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилос |
| ика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subSection |
| научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало ве |
| га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство < |
| е,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И |
| b n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава |
| редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</ |
| бну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да |
| оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушн |
| .{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна |
| се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— |
| <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које о |
| један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни т |
| , и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако ј |
| к; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „ш |
| {S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви ума |
| оме, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им и |
| .</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учи |
| али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде |
| сузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на ч |
| и да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А |
| беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан |
| Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, |
| еки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет |
| свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и д |
| ледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више |
| петан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се бе |
| четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, з |
| .{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и п |
| а се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} |
| едога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле |
| зијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан |
| зао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{ |
| тавим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти |
| де одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна п |
| жу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњак |
| чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непр |
| S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некакв |
| своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се п |
| му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш |
| о дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</t |
| {S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шора |
| S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> < |
| .{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле |
| о свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта с |
| есам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Та |
| ћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој год |
| бих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска |
| пиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали ча |
| нера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворск |
| } Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... |
| иградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски |
| ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој |
| .{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста мно |
| , — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који ста |
| е мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресл |
| стре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирну |
| ког пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редо |
| и сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и дру |
| бедним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> кој |
| два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред св |
| <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, |
| Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да с |
| а чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чуј |
| а од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— |
| су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с глав |
| мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му с |
| p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурче |
| 255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Мл |
| Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном да |
| му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и н |
| га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ам |
| } Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску уп |
| најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повик |
| тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у |
| краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је |
| ри момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подуз |
| о непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ |
| онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чуј |
| и надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице и |
| Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="1 |
| .</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих каф |
| е ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па |
| си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> |
| слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — у |
| сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ ја |
| >Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна канди |
| јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби зве |
| је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је је |
| ста.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану |
| а ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се |
| S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је |
| што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога |
| а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно |
| и банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" |
| ј олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олу |
| у изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачит |
| ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи п |
| ог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљ |
| у и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n= |
| } Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и |
| твари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умр |
| расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан |
| ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо |
| до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} |
| овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас зава |
| о је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <d |
| {S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђ |
| агле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и |
| шија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекај |
| м господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избаци |
| бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац |
| дох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми |
| ртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком пре |
| ађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Мит |
| ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити |
| , могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би јо |
| око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Ј |
| ла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог |
| редњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окрето |
| је изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо |
| рди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} А |
| али.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео н |
| н „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више на |
| >— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш тво |
| лавља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стра |
| ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас са |
| о да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач |
| се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији |
| утољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог и |
| >— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо |
| ви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је ово |
| рока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвор |
| учесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, |
| жени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник опш |
| у био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„<t |
| осподин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако |
| кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то вр |
| Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чи |
| вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест з |
| о костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Н |
| n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> |
| љ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена |
| ом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Ж |
| /p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у ман |
| Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фа |
| адост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и два |
| /p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих ч |
| S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — с |
| <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по |
| сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....< |
| S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <m |
| .{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на |
| > <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269 |
| А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> < |
| побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу |
| тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> |
| влачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер п |
| p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<titl |
| је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milesto |
| сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не |
| и само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда |
| се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ < |
| о да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити шт |
| човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> |
| вицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се |
| љнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - <pb n="135" |
| бро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по |
| ривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, |
| > <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се м |
| Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помо |
| Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слуш |
| дложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина |
| дњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чи |
| грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „пов |
| о наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов. |
| трати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S |
| ?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су пр |
| служено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше доне |
| расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону |
| свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад М |
| ара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио с |
| се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ј |
| настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо |
| мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па |
| дија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у |
| hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова д |
| у за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога |
| мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p |
| могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> |
| Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, |
| у с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних |
| т Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш ју |
| далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам |
| ачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да п |
| — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам о |
| ..... </l> <l>.................</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет |
| /p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} |
| ичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина бе |
| ..{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n=" |
| а, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говор |
| еки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај све |
| си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... |
| 8" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..< |
| — Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топли |
| ут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{ |
| Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не и |
| и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта |
| е, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} |
| што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљ |
| девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} До |
| ће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударај |
| } Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљ |
| есним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је т |
| </p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово јед |
| је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду би |
| тове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију В |
| а.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, уп |
| ри недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој |
| њушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли |
| неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз она |
| если.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа С |
| и за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припад |
| цу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити п |
| еверне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он |
| где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и ко |
| а се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S |
| али.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као |
| /p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету |
| о, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јоло |
| ао опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је свој |
| мах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p |
| дравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Мо |
| ва шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после |
| аши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче |
| } То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто |
| пазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурниј |
| — Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега ј |
| ачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у св |
| п, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије |
| "> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изук |
| м случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш |
| ислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћ |
| ко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгиге |
| чешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} |
| перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине |
| и — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?! |
| обош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре |
| буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама. |
| ко вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“.. |
| ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је бр |
| ша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| , Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ј |
| рило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана |
| на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је |
| <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима |
| м се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје |
| је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати п |
| м момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати |
| > <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328 |
| е ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмо |
| рете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мир |
| а зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде |
| „,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северни |
| како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћ |
| .{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S |
| она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне. |
| м говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кади |
| министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек б |
| кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад п |
| задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад |
| момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псет |
| Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на в |
| ад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио |
| да, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте |
| S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> |
| знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина |
| онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печ |
| е, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су с |
| ај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="34 |
| шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде |
| с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И |
| >Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p |
| и плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубок |
| у свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и |
| тиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му х |
| оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му преле |
| се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути |
| ву Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с то |
| га друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да |
| Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију глав |
| чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти |
| шите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" / |
| ени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп В |
| им — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесни |
| дстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у не |
| адања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и ос |
| ћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћ |
| ели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили к |
| } Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — |
| а дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Вид |
| e unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и |
| ебраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете |
| ри Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{ |
| е већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо оно |
| азда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле |
| како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септемб |
| у позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани |
| видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побрат |
| радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! |
| Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само |
| демо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озби |
| знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигур |
| адовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога |
| бра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за |
| а.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми |
| пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачк |
| ицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога инач |
| ва два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скоч |
| је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мо |
| мо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће |
| ма не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љу |
| оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb |
| унце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и |
| пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског оке |
| седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, зама |
| ивоту видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа. |
| обом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева. |
| а са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспа |
| ичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бл |
| аванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаће |
| шици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари |
| извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и оти |
| у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамо |
| аљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако |
| би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — ум |
| уку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} О |
| је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по хо |
| поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло вид |
| литику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{ |
| синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато поглед |
| Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на |
| да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... |
| земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</ |
| бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина |
| еловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога од |
| то сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто виш |
| да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — |
| ија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њем |
| свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњ |
| сму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он |
| нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само з |
| кога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, |
| } Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жен |
| тељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека м |
| одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад с |
| уше, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично |
| кле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— |
| иш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ј |
| е, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал |
| то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Наро |
| врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="s |
| им му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ов |
| ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладо |
| јим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много |
| } Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао |
| де им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, чове |
| еђивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с |
| е седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је до |
| све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио |
| ј Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источ |
| тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, др |
| е је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p> |
| страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — т |
| воје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е |
| је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p |
| око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете |
| тављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си |
| о је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може би |
| претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је прили |
| м“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, ка |
| S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљен |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ј |
| ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видел |
| тије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилик |
| ко из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та |
| ури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве |
| ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - |
| ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли д |
| урсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — дв |
| } Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о |
| ој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета им |
| } Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је п |
| од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једно |
| њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су |
| твује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на свој |
| {S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је ср |
| овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господа |
| чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили |
| па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки поса |
| ешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и с |
| у се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо |
| је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче заним |
| мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, |
| нда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама |
| и једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнка |
| .{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге |
| еше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово |
| .</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није мога |
| S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свак |
| се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље крета |
| имије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старе |
| руга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао пог |
| ницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S |
| уде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је |
| ћ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош ра |
| се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, |
| вори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред с |
| ="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабур |
| д би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из му |
| ачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим де |
| о Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <mile |
| ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне при |
| ?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пу |
| ини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупшт |
| а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спрове |
| Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се |
| у се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну пот |
| регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина |
| ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се |
| равили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је м |
| кључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је о |
| уди да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је |
| пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде с |
| онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше ра |
| задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђа |
| Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — п |
| — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем |
| а.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти. |
| ањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав бл |
| е од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су уму |
| а тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свес |
| Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом. |
| е болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим про |
| о.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади |
| на.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, |
| и.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> |
| један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту |
| ре доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осв |
| крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> |
| оведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да |
| да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи |
| ску, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи са |
| довици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлеба |
| гледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај све |
| нам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96 |
| је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ ли |
| под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према |
| много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметић |
| итеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога з |
| р.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој |
| ?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, п |
| вштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отле |
| родни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да |
| Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="subSection" |
| господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једн |
| ићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбул |
| а критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но |
| од?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb |
| шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош п |
| египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобров |
| и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се в |
| из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих |
| ни?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи |
| о најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој. |
| , да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја п |
| ити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, ко |
| поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хо |
| S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{ |
| вакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дој |
| нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафан |
| " /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Фи |
| икалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на су |
| за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и у |
| Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено |
| аша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} |
| уштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се ни |
| почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, к |
| ну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била |
| њем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из сво |
| ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се н |
| ише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Д |
| оворника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у не |
| черње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дуб |
| ини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — |
| паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ва |
| n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— К |
| тиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже |
| отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и ње |
| рој „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb |
| еђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је са |
| а је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва |
| е....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испр |
| а гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису се |
| озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових в |
| портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружа |
| авање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то |
| у тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран м |
| ворио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа |
| .{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа |
| ком подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Те |
| иц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политич |
| ти, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi |
| ружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији прип |
| .{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на ми |
| стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо с |
| Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и |
| не пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> |
| д некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он |
| Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да |
| земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је |
| реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били |
| ј пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће б |
| баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му |
| о по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старч |
| > <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а о |
| државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму.... |
| ожеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек в |
| ену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше |
| пле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане. |
| Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти |
| } Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије |
| ророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби |
| а ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мор |
| ите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ ника |
| Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он ј |
| {S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, |
| нда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах зб |
| трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, гла |
| рате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало? |
| је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице по |
| Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга |
| овац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се кори |
| разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вих |
| Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо би |
| ете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао. |
| свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рек |
| а имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежал |
| ов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Бело |
| емо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он за |
| tle>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља |
| ричи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију му |
| ругу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрт |
| } Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, |
| , па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— |
| ан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас |
| једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако |
| рота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Че |
| ди.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто |
| не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изостав |
| о.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би |
| донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов п |
| пљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дв |
| ало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни |
| да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у буд |
| руга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се |
| ао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то |
| ри....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, |
| то подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено ч |
| да по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он поглед |
| би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће г |
| га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину |
| има што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај поса |
| је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} |
| ово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title> |
| мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, |
| , где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у |
| то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Ва |
| је и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно че |
| дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> |
| "157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се |
| хати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по к |
| гађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} |
| братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, |
| .</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајућ |
| и, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолц |
| е рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га с |
| едног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису раз |
| ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли ког |
| ав пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало о |
| нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона |
| оностаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на |
| Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних х |
| у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена |
| рни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у зла |
| је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— |
| </p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад ни |
| аш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то |
| права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и |
| или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — т |
| вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушниц |
| да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на |
| он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{ |
| била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо |
| рави.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражи |
| то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески пи |
| дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је м |
| д један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n |
| <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад ре |
| ено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; |
| гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикал |
| Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од |
| товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да наро |
| о исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви |
| и дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} |
| у попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се |
| <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму.... |
| ага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали.. |
| ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо са |
| погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дуг |
| аквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули чове |
| у сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или |
| тички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путов |
| шани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинск |
| ез крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова вр |
| сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему |
| и он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам |
| не како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру |
| 0" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих |
| љу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова д |
| решина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај па |
| } Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми го |
| чно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма как |
| чице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирско |
| с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако ко |
| т цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, па |
| су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим. |
| си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и |
| ајпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, сре |
| утовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где |
| — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на как |
| реме је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га |
| p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш ње |
| стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати |
| е као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у |
| n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одв |
| но били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о |
| у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа бру |
| ркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, свој |
| nit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту |
| <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем нало |
| о је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из С |
| едоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} |
| последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, по |
| ије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо сврат |
| /p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није |
| то, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас |
| нствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; |
| S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта с |
| а напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице |
| више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће |
| зе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ће |
| нам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— О |
| е у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је |
| b n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p |
| е свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше |
| код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао ј |
| с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То нај |
| ли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати. |
| о грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone un |
| о чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао. |
| м кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку... |
| се, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет с |
| ају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да има |
| о и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је |
| ин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше.. |
| и омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им |
| ана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су |
| да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, н |
| pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врст |
| ри му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> < |
| сницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и госп |
| у до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборов |
| жили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека |
| м шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном |
| жити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки |
| х је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команд |
| та....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од водени |
| и многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— |
| S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало |
| Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p |
| пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме |
| је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p |
| чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њо |
| ићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дла |
| ајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p> |
| метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити |
| е ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам о |
| вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљ |
| 89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки |
| ене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме ув |
| ва, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним пар |
| адикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао пр |
| м о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле |
| ке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би |
| рно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто од |
| отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по |
| тивници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу |
| овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... |
| и да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се не |
| и су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њи |
| !...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на л |
| ече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме |
| ва овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обра |
| {S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта |
| И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} |
| брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је н |
| лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шт |
| p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката |
| ако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дота |
| ате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S |
| не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до нед |
| , да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата |
| манет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} |
| n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето! |
| да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђил |
| га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим |
| онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђако |
| а се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да и |
| о што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господи |
| уд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени св |
| овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је |
| {S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и |
| о и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја с |
| S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он |
| диш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> |
| ћи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се |
| скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште |
| у ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу как |
| ање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док |
| цем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он ок |
| /p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименов |
| Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мален |
| ; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се до |
| ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — |
| {S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова |
| {S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он |
| ="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опаж |
| апетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозор |
| ују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно са |
| да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на ка |
| марио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— |
| у савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> |
| оакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то с |
| ушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар |
| “</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> < |
| Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу В |
| отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом леп |
| невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси |
| а у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми |
| Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б |
| ом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви пр |
| 54" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница |
| p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио ниса |
| Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних сед |
| д ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S |
| уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} |
| ј више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало од |
| >— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још |
| , а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што |
| о опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{ |
| Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и ње |
| т осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме |
| оја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код о |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!... |
| но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мић |
| са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле |
| узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, |
| ј друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гв |
| у од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог! |
| обно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да |
| јући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он |
| не имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове |
| мисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још |
| теван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра |
| } Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на остал |
| г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како |
| S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; ј |
| своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} |
| су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Ср |
| положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решават |
| се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSection" |
| Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и |
| ећ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочита |
| и ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли до |
| ом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопшт |
| е, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — н |
| дњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они |
| врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта |
| ала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, |
| поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?... |
| одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први |
| уди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми |
| уктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево |
| а вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без раз |
| човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање б |
| главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Ово |
| } Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више |
| жи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене наше |
| господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазива |
| те г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком сва |
| ка.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњ |
| “ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква рабо |
| се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан |
| то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте рад |
| полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S |
| то и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{ |
| капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Р |
| доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти |
| најем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај и |
| Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p |
| се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <mil |
| one unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником |
| ...{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни се |
| је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никакв |
| метиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...< |
| до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљив |
| уводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на оп |
| амера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а м |
| ренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву |
| и: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народ |
| нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Ср |
| више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разуме |
| ешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{ |
| рао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — |
| е и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш |
| о....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на ле |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи д |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља |
| е пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пре |
| ина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем н |
| а.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је г |
| иле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета |
| воје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у сво |
| м улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да |
| .</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p> |
| Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатк |
| добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог ви |
| {S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју тра |
| арочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју полити |
| } А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драг |
| е људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, |
| ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити |
| види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супа |
| а!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} О |
| ти.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} |
| ћи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао |
| , већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на |
| ечасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час |
| е нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола |
| жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!.. |
| народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у |
| p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јаг |
| ри морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове м |
| ета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отв |
| — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то оглед |
| ин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који |
| или, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коњ |
| жемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки |
| о, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се |
| " пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала д |
| им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је |
| га дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године от |
| 1" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни дру |
| а би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први ма |
| кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетн |
| е, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мр |
| и.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога наше |
| идиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да с |
| министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа мож |
| p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} |
| вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете с |
| } Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на те |
| к — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о би |
| док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ |
| онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је |
| а тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој |
| на чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо ради |
| икну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо г |
| — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{ |
| урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу не |
| већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим о |
| ...{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; ш |
| де их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за н |
| не чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мисл |
| а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капе |
| рити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, |
| е, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} |
| икали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину. |
| остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десети |
| ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, |
| о, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо |
| ких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати |
| ли, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису н |
| ..{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта ради |
| али и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине |
| ему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је |
| рква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и пр |
| учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узе |
| у и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти изво |
| белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Ка |
| својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а |
| мо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога у |
| еограда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставил |
| о ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одг |
| , покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу |
| езу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да |
| ме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме |
| е, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те б |
| да и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су |
| {S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано. |
| кционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, к |
| о суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени о |
| бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само |
| м.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од ју |
| се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како ул |
| и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у се |
| панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледају |
| о:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div type=" |
| itle>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „< |
| а једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те м |
| “ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и д |
| 82" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго д |
| влију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом с |
| на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с в |
| мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале |
| мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон М |
| што друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, упр |
| другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе у |
| иног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Ш |
| обрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} |
| ма свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако |
| кање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста враг |
| уше своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврд |
| ре, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су б |
| собит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац |
| па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац |
| — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера св |
| > <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била |
| ечено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и |
| S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p |
| Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</ |
| тро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде |
| алац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на р |
| S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо |
| истар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се |
| р вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. нач |
| тана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и |
| спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку |
| .{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је не |
| ек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела |
| се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије |
| ловима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити дру |
| > <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси љ |
| и, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манаст |
| т савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он |
| {S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од поз |
| сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих |
| смеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p> |
| уле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Ма |
| одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е |
| још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ |
| чине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав из |
| о пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две |
| ра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да |
| ог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко оста |
| ко их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог |
| !</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p |
| ад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео д |
| днем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, ст |
| афана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати |
| тежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> < |
| сле дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде |
| Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће |
| , газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив п |
| и за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да б |
| езета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да |
| аконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, |
| ико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А как |
| ..{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <p |
| а је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радозна |
| рује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title> |
| гледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се прену |
| задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје |
| д крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и |
| тичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да нар |
| >кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} |
| — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што с |
| Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово |
| многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавн |
| ог домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не зн |
| д какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре |
| ине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је ре |
| ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај |
| и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас |
| о, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би |
| један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— О |
| а св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула |
| њу пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена с |
| арко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се |
| „Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се пред |
| чка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </text> |
| арбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда |
| од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири дина |
| , те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чин |
| ју.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник |
| е?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима |
| а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ |
| е беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији < |
| :</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој др |
| орез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење |
| на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S |
| шњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанс |
| и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, |
| е страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску |
| сно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком |
| илне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има |
| уди; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, сл |
| , и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешав |
| оју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуп |
| моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покр |
| зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас |
| роду и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружн |
| ли то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Ист |
| и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни |
| и да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило |
| но ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку |
| } Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне |
| истар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Т |
| же? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што на |
| ико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део гр |
| ву....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> |
| Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела. |
| Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена |
| p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} И |
| ма...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак |
| врши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за из |
| ва луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине игра |
| , док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је |
| „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дига |
| пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!... |
| њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, |
| ш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а т |
| едњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро ј |
| замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не б |
| о казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас |
| он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, сте |
| } Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавра |
| су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу |
| ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа С |
| говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Б |
| је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари |
| ин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето |
| итости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому н |
| <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га |
| /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само |
| ају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али з |
| лим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав с |
| рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак о |
| која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја |
| н присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише ш |
| од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њ |
| а према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се бу |
| <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радик |
| знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газд |
| {S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијо |
| мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта |
| една — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да |
| !..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи |
| не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p |
| чио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} |
| е ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме |
| е може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртва |
| лежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. И |
| ао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p> |
| било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега |
| аклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо к |
| у газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле с |
| крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све |
| ијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас |
| и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно пр |
| " /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни к |
| их убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без |
| „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></ |
| ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у д |
| квир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зр |
| умео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се |
| а је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед |
| </p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шт |
| м сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеск |
| го премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гл |
| чи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и поглед |
| да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам |
| S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}По |
| очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће |
| стим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и јед |
| ог народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко д |
| о јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{ |
| ко доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и |
| е свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено |
| је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не дад |
| </p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, |
| ад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</ |
| ужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога сло |
| е обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај |
| смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А н |
| сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрес |
| очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошиц |
| S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели.... |
| нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе нек |
| руглу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што |
| адија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи |
| ...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Пол |
| ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> |
| мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белоб |
| омаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, |
| вожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога |
| , баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледај |
| лађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна о |
| p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="9 |
| удућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим |
| и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Ка |
| олинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је бож |
| ам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари |
| Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма о |
| није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И м |
| ије, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још но |
| ођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <m |
| S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу на |
| ће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао.. |
| битом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио |
| p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од т |
| екакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Раз |
| /p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграф |
| е.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> |
| ешим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Т |
| Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас |
| о што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша. |
| <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има |
| м жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да прире |
| о поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо позн |
| ..{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га госпо |
| n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дет |
| се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она ду |
| исао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас |
| нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских |
| али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у |
| је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, |
| та у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, д |
| у.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов оратор |
| од њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам ка |
| људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати н |
| другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад |
| ....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ј |
| елени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и |
| понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста |
| и ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и |
| три.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, о |
| ивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу тр |
| а вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са во |
| ена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима. |
| гове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна |
| отрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S |
| мо био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно дост |
| /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опа |
| векнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и |
| су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког у |
| ену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавал |
| анстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p |
| рата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено ва |
| своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да |
| уђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{ |
| и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по |
| га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слу |
| тима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је к |
| о је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не |
| отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусур |
| це му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се са |
| ег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до с |
| одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још дост |
| а није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је посл |
| ка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле |
| је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, н |
| ови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако |
| сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малај |
| икалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лан |
| Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, |
| обрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не в |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија |
| {S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада |
| ти, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не |
| ини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi |
| .{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако им |
| е....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, |
| бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је дост |
| тељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњац |
| </p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик |
| х темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им |
| усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци траж |
| то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога ниј |
| гов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвеште |
| жна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог правед |
| јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у мно |
| <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови с |
| } Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа стан |
| о ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава |
| стима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења... |
| нт“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — |
| ј друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да |
| xml:id="SRP18871_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао м |
| поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго... |
| рнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угур |
| се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикал |
| и — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, |
| Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је |
| ли и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против |
| зумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наш |
| не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе |
| савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би |
| рате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагов |
| X</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у из |
| и ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа... |
| твориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p> |
| да нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усе |
| неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, ри |
| {S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо ј |
| S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија |
| есто.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на |
| срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — |
| и самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није |
| огне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да |
| опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим он |
| груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ак |
| да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православ |
| остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрест |
| митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији. |
| клети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђевр |
| имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</titl |
| рђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и |
| он прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада |
| леним ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка он |
| д некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone uni |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном |
| milestone unit="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су |
| milestone unit="subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спреми |
| о; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Злат |
| оћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као |
| ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — |
| еднака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питањ |
| рапави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече |
| зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> < |
| политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред |
| а свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда |
| н беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробниј |
| смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он ре |
| tle>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„На |
| нцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа |
| тарост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— П |
| ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна усп |
| може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један |
| патишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море |
| , ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српска Не |
| <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не |
| “ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приме |
| тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не |
| лас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две п |
| хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румун |
| арочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хе |
| а благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="37 |
| ....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога чов |
| се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њем |
| S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за ср |
| ренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове кој |
| е <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Г |
| ат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да |
| дућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не |
| канско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. |
| и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, |
| и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, т |
| своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја с |
| кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онд |
| ала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио б |
| редности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета |
| лаго отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом ста |
| > <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div type="chapt |
| његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича |
| реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за врат |
| ради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било |
| .. одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и уч |
| > су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</ |
| Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја |
| а, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у каф |
| морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов |
| ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова |
| ацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру! |
| ћаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара |
| махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — с |
| странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк |
| ји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством п |
| раве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као тра |
| у мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто бе |
| ни дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је ба |
| рве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам |
| н се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се б |
| ошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, прим |
| Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204 |
| де почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегор |
| , господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се п |
| стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} К |
| тац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зе |
| се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам |
| жњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао с |
| икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало |
| ло.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} |
| ну, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Т |
| ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б. |
| ем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и |
| /p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они пок |
| ас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бит |
| нски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за он |
| народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се |
| S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> |
| ушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути |
| ину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и го |
| ше и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакн |
| ристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикал |
| излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ |
| кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас он |
| <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> |
| ера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи |
| тле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види ка |
| е ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се |
| а живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} |
| самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и уп |
| онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, |
| век мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> |
| <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, |
| жар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа |
| а се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову прокл |
| нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије |
| — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пек |
| еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону мол |
| вишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, |
| и Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...< |
| једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{ |
| е да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим |
| нари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан |
| и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотера |
| .. ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџи |
| посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноћ |
| тије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајућ |
| им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за ш |
| а стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дош |
| i> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>наши |
| едао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде н |
| ....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — о |
| хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере. |
| ише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се |
| победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза |
| говарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S |
| јим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће |
| — И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати по |
| ло пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— |
| мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза |
| аки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зн |
| теван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопшти |
| погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекн |
| } Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети |
| Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Б |
| шнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се |
| {S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћа |
| бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка... |
| за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкод |
| пустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар |
| да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту |
| „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone un |
| ислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Т |
| да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овом |
| Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:< |
| о плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље.. |
| пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> |
| би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре |
| ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У |
| Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати |
| одиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N |
| ледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" |
| вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.< |
| рану и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти и |
| ам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у д |
| а напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{ |
| ј претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, |
| е пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>М |
| а оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавка |
| у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што |
| S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао ка |
| у плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођ |
| е промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је пр |
| су могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Ф |
| ним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су |
| о су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, |
| сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-п |
| а слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле ниј |
| још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато пог |
| " /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме |
| адио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а |
| ти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помо |
| ћу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То ј |
| > <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>М |
| мбра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!... |
| .{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спас |
| у је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручк |
| би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> |
| гу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо. |
| осто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им |
| ма, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; а |
| кла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ов |
| /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се н |
| ом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S |
| њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је неш |
| им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљал |
| ио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто сувод |
| мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој сво |
| кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекциј |
| а у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте. |
| твори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму |
| одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема |
| оје се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, нек |
| } И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност н |
| о она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit=" |
| имљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. |
| слушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; |
| ож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је з |
| јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} |
| Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, |
| ребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо |
| p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти з |
| давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они сл |
| ....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мор |
| меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо |
| о њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и че |
| SRP18871_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочиј |
| 49" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијск |
| зи у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ов |
| анин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који с |
| ви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <p |
| Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па |
| } Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло |
| Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци от |
| 44" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад |
| Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кућ |
| ђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне у |
| то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих ср |
| још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког |
| ..{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и у |
| квом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку |
| Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} |
| Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да в |
| сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, п |
| > <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем.... |
| и, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајн |
| а вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио н |
| и шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ з |
| о је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ |
| чио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" |
| е трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, од |
| ом хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет |
| вори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је он |
| дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа... |
| Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се |
| ош нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путова |
| езу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то пита |
| турамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права ни |
| тним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опомену |
| м шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам б |
| а доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости |
| се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном |
| онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово н |
| је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} |
| ише, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порез |
| , он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{ |
| асти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот |
| ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, д |
| анесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опе |
| лако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Ј |
| ина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и |
| — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. |
| — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То |
| Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Вели |
| , је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е |
| цијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим |
| ме, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су сам |
| попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје.. |
| рицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</t |
| настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без прет |
| да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје к |
| — — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Не |
| и сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу |
| еш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите? |
| просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!. |
| .{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бо |
| власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен ни |
| ати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме у |
| кву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њи |
| илову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се |
| </p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да |
| има?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери |
| шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{ |
| Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш |
| опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај ка |
| p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а |
| капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се м |
| ..</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо |
| Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора ти |
| да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у |
| ицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана |
| Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</ |
| ити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није бил |
| а од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било мож |
| pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао и |
| S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би по |
| S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да сам |
| м</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужно |
| ца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо |
| је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до кол |
| ано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— |
| Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} |
| силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних зло |
| оја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десе |
| .{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној |
| ле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од с |
| штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— |
| цама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без |
| јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо с |
| га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о |
| ски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да |
| није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не |
| смо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Го |
| ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
| ју народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добр |
| } И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао |
| <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело |
| звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских сло |
| е — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И од |
| тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не |
| /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши |
| бори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта |
| слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</ |
| замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену |
| пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се |
| Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио |
| } Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео |
| а.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> |
| о не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те м |
| руштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посве |
| {S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама |
| припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих ре |
| жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освић |
| подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врс |
| оле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика... |
| ас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици н |
| p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти |
| мо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Б |
| ..{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не |
| мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’ |
| /p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту |
| ња — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....< |
| уца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу |
| ио, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите бо |
| олелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ов |
| је својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је о |
| И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је |
| .{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њем |
| оста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув св |
| лим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, а |
| ла.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам |
| Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Је |
| , и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгл |
| Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја са |
| на разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је поме |
| е је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му тра |
| /p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у ко |
| ко чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га |
| м је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} |
| прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да |
| реће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} |
| ности.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати |
| ила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} |
| <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!. |
| ипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет. |
| аре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вр |
| ли, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S |
| су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде |
| и, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} С |
| вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо р |
| му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се |
| 331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — |
| е није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, |
| <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со т |
| умњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да |
| } Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не мож |
| Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Сми |
| дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам слав |
| Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не |
| ио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији о |
| Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, а |
| и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А дана |
| ало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је |
| Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У т |
| " /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после |
| {S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије |
| куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је та |
| шице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јо |
| у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погле |
| тије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и м |
| на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледа |
| аш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео |
| ихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме ни |
| грешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики з |
| „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како |
| да госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива " |
| другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно |
| 6" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју. |
| кавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно иску |
| а чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља н |
| одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За пе |
| обратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме |
| с, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књ |
| и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви поле |
| Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у |
| ше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматра |
| можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Сув |
| пуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест час |
| .{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим ко |
| депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина п |
| дно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља.... |
| ..{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не мо |
| Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плака |
| ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могл |
| на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам б |
| ве речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S |
| ости!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} М |
| било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Он |
| — Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати |
| з разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте мој |
| {S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред м |
| ...{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само |
| а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p |
| еду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај |
| атриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност... |
| а вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на оч |
| ога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави с |
| Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од друг |
| а, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, врат |
| евајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у |
| там оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — |
| и и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Оста |
| <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — ш |
| реме....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у ре |
| деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај |
| и и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Ра |
| шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овд |
| скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пусти |
| ахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{ |
| ркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете |
| ека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гл |
| н гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не |
| а ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не |
| свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је к |
| акову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање |
| о, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, |
| радио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би |
| цу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињ |
| угој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</ |
| екати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не |
| крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај о |
| е викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујм |
| то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{ |
| о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази |
| хнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад |
| .</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} |
| ни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар |
| ни што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p> |
| ет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо |
| доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, до |
| ло ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој |
| о?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама д |
| су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље |
| .{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, |
| ро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити круниса |
| е срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и |
| да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде |
| озволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и мо |
| којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Па |
| н окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она д |
| Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" |
| ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним коли |
| /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пре |
| “ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он о |
| Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта |
| иватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Рака |
| прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе |
| воримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу |
| твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати н |
| ли ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег ст |
| а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рука |
| ..{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене. |
| Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега по |
| у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и в |
| а.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад б |
| и мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну св |
| огутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да |
| е стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да |
| ити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога |
| на, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била |
| а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу т |
| и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готов |
| та мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, |
| на...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су гре |
| и нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — |
| татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле.. |
| не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредња |
| тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а |
| о ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их |
| ....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се с |
| ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; а |
| га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S |
| те опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си |
| свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за шт |
| т на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездан |
| севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те |
| , — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њо |
| Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, |
| ком створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одб |
| ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коњ |
| <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ај |
| ељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Мора |
| улов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше к |
| на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне |
| .{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развр |
| ља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше |
| о о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митропол |
| или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.< |
| у руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, |
| нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, |
| а овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар |
| — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ туж |
| н није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте оч |
| , рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто |
| нас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте |
| з, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би би |
| и под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте |
| Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потв |
| Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> |
| орао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене |
| и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком в |
| {S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља кра |
| викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у че |
| :{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда са |
| данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не зн |
| ац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога ко |
| хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више о |
| ао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чу |
| , крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини |
| — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових д |
| , осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао |
| се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збо |
| е.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <p |
| n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, |
| S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја |
| волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> О |
| са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео с |
| у засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад |
| е би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш |
| ће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђе |
| етнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не вара |
| мери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не друг |
| <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида |
| из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што |
| у ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не с |
| ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се зав |
| тар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може под |
| лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за |
| тео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи |
| к угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учи |
| параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа разв |
| е писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као |
| Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, |
| а.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија тре |
| етар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло в |
| ти.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</titl |
| господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се но |
| >И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио п |
| препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нис |
| учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељ |
| арио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет |
| у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, госп |
| ...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџ |
| де настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то |
| лу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> |
| у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није бољ |
| вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах |
| ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од т |
| о хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да |
| сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Је |
| ед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносн |
| ца, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу д |
| у, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај |
| га знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога |
| нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од по |
| апетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје уч |
| </p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша |
| акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда |
| пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, ка |
| у траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S |
| S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од |
| но делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам к |
| у....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што ј |
| ка....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног шт |
| би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благо |
| >— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> |
| ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} |
| и:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p |
| наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у паме |
| клани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им с |
| марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле |
| се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што |
| овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у по |
| два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе |
| мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се м |
| и, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло |
| онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, она |
| алским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година |
| ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је |
| ана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо м |
| ог дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је дока |
| {S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit= |
| /p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо |
| доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разб |
| аткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни |
| руги, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ ш |
| ..“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих |
| ишта!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — |
| м, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? |
| жи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћ |
| рдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он |
| <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: |
| ју — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се превари |
| о.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. |
| се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било влас |
| е просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали. |
| ју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одгов |
| не, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вади |
| би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одле |
| p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, чов |
| > <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{ |
| та.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама след |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је ика |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пу |
| апредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде |
| .{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subS |
| {S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја на |
| вољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре |
| о ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој р |
| е неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Т |
| — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну |
| ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, |
| рисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је би |
| ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном |
| ђо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам јо |
| поруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово т |
| оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— |
| ?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; н |
| е појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим црт |
| есетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да |
| из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p> |
| Види га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека рум |
| у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у ко |
| за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше |
| се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељ |
| Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко св |
| це „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Д |
| ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова в |
| , оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, ре |
| ти од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мр |
| вом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим |
| цо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књиж |
| злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно |
| сподине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је |
| ће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} |
| его јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јо |
| не — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да од |
| о да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико |
| в и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p |
| а.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забаса |
| омести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више |
| ји но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте |
| даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; в |
| Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљ |
| ржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш т |
| не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да с |
| зиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се |
| едах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера по |
| тра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јо |
| е, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хв |
| е та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким об |
| {S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село са |
| а које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> |
| ћ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још ву |
| сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се |
| е народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало |
| олованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори |
| :</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шт |
| вот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес |
| се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је м |
| Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И са |
| ле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњ |
| ом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? |
| ј, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p |
| пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесно |
| е своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} |
| тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали |
| штинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше с |
| {S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде гла |
| ад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толико |
| а није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац |
| ас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура |
| ад другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и н |
| ед лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онд |
| коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Е |
| ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — какв |
| е Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је |
| м или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пир |
| , као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет ж |
| с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим ж |
| њетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, |
| ше је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детеш |
| дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам то |
| кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору р |
| .{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтин |
| е отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="subSecti |
| тити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде |
| р пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана д |
| огледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p> |
| и паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога |
| јпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће п |
| , кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напред |
| гли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпос |
| тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! |
| у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива чове |
| гова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она |
| аш напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују |
| мо осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, |
| питати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и а |
| S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше |
| ..</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад ј |
| садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопак |
| српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напр |
| „Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зов |
| адити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим |
| куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и ви |
| лова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов.. |
| ане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких п |
| су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на |
| одни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш св |
| ице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас |
| {S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобрк |
| они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> |
| прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са сви |
| би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, |
| оме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по нар |
| о је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чино |
| а закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као н |
| е и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја |
| рио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе г |
| але су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која |
| ла паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Са |
| апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога |
| Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, д |
| та Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мо |
| т, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду |
| с бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни в |
| још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве из |
| бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја п |
| а.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да в |
| калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бл |
| лима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као |
| би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, к |
| "125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућ |
| ције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре |
| рата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста веш |
| велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се |
| ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фир |
| , па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{ |
| >Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра ко |
| ездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како м |
| ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с изв |
| доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду |
| го, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас |
| ора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{ |
| сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек |
| памтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по |
| ајпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумад |
| ма, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао све |
| Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људ |
| оће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде к |
| акширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се чес |
| ика.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у |
| } За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му |
| механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се |
| воје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело |
| у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток ј |
| како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како ј |
| црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мно |
| рочица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори |
| Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> |
| шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја |
| азива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је на |
| јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим љ |
| нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S |
| ксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онд |
| з гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чарши |
| .{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страш |
| ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бри |
| ти један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч |
| соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је |
| ну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је |
| чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацел |
| тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — под |
| .{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказив |
| ? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нариц |
| нано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка к |
| рт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему бе |
| да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, пови |
| хову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетел |
| врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад зал |
| /p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пр |
| главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да |
| ија овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мис |
| ла смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сам |
| је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} |
| оме селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст |
| ом механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико |
| p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим |
| bSection" /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две циг |
| pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с |
| нети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> |
| по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“ |
| видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с |
| јем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веро |
| а ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао |
| то ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће |
| риво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам |
| какви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња ома |
| — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Нек |
| } Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан |
| гова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, исти |
| како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо.... |
| аком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији на |
| е дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мог |
| Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} Т |
| II</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу об |
| ="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању |
| ограду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... пов |
| ало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати о |
| S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напред |
| игурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перив |
| брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео |
| емо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... |
| ада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђи |
| ђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће |
| Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Н |
| и њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти она |
| <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb |
| рековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упита |
| > <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну ова |
| {S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је |
| ле два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је прогово |
| ....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак |
| : „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се |
| p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пре |
| у у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „озд |
| рачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је |
| ега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, н |
| .{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро |
| А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави |
| с.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље наро |
| Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да |
| S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у |
| ју.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком |
| , кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Зб |
| гана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он упра |
| у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вул |
| истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} |
| ш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не |
| ебали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је мора |
| јеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта |
| олитици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвеште |
| птембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на опту |
| осиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> < |
| 348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Мин |
| ст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; о |
| рбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и |
| о да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да |
| мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одје |
| је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њ |
| ј се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".< |
| на и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њем |
| или....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима |
| о је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S |
| најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — |
| а што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио.... |
| о је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ет |
| Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Ра |
| анет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као |
| конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом |
| ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја вол |
| <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала |
| у страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очи |
| е једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с час |
| } Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, |
| у преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ић |
| ешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В... |
| и.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе |
| отира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати пот |
| ћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, |
| тоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме к |
| Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} |
| инили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су |
| у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке |
| е.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} |
| убимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у п |
| но искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она |
| S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Пог |
| ма гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала пог |
| ари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Ј |
| чео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па нека |
| брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је т |
| блесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди |
| реба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</ |
| — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за т |
| се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна би |
| /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их. |
| о што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Сл |
| среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојк |
| внога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он ка |
| А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све |
| беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> < |
| већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати |
| сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад |
| Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Вид |
| поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако ра |
| ин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим |
| а источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} А |
| сланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, |
| рк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо |
| а лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које с |
| о овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Бо |
| жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} |
| ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се н |
| водољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дуг |
| да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Ал |
| ласници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм с |
| ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} |
| у испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p |
| а оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој река |
| основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом част |
| </title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> < |
| ели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у |
| ?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек |
| ислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са и |
| нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву сн |
| к је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="2 |
| аца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на њего |
| но се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год от |
| то и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи |
| ду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошња |
| Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р.. |
| свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке. |
| саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први |
| јано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији ре |
| о се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао |
| дземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти оч |
| ога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би |
| еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од |
| ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ прог |
| e>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо |
| ош ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је каза |
| {S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава ниј |
| ме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да |
| Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и А |
| — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему |
| нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} |
| несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стак |
| ..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајан |
| > <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној стран |
| ао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љу |
| Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Ма |
| ину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} |
| а.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак |
| м ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што бац |
| аоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мал |
| е кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, |
| .</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — |
| p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу |
| елике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она м |
| {S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Т |
| па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аус |
| о рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му |
| 7" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у гл |
| ти.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је др |
| ти, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то |
| Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> |
| нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, п |
| .... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се к |
| оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван п |
| њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За |
| м срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... ве |
| ући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шап |
| а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата |
| Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је би |
| е овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе бран |
| {S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи ди |
| књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавал |
| ле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} |
| кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збаци |
| чита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда |
| побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он х |
| , и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није в |
| рхиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Не |
| и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; |
| смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су |
| човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар |
| а једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад |
| S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — |
| му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — |
| радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе ни |
| ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кмет |
| гао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два |
| њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, гов |
| је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, |
| .{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше обо |
| сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли |
| >— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако |
| важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> |
| !...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће от |
| па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас |
| {S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер б |
| на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb |
| .</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Ф |
| му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе |
| дна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обе |
| хнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још |
| доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — о |
| Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле м |
| не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павл |
| ше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти с |
| аш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах |
| ље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S |
| сле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Фе |
| ош нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном врати |
| иће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле меха |
| те, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо д |
| хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до са |
| омили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме. |
| а ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, |
| оуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ов |
| а ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут с |
| У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу ст |
| је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник. |
| n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и ис |
| , пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благ |
| ало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, рев |
| и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сорто |
| ца.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" / |
| о сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавањ |
| трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S |
| љају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му д |
| о једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. минис |
| овори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да |
| к и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветиц |
| а да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она с |
| тим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а најви |
| ко ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насме |
| хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S |
| и чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је |
| у отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича |
| но његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмица |
| себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако |
| , и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља |
| м тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из њег |
| беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је |
| !...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, |
| подин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, ста |
| а се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је |
| вим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнул |
| на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послу |
| и му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још |
| о забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко |
| се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — |
| Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога вел |
| ожењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко с |
| ико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не |
| ах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим |
| pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги |
| окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њ |
| не мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта |
| ој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту не |
| а је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, |
| n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови |
| овољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе н |
| рктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња |
| парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се |
| пу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...< |
| један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“ |
| нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме |
| .{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част с |
| tle>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прили |
| > пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Рус |
| једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској ка |
| вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради к |
| се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових с |
| ош тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и |
| и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како са |
| ди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоћ |
| е пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} |
| трос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Вас |
| нако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило |
| много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се |
| ection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној с |
| b n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели |
| а пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред с |
| е оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> < |
| <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њем |
| ира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиц |
| а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опаз |
| е говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога ви |
| , али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне |
| одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос |
| очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост. |
| {S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спушт |
| тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У о |
| .{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо не |
| жђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> |
| ли, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Ов |
| и; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онд |
| а ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а св |
| {S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном |
| брк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадн |
| огло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле ру |
| ета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, |
| му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У |
| вало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мис |
| о може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику ј |
| днем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћ |
| рогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога б |
| прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешт |
| д ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар |
| ао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо об |
| беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли ко |
| што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врат |
| } Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — з |
| !...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p |
| S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцк |
| противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веров |
| у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} |
| ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре |
| хну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— |
| но не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори |
| ко ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, х |
| p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно |
| {S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</ |
| ?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесе |
| ај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а д |
| у још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снаго |
| а.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је би |
| ке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из ка |
| еним...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. |
| } Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="32 |
| ет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо |
| мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и бед |
| ела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бо |
| се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви |
| и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су |
| сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" |
| дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима |
| е.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, н |
| каква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пиј |
| с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, |
| а су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им |
| b n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и пси |
| ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, |
| estone unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она заред |
| арише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разу |
| ји није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто п |
| — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару |
| </p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, оса |
| ну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и |
| е већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело |
| мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као св |
| ле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не ди |
| хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кал |
| ио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и |
| ба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сли |
| > <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перив |
| itle>Српска независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за нар |
| bSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом |
| моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} |
| могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне... |
| Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа гос |
| чене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет |
| сле једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим р |
| овори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче по |
| о никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="subSect |
| умитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p> |
| дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би в |
| школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... з |
| а, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да ј |
| Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се на |
| ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено з |
| а Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... < |
| ли, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву... |
| !{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај ма |
| лаго мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</ |
| tion" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица ов |
| не крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје пол |
| и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви своји |
| овичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух ка |
| ј је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни је |
| тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа |
| истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној |
| станио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало г |
| оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете |
| чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би |
| .... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} О |
| е у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Глед |
| <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она |
| <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредња |
| исмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разгова |
| ли на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више п |
| е г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори о |
| радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор |
| нде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у д |
| раво велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} |
| и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да |
| е, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео |
| лис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за в |
| ела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је |
| Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још |
| Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе. |
| ана код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...< |
| е....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога истога |
| S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више н |
| лску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе |
| ни познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, |
| дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доб |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола оног |
| е би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариград |
| ише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да |
| ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате |
| у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од то |
| и као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се |
| арска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишт |
| е казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" |
| тао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му |
| е неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток |
| а новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n= |
| !{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Х |
| n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али не |
| пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тишт |
| као — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је |
| Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч |
| ла какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p> |
| беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном разву |
| а Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је |
| ња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила |
| је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице. |
| а.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу прв |
| беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> ј |
| теље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква ко |
| је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обело |
| е.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај погле |
| p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара |
| Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка |
| ти за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих |
| </p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док с |
| <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је коли |
| ..{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судб |
| нији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S |
| то, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мал |
| реденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би ч |
| ио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је па |
| умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребр |
| шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаш |
| ки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад |
| Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни |
| д онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине |
| улови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па врагола |
| и ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеш |
| жбу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p |
| за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једн |
| ала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги |
| не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</ |
| ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стева |
| бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити |
| г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуш |
| соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да пров |
| класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том миш |
| ала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — ос |
| ги пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се ниј |
| </p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под стол |
| деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скот |
| Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па |
| рстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSection" / |
| а.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То |
| le>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој ј |
| а да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте д |
| упцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, |
| има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћ |
| петан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, |
| си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вра |
| , да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Д |
| .{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборим |
| к си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p> |
| а рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што |
| онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацил |
| S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више... |
| стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Ка |
| S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они ш |
| о воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошл |
| о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила |
| тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га |
| Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан |
| нило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича |
| и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица. |
| се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусре |
| је имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не |
| а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао д |
| је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад оти |
| ав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" |
| овољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који |
| ватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit=" |
| ајстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо |
| о и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?! |
| свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико |
| гледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} М |
| </p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти |
| , истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи |
| који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикали |
| одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему сам |
| забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било ни |
| му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} |
| Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако |
| речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићо |
| киде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> |
| оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; |
| ћ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би н |
| у.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахи |
| ећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво |
| ећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво |
| :</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми ј |
| стави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од н |
| е с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, |
| Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио ол |
| ...{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на |
| ubSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио |
| цу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо п |
| дине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем |
| личио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се в |
| p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано пр |
| хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — по |
| чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div typ |
| S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута |
| Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — с |
| и црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу. |
| е изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и кре |
| ао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бит |
| ћ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће |
| unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвешт |
| зио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га за |
| рпској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Мин |
| стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви з |
| је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су ј |
| да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања досто |
| у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ух |
| се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом |
| гови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човек |
| еног израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу |
| </hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва ј |
| ика — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје |
| рталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се |
| — Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у С |
| је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш |
| с крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично пог |
| ас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолск |
| шао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И то |
| у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру |
| собито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да м |
| из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским д |
| азликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло |
| наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— |
| врати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: дол |
| мина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља посл |
| а, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем |
| S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу |
| нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђил |
| етњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога |
| да кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неко |
| било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и о |
| е пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одве |
| доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден |
| му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја к |
| била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злат |
| Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама о |
| нети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква |
| ене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно ц |
| оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али |
| без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рач |
| штини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две |
| акон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} |
| ј је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије |
| гледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он |
| да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамиј |
| нити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају |
| а јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако мож |
| м појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни је |
| зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам к |
| ео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче за |
| викивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" |
| S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су на |
| {S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} |
| на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Францус |
| рањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад г |
| 37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га неста |
| беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и |
| први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone uni |
| } А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, г |
| а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да |
| } Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div ty |
| е молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он с |
| у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} П |
| нела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе |
| пут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послу |
| ало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћем |
| да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов ко |
| Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном |
| .{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} |
| долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест. |
| па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по |
| и.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карт |
| говори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{ |
| аилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, до |
| амог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га с |
| уди необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво гр |
| у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоци |
| м се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да |
| лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стар |
| е, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, |
| х и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђе |
| оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Вра |
| њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За ти |
| S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S |
| е.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме и |
| м путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе ка |
| и и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровид |
| и?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога поб |
| <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа |
| ’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одго |
| ндур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је |
| ј, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад д |
| ало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под бре |
| „Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали с |
| х ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где ј |
| исак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тра |
| еђашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножиц |
| , заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</ |
| вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром |
| {S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и |
| сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капита |
| би већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али |
| рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на |
| онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље |
| ема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово |
| кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а м |
| >Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} С |
| је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте сл |
| ..{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За |
| ере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људ |
| исмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, срп |
| етан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испита |
| тац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p |
| p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада ј |
| оје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „ |
| ; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.< |
| шки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S |
| јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је |
| — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један бр |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је с |
| трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је |
| о о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у се |
| ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара нас |
| а каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу |
| Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназиј |
| еше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не зн |
| врти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} |
| н.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио про |
| нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом з |
| арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" / |
| прати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитељ |
| е — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да вид |
| ватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто су |
| лити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div type="ch |
| га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте о |
| ма ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону |
| ја и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџб |
| су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} О |
| tone unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта |
| адну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни |
| ужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах неш |
| зе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћинов |
| година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тог |
| тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да |
| одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпу |
| а га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри ота |
| pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S |
| .{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за |
| ом.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не |
| уши кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С време |
| м неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као кр |
| ху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно за |
| .{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — уп |
| ма већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Е |
| {S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица.... |
| то очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} О |
| с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој |
| азе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да |
| Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{ |
| очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" /></ |
| а.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабе |
| ам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговешт |
| Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изос |
| уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отиш |
| а.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да |
| ати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да на |
| и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p |
| ичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам од |
| ао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао |
| p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слав |
| о, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће |
| а шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на |
| кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; |
| ешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви ра |
| у, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има |
| најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зе |
| На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи |
| тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша км |
| у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро ма |
| апетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту о |
| изала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не |
| сти.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо |
| е од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је |
| >— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — |
| заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{ |
| тао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што |
| ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хт |
| место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу |
| а, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седе |
| тици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један госпо |
| човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} |
| о нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S |
| звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> |
| ак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недав |
| је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи п |
| њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји о |
| ов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре |
| вене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равн |
| ш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла. |
| дсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на |
| и много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи |
| то да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја |
| бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; |
| о онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каме |
| ском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узви |
| о бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај |
| .. шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с |
| развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечер |
| е живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мај |
| жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? — |
| до, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили њ |
| сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, |
| Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се |
| ад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој во |
| разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p> |
| ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — д |
| pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о о |
| Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна |
| акарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с |
| ад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — ко |
| и.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као сн |
| , не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{ |
| је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патр |
| то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим ствар |
| чијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одра |
| — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а с |
| да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма |
| <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да к |
| сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети |
| лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за р |
| ји.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или |
| ту чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Ох |
| није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега не |
| ради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и т |
| право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо |
| то <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на |
| појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море т |
| тим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се |
| Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тут |
| је.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли |
| ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај нар |
| преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слуш |
| поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што о |
| о књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим |
| литички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, |
| беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била |
| стоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљ |
| нко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb |
| <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Ме |
| је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода |
| емњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, н |
| свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуац |
| и се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али |
| </p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <p |
| ала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше |
| истре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је |
| човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</ |
| , и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову |
| и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" |
| реба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта |
| ена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их с |
| итав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђу |
| лађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„............. |
| о.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста по |
| тар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теоф |
| преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговор |
| >— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?... |
| ко срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!.. |
| а ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па п |
| еном лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „б |
| о тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би м |
| тока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и с |
| таде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је |
| ела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капет |
| ила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <mil |
| пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких |
| на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p |
| земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати |
| збојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво |
| } Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га д |
| иста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а б |
| је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохиј |
| о се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да |
| м, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео |
| {S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га |
| се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су по |
| о год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и про |
| дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не |
| н је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жељ |
| чекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је д |
| прскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, ка |
| дити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог х |
| ју с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег вра |
| врзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем м |
| Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио |
| се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?... |
| ом а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!... |
| "22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија ок |
| Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{ |
| је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!.. |
| а ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече с |
| ца мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми ј |
| м баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа з |
| рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта |
| ржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни |
| шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неко |
| Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Предст |
| и — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а ла |
| е знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је |
| готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је |
| с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пут |
| о је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упут |
| ection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђ |
| рима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неко |
| се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а ка |
| само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, |
| а он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И |
| е тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Мл |
| у.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чу |
| не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџид |
| е као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком нераз |
| нас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Т |
| Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>О |
| ла златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо са |
| дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао једа |
| као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дука |
| ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S |
| ијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и |
| гу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> |
| } Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они |
| седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по с |
| а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јасла |
| нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} В |
| ри пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочи |
| ци „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације. |
| е пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су н |
| пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је треб |
| догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајник |
| 8" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми |
| ....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад в |
| и лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочи |
| предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не уд |
| онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> |
| n" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео |
| а....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море о |
| } О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је т |
| траћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошу |
| били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, |
| p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — о |
| ко те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по ди |
| ?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало о |
| ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В. |
| емо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</ |
| и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби н |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Ко |
| га и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ј |
| сило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је о |
| <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динар |
| Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао |
| штину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече с |
| > <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... |
| ј синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би мога |
| а....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S |
| Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад |
| , намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек н |
| ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још |
| ле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p |
| к и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г |
| какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девој |
| бурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као г |
| и што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски с |
| а, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад |
| као бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p |
| {S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> |
| не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— |
| колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ог <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрча |
| ецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми |
| и.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био п |
| вре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца. |
| та се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако |
| свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milesto |
| сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба |
| и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и ко |
| параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и |
| — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чел |
| </p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p |
| ле турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитв |
| одини — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен |
| и судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман б |
| је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако г |
| икали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве бесе |
| да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и за |
| ше, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и |
| S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо |
| цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— |
| било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не уп |
| ародну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, го |
| већења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — |
| ..{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> |
| могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и ви |
| послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да |
| ростијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу. |
| рало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на |
| о увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па |
| p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да |
| не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш? |
| е држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне |
| омео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она |
| је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување |
| реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно рад |
| да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је прот |
| јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека |
| могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чи |
| до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред |
| d>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту н |
| , Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њ |
| То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво о |
| о посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала зл |
| ...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто ок |
| .{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је ро |
| авно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њи |
| чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мен |
| тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> |
| ад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано |
| ди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет оста |
| ојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Б |
| вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Сто |
| " /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p> |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет завод |
| тар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше з |
| а је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио. |
| о је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овд |
| је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо у |
| ш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао ов |
| са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква бари |
| не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута при |
| игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мо |
| се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу с |
| је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз ост |
| их отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{ |
| неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S |
| моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових о |
| ...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики пат |
| и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста |
| арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p |
| онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па ка |
| вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би о |
| о ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не |
| само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, |
| странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г |
| и борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Беог |
| <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме |
| прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа |
| анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мир |
| д ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осме |
| ..</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак |
| а осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох |
| } Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title |
| рекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она м |
| удију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S |
| ког орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурни |
| ....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на |
| се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам |
| срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <mi |
| ве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај |
| заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, |
| е што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и дав |
| овика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb |
| о, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{ |
| ли колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а |
| ин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противник |
| а другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас |
| и овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу |
| јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год чо |
| — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске кра |
| ли смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни |
| то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју |
| ери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашо |
| не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, ко |
| о веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој си |
| title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не |
| одолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљ |
| Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто н |
| Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за б |
| но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносит |
| Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSect |
| дала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{ |
| свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим |
| ариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— |
| јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p |
| е на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беш |
| ођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу |
| е питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно пр |
| тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо |
| , али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они |
| великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је би |
| ита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} |
| мели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „са |
| та је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном дес |
| ноги гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми |
| по пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта в |
| А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката... |
| , Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Н |
| то већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине |
| де образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћ |
| То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и км |
| које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су |
| , митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око б |
| Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; х |
| За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту |
| 13" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао |
| тану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и |
| цама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Ј |
| p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— |
| Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова н |
| ка канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капе |
| наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је |
| је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, |
| о је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештеник |
| ји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и уч |
| , господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Бог |
| а пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Ме |
| мо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај |
| сподине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод н |
| жала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху от |
| северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондаш |
| се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да |
| — Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пре |
| ити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога |
| о се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, уз |
| , не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у |
| .{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих своји |
| шке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског |
| стељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметн |
| ојом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и прија |
| једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљ |
| а тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам гор |
| осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног |
| стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности че |
| онак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и д |
| ико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њих |
| p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{ |
| , и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али шт |
| </p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> < |
| Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p |
| љана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} |
| ог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Фе |
| св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље ре |
| творим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{ |
| м.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао.. |
| редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас |
| своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, д |
| а нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом јед |
| пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љ |
| оституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и ње |
| од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго ч |
| ут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три |
| ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без |
| но место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника ш |
| ти.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> |
| pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије |
| политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са |
| Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и ње |
| и сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило. |
| milestone unit="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} |
| осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаб |
| им дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметњ |
| и бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{ |
| око уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на ш |
| постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за |
| Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Та |
| апредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добр |
| S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врст |
| ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с |
| рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} О |
| чтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди м |
| лиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна |
| вор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање |
| Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске |
| зни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се |
| о, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с пр |
| га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке м |
| .</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш |
| трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је кри |
| је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампа |
| бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да св |
| S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град |
| чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прожд |
| ирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је |
| подине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Пове |
| полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака |
| > <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, |
| у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужн |
| скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најп |
| д ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је |
| ше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су |
| кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> |
| ење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поно |
| азивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најм |
| скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да |
| ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он |
| не, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром иша |
| птембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало! |
| ви је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског |
| во је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад |
| ="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник р |
| еше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа |
| к био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој бе |
| ка волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће |
| право понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак |
| томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. м |
| ег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди |
| ао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да |
| излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} |
| му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога |
| ="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то |
| о с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спре |
| ан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Виде |
| е, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом. |
| мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд о |
| еше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авл |
| тац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ |
| ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид |
| нај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радика |
| путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Ј |
| о би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="sub |
| е пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафа |
| .{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} О |
| т Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни |
| а је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Т |
| либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало |
| газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам м |
| еме, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она нес |
| рему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начел |
| >Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан |
| — Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} |
| ва лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{ |
| е тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била си |
| беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} П |
| је мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак |
| к ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} О |
| а Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> |
| ену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користит |
| уги стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску д |
| у пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{ |
| ије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу с |
| имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак |
| прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и |
| ек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега! |
| томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најп |
| а једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“. |
| } Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очим |
| н према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. |
| вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао. |
| p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p> |
| умитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исто |
| је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо н |
| једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да |
| осао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" |
| .{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ д |
| </title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога |
| ао да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћај |
| они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина по |
| чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред |
| „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рип |
| Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођем |
| себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S |
| ко једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„А |
| га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би р |
| Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> |
| Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку |
| рактиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је |
| си у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који |
| службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три |
| е, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша |
| вром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, |
| .{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео меша |
| етан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа |
| ање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ |
| је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а |
| еда у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и пл |
| p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још ј |
| иле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са |
| тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је |
| а да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог |
| ице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} |
| слио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употреб |
| >Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комун |
| лима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Ост |
| ог Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим |
| рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одр |
| о је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} С |
| ар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како с |
| ено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од сти |
| ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о то |
| Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S |
| Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П. |
| Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су дв |
| } И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шт |
| у?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако |
| вором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говор |
| ; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову |
| к.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумњ |
| ша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} О |
| вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи д |
| Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља |
| ако чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не |
| ршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напре |
| говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми |
| у пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Ст |
| де Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S |
| тели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслу |
| е неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној п |
| мак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа |
| едседник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу... |
| час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан до |
| ad>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с |
| и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми |
| шу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а ј |
| прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега |
| могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле |
| ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и гов |
| ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — |
| Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г- |
| ...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То |
| .{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, |
| ешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кр |
| ...</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пу |
| није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубрик |
| људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и неч |
| сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а м |
| е заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош л |
| авао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с |
| {S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Шт |
| деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму |
| а свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одра |
| друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ј |
| е од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године |
| ве године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђев |
| крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} |
| !{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лиц |
| све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <p |
| аш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по |
| ша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; |
| ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их |
| да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов |
| љу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има в |
| и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра |
| ак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И в |
| /p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака с |
| Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И он |
| ну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p> |
| м; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> < |
| чијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем ка |
| .{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико с |
| ешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре обра |
| вију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете ч |
| забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркв |
| као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтин |
| ла...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... |
| о беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, |
| уд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена |
| ити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху |
| ње Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{ |
| То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто |
| ик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога о |
| инистар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на |
| имназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али с |
| оворе свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч |
| ако се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школ |
| {S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово ј |
| осподин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још ту |
| тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије |
| рав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они |
| ости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно |
| на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан... |
| мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беш |
| су разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, |
| } Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А |
| И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон |
| ле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса ду |
| је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт. |
| о више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак од |
| мртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ов |
| ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како |
| ту.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, |
| гао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам по |
| Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како |
| све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— |
| S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p |
| игурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче |
| Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} О |
| .{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју виш |
| ише од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Т |
| о; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожењ |
| чи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и То |
| {S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по |
| ио је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњак |
| unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега |
| еше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., |
| не посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <mil |
| <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док |
| друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута |
| службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> |
| леј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S |
| селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти ј |
| е.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била |
| равно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па как |
| књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке |
| ....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да |
| је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је |
| кон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а су |
| одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дв |
| шао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; |
| Section" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од прео |
| Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте |
| ано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Сувод |
| За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба |
| аку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово ниј |
| од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би ч |
| у црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске |
| > <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућа |
| ит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога |
| ијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која в |
| > <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Кр |
| ца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, |
| није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле.. |
| напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздрави |
| {S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, |
| unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <mileston |
| се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb |
| блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се |
| ледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирк |
| ји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља оном |
| Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламен |
| Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, |
| stone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим |
| е зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сар |
| у — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" xml |
| игао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Ш |
| коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кме |
| рође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као |
| м, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте |
| а, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек |
| са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним сел |
| се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Не |
| у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је нап |
| ише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“. |
| робудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један под |
| ажи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, с |
| е дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, шт |
| канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ва |
| овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи |
| Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су |
| жар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја. |
| ува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то до |
| о, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} |
| народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Нар |
| } Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - |
| > березински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Рус |
| о се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога с |
| ке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по кој |
| је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</t |
| престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што с |
| tle>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом од |
| и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — има |
| своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Пог |
| рило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали минист |
| у приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме с |
| ти лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појав |
| је предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се бе |
| н у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо пева |
| снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутн |
| } Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка с |
| нас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упаш |
| рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђ |
| предњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је |
| се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше с |
| те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није бил |
| аимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је |
| ио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Бело |
| > <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за окан |
| кову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, |
| ко је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и свак |
| дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње вре |
| "236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лак |
| јпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк |
| говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и држав |
| осле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама ни |
| е, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митр |
| а побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — |
| Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом |
| ко без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни |
| ш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошт |
| , ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа |
| p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко каз |
| вести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеш |
| ју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катар |
| несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији |
| делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но ка |
| ја ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми с |
| ставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране п |
| није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски дру |
| рти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето з |
| распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто с |
| у и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наш |
| оду, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да |
| рме и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су |
| оме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истури |
| ..“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су сл |
| д видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSe |
| з питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни |
| ати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми пу |
| тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те године |
| кали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима |
| севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људ |
| осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч |
| ицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вуло |
| као, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуц |
| о на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, т |
| ауци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак м |
| рило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — д |
| {S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и |
| </p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" |
| џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка поли |
| о своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" |
| а у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, |
| <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, |
| бера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега. |
| бог неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спров |
| затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> |
| — Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се м |
| завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p> |
| ва од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је |
| уморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволе |
| ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згодниј |
| S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} |
| редсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на врат |
| отешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор н |
| >Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас |
| ли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му |
| а Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу |
| који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} |
| .... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да т |
| оби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру |
| ма видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина крив |
| савелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На ов |
| а белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и вра |
| упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је к |
| у једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам |
| мети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже |
| it="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан В |
| — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на дал |
| но.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На зб |
| аже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако |
| пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће м |
| рство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њ |
| ад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговањ |
| езу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо |
| о је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milest |
| су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба... |
| /p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко |
| тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>К |
| ло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Зл |
| је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на |
| е искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну пе |
| олској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како об |
| отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке неде |
| milestone unit="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; рав |
| {S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — |
| ила су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — прав |
| да би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо м |
| ику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па |
| никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба д |
| своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хт |
| а само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не |
| дне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један друго |
| ста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеш |
| огодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши |
| сто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеи |
| а Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српск |
| облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, |
| оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што |
| ...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога ви |
| краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук |
| беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{ |
| о је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај про |
| се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је п |
| та један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васк |
| е горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, тре |
| ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у ист |
| то замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{ |
| "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радика |
| у болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши |
| напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" / |
| {S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро |
| јпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није мога |
| а....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђе |
| реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао ист |
| о и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — пр |
| дњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црк |
| ати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема м |
| милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духо |
| стри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам |
| забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, |
| рица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се |
| тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, |
| итал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б. |
| ра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, |
| у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у се |
| ој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механ |
| о смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он хра |
| зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год |
| ни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо |
| старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиљ |
| <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од прост |
| <title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод ру |
| и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци |
| — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} |
| .{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Шва |
| злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу д |
| ићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. |
| лим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене |
| , ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> < |
| д „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу с |
| онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око |
| у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век до |
| у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у |
| ли су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад |
| је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— |
| све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S |
| ! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учи |
| се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} |
| 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четвор |
| једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насуш |
| , да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који ј |
| } Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви ск |
| потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе |
| а срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунац |
| га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — |
| је.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе сво |
| човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз она |
| Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално |
| едном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене |
| ало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право |
| н управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лиц |
| два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова п |
| боље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна о |
| а дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, |
| ичао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га |
| н! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му каза |
| рилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} |
| изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div |
| женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле ј |
| манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> < |
| а држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то |
| ни но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот |
| } Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њо |
| гледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да зб |
| на!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Ка |
| евера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се о |
| онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко она |
| брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он |
| .{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо |
| брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пош |
| и....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог распо |
| днине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила ни |
| како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> |
| не нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да по |
| ства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Ср |
| његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосве |
| ближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог пра |
| ик вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да |
| највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички поло |
| елеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе |
| ју питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је |
| а била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</ |
| о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p |
| , а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам |
| назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки |
| г канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако |
| о што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, к |
| тварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} М |
| {S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би |
| казује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто |
| ашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом |
| учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем |
| p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни |
| ло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јо |
| се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих пр |
| раним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о |
| те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <p |
| штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, го |
| ити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172 |
| ом Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb |
| n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, |
| о учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. |
| ез ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ |
| е.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S |
| очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном р |
| акон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одист |
| хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кав |
| је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се д |
| ијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што |
| а које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекруп |
| глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Н |
| то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за |
| је ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{ |
| вај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиг |
| b n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златин |
| <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></ |
| ке!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица о |
| већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оста |
| а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Ост |
| , да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а |
| ој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало д |
| ле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је жел |
| јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га д |
| — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је |
| дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим |
| ази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа бил |
| еосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан |
| амо су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шиш |
| света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, по |
| ују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва каф |
| као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.< |
| т.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју р |
| ице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владич |
| ега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" |
| окожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окрену |
| ....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, мал |
| се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и са |
| p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она др |
| онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопр |
| — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванци |
| </p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="su |
| несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме за |
| — Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема |
| оцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и |
| лавља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и |
| Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном |
| мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокр |
| /p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да |
| то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутвако |
| и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то |
| 174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им |
| pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?< |
| аше:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ о |
| >Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо |
| нона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву ос |
| не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд |
| накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, зак |
| ст.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="30 |
| ст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох |
| јненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{ |
| из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ п |
| о сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S |
| господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак |
| Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су. |
| обом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, ил |
| у боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но |
| шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{ |
| ицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим зат |
| Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га |
| хватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник |
| азмишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечно |
| она Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само с |
| е нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа |
| раљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја.. |
| ко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој |
| ва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи ман |
| кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само |
| пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на с |
| ад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се |
| ем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p |
| .</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору. |
| се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане из |
| > <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће |
| иоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаље |
| народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим |
| ке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарб |
| ило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале р |
| вако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно |
| јте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати.... |
| аквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{ |
| >— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим |
| >“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта |
| блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојан |
| /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег г |
| е занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— |
| ликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ зна |
| .</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n=" |
| устријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да мак |
| чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке тре |
| ико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кре |
| разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{ |
| други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... |
| ма из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких свој |
| танује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија м |
| он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда |
| , да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права |
| се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмањ |
| итећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче |
| ог нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је ова |
| оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда |
| 51" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочи |
| немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она поглед |
| ичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег пр |
| е баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући |
| ур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{ |
| водолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb |
| ан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p> |
| /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оно |
| ате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они з |
| Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасн |
| је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{ |
| ...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb |
| пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Та |
| рећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да о |
| народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нек |
| служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто |
| његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, |
| е....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели... |
| ише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је |
| То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о дл |
| {S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} В |
| ес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у |
| ште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не |
| ишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, |
| еле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на стр |
| год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћ |
| то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука м |
| Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор |
| } Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се при |
| рава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу. |
| ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размаз |
| је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђак |
| — А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракар |
| ритета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} |
| , брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге оста |
| ас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у ст |
| свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цр |
| {S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{ |
| У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, по |
| да и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћи |
| ебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S |
| ад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу |
| руго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што |
| онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — к |
| e>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица |
| па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она м |
| д се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где р |
| ..{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Ос |
| двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је |
| уше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом |
| „На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно |
| је игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно |
| те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мис |
| слати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра |
| мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа |
| прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може с |
| ти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је |
| се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то |
| онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он |
| ује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас н |
| .{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд |
| омака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, |
| Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други пра |
| абука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру н |
| ло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извес |
| леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три |
| ачена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као |
| још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох |
| ио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојећ |
| ="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила |
| у и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни |
| во није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} |
| амо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!.. |
| је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} |
| ч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обој |
| су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко наро |
| Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му |
| м већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле уг |
| S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га с |
| могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; |
| лавом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две |
| а Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он |
| њижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...< |
| Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти |
| хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> < |
| сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситн |
| а је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; |
| ису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на св |
| ено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... |
| вај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> < |
| га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p |
| ију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ј |
| који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је с |
| ите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Т |
| део уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се |
| од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог |
| : и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен и |
| арио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи |
| о, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље |
| , осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И д |
| што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и |
| И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на н |
| ју женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, |
| И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, з |
| S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благ |
| ила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала та |
| га већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан В |
| бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљев |
| па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да |
| ићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тич |
| S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла |
| дије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухвати |
| је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, ч |
| е он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским |
| окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта |
| ени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p |
| на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у ц |
| Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижар |
| .</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се о |
| знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе |
| набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина |
| лавом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могл |
| са у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека |
| буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone |
| о, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријате |
| } Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече н |
| чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим |
| во око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије |
| њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није |
| је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на влас |
| ио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу |
| Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ух |
| вачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом< |
| управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мал |
| Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} О |
| рио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не |
| капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би |
| У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно |
| ки патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме п |
| чао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Са |
| p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури |
| дока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерит |
| радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“! |
| био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме кур |
| S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти |
| ...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до јед |
| е увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са св |
| {S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина |
| скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За |
| стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло п |
| па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час |
| p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп |
| седи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а |
| .{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу. |
| и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се з |
| о замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} П |
| којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свог |
| ....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве |
| .{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два ве |
| на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, гд |
| ци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима |
| право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име |
| а села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви у |
| у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни С |
| у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аман |
| да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетан |
| пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре на |
| обрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{ |
| е у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у в |
| горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!.. |
| за.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур од |
| — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда д |
| бали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и ду |
| дар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напред |
| каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... |
| Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је |
| иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} О |
| и једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онд |
| жак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули к |
| а попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата |
| усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само ј |
| капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством проч |
| ило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше |
| почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.< |
| што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако |
| Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p> |
| ли да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S |
| лити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ бе |
| и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа ки |
| е и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету |
| арати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} П |
| пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У |
| стареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit= |
| летива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S |
| ла по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p |
| што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је |
| ривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" |
| наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну |
| И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у |
| ст, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи |
| то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту |
| о само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> |
| лобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих |
| литички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то |
| браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам |
| цес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За |
| њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те пр |
| је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси мо |
| p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“ |
| уди и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од |
| он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он |
| ако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она |
| едне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим са |
| дију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да з |
| 5" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да |
| Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће нико |
| /p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он |
| угом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} |
| Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Ј |
| ако закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<tit |
| од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.< |
| {S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на |
| ка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладн |
| еспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевроп |
| на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам х |
| о Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног |
| овога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78 |
| јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г. М |
| — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум с |
| } Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Ср |
| е на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да |
| он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђевреков |
| на лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо. |
| народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, |
| ђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина |
| ам.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, |
| не <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако |
| ли и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је на |
| видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} |
| увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички |
| е отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још |
| да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео |
| ер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се |
| м да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разби |
| плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда поб |
| којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес |
| индару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, д |
| ла у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејс |
| и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам |
| се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио |
| ше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — ш |
| е врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад |
| ину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са л |
| ерао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је мле |
| угом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, к |
| амо, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један д |
| попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светкови |
| не полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} |
| од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у |
| е мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је с |
| котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и |
| а.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па |
| Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, п |
| /p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} За |
| јиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја |
| дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове г |
| нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се |
| <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у ј |
| о јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, д |
| Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после |
| сли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до |
| бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али |
| {S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је |
| то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинск |
| subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам |
| знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква бу |
| а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и |
| између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвешт |
| нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се |
| другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни |
| м се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао. |
| о се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S |
| </p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штр |
| фанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А |
| не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије п |
| а ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, |
| ....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и |
| /p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухв |
| ани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај |
| дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о |
| и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... |
| река мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте ха |
| рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни д |
| о то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.. |
| <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смр |
| дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} М |
| ...</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала |
| чкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила |
| — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ сво |
| —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се ник |
| треним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо |
| /p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа |
| ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих |
| да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milesto |
| Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> < |
| и, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће |
| лост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{ |
| О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београ |
| е избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кес |
| ег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи |
| о се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, вере |
| латним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не |
| кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шт |
| њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ |
| издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли |
| } Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p> |
| кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тика |
| један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је з |
| о Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а |
| e>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни н |
| ад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита |
| а.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На |
| itle>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досад |
| изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, |
| то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што |
| /p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа преле |
| и да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на д |
| дарих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава |
| и вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, |
| , па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. |
| е наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле |
| м некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p |
| ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно |
| мља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у ов |
| ом ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рач |
| ицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај до |
| огану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> |
| га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле |
| — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSection" |
| на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором пр |
| р М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине |
| спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У |
| Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S |
| једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај |
| роду по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама по |
| о казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није мо |
| ти и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с |
| а; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве к |
| риватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездин |
| доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђако |
| — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац |
| рба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} |
| азда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знат |
| и видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} З |
| дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавај |
| ос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после п |
| знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па |
| о ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изаслан |
| инистри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; |
| учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток в |
| приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осеч |
| могло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси мог |
| le>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се |
| на г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</ |
| и све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их |
| ала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој |
| из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појави |
| ак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара |
| о из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између о |
| о код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био гла |
| рицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— |
| познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S |
| о не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше нека |
| .{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; |
| си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p |
| дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кок |
| ше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наш |
| се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш л |
| .{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, |
| е.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Ј |
| у кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био |
| грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сре |
| аршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај |
| г часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упита |
| сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ д |
| росејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато |
| висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њем |
| оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо да |
| е велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне |
| сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома крив |
| скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И це |
| но народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} |
| >Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога |
| дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо |
| не, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети |
| ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, |
| и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> |
| лски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћ |
| Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у |
| робуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан |
| ва загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се н |
| Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очис |
| овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „сед |
| ору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама ј |
| наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој |
| т вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као и |
| шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> |
| још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? |
| дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опа |
| е видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ов |
| варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине кра |
| за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих иск |
| чио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо сам |
| гао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После г |
| аљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S |
| а су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и |
| на пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — |
| елек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турс |
| ебало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <mi |
| сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и |
| ље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи рефор |
| не ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре по |
| азда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му трош |
| — Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање кра |
| позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице |
| стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и ве |
| с покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу |
| ода овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против друг |
| Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} |
| .{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} |
| дина.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вре |
| , на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина т |
| вну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима. |
| ебројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне |
| и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она |
| есу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расе |
| сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе |
| ма и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{ |
| ком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводо |
| о да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он |
| исам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао посл |
| ојеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи кот |
| је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима |
| а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђ |
| дњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> по |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од ово |
| горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим |
| Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{ |
| е и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор |
| ? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна за |
| оре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час |
| ампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, госпо |
| читељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb |
| а опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављива |
| тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си на |
| збројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни п |
| " још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву напла |
| брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљиви |
| т. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне л |
| и, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике п |
| ветлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у он |
| ти у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе докс |
| а без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза |
| к рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их |
| пи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочи |
| Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</ |
| едито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као как |
| могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пуст |
| целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Неши |
| м дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозор |
| ене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око |
| во олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио |
| о би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се |
| је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{ |
| подине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад ва |
| тати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврат |
| ра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком |
| p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! пре |
| <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја по |
| неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуш |
| Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали д |
| ож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на кал |
| попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на коле |
| ли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мис |
| lestone unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешт |
| не политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источн |
| м — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и |
| њост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужно |
| м.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — з |
| вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" |
| побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} |
| некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, |
| га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Се |
| p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву пр |
| г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај |
| утака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти |
| њи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њем |
| и одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео |
| оста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се за |
| ла луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га |
| е пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало крес |
| моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — |
| Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способнос |
| не!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако ч |
| дска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чи |
| ејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети |
| <head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватам |
| {S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за |
| ци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатанс |
| Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале по |
| на великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље ш |
| у биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху |
| гарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини |
| и ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вече |
| смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости |
| а ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једн |
| им шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.< |
| огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је |
| и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара узд |
| искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и |
| мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће |
| а нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова гос |
| о опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај сл |
| се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гом |
| але....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и |
| звуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други |
| смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p |
| ика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; да |
| есаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, |
| је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} |
| отурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Ј |
| а.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што виш |
| аш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине... |
| {S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко ј |
| арији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У ком |
| сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравц |
| У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи! |
| аш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој с |
| ретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изг |
| н Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за |
| инлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четвор |
| ла, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а |
| пет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За прв |
| /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седн |
| иња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели. |
| је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога |
| Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочи |
| граду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} И |
| - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад с |
| е сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског ви |
| наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов |
| или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Оно |
| ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Јед |
| Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга |
| знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго |
| {S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем јед |
| е потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди. |
| Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих љ |
| све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> |
| не од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда прија |
| а.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле |
| о је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Са |
| Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало х |
| а здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан ч |
| бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либ |
| ече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— |
| ласници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну сло |
| де дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n=" |
| Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме |
| асположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдари |
| ео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</ |
| а Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипи |
| subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} М |
| о, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - |
| истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од |
| м својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напр |
| не, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она н |
| ало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То б |
| устаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна је |
| еобично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње суга |
| на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, |
| м је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војс |
| p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни |
| како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, |
| г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} |
| ш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе |
| /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б.. |
| мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке |
| p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то |
| су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није п |
| .{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздр |
| е та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Том |
| те, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, за |
| јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то |
| p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја М |
| ан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђавол |
| ена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад... |
| "177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p> |
| ..“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, у |
| Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живе |
| о, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбу |
| ст.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадес |
| <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих чове |
| Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — сврш |
| .{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама ј |
| </p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један мла |
| еден суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се у |
| е шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за с |
| су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето |
| еше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо: |
| а пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — |
| ађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тв |
| кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало |
| ? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“ |
| политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове ј |
| продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског |
| ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то прол |
| ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме раз |
| ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још ко |
| ма га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колим |
| па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате |
| рилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође ка |
| ваде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа стр |
| milestone unit="subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ов |
| алим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Га |
| , да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео ни |
| за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, го |
| unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима. |
| — Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се он |
| ки насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у |
| е за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и м |
| тињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У |
| о се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што с |
| јмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега |
| а народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљо |
| што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ |
| , да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју |
| кој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих та |
| ријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гла |
| .{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Само |
| љају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждал |
| е....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да н |
| е.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржањ |
| и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако: |
| о за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у |
| ићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> < |
| иним — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одл |
| > <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — |
| ђи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} |
| ко да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</ |
| је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи |
| ође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога мана |
| се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућн |
| S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Гос |
| ељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо |
| његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му |
| Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <p |
| беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном ј |
| целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли |
| он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и сил |
| ле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти |
| S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журн |
| ледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се |
| ц га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурит |
| е не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби ни |
| ознати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија |
| м другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, |
| ладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} У |
| ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на |
| нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде нека |
| — Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шт |
| што у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељск |
| с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом |
| стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако ум |
| ештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблист |
| едну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господа |
| ива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ног |
| Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p |
| е слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? |
| /p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није |
| > <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашњ |
| етови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог ча |
| ашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим |
| — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> < |
| о и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газд |
| о паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с |
| това Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрес |
| а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће гл |
| ободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентар |
| p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретал |
| овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведо |
| лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - |
| кајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја т |
| онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; |
| „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ |
| кресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу рефо |
| верити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава.. |
| ћиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века сл |
| иле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на |
| г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену бр |
| акала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, реч |
| о обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео |
| S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио с |
| подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад |
| о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би с |
| — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</ |
| ају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад с |
| јим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговор |
| ога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само ос |
| дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Јед |
| ажења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се |
| сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечер |
| сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На ње |
| вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио. |
| а.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним. |
| Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!. |
| ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад |
| соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из п |
| } Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја све |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле |
| е за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије ј |
| е су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори |
| згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ |
| овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како |
| hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина |
| стоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда и |
| неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажиј |
| и се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и |
| <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јел |
| сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} У |
| донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила на |
| ајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је |
| > <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и ру |
| беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е |
| ћурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, |
| тигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — |
| у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћ |
| у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право |
| ection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под г |
| Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ |
| То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми |
| le>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„ |
| ави се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном дру |
| суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <m |
| и девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов |
| 85" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће |
| онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом |
| ко у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаћ |
| ј женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свион |
| идех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај |
| лива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати |
| ати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> |
| а сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет ли |
| } Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да |
| е, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те в |
| повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој сто |
| јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S |
| и само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се |
| а — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} |
| а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође |
| тао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. минис |
| ао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи |
| Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватр |
| нике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник |
| е су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера |
| ="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и ме |
| о иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је с |
| колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после врат |
| сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Мо |
| пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— |
| н — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очи |
| де који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећи |
| S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те побед |
| попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</l> <l>„Из |
| јицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га ма |
| ред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се друга |
| оба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до с |
| ржаву до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самостал |
| Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би |
| у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} |
| које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Сек |
| бине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ј |
| а ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице |
| оцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми |
| даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим |
| каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдари |
| имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке свој |
| и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док |
| наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, |
| екова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда |
| о живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} |
| ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само |
| ну знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум |
| не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадни |
| их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она ј |
| ајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p> |
| се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!.. |
| е с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле |
| онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та |
| ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газ |
| о утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Бо |
| ..{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погле |
| <hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ |
| — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, од |
| гово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле н |
| еху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> < |
| а пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, |
| P18871_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је |
| /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се |
| ош једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone unit="subSection |
| /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо |
| у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; |
| дговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикал |
| схићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира |
| p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p |
| — И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} |
| рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа |
| размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он |
| првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, св |
| } Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, д |
| та више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опе |
| боња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од |
| у, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образов |
| ихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума З |
| ди веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на |
| им шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди там |
| а то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ г |
| о пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> < |
| тац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, о |
| о, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде< |
| <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и |
| је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро ш |
| народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ п |
| ам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да с |
| кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притво |
| о мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ дог |
| суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фи |
| и се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он |
| е се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој ру |
| ожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му |
| b n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} |
| p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих |
| н нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога |
| у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у |
| председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер |
| синче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем |
| дљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} И |
| ти.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред |
| ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам |
| .{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — |
| <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку |
| два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш лег |
| танем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макн |
| горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далек |
| му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила шт |
| тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобр |
| ате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо ували |
| то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер |
| Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од |
| сам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда са |
| сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је |
| Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре |
| it="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролаз |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септемб |
| рким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена |
| ом ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав с |
| 372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац? |
| шо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоћ |
| а га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш д |
| ац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, ш |
| ошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих |
| .</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— |
| ај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасла |
| мла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, |
| ом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ев |
| Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — |
| а мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише |
| предњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? п |
| .{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме |
| оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе. |
| ам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком |
| ер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе |
| едва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно |
| то се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни |
| ћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се |
| каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је о |
| одну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама |
| јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре. |
| Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан л |
| ју муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће п |
| е даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно пит |
| сподин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко |
| <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан |
| највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на д |
| ги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, |
| ћа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, н |
| S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу |
| и да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} |
| <p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе поли |
| и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенк |
| <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— |
| мо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} О |
| ку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје кр |
| p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигур |
| тиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, у |
| лобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и пре |
| гме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној |
| т.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у |
| нило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како |
| народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, кој |
| имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату на |
| а затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље зн |
| и ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ј |
| а не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и он |
| могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће |
| тира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на р |
| } Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја м |
| им условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, с |
| м, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода |
| е Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим |
| страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли в |
| чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</ |
| О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone |
| о јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази |
| и — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — до |
| смејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као |
| д!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зо |
| суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јол |
| крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} |
| и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај? |
| /p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила |
| ; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; а |
| тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — |
| роклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једн |
| ?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штра |
| n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> |
| жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>П |
| је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, з |
| , који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, |
| данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могл |
| ао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше |
| с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} К |
| !...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа |
| .</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... в |
| } Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећ |
| а прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загле |
| опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— |
| илице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице ср |
| асла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог с |
| ци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па |
| поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном у |
| ружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан б |
| Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и нас |
| ао да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али ка |
| је помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p |
| <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и р |
| .{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али |
| им плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} |
| рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још с |
| шце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год |
| а!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S |
| реда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљу |
| ва црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно |
| тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена н |
| оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је |
| а Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у |
| <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде о |
| {S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у ап |
| </p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у |
| ла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине је |
| јој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно гли |
| ека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно |
| — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам |
| ли дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљив |
| се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те на |
| ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох и |
| ора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — |
| брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом |
| ла Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толи |
| сије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога п |
| ....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да |
| " /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче је |
| њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те |
| треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повест |
| оље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је |
| да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} В |
| ала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" |
| дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам ш |
| Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срн |
| Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склап |
| сли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, п |
| иваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> |
| ћ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ст |
| смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам н |
| баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог н |
| и удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Сме |
| неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад |
| То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те |
| стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за |
| олетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поште |
| а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факулте |
| дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихват |
| м, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто годи |
| itle>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче. |
| јем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} |
| аљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — т |
| ије могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем н |
| равицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit |
| м Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје |
| што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом м |
| ошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала п |
| пред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1 |
| Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта т |
| n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста |
| дина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој л |
| огледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас |
| тан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се чо |
| се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе |
| муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора пи |
| ш беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За га |
| азу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вил |
| лаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати. |
| ијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша к |
| гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпири |
| .</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запла |
| n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван к |
| ибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите |
| пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сирома |
| " /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, ве |
| рају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, о |
| p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p |
| ори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— |
| приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком |
| е на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити |
| едном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је |
| се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ |
| трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице. |
| Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним бр |
| али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око ни |
| то су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштри |
| , што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то изв |
| су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примач |
| а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми |
| ла су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље |
| разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су |
| четили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> |
| <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чино |
| .{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S |
| ас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отвори |
| ву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово |
| и погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S |
| душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — м |
| етка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом с |
| S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три |
| ворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружи |
| } Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S |
| ; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад о |
| к видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти |
| среће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од |
| и, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јо |
| зора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“. |
| ар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— |
| Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње че |
| па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо |
| <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> |
| ваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимо |
| го му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отво |
| ега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговор |
| ва игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то н |
| нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета |
| гледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево ок |
| ; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти д |
| твари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Сре |
| n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру |
| ..</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— В |
| е ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...< |
| ељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развесел |
| >— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брко |
| >— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли м |
| ласт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи |
| собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио |
| ом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он |
| но да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се врат |
| сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једни |
| неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро |
| радосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, |
| неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побрати |
| } О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио г |
| о забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере |
| концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на |
| ник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет |
| говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— |
| p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све јед |
| дан другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је ол |
| их мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знат |
| Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до ду |
| /p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n=" |
| е, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, бр |
| о ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са с |
| дног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом |
| > <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам |
| Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p> |
| p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са м |
| зумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдн |
| ало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ |
| од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечера |
| е нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити |
| ског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему |
| черају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости |
| гигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, го |
| p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} |
| аквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског суди |
| сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да |
| цо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је п |
| народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, п |
| кочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је с |
| исао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је |
| ма, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било ра |
| сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио |
| >— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене ка |
| о књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо |
| страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> |
| ви св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас |
| !</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским |
| јаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је |
| !...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а де |
| га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете |
| своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, |
| о су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необични |
| ђох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSecti |
| о хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну л |
| то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p |
| } Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигр |
| и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у у |
| оле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на |
| ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно с |
| ве, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдн |
| ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога за |
| орима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале н |
| кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице |
| што му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво пр |
| а кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у ком |
| ка даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} |
| и!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта |
| е онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} |
| о шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе |
| то је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речим |
| Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напред |
| , што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, к |
| еханџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда |
| ad>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио |
| ubSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, ист |
| пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у в |
| ј исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Бр |
| зда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко пог |
| и други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли с |
| по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господ |
| обег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да |
| p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола. |
| Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Ву |
| ва пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ ј |
| капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџиј |
| ру.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити |
| лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође |
| Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешћ |
| е.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра |
| ао црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало |
| <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и |
| оји не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме о |
| , где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мно |
| pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} |
| кону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што |
| учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их |
| — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се ве |
| , помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда из |
| о што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а |
| та повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што |
| езли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком. |
| p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — к |
| рови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, о |
| да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком вез |
| руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе: |
| уске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{ |
| уске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра вел |
| уске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} |
| рини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу к |
| са „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" |
| ом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вул |
| и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Ок |
| те му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће |
| ије поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмит |
| ратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има л |
| им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставшт |
| Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Ср |
| адикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испосло |
| one unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све |
| кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како с |
| к рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му јед |
| ве.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљич |
| се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Мој |
| у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није |
| једно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} |
| и.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> |
| бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се |
| че Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Зако |
| дајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља |
| .{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким |
| ича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <p |
| ар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И |
| јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених п |
| главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном |
| м друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једн |
| се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, |
| иси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језик |
| и се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> |
| ко нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} |
| Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово |
| дојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску |
| и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p |
| , ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега |
| м реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се г |
| а за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековим |
| е је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека ниса |
| Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на |
| гову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слу |
| >— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи |
| ни су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђа |
| ом га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Там |
| м другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи.... |
| Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ |
| ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле к |
| Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ласт |
| лад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Б |
| ого облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и |
| о је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} |
| аслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно |
| Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, гос |
| о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам |
| је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне н |
| Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој |
| ло мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох |
| еш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта |
| м уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брз |
| а се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај в |
| умње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити н |
| ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас. |
| ј неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се г |
| шка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики зада |
| крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио сувод |
| — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао |
| p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Сувод |
| екло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живљ |
| ешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бри |
| је бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у са |
| {S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је |
| {S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала |
| .{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто |
| народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку |
| жи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир з |
| ви светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дан |
| тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно |
| Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <p |
| су познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет п |
| ор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из |
| n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, поп |
| ликим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича ј |
| цима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше |
| Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— К |
| да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— |
| <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците |
| Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опе |
| ма арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— |
| {S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркав |
| ажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиш |
| ма, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова |
| о у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи |
| настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Ауст |
| едох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} Н |
| тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и ура |
| м.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p |
| .{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Је |
| нио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало гово |
| ка — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.< |
| ако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{ |
| пија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук. |
| аже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њо |
| ку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење |
| годило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника с |
| мом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гуји |
| ></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е |
| stone unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводниш |
| да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — |
| стар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то |
| ем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам |
| p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвав |
| прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе м |
| колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек ок |
| и се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко |
| е и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone |
| зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> |
| /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођ |
| с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај на |
| авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ак |
| е наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави |
| сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ... |
| ....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укра |
| мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете л |
| ла у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном |
| о је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један |
| решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо |
| ок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту |
| тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше л |
| ужаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мр |
| м прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна из |
| а.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у н |
| ком не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Он |
| као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам ж |
| стак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај |
| и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— |
| — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам н |
| е.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало |
| следњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја |
| утала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Злати |
| , бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да бе |
| Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пу |
| у Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образова |
| познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта т |
| т....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, |
| бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} |
| аче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А зн |
| он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Кл |
| ог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} |
| ина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} О |
| е.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час. |
| p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет п |
| p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти |
| Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче |
| p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још д |
| е, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што с |
| ко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она кле |
| м не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се п |
| ере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно |
| , а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p |
| ка имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад |
| S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога |
| а леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале р |
| пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћут |
| а....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије ил |
| .{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћ |
| н Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вред |
| икалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одго |
| Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> |
| као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, |
| пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четвр |
| погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{ |
| да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини ли |
| {S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} |
| тели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао |
| ксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се |
| а одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта |
| pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк |
| оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме |
| си ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?! |
| пује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај по |
| раз окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немар |
| с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери ј |
| раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара раз |
| > <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после |
| стили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> < |
| вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена |
| ине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао јо |
| је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разреш |
| , — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само п |
| Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она |
| јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.< |
| ко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до м |
| <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање |
| сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве д |
| овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо де |
| у се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — |
| } Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у к |
| сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — пра |
| ва чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до ме |
| </p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу с |
| м била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај |
| ша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није |
| ну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто једа |
| овом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе |
| се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац |
| Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари |
| ом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Н |
| тника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још |
| сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{ |
| е иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био |
| одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} |
| га, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, бр |
| до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јо |
| углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} |
| итомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу пр |
| S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то о |
| ницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар |
| ма више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни о |
| ога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобр |
| резу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао ра |
| е издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни |
| ави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} |
| његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам оч |
| о што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то |
| оцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило ниј |
| — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слу |
| у либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто тр |
| у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се |
| е зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ов |
| , добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу |
| гутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи |
| ним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одго |
| бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичк |
| ку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Т |
| на од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone |
| е што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте |
| и сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана чит |
| ј нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „ |
| виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће |
| а?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> < |
| — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се |
| ега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога |
| си који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} |
| погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред |
| ову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се мо |
| и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} |
| несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S |
| ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Вид |
| } У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се |
| ије.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре ра |
| је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе н |
| и.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја |
| 1" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком вел |
| аћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри з |
| угом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености |
| ра и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна врем |
| ута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Мини |
| Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало |
| и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме ви |
| није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвеште |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радик |
| id="SRP18871_C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избо |
| xml:id="SRP18871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било |
| ира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском |
| и своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да за |
| осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити |
| — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „ |
| и — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после |
| атим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле |
| и.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја г |
| и.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу О |
| таде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало |
| тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт |
| >У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, |
| ела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> |
| братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, |
| снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио. |
| јим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несм |
| чијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да ви |
| ....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - |
| м како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла |
| !{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине |
| у одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повра |
| штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, |
| олуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустриј |
| ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар.. |
| ебрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвав |
| а.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Хер |
| ратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу г |
| .{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главам |
| пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари з |
| другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју |
| их стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомен |
| амна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, |
| ећ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини св |
| аним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их го |
| цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p |
| у, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Ви |
| а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p |
| загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџиј |
| сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљд |
| изор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два |
| е крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— |
| {S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у |
| а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас |
| ане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовиц |
| о једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он |
| бро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу ост |
| а.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: |
| вим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одби |
| роражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац |
| кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету |
| ш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар ва |
| своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit=" |
| е опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је чов |
| дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме чове |
| огао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио |
| била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Рак |
| оме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану д |
| е већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Шт |
| ма откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека |
| опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о |
| а сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и ова |
| ка....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p |
| /p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на |
| румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мо |
| ; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле |
| нас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да |
| к „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он реч |
| необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p |
| ива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнск |
| би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвећ |
| из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а м |
| екаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем бој |
| вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто |
| су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшн |
| е године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она нес |
| вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја. |
| У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу пре |
| свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, |
| и било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и |
| Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Позна |
| пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <p |
| нам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женс |
| ад! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му исприч |
| , окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђ |
| Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека |
| им не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу |
| у.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> |
| повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...< |
| нет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да рефо |
| номад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не |
| у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли с |
| ..{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочија |
| претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није |
| писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се |
| > <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово |
| е могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо |
| > <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; ал |
| се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајк |
| ерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај |
| ло, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај |
| огу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још з |
| вољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима |
| Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно |
| оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белоб |
| е, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у См |
| а је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме... |
| ан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедни |
| ећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ |
| } Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима |
| земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу сна |
| о.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд сам |
| утнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би к |
| ас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни м |
| после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покуша |
| ...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" |
| мо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и |
| ас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, в |
| милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и |
| да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан. |
| морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо |
| ти, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се |
| е — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледају |
| а већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им н |
| one unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преос |
| , Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ража |
| ма, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вече |
| из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испо |
| ..</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је по |
| и, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку |
| едан!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће кап |
| .“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника ст |
| наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се |
| рати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова |
| је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Фе |
| ма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога с |
| рком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на |
| негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} |
| Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за ти |
| и....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки |
| н; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, |
| ли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све. |
| ехански келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо ч |
| опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би г |
| да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l> |
| елеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, как |
| Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој |
| > коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господин |
| засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле н |
| о што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p> |
| а се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на н |
| .</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, |
| n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прили |
| “, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе о |
| моћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Вид |
| а би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разуме |
| о <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта |
| дњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гом |
| чке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра |
| ека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд о |
| ечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом пока |
| већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господи |
| што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? — |
| чно онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо |
| упштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може в |
| <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу< |
| де даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситниц |
| и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и |
| разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих |
| а зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, |
| наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некак |
| огађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упу |
| , пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну замениц |
| ама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на коли |
| {S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Па |
| !...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> |
| м.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било |
| , и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урн |
| ију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим нек |
| ло ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S |
| {S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа доврш |
| ицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика |
| азати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала |
| кон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си ра |
| Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што |
| о у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш |
| .{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде ма |
| о да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе |
| ршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да |
| као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања д |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.. |
| говорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да |
| је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?... |
| чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да нагова |
| као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у кол |
| S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји |
| — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда |
| у — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засв |
| } А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе |
| род, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле |
| најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери |
| ке нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, |
| оме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ј |
| елог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над ма |
| родају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим иза |
| у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати. |
| S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели |
| мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице ч |
| /p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— |
| те да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као ж |
| сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а |
| иле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само |
| је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За т |
| ођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, |
| се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, |
| ице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злог |
| се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Ка |
| другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог ч |
| нственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у |
| изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, к |
| се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она в |
| име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се ч |
| шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Пр |
| доше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за др |
| ..{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} По |
| челника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико |
| , курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да |
| ого пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџиј |
| ></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда у |
| е берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} На |
| ти.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} |
| тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — |
| ло човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа |
| вратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у свом |
| идели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро |
| пци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми с |
| град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="2 |
| Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе до |
| о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места |
| ог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицај |
| а пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо |
| се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу о |
| овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судн |
| алу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали |
| у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> |
| иродни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а |
| љ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам ч |
| н своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме ск |
| ли њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчко |
| ако сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пусти |
| <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа |
| ава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће |
| о и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и |
| данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично |
| е морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> < |
| рас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па |
| е вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попри |
| ак, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, ре |
| одно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ |
| Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирл |
| власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и |
| о коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су и |
| по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сест |
| ћ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш бр |
| !{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре р |
| радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију |
| ....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди виш |
| Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да |
| — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је |
| p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су |
| ш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и тре |
| {S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газ |
| колико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошет |
| а одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је коч |
| n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p |
| Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Ви |
| {S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побе |
| н, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао |
| , у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Поли |
| у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу и |
| своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је |
| да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова |
| игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} |
| кренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што |
| на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо |
| данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави сувод |
| позна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, к |
| су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мен |
| и нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} |
| о:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n |
| е неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шу |
| кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, |
| — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће |
| енуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манас |
| </p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео цер |
| обом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај ист |
| воје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за |
| о су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — |
| то особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да |
| не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху т |
| <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection |
| то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и |
| ије“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијск |
| ота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> |
| их разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се изл |
| ају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти бе |
| Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као |
| видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} |
| и.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је тама |
| нда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> |
| , слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се |
| едну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба им |
| реда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио |
| адикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо |
| у им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти |
| е борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као к |
| о поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: |
| е газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смр |
| е — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога з |
| ију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S |
| ин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати. |
| ме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радик |
| је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџа |
| И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и |
| ну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда з |
| е по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не уп |
| сити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти |
| ављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упи |
| у наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетани |
| њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с рад |
| термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља |
| удака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам к |
| а, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за |
| од толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе |
| осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право |
| аци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сам |
| tion" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америк |
| {S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, госп |
| > <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,љу |
| су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, он |
| лу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но |
| јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци |
| лађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и |
| ао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остој |
| до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичк |
| , и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и |
| ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Б |
| а државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски |
| чи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} |
| опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се |
| , од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> |
| {S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуд |
| пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслуж |
| упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу |
| ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде к |
| енија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у |
| чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, си |
| мо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да п |
| .{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са све |
| истар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардис |
| Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима? |
| жег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</tit |
| се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ |
| еше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</ |
| твори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога не |
| одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} |
| ection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не зн |
| а спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђео |
| учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва |
| , видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, о |
| очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима |
| скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али с |
| , он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може су |
| ићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писм |
| ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људим |
| .{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти |
| а онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи |
| тити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до |
| Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом |
| твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не |
| , наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од гл |
| S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он |
| кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље |
| } То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</titl |
| зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опе |
| па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, кап |
| њи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, гово |
| сну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почињ |
| ија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загриза |
| путом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћ |
| оја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да |
| џија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изн |
| била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и |
| , с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз |
| ас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек |
| адужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} |
| м боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка на |
| } Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђил |
| екао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се неш |
| алио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да |
| је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је |
| илу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовин |
| го је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу |
| е теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочест |
| Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми |
| нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се |
| има, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на |
| али.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је б |
| , а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Од |
| удска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле ча |
| а, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радос |
| то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> |
| капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па |
| светлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад |
| ога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број |
| напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> |
| и хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени |
| те.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И |
| Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он пов |
| осле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, ума |
| право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављује |
| с по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — |
| амишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, ко |
| би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подб |
| какво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, |
| аглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јо |
| > <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светло |
| алити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати |
| свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{ |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На ње |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, |
| о да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, |
| овој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је |
| .{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се са |
| ху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столиц |
| да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу бе |
| пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе нека |
| оварала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, |
| Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше |
| ље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном б |
| воје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо глав |
| леда....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар |
| лијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини |
| о је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, п |
| успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, п |
| "subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мари |
| би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај око |
| а Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по |
| ебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>П |
| оритети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по |
| де, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златн |
| се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те |
| бразованост овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини |
| ме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога |
| вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим |
| аћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег б |
| ра Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад |
| ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — ш |
| ера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну |
| } Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је |
| луђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре д |
| нија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ б |
| ј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по о |
| веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је |
| же.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком |
| {S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда |
| вакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} В |
| аћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— |
| и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата по |
| /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то |
| рлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S |
| е, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да |
| и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За т |
| т поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта |
| о је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection |
| сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије |
| тресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама |
| н је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Н |
| ао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p |
| куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погод |
| спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке та |
| тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...< |
| нуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкч |
| ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и |
| господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш преко |
| воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} |
| оју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако жел |
| вобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од |
| лакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке... |
| лога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на |
| у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк |
| о су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра |
| . учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чи |
| ј?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница. |
| .{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испо |
| ате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам л |
| шао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па |
| оменио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрад |
| е прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да |
| еку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} |
| има још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Са |
| се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који |
| ion" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, |
| ече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} |
| к ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зов |
| .{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не |
| ...{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо |
| ј свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда до |
| бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари н |
| ују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} |
| дине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S |
| , дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко ј |
| е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван |
| бро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— |
| свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога за |
| </p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> < |
| оји су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра м |
| спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{ |
| ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађе |
| ет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја |
| м те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно |
| оје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, вид |
| , бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали |
| амих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онд |
| е старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и |
| а је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не з |
| адање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена |
| ј дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде по |
| "161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психоло |
| ије више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код |
| тила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, |
| сле оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло |
| е оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком дру |
| у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа |
| дмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} К |
| св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слуш |
| а то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курт |
| сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бр |
| отрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испит |
| дника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њи |
| вај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гост |
| ва несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити |
| а поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је р |
| ештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и |
| дма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола |
| рими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви |
| здарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја |
| е г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг |
| еч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радос |
| ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно н |
| имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — |
| костан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да |
| не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не гово |
| је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикал |
| с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери |
| днем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свем |
| ко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад он |
| сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што |
| и хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет |
| ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева |
| „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А ч |
| сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостим |
| је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Ка |
| Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>П |
| .{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{ |
| нио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један |
| <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно бе |
| да, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам |
| велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, чо |
| ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну к |
| наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{ |
| ј ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на ум |
| г онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четвр |
| , а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша |
| мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред мој |
| и од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад |
| “ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Б |
| застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, от |
| најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу ок |
| прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора и |
| је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч има |
| чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету. |
| ивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> |
| етрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Ка |
| о...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веро |
| их....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они з |
| ажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="s |
| свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ов |
| кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају |
| памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам о |
| е сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпиј |
| "87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, кол |
| .</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они мор |
| ти?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{ |
| мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брат |
| .{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми |
| и, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад н |
| — Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</ |
| ки старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам |
| <title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у |
| >".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите д |
| а осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, гос |
| Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, ко |
| S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта |
| ире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у оп |
| бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек п |
| pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена |
| Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} |
| исам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSection" / |
| ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у |
| ?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Ко |
| Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију к |
| {S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома |
| господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти |
| у зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у |
| кву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако доле |
| у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра пос |
| ло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још от |
| доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{ |
| одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два ч |
| што да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси л |
| лник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, |
| ао што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније в |
| } Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крв |
| да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је |
| с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да сво |
| аво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против вољ |
| one unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола н |
| их Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога до |
| његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p |
| за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на у |
| суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуд |
| видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — |
| {S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему |
| ном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђак |
| о каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њи |
| н по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги |
| Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, |
| то нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава.. |
| ве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса |
| овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш тр |
| неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не за |
| ту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црк |
| г игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у под |
| изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} |
| је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> < |
| остију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешт |
| овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће н |
| еш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега су |
| утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} |
| равању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се сл |
| Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног све |
| читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле см |
| суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и од |
| вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?.... |
| >“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући |
| <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и |
| да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе |
| ао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то |
| ли само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушт |
| досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поде |
| баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим нар |
| е капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на |
| и одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабр |
| чини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубиј |
| опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p |
| то с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ |
| > <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој б |
| а би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павлово |
| њава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је м |
| х говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се |
| травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{ |
| љон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „прот |
| аше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив |
| вој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} На |
| ле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на |
| м, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржим |
| ао распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прс |
| ..{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не пре |
| у боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, ш |
| си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину у |
| а, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничк |
| ијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине |
| тина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он |
| служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n |
| сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} |
| тачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запа |
| га ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека и |
| ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је |
| ису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из |
| с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија.... |
| а дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чар |
| пе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</ |
| елим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли? |
| ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— |
| се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по |
| ћу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњ |
| јекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не |
| S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Рус |
| искусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој поз |
| моћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле |
| месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло |
| јала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на с |
| х продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео |
| Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Бело |
| есуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаниј |
| тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђуни |
| ротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пр |
| не, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ћ |
| дина како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> л |
| } Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p |
| ногим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} |
| {S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто |
| — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче п |
| очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још |
| tle>“ је доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоупра |
| то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="2 |
| ао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како |
| још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било ов |
| ељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> |
| а туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега ра |
| гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и се |
| Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И она |
| и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло... |
| и дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је вол |
| ћи и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили |
| по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; о |
| а на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у |
| о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао |
| а</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душ |
| estone unit="subSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо |
| е....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — ши |
| ра удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Ча |
| могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и |
| отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, ка |
| н живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аус |
| 6 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни |
| ивела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледа |
| збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно г |
| дају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мо |
| е окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се са |
| Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе |
| „Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ зао |
| ди па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све |
| је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у |
| то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наш |
| .“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су п |
| о сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S |
| може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у |
| е рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере т |
| говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали м |
| нџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера но |
| о је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати |
| о ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у |
| ак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао |
| се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загр |
| кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он |
| а кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друг |
| се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте |
| да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Н |
| прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка |
| нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{ |
| Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То |
| <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати г |
| ољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, |
| премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како диш |
| очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али с |
| ара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, п |
| та људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и св |
| сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше б |
| о своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата |
| , одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој |
| се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо |
| } Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међ |
| срећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се с |
| ећ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема прече |
| ру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и ма |
| на данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, |
| Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах с |
| ве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не пр |
| ому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава |
| бро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су саз |
| .</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — љ |
| ринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико |
| „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како ј |
| цо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се деси |
| је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мач |
| ако на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одв |
| ције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да |
| с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шт |
| S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не к |
| њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а |
| о и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учи |
| кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу |
| су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши п |
| су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су сад |
| кти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не мо |
| у несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> |
| мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам |
| да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Ал |
| и прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших |
| кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу |
| брк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, |
| м — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте |
| чне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се |
| иђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, |
| н.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она |
| нем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} |
| . као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је би |
| {S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена |
| угови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио п |
| ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секул |
| > <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone |
| отирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни посл |
| д би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну попис |
| равећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г |
| оваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} |
| ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milesto |
| Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили |
| правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, бр |
| .{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог в |
| том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пе |
| самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је с |
| а.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу |
| кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кућ |
| еше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео л |
| ав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се |
| и о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније |
| слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с ко |
| е је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих |
| н под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на |
| а ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да ниј |
| је поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским с |
| и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може г |
| програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањива |
| па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је њег |
| н се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} |
| вовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи п |
| мо с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредња |
| а тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p |
| Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} |
| служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје с |
| лужи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога г |
| t="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 годи |
| инистра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и иг |
| справе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде |
| ога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен д |
| освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на |
| on" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за |
| ом био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу |
| Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља |
| е ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај |
| ре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радо |
| мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били зло |
| у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега |
| једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све |
| стано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо свој |
| се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар |
| аци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, о |
| — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така |
| о боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> |
| м нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да |
| ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарл |
| га ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан |
| ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало |
| о, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и |
| ли у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су св |
| > <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, |
| та само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни од |
| ој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их изв |
| пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с право |
| добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било још |
| а то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дал |
| прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“ |
| камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашњ |
| pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повред |
| че се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене с |
| ругих гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по |
| и гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећ |
| севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуља |
| {S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу први |
| ао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А и |
| у.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шт |
| а боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим.. |
| дним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је |
| је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом |
| S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Бе |
| олуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки ње |
| алима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и |
| не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру |
| че да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<titl |
| не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у соб |
| ше и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк сме |
| ју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда ни |
| Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укн |
| најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} А |
| да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрес |
| unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну |
| род ради како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово о |
| ... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодник |
| олити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гу |
| .</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе. |
| .. <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те |
| ворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пође |
| ко Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у |
| вито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудњ |
| а прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не |
| е мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хва |
| девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с дру |
| х радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседа |
| она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје ср |
| смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у |
| м оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} |
| његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победи |
| ...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да сво |
| ите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека с |
| довољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — д |
| удланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{ |
| су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек п |
| .{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни с |
| на још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке |
| метала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p |
| могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више д |
| води — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико мож |
| ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на |
| вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ј |
| , и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљ |
| је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 г |
| о да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Бриц |
| екаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели о |
| ош у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо |
| ивала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узе |
| невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама |
| ње.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао |
| } Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосв |
| ормише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још с |
| баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и |
| каће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог н |
| о.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb |
| кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ћ |
| то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Ш |
| у о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу. |
| а.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? |
| е нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни |
| itle>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</titl |
| грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда ка |
| ризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало |
| тајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још |
| Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави... |
| чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано |
| вином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и око |
| аза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како м |
| ој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш |
| лагом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега |
| } На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Же |
| вљену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} О |
| говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} |
| е се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити засл |
| ао улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове |
| ше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; |
| вропском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге с |
| разним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ла |
| е ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим зана |
| н обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се м |
| ди, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата. |
| ко би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово |
| то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну |
| p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S |
| та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и о |
| д га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво |
| игурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке |
| хао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче п |
| везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окиће |
| намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, |
| рао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој п |
| итељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb |
| дојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолс |
| капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господин |
| т</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p |
| ле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова |
| S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и на |
| збаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребр |
| > <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни б |
| иже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чи |
| ет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један пре |
| ви, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих |
| р му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог с |
| <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Мих |
| — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола ис |
| </p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — |
| </p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S |
| subSection" /> <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и гото |
| мо високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад |
| а скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пуст |
| за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Не |
| ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зл |
| е четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, |
| свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио |
| — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} |
| евидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица |
| н партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадно |
| А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, |
| S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени м |
| смешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века... |
| авиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе к |
| а беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешт |
| истре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима и |
| аде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, ов |
| вршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим |
| ста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванае |
| едног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих п |
| н пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Так |
| м печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан |
| м вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти |
| атима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n= |
| Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна |
| /p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш |
| 68" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p |
| отово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро |
| овек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. |
| м руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што г |
| змеђу сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга |
| љењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигн |
| у комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и |
| човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља.. |
| скупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће |
| и.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и |
| ено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p |
| х ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од см |
| сом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{ |
| .{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те |
| ру, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</ |
| чне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакн |
| упне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео |
| знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад са |
| тио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без свед |
| — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окуси |
| е.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По |
| он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; |
| Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа |
| адикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се |
| > <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом |
| дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља |
| еринским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло |
| а и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p |
| мо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу |
| вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb |
| познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...< |
| дно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и к |
| удовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе |
| оје куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо з |
| продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој |
| ржимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на ш |
| ло и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он |
| а калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радика |
| цулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечар |
| ао на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су |
| поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупеж |
| сто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их |
| су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то ш |
| сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов м |
| — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и |
| {S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У |
| То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим љу |
| ти само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах |
| раду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, |
| ајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што |
| а Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче з |
| аците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци м |
| ца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко п |
| о пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и |
| а затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само о |
| век нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{ |
| је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ј |
| дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се |
| чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче |
| је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, дода |
| дан господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партени |
| овек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — |
| онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек р |
| } Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као нап |
| ирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?. |
| чке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та |
| тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијуга |
| — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лу |
| {S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мири |
| ве.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} |
| кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви о |
| рала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив.... |
| газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица |
| итка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S |
| ста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и |
| ише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се ку |
| сто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!. |
| је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати |
| <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни ха |
| хових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише вел |
| n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</ |
| нути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Ов |
| е бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S |
| лаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} |
| а дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благоси |
| есну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га |
| братим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном |
| И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни |
| расан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p |
| Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође |
| За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас неш |
| оћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам по |
| S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није мог |
| умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан |
| не две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је |
| сило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку |
| и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџиј |
| лонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливе |
| рзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гл |
| белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затво |
| самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p |
| м и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само |
| лете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ниш |
| г каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој м |
| још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо |
| ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозор |
| а витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсил |
| иког ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо ок |
| та; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочко |
| адноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мал |
| еше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком |
| нут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не гр |
| S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> |
| тва.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што св |
| — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} |
| агао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога |
| више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај м |
| Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се |
| зио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се |
| узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не д |
| газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сам |
| мано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, река |
| пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, ш |
| Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} |
| <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{ |
| њи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како б |
| ак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{ |
| ко њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да |
| ни и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На |
| <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!< |
| ама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље |
| авим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило |
| дно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху |
| ено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи |
| "115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја са |
| ти, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној |
| јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми |
| ...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас |
| рећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стаклад |
| о вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда |
| „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} |
| је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског св |
| је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је |
| календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцни |
| Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти зн |
| дна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло проч |
| S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав оп |
| сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{ |
| мо да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и |
| у.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му |
| ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један |
| ћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „ |
| а од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре |
| ирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и оп |
| стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n=" |
| а спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да |
| <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку т |
| , и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Виде |
| „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш |
| у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љуб |
| ке власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и на |
| .{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —< |
| S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог |
| у; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то до |
| " /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!... |
| ки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше зацени |
| емарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред.... |
| екид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла. |
| се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или |
| <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна |
| ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — |
| јатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих сте |
| столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{ |
| >— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p |
| итава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на мизд |
| Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лау |
| аци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изги |
| елом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан нере |
| <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у |
| ије могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то |
| љом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитн |
| је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је п |
| ак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитат |
| ? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у |
| и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „само |
| онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{ |
| e unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у ко |
| дина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухор |
| ен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано тки |
| води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ ње |
| p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли |
| ог љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски ст |
| опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а |
| ам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гл |
| отоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} |
| иле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила д |
| Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на ов |
| чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би чо |
| дикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</ |
| ка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и |
| ни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотр |
| хватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> |
| авла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је св |
| неже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо |
| расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се |
| рди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци с |
| иво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Ми |
| а по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује... |
| n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....< |
| еба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми н |
| ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњ |
| а је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога |
| се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али |
| се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих |
| из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи |
| ха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разгов |
| ер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш |
| ију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског |
| ас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити вена |
| пет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше |
| лујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова |
| за ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p> |
| .</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли |
| икалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче |
| ну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; ка |
| ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пус |
| S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећни |
| ише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невино |
| лужбу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли |
| упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолов |
| Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суво |
| батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „ |
| би“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јо |
| , па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <p |
| У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече! |
| вој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Но |
| примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па |
| лацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој |
| партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне |
| какав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре ка |
| али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе. |
| потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која за |
| молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто |
| , бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, наста |
| Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капета |
| дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то дос |
| д свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири |
| касте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуш |
| аторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречи |
| м пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онд |
| рам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на |
| и још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} |
| не.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме ис |
| ма Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде пом |
| под Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као |
| омија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су |
| ких слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим о |
| есне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље |
| " /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива |
| вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још |
| лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум |
| има у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву |
| г друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести |
| .{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговара |
| усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи |
| и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га |
| " /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с не |
| цо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говор |
| , да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутн |
| дадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; как |
| а нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долаз |
| био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра п |
| вље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{ |
| одна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете |
| иде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. |
| имо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обр |
| сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечан |
| лази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај |
| а око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га о |
| ad> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу |
| ка добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне с |
| је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а |
| а сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнак |
| дна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један |
| {S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што |
| ом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поште |
| има осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купај |
| ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану к |
| ....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртонос |
| мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком п |
| то <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p |
| изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле |
| сак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога |
| шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S |
| и — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошња |
| ихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није |
| Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — |
| кипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану |
| да у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочет |
| уда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — на |
| рио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале. |
| и и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на |
| и га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно |
| све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="su |
| уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, |
| и то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета |
| га.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, он |
| Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — |
| ју у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му |
| е могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!.. |
| ови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које о |
| иљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке |
| нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} |
| т се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, |
| S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да г |
| уката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p |
| ле су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; брко |
| д би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Ва |
| 6" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? — |
| говори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Са |
| сни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да |
| ицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима ка |
| е онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" / |
| таде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господин |
| севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме |
| ="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци |
| о ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола злат |
| у левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти |
| подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме |
| ањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да т |
| литу у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту |
| рка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка |
| title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<tit |
| ај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре |
| ије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, о |
| ... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себ |
| ком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича |
| ки.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Рад |
| асно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи |
| Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија јо |
| оме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у |
| сту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у св |
| пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала в |
| и у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“ |
| изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није м |
| оме говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све ј |
| и на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене с |
| ву, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако |
| стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да н |
| е му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто |
| е види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четир |
| ирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опази |
| се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Мл |
| S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу |
| огу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон |
| сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приват |
| па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> |
| бодно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнар |
| а граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослуш |
| пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не м |
| еској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те |
| о десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изаша |
| а му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} |
| ндурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> < |
| и избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" |
| !...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад |
| ађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. м |
| зменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озг |
| аје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело |
| бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, |
| руги пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S |
| и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и сад |
| а следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— О |
| е нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изн |
| на једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSec |
| не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови |
| Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И |
| акуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, г |
| у био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да |
| и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи |
| рограм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће |
| </p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњак |
| прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некак |
| сле!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капљ |
| баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с вр |
| атио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} |
| го година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опе |
| ло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на ра |
| .“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога ис |
| ко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p |
| Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пос |
| ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној |
| га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици |
| и ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом |
| причати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем п |
| га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p |
| , о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? |
| ре бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље |
| мо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</ |
| прли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— |
| ко рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, |
| једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, гос |
| окошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није |
| /p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш |
| ="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује.... |
| нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чис |
| — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику |
| subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за су |
| ћерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво |
| осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и н |
| мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n= |
| — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси |
| А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олак |
| } Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу |
| ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар |
| кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говори |
| <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друшт |
| ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршиј |
| le>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек из |
| " /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајк |
| /p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г |
| еврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, |
| повати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, |
| оји старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му ј |
| ло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио о |
| ишта.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други |
| ном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено |
| се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Рак |
| {S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао |
| ак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од |
| н се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима т |
| салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема ви |
| о онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S |
| едока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила |
| дном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од к |
| се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} О |
| шао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још н |
| <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је сел |
| чи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSecti |
| але пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп д |
| а ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како ко |
| учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао. |
| а оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} |
| две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, п |
| иче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда бил |
| нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; |
| о без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога |
| ишта.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Б |
| сече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махниса |
| и оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „кра |
| га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића |
| иковца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претвара |
| вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <milestone unit="s |
| м. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, |
| о сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим. |
| на трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он |
| онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избавља |
| и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али |
| де избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на с |
| се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не м |
| мози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Рада |
| жаву остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а б |
| три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по |
| нати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајстор |
| свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви зн |
| махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n |
| ане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Ос |
| срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</ |
| се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се б |
| ма су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити |
| че могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били исти |
| села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— |
| практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу |
| идим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit="subSecti |
| иканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с рад |
| се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.< |
| мо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад |
| бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му |
| тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова |
| ештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спровед |
| и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су |
| .... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</ |
| ј напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} |
| <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S |
| } Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио |
| излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче пада |
| та и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи |
| омаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></ |
| оја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам |
| више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде ле |
| истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лев |
| с се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени м |
| у да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола |
| аво.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то |
| ра опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада на |
| вало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон М |
| о о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пе |
| брана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој он |
| е.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Б |
| калци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник |
| на начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам |
| и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне |
| имо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђе |
| ане ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маг |
| очијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грд |
| ао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплете |
| изам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — |
| важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" |
| вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога |
| и, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p> |
| прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с |
| ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, ч |
| а певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачу |
| ји то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, буд |
| м беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле |
| вио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</ |
| рави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах г |
| оврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напред |
| он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај шт |
| ву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним посл |
| артао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно |
| е чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, |
| .{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или б |
| капао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу |
| у зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца ви |
| {S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту |
| е тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата |
| одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по |
| ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед |
| и четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S |
| и се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не заб |
| друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу |
| калац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би |
| их су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепету |
| Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и |
| рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе... |
| вог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да м |
| енем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју |
| да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јо |
| Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што |
| де је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи |
| то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала |
| о леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам н |
| ахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p> |
| Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо |
| нуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</ |
| је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су т |
| а ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу пр |
| бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па оп |
| } Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p |
| } А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса уши |
| је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} |
| и...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Истина, |
| .. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.< |
| ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Г |
| ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} |
| у баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обе |
| не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либе |
| м за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да м |
| ди на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни саст |
| .{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>том |
| а ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш т |
| Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости н |
| у, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снах |
| згред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— |
| се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} |
| чим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо з |
| епо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења |
| ила су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледат |
| ханом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одмор |
| је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је д |
| и Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да |
| тишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пи |
| н није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на ве |
| е што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија с |
| чке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, к |
| ни уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Р |
| јни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је |
| ској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II |
| и са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, ш |
| вој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собам |
| тина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро завар |
| нају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве |
| евидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је |
| фану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили |
| сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разго |
| свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напајао п |
| ћ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени |
| се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога |
| мија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога |
| дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко |
| њацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњ |
| p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с |
| конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — |
| не у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срди |
| p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фење |
| аборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо |
| ва двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, б |
| p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му |
| као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци |
| радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и дол |
| гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бош |
| а гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улиц |
| здвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови ко |
| пију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али |
| апетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова |
| } Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комов |
| ана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</titl |
| мад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам и |
| и и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде њего |
| сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сиг |
| !</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с |
| што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији. |
| калску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага |
| и, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, |
| судио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом.. |
| види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S |
| ам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> < |
| b n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу.. |
| ер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— |
| да свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чу |
| p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p> |
| ...{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о |
| unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} |
| tion" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb |
| .{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам |
| ри очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у остал |
| оја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то |
| позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, г |
| томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319 |
| ..“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић шт |
| њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, |
| о каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необ |
| оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p |
| тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> с |
| му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit= |
| је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостиј |
| рише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.< |
| “ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око нов |
| т.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушни |
| овори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку |
| кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто |
| је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} И |
| во на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} |
| тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва |
| ла сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125 |
| све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко |
| се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зл |
| tone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{ |
| {S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за |
| о се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неко |
| > <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме |
| зео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> |
| мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозв |
| не нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је |
| ока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још ис |
| пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрик |
| жар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку из |
| Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикал |
| и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је. |
| рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} |
| тан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но о |
| по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали |
| зда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову ве |
| Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам |
| пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесе |
| ликој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S |
| <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља |
| S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не |
| у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој |
| ио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</ |
| чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око ба |
| које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, |
| па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо |
| За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По го |
| азва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, доб |
| уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ет |
| ао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад |
| ико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја |
| мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Ч |
| овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, при |
| пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Сам |
| и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} |
| Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а |
| Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Бр |
| лету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима |
| какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — |
| ила.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у во |
| миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да |
| ао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... |
| ијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражи |
| век бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите |
| ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису љу |
| би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија |
| ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и |
| анац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од |
| ог — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав с |
| нур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветиц |
| ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ов |
| ља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране |
| , г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у |
| урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука би |
| та му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се г |
| па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" |
| азити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{ |
| ? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би |
| свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо к |
| тиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не |
| С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дрежда |
| механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> < |
| ти зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С час |
| , у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; |
| /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу ц |
| {S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноп |
| о у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне кор |
| у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсл |
| не, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнал |
| м ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ |
| , подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што |
| им и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске л |
| к.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрмор |
| вега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излет |
| ле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадо |
| .{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја с |
| чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини порад |
| градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће |
| бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је |
| ати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, о |
| да опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, |
| слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда. |
| а и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не |
| т.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и |
| чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за |
| , већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше за |
| нистру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Он |
| долу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги пр |
| " /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас м |
| , по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p> |
| корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотограф |
| а и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а к |
| у момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, в |
| Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало |
| у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину ниј |
| едали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже.... |
| на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Ув |
| а и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами к |
| и се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то |
| дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе гла |
| престано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче зам |
| ћурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, |
| ш једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором |
| вори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> |
| е носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију |
| би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би сли |
| .. </l> <l>.................</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Т |
| бује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „з |
| ити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрит |
| p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше наста |
| <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!. |
| изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло врем |
| н, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод |
| олитички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевање; у н |
| а не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко со |
| а не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред |
| алио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нам |
| е већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да го |
| а.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред |
| ...{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућу |
| p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} |
| ом рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и з |
| ародни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспект |
| зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Ј |
| У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо зава |
| брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше |
| отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари св |
| те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога о |
| ада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву |
| и политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму про |
| обрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он ј |
| да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{ |
| аве држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у С |
| аш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, |
| се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беш |
| Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је мест |
| ону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет уве |
| о, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заво |
| мо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се с |
| чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n=" |
| и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, |
| Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли |
| ко је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, |
| био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газд |
| дол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје |
| еже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па |
| ођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p |
| .</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, |
| о сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S |
| Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта |
| и, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <mile |
| ла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, бо |
| и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све |
| ушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео |
| ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још |
| је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљан |
| ућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви |
| додбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, |
| поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду д |
| Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, |
| наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени г |
| ло.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима кој |
| ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: < |
| Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На ве |
| онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треб |
| и ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци |
| вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Рад |
| напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад с |
| кула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и |
| влуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општи |
| неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски подо |
| а Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси поко |
| о нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држи |
| бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до мил |
| попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> |
| вне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да |
| их 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за |
| а матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти |
| г суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти |
| дија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у ма |
| енијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Рад |
| unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракар |
| месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{ |
| ска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, |
| покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа |
| рбији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни |
| ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој |
| што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> |
| азумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се наша |
| падате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало ста |
| акарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњ |
| г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. минис |
| >„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси |
| у; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дел |
| ник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Бео |
| а то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки |
| о“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црк |
| душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегле |
| је знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречас |
| Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>С |
| инак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се с |
| с рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писам |
| гија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био ј |
| ...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћа |
| зима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептиров |
| дњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Ко |
| јпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропрати |
| , а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, |
| на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мен |
| спуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више о |
| ада су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине |
| љени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у |
| ање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И др |
| адикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довеза |
| тат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} |
| ђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} |
| } Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то бех |
| ђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк г |
| ибералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би б |
| зи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Б |
| мели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити ј |
| о Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, |
| не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секул |
| а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка М |
| над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за ти |
| е већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> |
| ао да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља из |
| беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов п |
| квим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с |
| и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити |
| је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} |
| ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита ј |
| ила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То ре |
| адњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} |
| познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу п |
| ти.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, |
| пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ак |
| /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, |
| е прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећет |
| колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је |
| </p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, |
| ло, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драг |
| ици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје |
| редњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За нап |
| већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то |
| у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонит |
| могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне |
| и оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђевреков |
| између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и |
| ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{ |
| онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине |
| добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду ве |
| та није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јол |
| азато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — |
| <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу п |
| "323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим |
| ехана, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Н |
| јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{ |
| p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је |
| ам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздр |
| већу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ |
| е куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца је |
| е видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда |
| знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикр |
| едно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман н |
| за...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе ј |
| остао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којо |
| много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p> |
| ело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /> |
| ве.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, бра |
| ње.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и |
| аш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> |
| ne unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <miles |
| ли на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором зад |
| мо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — |
| оју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан чове |
| ом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако т |
| ="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук |
| </p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— |
| је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побрати |
| сто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад |
| а гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ М |
| .</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> |
| ио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оно |
| ре тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи. |
| стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља о |
| сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{ |
| сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се пра |
| , чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио |
| ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</l> <l> |
| ше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не |
| едан старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> |
| та.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гл |
| Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да |
| {S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парла |
| шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и |
| д је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита |
| којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле п |
| S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. минист |
| ти.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" />< |
| р.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло врат |
| /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један |
| — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година з |
| е више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је м |
| ко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, |
| друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...< |
| му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу кој |
| у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика. |
| {S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар о |
| ље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се |
| ко је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} |
| шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..< |
| инко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао в |
| с, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао |
| ме „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље |
| и <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што с |
| као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата |
| а.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је т |
| д се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <div type="chapter" |
| стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S |
| о на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана |
| а су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би од |
| м у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је |
| уна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошар |
| добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И |
| p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p |
| дне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео ј |
| у прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, |
| едну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком д |
| сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви |
| пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се чо |
| ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програ |
| мех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш |
| и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним |
| ћа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборни |
| права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметов |
| То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан |
| и волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! |
| и; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је |
| ајвише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш чове |
| оје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њ |
| е пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један |
| тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све |
| је партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истер |
| Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је |
| заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која |
| у „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижури |
| а прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— |
| брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем |
| глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p |
| {S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, |
| шуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{ |
| , да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p |
| Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним |
| о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере о |
| вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко |
| вих очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла |
| а избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако ма |
| ећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу |
| ....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, из |
| .</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb |
| а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што |
| S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукам |
| лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у а |
| омад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој |
| , а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, к |
| сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и |
| ма био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{ |
| еп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само ј |
| им шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни |
| ћи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је |
| Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одгово |
| што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не зна |
| страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласо |
| ти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, |
| е до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упи |
| уран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога посл |
| ло, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људи |
| ина још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било |
| еди беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да м |
| , вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе |
| се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и |
| стаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпос |
| онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао изм |
| , онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до |
| Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:< |
| но и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта |
| прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, |
| атељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућ |
| е бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који |
| Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског једин |
| етегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се |
| елом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...< |
| тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам за |
| ански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале.. |
| чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она |
| одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- |
| estone unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Мар |
| ne unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним |
| его, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они ш |
| е бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу |
| од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њег |
| Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша |
| >— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћа |
| у се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одгов |
| о модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш |
| у још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдн |
| те; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и с |
| гледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капет |
| ..{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општи |
| аста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке моз |
| сти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христ |
| е говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си п |
| о не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка приш |
| а....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако |
| у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{ |
| ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако г |
| калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на |
| а ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо с |
| најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скреса |
| <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда прол |
| твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{ |
| није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачк |
| умитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукав |
| су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока |
| ем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију. |
| </p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} |
| д двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{ |
| ници, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} |
| и доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и он |
| и зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Прет |
| ну с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свог |
| сеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да л |
| е пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} |
| учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он |
| и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе п |
| дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Д |
| ни, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није |
| .</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омаш |
| и кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког |
| ријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе |
| и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, к |
| ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми |
| ан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш полити |
| Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, усп |
| и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвор |
| , а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас |
| ога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Т |
| } Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, |
| е, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Ост |
| д саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на го |
| и на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <milestone uni |
| грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица |
| варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до |
| дом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба да |
| Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окрен |
| му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо |
| Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако |
| мо погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да ви |
| је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чиј |
| ју; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то м |
| после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p> |
| } Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — т |
| ом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} О |
| > и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина. |
| стаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S |
| вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, |
| се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи |
| ата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном |
| /p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом |
| собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорт |
| ити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је |
| да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљ |
| .</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим краје |
| ије кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека каз |
| у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То |
| не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и с |
| а своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, кол |
| од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као |
| крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, од |
| а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад с |
| а власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирн |
| дозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну с |
| га дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</titl |
| све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку |
| суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више |
| ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо |
| А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и н |
| то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у ср |
| више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прог |
| ’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb |
| помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Тераз |
| е била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу |
| се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се ок |
| — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S |
| средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она б |
| родну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука |
| еше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{ |
| у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђил |
| една ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Про |
| </p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним |
| т извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, |
| p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, к |
| ели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше |
| света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће |
| је смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, бу |
| ољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастир |
| ије далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлу |
| е развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе.... |
| ој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста |
| на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S |
| га слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренаш |
| уштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они п |
| и се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. минист |
| аборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као |
| стале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу |
| n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог бл |
| одар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Поре |
| а, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим по |
| } Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <p |
| име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа |
| еосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предлож |
| је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док |
| једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашње |
| ити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врат |
| не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре |
| негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови.... |
| брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у оз |
| од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с |
| га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p |
| ева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедо |
| мрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали |
| и да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} И |
| .</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који ј |
| p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је к |
| него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може б |
| Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђ |
| добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, |
| при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњ |
| а.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Зн |
| он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо с |
| а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео |
| сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама. |
| и“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, в |
| пљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што д |
| p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед. |
| {S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај нег |
| S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали. |
| мљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — н |
| лови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка вл |
| звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од он |
| ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесис |
| анемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То бе |
| чини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мис |
| отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најм |
| Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначн |
| ај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" |
| м.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах |
| ојима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} |
| арочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Ви |
| о сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене |
| оста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S |
| лиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се. |
| ључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат < |
| град да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" />< |
| ном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвин |
| .{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачу |
| асароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, р |
| аља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S |
| требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не |
| едном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу. |
| оићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор |
| рсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвока |
| сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пу |
| атоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је из |
| рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се да |
| да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Језд |
| е листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p |
| </hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварил |
| осле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Ње |
| атија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковањ |
| да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П... |
| , ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богосло |
| Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани |
| сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп |
| ју кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме |
| велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која |
| , где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито |
| ну и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту бл |
| ао из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какв |
| арочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар |
| се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изаз |
| водолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чи |
| и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— М |
| па, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море не |
| анског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње |
| ог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну |
| ше награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p |
| ва <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То |
| о јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— С |
| ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и н |
| ке, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </di |
| угога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио |
| гази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} |
| о виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад с |
| ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ев |
| д светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она |
| ом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприј |
| Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што с |
| ад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг |
| е либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, |
| и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb |
| ло за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали н |
| .{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буд |
| } Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни |
| ј, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрего |
| пашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоће |
| нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а она |
| је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, к |
| о?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ о |
| и, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику |
| он, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— |
| хијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и о |
| еома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим пу |
| е Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста ве |
| ош политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго з |
| ај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком |
| на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти |
| о Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: |
| ави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="su |
| </p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> |
| 0" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан |
| његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријат |
| анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на грани |
| зависности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ва |
| а задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је |
| а од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној с |
| и.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — |
| е ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца |
| гда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; |
| о си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мој |
| и казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату |
| . министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, |
| вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рек |
| Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако с |
| сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магар |
| чијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>Н |
| отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{ |
| ина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царст |
| г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон М |
| лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму |
| it="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га п |
| е.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансу |
| они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <mi |
| бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена |
| мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} В |
| one unit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} |
| друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одист |
| еда с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S |
| , они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју с |
| нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p |
| нао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво |
| донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на |
| о на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То |
| ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо иза |
| личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се у |
| завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S |
| отово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, оту |
| а!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало |
| апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} |
| на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана прави |
| и баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога |
| му, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије. |
| ху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, |
| у ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слобо |
| ички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти |
| тром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па с |
| но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она |
| и „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, |
| ше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина кр |
| нај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Уму |
| све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај |
| ив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро огр |
| певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> |
| али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени с |
| ија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> г |
| а видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> |
| су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, о |
| новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека |
| /p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, |
| мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n= |
| ега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да г |
| ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="1 |
| } Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгода |
| емам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места бил |
| срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин |
| ни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то |
| ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{ |
| ити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди |
| а очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се |
| ако треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а |
| и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, |
| тали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале.. |
| већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне варош |
| тајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој.. |
| тпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме све |
| у Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десил |
| зије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је |
| о грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак |
| едину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ње, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ |
| је радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једн |
| ке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету п |
| о бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p |
| у прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да ниј |
| ле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веом |
| ли какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешт |
| дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима сл |
| и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да |
| о на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствен |
| ама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су з |
| и путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове об |
| ваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лепти |
| ш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунај |
| се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; ње |
| тен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела и |
| и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друш |
| сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовим |
| ка обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S |
| } Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се ово |
| P18871_C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, так |
| да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{ |
| дљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би р |
| :</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S |
| > <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме ј |
| садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се |
| инио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрим |
| о тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он |
| ох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једн |
| а Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не вид |
| На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и пола |
| садима, једном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — т |
| лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи |
| изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Не |
| p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била мар |
| галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беш |
| прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — |
| свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два м |
| , то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта |
| Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека вр |
| је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и |
| ина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и |
| } Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати п |
| је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда мо |
| ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по |
| у.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не мож |
| и пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има |
| , па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали |
| " /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалск |
| е....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све јед |
| , јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, |
| није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш пе |
| где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали д |
| и и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје |
| х од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни |
| ма кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову пош |
| упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опе |
| дна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком |
| ћи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па не |
| ике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком пр |
| ри дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога |
| ....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приме |
| ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на |
| је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n |
| их поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекал |
| /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, не |
| а поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама |
| ам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хт |
| {S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше |
| коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку |
| , идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, |
| жи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно п |
| у као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{ |
| ; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао |
| падамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас веч |
| <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само |
| о је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњи |
| А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У пр |
| ...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је |
| со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....< |
| да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не мо |
| ожемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у са |
| нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим уп |
| а сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону |
| сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, коли |
| Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, |
| свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси р |
| рећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док |
| ра; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панче |
| ед њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа |
| о.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак ра |
| су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „ |
| политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чит |
| ова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе |
| е да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> |
| а њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалск |
| ио је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око к |
| како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone |
| сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па |
| чијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само д |
| p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера |
| , видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу.. |
| ао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</ |
| о куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича |
| еда готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <mil |
| дведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива |
| ратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред |
| есох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{ |
| е, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} По |
| нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо иза |
| - - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако з |
| unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више |
| чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво оп |
| ћи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title> |
| на.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац |
| о онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх л |
| ине ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било. |
| е старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!. |
| , венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побож |
| ела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног |
| ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефан |
| а, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Рад |
| на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега |
| а!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, |
| Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одуш |
| о. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је |
| као му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веров |
| чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, к |
| — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; |
| ретимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на |
| ни са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S |
| од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Пра |
| свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матиц |
| атељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, к |
| /p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре не |
| S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се |
| либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгл |
| куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије |
| шу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да ј |
| односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ порумене |
| су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио |
| амо у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за год |
| језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</ |
| дњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ |
| е, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и ка |
| исне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и н |
| ал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико н |
| и лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био |
| аве....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отв |
| ни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} |
| тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи |
| нимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb |
| S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво |
| некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побр |
| осу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хи |
| ља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњач |
| , па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„ |
| е он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Б |
| му; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечу |
| лату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb |
| на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта л |
| астави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле в |
| апредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, о |
| погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила д |
| унавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако ос |
| ом, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупшт |
| и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>О |
| два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, |
| ачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати ов |
| г год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ј |
| p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога з |
| се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не |
| ојом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим |
| али.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и |
| {S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жел |
| ? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S |
| лио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио! |
| , јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадр |
| свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, ко |
| напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, |
| во подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега ко |
| — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се п |
| м да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} На |
| <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p |
| „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <miles |
| м првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној |
| unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радик |
| наника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он бе |
| нули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава. |
| ешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга. |
| ију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби зг |
| лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било |
| са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир |
| енима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ н |
| слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и |
| госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n=" |
| овци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за д |
| и једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, п |
| ..{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са м |
| ате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа о |
| о да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, |
| онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два |
| још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — |
| само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} |
| снути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да те |
| КЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРА |
| тенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како |
| дном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала |
| је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав д |
| ?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао |
| S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осме |
| т ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти к |
| ...{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари |
| ођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.< |
| ијављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за |
| мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права н |
| орње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и |
| и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим д |
| е још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је п |
| <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он |
| имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на |
| дине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} |
| се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под бресто |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, к |
| еко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прв |
| а.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки с |
| баце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе |
| а видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окр |
| рести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја |
| } Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна |
| них чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p> |
| Section" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошиц |
| на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задово |
| многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву |
| нда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека п |
| о већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но от |
| лађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слу |
| вику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти |
| даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румун |
| ....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе |
| и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које доб |
| печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судов |
| ке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме бе |
| иким брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али с |
| , у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма ка |
| , сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} |
| кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако ј |
| ине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије |
| што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са с |
| о какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље |
| брк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Бр |
| к онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{ |
| <pb n="156" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а св |
| е у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима |
| нка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml: |
| S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по п |
| беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње |
| S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав |
| нистру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро к |
| и вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елеме |
| ој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двај |
| ажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на |
| мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад |
| Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да п |
| и покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погле |
| с се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, |
| с по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кро |
| таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је тво |
| нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши н |
| 8871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам н |
| ану по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око |
| } Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зачуди |
| има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обеле |
| /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{ |
| не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му о |
| ло?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће |
| руштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам |
| то оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побр |
| , кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мли |
| >здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} |
| <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чуп |
| ml:id="SRP18871_C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу у |
| а њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у |
| , и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а |
| ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да |
| нда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> ко |
| с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Вл |
| орала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Велико |
| .{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— |
| ша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с |
| е беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа. |
| ки вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам |
| ти — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је т |
| уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку |
| ва добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{ |
| а <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је сву |
| о коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга |
| као. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола. |
| а, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо |
| м.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone u |
| ојекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчи |
| ије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S |
| крете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица |
| Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један |
| у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш.. |
| проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренут |
| аш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја |
| с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два |
| /p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — |
| ва.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио д |
| обље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} |
| ма прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми ре |
| ну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за тв |
| — Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да |
| је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пен |
| } Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сл |
| S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{ |
| дан сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом по |
| дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито |
| p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика он |
| мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завили |
| сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... пови |
| а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим |
| ..{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно |
| ице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју ж |
| гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену р |
| е могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих ч |
| хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештава |
| рњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звез |
| великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био |
| ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас п |
| — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, |
| има усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће |
| за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак |
| после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведр |
| што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде ма |
| икад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их |
| > <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па |
| јжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће |
| њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас |
| ховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n |
| Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се |
| ехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јав |
| ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она б |
| S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш он |
| на и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто |
| трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер ј |
| што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Мор |
| а ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехо |
| душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо зарани |
| каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима |
| ин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> < |
| као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, |
| n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док |
| о стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто ма |
| баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами |
| рне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да ј |
| свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} |
| леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необич |
| се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} |
| накрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало |
| их витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућ |
| о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки |
| је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећим |
| заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у |
| <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно |
| Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју |
| ена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не б |
| путацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога К |
| овима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„К |
| Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре о |
| } Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас |
| в поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још |
| га можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њ |
| с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке н |
| њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он в |
| м у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет. |
| Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога глас |
| о царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="7 |
| } И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страхови |
| до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој |
| м небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} М |
| .{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!.. |
| о, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На |
| бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав н |
| ом спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав |
| и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова оби |
| је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} С |
| од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p> |
| {S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западн |
| Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет |
| с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n=" |
| и се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, ма |
| дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један |
| овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, |
| ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до М |
| /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имат |
| а наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и приј |
| и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих |
| свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож заба |
| pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p> |
| онетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао про |
| лиже колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Ј |
| </p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око к |
| Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} |
| га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није па |
| томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова |
| е кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — |
| а га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он |
| 48" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опази |
| > <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, |
| ћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} |
| уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чино |
| глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним усл |
| мо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћ |
| г врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!.. |
| ему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је |
| ави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце |
| ем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечер |
| дном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас дов |
| а и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут би |
| у, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повика |
| жар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо прич |
| } Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега |
| ња....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би |
| своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле |
| рена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit= |
| ват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на |
| , којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В. |
| ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у |
| другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у по |
| .{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће сврат |
| > <front> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p> |
| p> </div> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> </div> <gap unit="from_the_same_author" /> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} М |
| и, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, гос |
| сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти зн |
| орао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало |
| " /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџи |
| ...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Ј |
| ао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам и |
| ...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е |
| у трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора |
| а она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова ст |
| од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железн |
| стионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један |
| и би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом пр |
| - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако за вида, или ба |
| Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је у |
| пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће |
| “....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да < |
| стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна |
| на“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и |
| — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и |
| <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; |
| ела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, |
| То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара... |
| е, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде |
| ете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{ |
| има допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљ |
| а против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева се |
| жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И о |
| ма позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане |
| беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама |
| још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере! |
| Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома ја |
| а плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о м |
| ветитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева |
| пет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} |
| е....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на |
| авио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} |
| пнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, ал |
| досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, п |
| дећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам по |
| нда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после п |
| о бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја |
| стре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови нап |
| Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта |
| као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— |
| цу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit="su |
| до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био |
| хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, каза |
| мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђен |
| ај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, пр |
| те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли |
| изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезе |
| ије над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који |
| > <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме |
| и куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном |
| , Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са |
| ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три |
| дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да |
| рбије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина кра |
| на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, н |
| tion" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблан |
| , па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
| Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог к |
| ци!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две с |
| е?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје го |
| јим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи мож |
| ци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} |
| прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми |
| а мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Би |
| и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.< |
| оче онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж |
| > <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“ |
| е мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми т |
| мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла кру |
| ..“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо наш |
| што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите |
| о дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом |
| стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљев |
| о све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И посл |
| челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница пон |
| {S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} |
| тле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом |
| го овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су |
| у и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни |
| пим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што ј |
| /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у |
| S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена |
| раљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског |
| е.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет би |
| д било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном ст |
| у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уок |
| отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар саха |
| ојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, |
| први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикал |
| ироких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по |
| Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — |
| е, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад свој |
| .</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтини |
| >— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у ком |
| м јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ т |
| у притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косо |
| а...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну к |
| , вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S |
| ељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успава |
| ..ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капе |
| Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мен |
| ка.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мисл |
| ом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — би |
| времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, |
| е шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лекови |
| детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда |
| ођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешки |
| а; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој |
| тани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома п |
| и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па он |
| даш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога не |
| самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше сл |
| ..{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И |
| своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе ч |
| {S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасн |
| нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, кој |
| {S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од теш |
| ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам |
| она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово |
| глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне вели |
| аква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим |
| арод није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше с |
| тима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у |
| авља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узим |
| д унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би осн |
| pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи с |
| ра!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје. |
| а треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и у |
| <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све ш |
| из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа про |
| прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од п |
| а.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb |
| д не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пре |
| <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио |
| о неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, че |
| <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ок |
| ета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет трепер |
| ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали н |
| не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година |
| проведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке во |
| немо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и |
| и су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више |
| Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове после |
| а му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по с |
| а каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> |
| емо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу д |
| ction" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} |
| одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд |
| ек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви |
| е:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе |
| о одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам |
| ма најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мис |
| аволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два |
| не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Ф |
| даше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непр |
| мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком |
| .“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта |
| преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми |
| ним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - |
| се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хте |
| а сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ј |
| е на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се р |
| ...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана |
| у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сари |
| икала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> |
| м помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезо |
| ће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још н |
| мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек. |
| е погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — ко |
| и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају |
| све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу |
| Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш к |
| оче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста д |
| о, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла св |
| обом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова |
| аде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допа |
| није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора |
| аланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Њего |
| њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Ниг |
| есрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то |
| то су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски суди |
| сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} |
| , али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све |
| редњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џу |
| {S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у |
| ати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је |
| у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није |
| није парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас н |
| арским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељ |
| ојим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на |
| и — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!. |
| n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у зава |
| S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} Т |
| ој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу |
| тан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту осно |
| ... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Он |
| теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво изврши |
| едоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно т |
| не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу |
| е ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали |
| размерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... |
| рио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, |
| ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Осто |
| ј, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији н |
| и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом |
| ео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да б |
| Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели вр |
| н се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> |
| а потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја |
| да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p |
| {S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... сл |
| на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и |
| пет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни |
| тор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и ма |
| <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помињ |
| дију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата кр |
| >— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих са |
| ту.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— |
| е не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче зам |
| бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, |
| ли, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де |
| куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један |
| роклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику |
| један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не |
| и већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје |
| одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павл |
| мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, |
| а је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замиш |
| као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} |
| оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покој |
| а ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочит |
| а и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима |
| десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се там |
| младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од је |
| ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „ |
| вији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкем |
| свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разиш |
| јим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном |
| н Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клис |
| ишћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац |
| овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас диш |
| родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</ |
| без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српс |
| ни му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци в |
| а амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја |
| не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па с |
| знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњ |
| о му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле пр |
| мислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим |
| " /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага |
| — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним ц |
| исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско де |
| и и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне |
| ако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову ли |
| излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било зв |
| шу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је про |
| епим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој |
| им.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако ист |
| се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, |
| </p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p> |
| , — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је по |
| .{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згле |
| ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди |
| и једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу |
| злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога ве |
| аше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јаст |
| ма и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пр |
| срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолск |
| алски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</ |
| <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да не |
| ли, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред |
| је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто годи |
| га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упи |
| ткастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два с |
| ? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, |
| е, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних |
| ојега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) против Тура |
| Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г |
| ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSec |
| Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија п |
| аваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>Посл |
| и одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они с |
| , кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не к |
| но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — за |
| у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на |
| шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли каз |
| есретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb |
| могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот |
| изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи |
| кмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче |
| це сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најп |
| {S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим |
| је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Он |
| ога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег бели |
| апи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохо |
| виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам мо |
| оћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но |
| У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тму |
| — Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему ј |
| род крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесит |
| ских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова |
| ју; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче и |
| е сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као св |
| ко ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком |
| И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је посл |
| режуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева... |
| е света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пир |
| ветном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком |
| {S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухвати |
| руги у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, |
| /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, |
| сла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на вр |
| ло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иг |
| где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у |
| из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја |
| га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да |
| само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и |
| је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Лас |
| део није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — к |
| Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове б |
| } Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да с |
| — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњац |
| Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо |
| је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског до |
| ле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се њего |
| е чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак проту |
| ла — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на |
| и с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дат |
| га ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадо |
| е не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај с |
| а.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — |
| ле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма п |
| ?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упита |
| ича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рође |
| на ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> |
| ковци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалим |
| и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> < |
| осподине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да |
| ></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да рад |
| {S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{ |
| школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л... |
| и прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, |
| пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама св |
| рицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту. |
| на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаш |
| атиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ |
| Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара |
| а.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити с |
| у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорник |
| примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у твр |
| } Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај |
| јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Ц |
| ...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети м |
| {S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Бе |
| у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" |
| на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне |
| то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога |
| {S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!.... |
| —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био т |
| нај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Ми |
| е, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет |
| е помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S |
| Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p |
| а један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!... |
| неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али ов |
| ов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и ни |
| рк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова ус |
| а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се с |
| Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — д |
| ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ |
| , стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај.. |
| сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте |
| евима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара |
| она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p> |
| ору....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли ту |
| остурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влаж |
| осле, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викн |
| нути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати |
| би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <r |
| ео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, з |
| ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; т |
| парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би |
| од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе |
| ута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољу |
| цу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђавол |
| равнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и |
| ма, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетин |
| ....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло јед |
| воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано ч |
| вори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли наша |
| о на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причу |
| мати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и |
| е он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где п |
| и писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти |
| , што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од |
| од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</ |
| развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си з |
| „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! |
| сто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, |
| е на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје о |
| ти пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — п |
| емљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога |
| </p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по |
| знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по |
| око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је |
| друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p |
| мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</ |
| .. момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрат |
| а и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S |
| се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, |
| {S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се зг |
| чи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа н |
| до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко |
| маче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испуст |
| арице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну |
| p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен |
| они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло |
| , који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до она |
| еш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слуша |
| омији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџиц |
| идети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледал |
| а се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар |
| — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S |
| дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао |
| „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја пр |
| ; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја |
| накнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове при |
| одања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља |
| о, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у |
| — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у |
| д није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добија |
| ко хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <m |
| и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — о |
| Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе |
| к си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p |
| p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, |
| e unit="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто град |
| е на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!. |
| шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику |
| но ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да |
| сле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда ов |
| алеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русиј |
| ија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авл |
| розоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан |
| ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нут |
| мам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси |
| о сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</t |
| ection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио пок |
| Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво |
| ћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетан |
| а оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази при |
| фа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сока |
| се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко |
| на....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле |
| е да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једн |
| па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S |
| узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о т |
| сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чарш |
| у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао |
| а и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац н |
| > <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb |
| Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе |
| те мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суво |
| ри злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; |
| овитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми с |
| ауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре тр |
| ругих.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за |
| и нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу |
| ml:id="SRP18871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке тр |
| но уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васин |
| мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи: |
| да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о би |
| дине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се д |
| {S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима |
| чићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју |
| ас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан. |
| у Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су |
| оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам проп |
| се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља ј |
| арев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде |
| зетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Са |
| а.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам п |
| у у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин сла |
| је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> дост |
| <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p |
| e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштан |
| сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скап |
| у.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш |
| шћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кака ти |
| pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли т |
| ection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дош |
| се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у д |
| же разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и ј |
| <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набраја |
| estone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S |
| ц који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} |
| врти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" / |
| пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео |
| таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св |
| ра ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са |
| како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех. |
| чио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. ми |
| е, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама |
| туд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> мога |
| е ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео |
| кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То |
| ти:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од к |
| и — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усн |
| ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p |
| му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, |
| је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због ба |
| стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али |
| је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p |
| газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијет |
| о боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пу |
| ијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је |
| ..{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти |
| метно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само по |
| ваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зе |
| ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну: |
| тоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једно |
| S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда |
| манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игу |
| ас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и |
| <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ |
| заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S |
| аве.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата |
| белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти |
| ора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва к |
| е рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone uni |
| сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере |
| но кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>З |
| о сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не с |
| е толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О сваче |
| — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко |
| СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ С |
| оти.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где |
| .{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у се |
| алисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од |
| ом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зег |
| а Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и |
| ред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњ |
| ума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње |
| рата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone unit="su |
| до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скр |
| То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око |
| ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сут |
| .{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарце |
| ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си в |
| ао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем. |
| рави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тог |
| им светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам |
| ест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве н |
| } Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се к |
| доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се п |
| n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти |
| Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекакви |
| радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о м |
| зо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један |
| на како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им |
| иста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало ра |
| <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, х |
| ош не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" |
| трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p> |
| чело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, св |
| своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов. |
| д смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђан |
| није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, п |
| едва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа ј |
| Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> < |
| ала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држ |
| ма.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам |
| а врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учи |
| ="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао |
| пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — |
| да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је |
| к.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSect |
| вио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истрес |
| је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} |
| ретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> пров |
| ије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две п |
| силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом |
| } Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело о |
| сти</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вич |
| то је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изри |
| те право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје |
| постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с |
| трчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда |
| ћи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте г |
| замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозор |
| е некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек п |
| ажи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се |
| тпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да |
| ојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — |
| магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, |
| Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да |
| саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим |
| не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брат |
| оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га |
| Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима ј |
| ела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се |
| рима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље це |
| неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја |
| десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учит |
| е — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је ота |
| а — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p |
| вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет ст |
| ! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> < |
| <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ва |
| ве наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи |
| а маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи: |
| <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се р |
| ...{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним зап |
| обратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он |
| дом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином |
| а да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако ми |
| о смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се пову |
| аш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговар |
| ућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на јед |
| ћа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на јед |
| да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто у |
| <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он |
| ...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он |
| свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на |
| ...{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини |
| {S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељо |
| де злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некака |
| десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рук |
| н тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па |
| ат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} |
| кнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} |
| <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помис |
| ар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} |
| дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу |
| и рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S |
| ских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу |
| еволвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S |
| инити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ |
| асо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник ск |
| га ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, ни |
| ставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас... |
| >— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак рад |
| S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда ј |
| уђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, ч |
| мо једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати |
| кни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра |
| готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи м |
| игли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n= |
| ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а |
| у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно |
| ко ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано кас |
| S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Сто |
| И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет |
| ликом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као |
| рху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрес |
| и, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мисл |
| верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— |
| бе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p |
| .{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да |
| „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи |
| ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Вл |
| ај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад! |
| S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли пог |
| оваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и |
| Section" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у |
| пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше |
| о тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упита |
| .{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ |
| д главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли |
| товања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="355" /> <div type=" |
| атле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду п |
| а ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Ком |
| итаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— |
| оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте л |
| шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} П |
| р.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју |
| пођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми |
| а“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио |
| оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да там |
| чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми ре |
| .{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом |
| оље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена |
| арницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је доша |
| е, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што |
| e>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао св |
| ао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш |
| најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, мож |
| преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска |
| ме доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој |
| p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ниш |
| на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам |
| д очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати |
| а погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> |
| гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поис |
| ше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијск |
| о су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до |
| теље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљал |
| це подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се ни |
| уних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па |
| е у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се гл |
| Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!... |
| е беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко |
| Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| о....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне из |
| ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!.. |
| а!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „оз |
| епешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два крес |
| {S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ев |
| .{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни д |
| Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази к |
| и га, види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен |
| слуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се б |
| то више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком... |
| е она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> |
| а....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господ |
| Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ј |
| у.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги рад |
| се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава |
| је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је з |
| реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је п |
| седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нем |
| Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{ |
| а то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— |
| ас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љу |
| <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Ка |
| бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год |
| град имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — |
| примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њ |
| <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава јед |
| — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то не |
| братите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је ст |
| 71_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манасти |
| ога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не |
| утом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје с |
| м очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим. |
| е ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини |
| реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веров |
| ецу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с |
| оже и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још |
| а.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устур |
| о бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — н |
| а певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се да |
| } Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаш |
| лава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми |
| еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака твар |
| да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кро |
| још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочн |
| још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале |
| клео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у сво |
| те и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, ве |
| век.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена м |
| творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим пла |
| што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша |
| по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} |
| то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су с |
| е гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и |
| ермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на оч |
| ад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> |
| чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово |
| {S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о |
| снуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод |
| лом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <p |
| вати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} |
| <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљи |
| тину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да вид |
| ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није п |
| мер, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан зв |
| адојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и |
| ча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> |
| је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В.... |
| ва, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека |
| пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита уг |
| и, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу свој |
| з Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„.......... |
| чено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста |
| ше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и о |
| S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јасту |
| оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Т |
| олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> ова |
| атима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тиц |
| ао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одго |
| а пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добо |
| у у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p> |
| > <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут! |
| подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Це |
| глед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од н |
| <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима? |
| рпско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} |
| ало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и |
| јој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу ба |
| их, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да |
| /p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попе |
| ван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!... |
| и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога |
| /title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> |
| их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, |
| n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с по |
| и, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p |
| образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! н |
| дре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њим |
| ....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао |
| и је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао на |
| /head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обман |
| 15" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, о |
| аду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повика |
| , кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај |
| Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњац |
| рно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој |
| се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... та |
| ...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће рад |
| носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Неср |
| ега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако |
| >— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n=" |
| овој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће |
| p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и |
| три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> |
| ....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{ |
| опадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n=" |
| лног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у гл |
| Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га п |
| а му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам ник |
| нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним |
| к зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповл |
| рачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако |
| stone unit="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну он |
| е и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу |
| e>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица шт |
| а му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у м |
| кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред |
| — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те |
| она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канце |
| и:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p |
| стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, о |
| далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њи |
| нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна |
| Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Госпо |
| цо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио |
| и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно им |
| т у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће |
| та сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, |
| у.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапур |
| вом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне упо |
| ажили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но от |
| људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док |
| бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још |
| надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком ки |
| оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога м |
| , господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, дод |
| шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клиса |
| " /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{ |
| се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не да |
| се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама |
| ај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја има |
| је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С |
| ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то |
| едо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини |
| то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не г |
| прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, шт |
| на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али ко |
| ји претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најм |
| оће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га вид |
| и, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у наше |
| .{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S |
| м једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руко |
| осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S |
| прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци |
| и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђе |
| а — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је |
| му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{ |
| онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће јед |
| } Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта ве |
| а опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, |
| <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А зна |
| не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик С |
| адикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како |
| S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и бил |
| иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног чо |
| едо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Уч |
| као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас по |
| ве! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилови |
| ошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, п |
| и нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} |
| ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} З |
| — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде |
| обију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> < |
| хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је на |
| ам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богас |
| грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст |
| ати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити. |
| мо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну пле |
| угуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму ча |
| колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у |
| воје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} |
| , па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у |
| и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се |
| каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа |
| тово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми б |
| ше.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге |
| није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи д |
| .{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохиј |
| и, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше? |
| ти нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте |
| ора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су теков |
| .</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... < |
| д од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, |
| мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се |
| ече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, С |
| паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узи |
| знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му |
| нде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик. |
| оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тоб |
| <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, |
| лов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те |
| } Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у как |
| у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у п |
| ољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не зн |
| део сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И |
| ститаш напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглаш |
| у она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.< |
| капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов |
| ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо |
| народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам |
| } Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли он |
| силнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога св |
| аграда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свог |
| у нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> < |
| бар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одгов |
| по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбав |
| пастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле |
| адни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по |
| се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове проби |
| , поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговар |
| су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се ме |
| } Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази |
| {S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патрио |
| предњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, |
| уму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где |
| , како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са св |
| ечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам |
| зику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад |
| не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и |
| министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњ |
| > <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{ |
| S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као ж |
| сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу. |
| побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашћ |
| .{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и |
| му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропаст |
| се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сир |
| смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, гд |
| и већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, |
| ашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме в |
| само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости о |
| удни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на на |
| врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били ни |
| укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговор |
| се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло |
| исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од ј |
| с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у |
| hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, |
| е, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољн |
| дмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су |
| се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напред |
| но мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што о |
| а независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посла |
| S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест д |
| itle>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче |
| одругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S |
| с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се |
| о оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста |
| ако народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана |
| удском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то св |
| а без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зов |
| рпски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина ми |
| вена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" |
| ањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо |
| </p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододб |
| и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће |
| {S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожа |
| е није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечи |
| аш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен |
| вако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен |
| исац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; |
| исац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дош |
| толом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p> |
| е анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисо |
| што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> < |
| 26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај к |
| пита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше ка |
| било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> |
| ермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. |
| ићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а |
| да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко п |
| иш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да р |
| истра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио ве |
| е ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас |
| pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га чов |
| е у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се |
| о је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто м |
| — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div type="chapter" x |
| лова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уст |
| другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћо |
| сла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стен |
| ити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| жни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљеви |
| ст — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, з |
| ли — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман |
| пљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочита |
| што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну |
| ина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p |
| горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавал |
| Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и |
| ена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео п |
| еху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а м |
| пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врс |
| а кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, |
| пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беш |
| .</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу д |
| лово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр |
| леда, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећ |
| одњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи с |
| м оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и |
| пу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Д |
| а, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на |
| о не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад г |
| х 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било |
| иста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, прати |
| ад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} |
| могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука моде |
| Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да с |
| ај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледа |
| али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па |
| рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезе |
| ше, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се уд |
| и обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе с |
| не сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивој |
| еше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што |
| ва.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их |
| да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао |
| о чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме |
| да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило п |
| <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо ј |
| ике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом |
| ше и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, ду |
| уд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној |
| престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту напад |
| но и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испо |
| тегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која ј |
| араштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Он |
| , али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке |
| само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондаш |
| сто у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где |
| одина.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине |
| S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вуло |
| апшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Ко |
| S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" / |
| еше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква нео |
| илиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига |
| е играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад |
| ка беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је чов |
| ко на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, ча |
| какав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом п |
| ; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престравље |
| страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око |
| ега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала |
| прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у пр |
| да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да |
| ху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом поме |
| е обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том с |
| има и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она просто |
| ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n= |
| ђемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неок |
| Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бо |
| место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а |
| као, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, ш |
| ати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, п |
| Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шт |
| 5" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му |
| д уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајник |
| на лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S |
| а Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| му глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то |
| ирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан |
| ета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи |
| д о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> < |
| ом, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се к |
| ју....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи |
| о љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест |
| кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора доди |
| а“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини |
| сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као как |
| јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објави |
| ало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају пи |
| ма отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мири |
| први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног |
| маре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осм |
| ча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш |
| .</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота мо |
| ислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они с |
| воје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели вес |
| он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарат |
| ратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи |
| ну меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и го |
| дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по по |
| ка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скоч |
| старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој |
| где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам |
| S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— |
| {S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три |
| у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у том |
| где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; та |
| заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трго |
| ћи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја |
| ти чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као у |
| ...</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Си |
| еш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљева |
| .</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга |
| е кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод ч |
| баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозре |
| ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти |
| Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други |
| шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, |
| има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо |
| Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је би |
| воји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се |
| далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова |
| . <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добит |
| ш девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца |
| је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Њег |
| ти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, |
| Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том |
| јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада она |
| сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</ |
| о опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једн |
| воде на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Бо |
| еди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази |
| зом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче доја |
| се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачк |
| Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи пов |
| ка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а пре |
| већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда |
| окрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И д |
| мо!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је |
| акле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> |
| p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p |
| да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S |
| ње за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка |
| ељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p> |
| го мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за ран |
| рвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш |
| риви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чу |
| ина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да м |
| ата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту до |
| рских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један |
| крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на пот |
| полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S |
| нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред |
| на излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и дево |
| > <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђ |
| е и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишић |
| ди један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног |
| који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и к |
| и имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо |
| бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна |
| ако се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је |
| зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не мо |
| емо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба |
| ме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће |
| та „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђ |
| ркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кне |
| штени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и на |
| је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светл |
| ви сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање |
| ној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица вели |
| нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — |
| а мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан |
| ам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} |
| више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему |
| алог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд |
| г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, к |
| да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „ |
| рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пев |
| Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може |
| рицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку |
| тили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он |
| } Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десе |
| он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" |
| p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се |
| иметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа сре |
| вно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би то |
| ећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта |
| наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p> |
| атиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> |
| <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како |
| ине било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна |
| бода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ |
| ра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо о |
| ихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чи |
| а овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га по |
| асколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, пр |
| ђо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметић |
| о-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали А |
| ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од јед |
| да....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, ус |
| ка врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говор |
| десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што виче |
| којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште пр |
| видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале |
| баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје |
| врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} |
| тумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који ј |
| еријалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам |
| жалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове |
| истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p> |
| да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити |
| и се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд |
| вот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учит |
| цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу |
| о предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, |
| ног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што |
| . свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко |
| ама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак |
| >Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а не |
| ар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновн |
| маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна ка |
| страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су |
| ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео |
| људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ |
| шким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом |
| ...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа |
| икалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не б |
| је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у |
| свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нис |
| S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С |
| г.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S |
| слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда |
| икалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа. |
| ријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{ |
| олети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пре |
| <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то В |
| нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им |
| написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“ |
| ану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p> |
| а одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</ |
| лим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу б |
| ед њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека |
| >— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад р |
| ећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} П |
| ој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене |
| сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочи |
| S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у о |
| редна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећ |
| га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па |
| ?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, с |
| ак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се |
| а.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У о |
| еишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један |
| !...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се го |
| Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за с |
| не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па ка |
| и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што |
| Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} |
| — Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам |
| се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што |
| мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с моти |
| ича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не б |
| рати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм |
| е је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је |
| есташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимет |
| Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми |
| упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> |
| ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ она |
| /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Сув |
| води од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом у |
| n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотиц |
| се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински с |
| квој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{ |
| еше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што |
| већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим х |
| њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се |
| А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднут |
| о рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики нар |
| о седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како нар |
| га попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само искола |
| беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па ј |
| ша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, |
| још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио с |
| уго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му друг |
| ..{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот врати |
| народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се |
| и ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на |
| х се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у |
| знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто л |
| Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је |
| чила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче. |
| видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављ |
| нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобн |
| е би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени н |
| еху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га п |
| ана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га... |
| /hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити м |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 |
| ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам |
| мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="3 |
| ри поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лу |
| ни аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{ |
| с погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 3 |
| ра ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак у |
| та три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, |
| је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, гово |
| само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напре |
| би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је миса |
| што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је |
| /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, који |
| 56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се је |
| нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз |
| редњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либерали |
| , а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капела |
| ику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравиц |
| ога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, |
| оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно п |
| је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама б |
| је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија |
| рком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је т |
| ке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет годин |
| , баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добош |
| да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тих |
| — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије |
| з мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с |
| p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у |
| га и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дуб |
| помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао |
| — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од пр |
| ља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо |
| читељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, ди |
| —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три рас |
| а ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке б |
| ише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће. |
| пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А ост |
| једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— А зн |
| осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад запла |
| а је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност |
| рв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излет |
| о мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> |
| а Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљ |
| Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двес |
| Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само ј |
| јој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке шв |
| радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка |
| се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни реч |
| апредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мај |
| де; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пуст |
| Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је к |
| а, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мај |
| {S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S |
| га што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капит |
| S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је |
| Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је ка |
| о озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку кр |
| е то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да ви |
| Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру... |
| } А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас поглед |
| дбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смр |
| главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што ј |
| ма неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка г |
| к.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb |
| Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у |
| штеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} |
| осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледа |
| ви га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И веч |
| шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред о |
| радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога зб |
| мет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати |
| и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдн |
| , коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човек |
| овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би |
| зговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, ск |
| еч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, г |
| ојом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам те |
| ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта м |
| е вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До с |
| видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} |
| } Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда |
| у, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мај |
| а нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама п |
| господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" / |
| естаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — |
| } Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја |
| ока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла |
| онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} З |
| мао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од цело |
| д неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми |
| иље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја |
| обио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим прили |
| о,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми |
| давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit= |
| 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и на |
| ећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, |
| она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, посл |
| ја га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покре |
| Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда |
| title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек |
| о га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пр |
| у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице п |
| оћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> |
| које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако |
| шке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао из |
| раћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши |
| сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред |
| дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни по |
| киде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено |
| а.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему |
| та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферова |
| мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци п |
| е ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а с |
| стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну |
| ахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијаним |
| , колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да |
| ата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредн |
| у скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И има |
| се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај к |
| самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" |
| та, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих с |
| од рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата в |
| авим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло |
| те и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Ф |
| панке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колча |
| ...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — |
| ебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучен |
| ен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, |
| се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ послан |
| >— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} |
| и те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Д |
| то и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, |
| знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осме |
| о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џеп |
| ..{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра ран |
| жји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с нем |
| ме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да |
| и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће |
| > <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће. |
| муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сут |
| } Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по н |
| шћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — |
| .</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— |
| оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а н |
| е остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р. |
| p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су |
| гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је м |
| већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ ниј |
| преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито м |
| S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, го |
| ет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето и |
| војства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој д |
| Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго |
| очине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по мана |
| ше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Осто |
| ћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у аста |
| ку, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно |
| века....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта |
| патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем к |
| Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p |
| ће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурн |
| о ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му |
| у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зај |
| осрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — |
| — Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам би |
| господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи |
| да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, |
| мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за в |
| леј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове с |
| окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седа |
| е ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жа |
| Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу |
| и, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шесн |
| више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћ |
| ише да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење |
| не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{ |
| дакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, н |
| тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље в |
| едаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати |
| се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке |
| елобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши |
| то беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док |
| ном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени |
| — Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Вид |
| озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што то |
| пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и маш |
| е у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{ |
| оби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и |
| прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полу |
| сак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и о |
| кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво со |
| кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сок |
| образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи ч |
| рквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске зво |
| аву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div typ |
| S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју раки |
| теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, |
| p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће би |
| ом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две беб |
| му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у цело |
| патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посм |
| век на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога |
| чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а |
| рио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о |
| уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} |
| А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити. |
| , куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас т |
| зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке с |
| ац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена |
| сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да т |
| мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевин |
| рећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone unit="sub |
| да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка п |
| би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде. |
| е, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног са |
| се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да |
| је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих ради |
| н ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле |
| врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољуб |
| као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом |
| .</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреш |
| ћо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> |
| м у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n |
| ом звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало... |
| > шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, госпо |
| Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.< |
| о знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. м |
| ли, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо |
| се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећно |
| осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 |
| с изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда |
| Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало п |
| е; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{ |
| да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} |
| ажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај веч |
| од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се св |
| лико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, |
| ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога |
| оњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До |
| н је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадни |
| наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, |
| љи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тоб |
| куд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад |
| Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{ |
| ге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То и |
| но у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити |
| — Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала |
| } Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако бра |
| .{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ух |
| ори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А |
| ади.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико п |
| икад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку че |
| >Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... д |
| читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна м |
| њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле на |
| ло, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине |
| оји би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулси |
| чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до кр |
| Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад |
| title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</ |
| 179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> < |
| и се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p |
| рунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и |
| стово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолс |
| а не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа |
| гом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више д |
| е сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи |
| аци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко |
| it="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из |
| hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су ц |
| беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{ |
| и да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!. |
| уће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S |
| ков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш |
| - Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} |
| он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{ |
| угога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У |
| род је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{ |
| и данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, |
| т.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и |
| напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава |
| Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и п |
| но лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног пе |
| Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Бо |
| невесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ак |
| доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође |
| и Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најп |
| м другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина ј |
| свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Вла |
| оче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било н |
| ађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих нар |
| а опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комад |
| давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху |
| овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким куб |
| ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђило |
| ало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачн |
| иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад ви |
| а више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па |
| есна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенк |
| позиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Н |
| p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А |
| а занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о пол |
| ин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> грош |
| бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се |
| бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у на |
| ећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, |
| еже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а ра |
| поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити. |
| та смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што |
| плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђе |
| сокопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов о |
| ам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Гр |
| ићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у |
| зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} П |
| а да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набр |
| ...{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="4 |
| subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају к |
| ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику |
| као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате врем |
| </p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} |
| амија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на |
| шани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто |
| } Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Неср |
| два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат |
| milestone unit="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! он |
| азишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а |
| а свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 5 |
| ве.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта |
| id="SRP18871_C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S |
| лио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакост |
| није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, |
| рља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота |
| у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је |
| гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дет |
| зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ |
| ачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов о |
| напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила |
| — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место зауз |
| магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, примети |
| мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— |
| нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што |
| коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завеса |
| а доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи |
| .{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец д |
| на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, стареши |
| игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен |
| вски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког |
| њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у до |
| чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима. |
| о за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догоди |
| дравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У зап |
| тично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и не |
| просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Пар |
| а тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се |
| двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити |
| изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, д |
| тију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између |
| и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама |
| рница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једн |
| отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је |
| кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман |
| мо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од ко |
| ку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо |
| љанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — |
| а се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, |
| много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте ве |
| олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако |
| засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим г |
| реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си |
| ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и |
| ђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p |
| опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима |
| То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до |
| мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} |
| S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара. |
| Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ј |
| ду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се госпо |
| народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хр |
| .{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или аб |
| бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опази |
| аду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде |
| осто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна ч |
| сте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш д |
| да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{ |
| опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n |
| се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....< |
| патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S |
| едно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да |
| у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши тво |
| оле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче |
| рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отиша |
| госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у |
| чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни п |
| ом..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити |
| и помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И |
| ве ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица |
| и долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче с |
| е и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она |
| > <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати х |
| ....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе тр |
| " /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк |
| <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госп |
| /p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p |
| догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни |
| о чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као бра |
| ћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с |
| ица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда |
| дстављање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало мио |
| ка газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љ |
| погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекид |
| е некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушн |
| своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђ |
| вану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати |
| ародна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узв |
| ка!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уп |
| и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њ |
| </p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а |
| анас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли |
| дити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p |
| је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у |
| ите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с |
| ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да о |
| о постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без знач |
| веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о |
| ала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрви |
| кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина! |
| се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри |
| а?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} |
| ком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </d |
| оле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p |
| уга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето |
| ку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад |
| ти, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, од |
| барке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да н |
| ћени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и пора |
| рам сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што |
| ње своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао и |
| tone unit="subSection" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и дана |
| ога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због |
| estone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и туто |
| тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што |
| Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сиј |
| веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на ус |
| ице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу |
| е.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи |
| Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... ал |
| и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је к |
| у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко г |
| авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим |
| "111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је |
| ...{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пи |
| о имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да п |
| Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су |
| са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који с |
| свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху |
| .{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у |
| патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, а |
| ароду викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњач |
| живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој |
| n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа |
| ла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{ |
| 3" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готов |
| емати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела.... |
| ада је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да ј |
| цо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попу |
| на</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири |
| и ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Пр |
| што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај виш |
| могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је |
| се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па |
| ила тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По |
| {S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта |
| је куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју вер |
| p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта |
| рав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблист |
| а Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S |
| мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о |
| S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гла |
| до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно п |
| адио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочи |
| д свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиш |
| с већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његов |
| канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се пре |
| и!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео |
| се руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{ |
| га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На |
| о твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста жив |
| ше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад |
| исов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репо |
| опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, |
| петан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе |
| >Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља чита |
| тим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се |
| овно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} |
| ај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није и |
| во ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.< |
| — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S |
| ео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко М |
| о је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, госп |
| ла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} |
| тара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удиш |
| ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби |
| р пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може |
| е се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрд |
| ној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми пону |
| су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су |
| и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто |
| и, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.< |
| што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јол |
| скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p |
| } Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давн |
| {S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чу |
| , а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весел |
| т година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита |
| S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак г |
| — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} |
| емачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде |
| би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; о |
| о да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим л |
| ре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар от |
| се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} |
| /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да |
| уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он ј |
| једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта |
| ао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухват |
| обре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу |
| у очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом |
| е трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и |
| оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљс |
| ја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, |
| оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрл |
| воју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па т |
| као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злат |
| не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отв |
| ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева. |
| <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, и |
| машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} |
| свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за гла |
| е јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, |
| Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску ка |
| м, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђ |
| ам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чу |
| ћи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћив |
| ло!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свак |
| аљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да |
| ао да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче добошар.</p> |
| он руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђако |
| и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим с |
| сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у т |
| </p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метне |
| ућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијај |
| бразе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћи |
| 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем |
| не стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb |
| сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? |
| е то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио |
| м?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам по |
| ћи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.< |
| о да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу |
| еца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто м |
| изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остој |
| /p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по |
| сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ј |
| Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри |
| е <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима... |
| намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно к |
| једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} |
| — Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свак |
| му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа |
| у ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у |
| оју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p> |
| утка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се |
| ....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и |
| е мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, |
| нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле |
| а почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сно |
| рави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} С |
| се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> |
| хором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном |
| нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих ј |
| у, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иг |
| у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С вр |
| чима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као д |
| утником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је |
| је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети з |
| сним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да |
| т.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу |
| а.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шапта |
| м оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - -< |
| дам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p> |
| сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као |
| беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно |
| ами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и у |
| ....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — |
| ула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше јед |
| их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоно |
| да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за |
| је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{ |
| анитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиља |
| .</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{ |
| бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега |
| свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг она |
| <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо.. |
| ..{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У оста |
| остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су минис |
| ручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми ка |
| к макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван |
| ало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих |
| њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S |
| ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="c |
| овика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне шт |
| о сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде |
| авом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се кле |
| на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Син |
| /p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам нек |
| мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да |
| је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n=" |
| {S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја |
| p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш? |
| а макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мен |
| ас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад |
| — Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико |
| еда ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу до |
| м добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих |
| сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, стар |
| p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу |
| наш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан |
| .{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је пра |
| астаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упита |
| >кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се мог |
| от, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књиж |
| е би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она |
| би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам моз |
| ли...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо |
| гледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је одне |
| — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу |
| ешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Б |
| /p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се |
| нам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби дана |
| де.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам |
| не мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрет |
| сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави |
| {S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} |
| </p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се |
| је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац |
| Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је нек |
| м та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што зн |
| ...{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица. |
| ичким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у |
| Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кол |
| ата!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав |
| , што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S |
| уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p |
| се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној теш |
| е фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао |
| а извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове о |
| че:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— |
| у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p |
| је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није |
| против, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— |
| а што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке зб |
| ред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг |
| S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!. |
| ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" / |
| где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смот |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше диш |
| а, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далмат |
| већа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни кан |
| нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас нагов |
| не министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш чове |
| ито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па |
| прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стоја |
| је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да |
| p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није и |
| и ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!.. |
| ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле о |
| р!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— |
| вор данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит |
| м, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у |
| штва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба |
| .</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочит |
| знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да |
| едам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао д |
| } Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважен |
| да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!... |
| литичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам |
| а и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава |
| у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осет |
| пља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говор |
| не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати |
| Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође ми |
| Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, |
| покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25 |
| напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, |
| ли се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.< |
| {S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да |
| и ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му |
| онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задрк |
| вде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значи |
| .{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је и |
| олова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title> |
| ? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— |
| о претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> |
| а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му з |
| о могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја |
| у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини св |
| S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме |
| /p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притишт |
| ознао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га опис |
| бом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> |
| pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ј |
| ></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја |
| пелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде |
| ти и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало |
| е кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Т |
| ца „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се н |
| , лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми |
| упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни р |
| скога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а |
| ше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан |
| од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, |
| е с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао |
| кати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, а |
| успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалс |
| их коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и |
| оје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор ј |
| међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвен |
| дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто б |
| од овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђакони |
| ..{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S |
| е грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title> |
| то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једног |
| астирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у |
| ом.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У миш |
| оповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко |
| етана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{ |
| наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће |
| :</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да |
| она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја |
| а то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни п |
| е употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} О |
| рао ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S |
| вај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некак |
| споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то |
| мо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јагњетине — знам да још имаш....{S} Он |
| Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је |
| во море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S |
| размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S |
| ли, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца |
| га је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о стра |
| видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте к |
| у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам |
| о неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџи |
| кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прс |
| живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шам |
| т хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку |
| га сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да |
| } Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Ф |
| ма да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад |
| ез!...{S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни |
| ћи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру |
| нтарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји он |
| p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и н |
| Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{ |
| ренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} О |
| и, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај ч |
| дне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и |
| иво окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мно |
| p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђил |
| лати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака ж |
| ва депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље |
| вету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај тре |
| атар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати |
| , а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их вид |
| во је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене гр |
| и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тоб |
| се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?. |
| лажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у |
| х му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — |
| аваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има ма |
| ним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чин |
| таде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе |
| ега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја |
| никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће |
| ижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати с |
| ска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, г |
| ећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи: |
| ан и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била ј |
| а преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк о |
| или.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начини |
| алим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n=" |
| е читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. нач |
| /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а |
| она Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— |
| долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега |
| ски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у |
| лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах |
| ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову |
| ланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене |
| ослали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћ |
| е запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе |
| ао либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није к |
| ..{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту д |
| а ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друк |
| ишта није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, он |
| ом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спуст |
| посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још |
| а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још |
| <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга |
| ени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопље |
| " /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{ |
| се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам |
| ав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо |
| н је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - |
| ш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није |
| рови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где т |
| е се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели др |
| да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони св |
| знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију. |
| у ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гроб |
| тео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш д |
| слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам |
| везем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим м |
| ..{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке бол |
| ка</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три |
| — Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори |
| о репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде вит |
| аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова |
| ре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао |
| грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измач |
| екуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше пат |
| немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" |
| и?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао |
| и ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа |
| где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбо |
| апташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору. |
| } Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао |
| то добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад в |
| члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ћ |
| опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p |
| едном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш |
| рополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним |
| тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета пече |
| х оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Па |
| неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре |
| /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, |
| ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и |
| о. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око вра |
| гледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у а |
| му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може д |
| воласте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само |
| едне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је |
| ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао у |
| ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начи |
| За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и тр |
| о....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао |
| ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше св |
| } Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то у |
| ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n=" |
| опствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што |
| ића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцну |
| оле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И |
| е!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не з |
| ој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати |
| у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој тат |
| теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана |
| и оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче д |
| иља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу т |
| год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да |
| S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити |
| ..{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он |
| во допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ос |
| шња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{ |
| ни, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} |
| у к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад |
| да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд к |
| у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, |
| и....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{ |
| свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, |
| у овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S |
| осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone |
| ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипа |
| о?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ ре |
| } Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет д |
| Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем |
| ду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И он |
| уги већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, ве |
| да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога д |
| ину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка п |
| Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би |
| по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, |
| а своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се |
| p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сва |
| Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSect |
| ем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помисл |
| а неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, ј |
| очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас |
| ако му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.< |
| инети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" / |
| ан од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} |
| ка он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што и |
| е арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> |
| лађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар |
| уле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— К |
| вратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица |
| оје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су |
| чки шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n= |
| не зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{ |
| е опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаш |
| им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} М |
| ...{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне сист |
| ар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!. |
| заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их |
| набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" |
| Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да |
| освештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и |
| Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одоб |
| e unit="subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош |
| есен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година |
| ина службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!.. |
| ени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми г |
| покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — |
| <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> |
| > <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да по |
| ен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивн |
| амотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан изд |
| а горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пше |
| p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш к |
| је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца |
| тео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако м |
| >Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. мини |
| ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих логичара |
| pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђа |
| теља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а |
| прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико не |
| астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p |
| сле рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако ј |
| Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања |
| —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <p |
| ут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— п |
| се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а |
| петану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржа |
| на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, госпо |
| м посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" |
| аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{ |
| игурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као гр |
| отрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пе |
| е радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде |
| ас шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели |
| н оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо ј |
| лски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; |
| ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је си |
| о, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно |
| о се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и пој |
| .{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма |
| а.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми |
| ији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном слов |
| мори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим |
| пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом |
| да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека с |
| ачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, извод |
| враћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог презид |
| м и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату њег |
| леде не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета паш |
| /p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га |
| ријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом |
| о би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молим |
| ога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До |
| другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног |
| ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запл |
| м толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се ве |
| {S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. |
| још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} |
| , па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; |
| го један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су с |
| {S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и |
| људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве |
| ако ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S |
| а револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овд |
| ју једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас |
| се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно знач |
| посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније б |
| послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјаз |
| екули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата д |
| се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало |
| ића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн окани |
| ојске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а |
| све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? |
| , што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то |
| треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не |
| — Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу паме |
| екакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побр |
| да са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су д |
| уо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та |
| .{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич |
| читељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не до |
| Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но и |
| } Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да |
| Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад |
| — А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита |
| b n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какв |
| авног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} |
| р кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо |
| лана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали |
| што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе |
| јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док у |
| рихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаћ |
| , како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мук |
| кама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет |
| д шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странк |
| с отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „ |
| ет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало |
| неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да < |
| ија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда н |
| нда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна |
| аса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њи |
| !..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на |
| , и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, |
| то предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и |
| т....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p |
| овек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p |
| ни лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта |
| апетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо п |
| " /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта |
| о пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> |
| свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да д |
| уга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побрати |
| ри боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је |
| којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми |
| а је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „ |
| да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одм |
| умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш зан |
| света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="23 |
| држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — На |
| омак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично веш |
| два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио: |
| да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека |
| p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, |
| о повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми |
| радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о леди |
| p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на ш |
| у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како вел |
| а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву дес |
| дом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рад |
| ања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми см |
| речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком п |
| не 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њ |
| а рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи н |
| господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то ни |
| ...{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340 |
| шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на нап |
| ја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке го |
| говорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ј |
| е....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господ |
| {S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али зна |
| је несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... у |
| то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либе |
| ну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по зас |
| оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћ |
| згинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде |
| ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити ко |
| мемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} |
| оститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, < |
| рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и |
| , не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{ |
| срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај н |
| ем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд |
| у и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо |
| с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, к |
| нти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да |
| од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања брани |
| ђено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subS |
| ажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим ре |
| е дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног о |
| добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — д |
| ј ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и М |
| м да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места. |
| и ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам |
| /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас |
| аторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> |
| Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе |
| . министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што |
| раћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У на |
| ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад |
| ..{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите.... |
| буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им |
| и, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олта |
| наку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мо |
| пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за ч |
| ас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за |
| мо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнем |
| .</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то |
| притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било од |
| сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{ |
| доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина поглед |
| да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очим |
| ако је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напред |
| p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио д |
| елу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа |
| увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, |
| осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник. |
| х ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима р |
| ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изб |
| наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што мој |
| ину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда н |
| абијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; |
| коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали. |
| своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет зале |
| очијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може |
| беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} |
| , што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за |
| шо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га неш |
| душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчиј |
| ра Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ н |
| чити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, |
| лана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учи |
| </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пу |
| м пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе го |
| мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се |
| ицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као дево |
| е нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом р |
| е сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари от |
| ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и |
| сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> |
| /p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако |
| > <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, |
| поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учи |
| S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> |
| рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на |
| ише но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда |
| ав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити |
| ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се |
| и, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приме |
| дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуп |
| да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихват |
| нда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало уз |
| главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па |
| е у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> им |
| ам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш |
| а, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице |
| о отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испрат |
| очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег |
| ко, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још |
| а зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали |
| отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекне |
| од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се па |
| огледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера |
| S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жал |
| Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми дец |
| а сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја |
| посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало |
| {S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и госп |
| да Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба но |
| на и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} |
| А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хита |
| ва год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства |
| му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак? |
| оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао! |
| л; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вер |
| И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Ја |
| г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и ово |
| док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно |
| n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија |
| ар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p> |
| бље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете.. |
| ко им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука је |
| гледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, н |
| ољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова ка |
| ње пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут ба |
| ако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>З |
| {S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!. |
| S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{ |
| еме!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а м |
| ве, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим |
| мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. |
| „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на |
| утра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде вид |
| ам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио |
| у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом он |
| љупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</ |
| } На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди ре |
| ном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим з |
| азио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мал |
| а дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађ |
| одолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове |
| је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми |
| Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на |
| ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</ |
| шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осеч |
| учица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта м |
| брк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе ра |
| народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми |
| дном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништ |
| он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад г |
| .{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} |
| аше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам |
| радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да о |
| де.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, |
| ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Зна |
| Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свак |
| е? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па |
| задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош |
| сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити |
| почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, |
| ..{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ак |
| оликих других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе сева |
| штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— |
| чни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с н |
| ц с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Оп |
| S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Пре |
| ет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светл |
| да нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} |
| S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке |
| први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} |
| Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</ |
| опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох |
| очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а |
| угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако |
| не кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле |
| — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш |
| ио готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми |
| н — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој к |
| стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у ов |
| свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из |
| и је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Др |
| и.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског о |
| уд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још |
| {S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би |
| их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с |
| пет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је го |
| Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема |
| о су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смем |
| S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио |
| се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи |
| осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хо |
| сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду |
| тну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље |
| анастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих |
| смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> |
| да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву пр |
| их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га и |
| ат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили д |
| ша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Она |
| ?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она дв |
| p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га ј |
| м.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо с |
| .{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру |
| ина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како |
| ј ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} |
| /p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори |
| . —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и |
| је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} |
| p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каж |
| утних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, з |
| веднија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— |
| ест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{ |
| тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} |
| ст</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?! |
| а једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је девојком била, откала, и |
| ао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутр |
| мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће |
| лопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако |
| ...{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за т |
| шила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а то |
| део сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободниј |
| еља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће л |
| е јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у суза |
| оме шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p> |
| ористи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на в |
| се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{ |
| уд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у ко |
| на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постав |
| .</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за ран |
| дна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо |
| ни су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви |
| лца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама |
| увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше |
| дите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном вели |
| <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено |
| а нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека |
| то слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за шт |
| "124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у |
| и пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле! |
| о лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, |
| {S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — |
| огло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на у |
| </p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда јез |
| т био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио |
| и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви |
| сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пру |
| не, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је диг |
| ubSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам |
| то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То |
| Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" |
| да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем у |
| е.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми |
| спао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и |
| ог врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то прист |
| еби равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> |
| да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, |
| а гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје план |
| авиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном за |
| цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви ве |
| у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што |
| их прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S |
| И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац |
| те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— |
| Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне |
| ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} |
| у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> сам |
| гледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се јед |
| Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их з |
| <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га м |
| } Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се о |
| међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећно |
| је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим ра |
| дила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох |
| реса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> < |
| <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вил |
| pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора |
| p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде |
| {S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђе |
| Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, ку |
| у</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> < |
| Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, |
| :</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац |
| и ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај |
| да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико |
| коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да |
| {S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до |
| нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони |
| зборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на н |
| и стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку ше |
| ачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава |
| док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а |
| то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Бо |
| , господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има! |
| Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p> <p |
| у се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је |
| радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — |
| и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути п |
| ем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} |
| један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето |
| <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други.. |
| рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам как |
| лову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад |
| вему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} И |
| ?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p |
| о, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна ме |
| лиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком не |
| еше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М |
| постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, и |
| данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> < |
| {S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> < |
| мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо |
| ико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао ј |
| а помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у на |
| баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 д |
| Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати |
| нао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу прућ |
| е ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђе |
| у — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањ |
| прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груд |
| кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му ј |
| о, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да д |
| е, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p |
| могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</ |
| .{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И |
| да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер п |
| м, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским ја |
| по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S |
| и ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини оси |
| а три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог к |
| оници „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуаци |
| беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола с |
| це пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је т |
| ана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издај |
| ="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле |
| ам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба д |
| ао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — |
| > <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сре |
| ад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламк |
| Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n=" |
| и, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још к |
| .{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како зна |
| <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и п |
| Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— |
| де и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, п |
| .{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној пар |
| обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари сл |
| онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне |
| м вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине |
| олица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, |
| вљена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне |
| ји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на |
| ш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Р |
| онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то ј |
| ати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, ка |
| шу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школско |
| који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{ |
| му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким приши |
| је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви с |
| вештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где тре |
| ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на у |
| ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд к |
| Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, госп |
| мах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не |
| Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, |
| све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину виде |
| иш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" ч |
| е; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо |
| <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се бр |
| , и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.< |
| tion" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био |
| нда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — |
| та је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, н |
| а сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi> |
| и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либер |
| арка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Мор |
| и нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише |
| несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> п |
| га човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S |
| дина на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, |
| а кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измења |
| у нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да сп |
| , будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Ку |
| а се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и он |
| н, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледај |
| .{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га ј |
| е страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе к |
| Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба |
| још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. докто |
| а је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тача |
| неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим по |
| {S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се |
| а речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и |
| ју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ он |
| ждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Са |
| амоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им о |
| овима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако |
| не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{ |
| мо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњав |
| <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била |
| о и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> он |
| бе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <h |
| личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознати |
| ији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, |
| јом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога |
| <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа |
| петана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дањ |
| о — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} |
| добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{ |
| е и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће то |
| Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у с |
| <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} |
| политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај |
| пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остар |
| син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у вароши |
| и је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био |
| <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> |
| чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} А |
| овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p |
| будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> < |
| мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са д |
| ина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица |
| лети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> < |
| најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на р |
| ...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђак |
| рже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека про |
| ји је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима |
| Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротск |
| чким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. мини |
| и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво он |
| ац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо при |
| окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истин |
| . Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су н |
| положењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. ми |
| на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о о |
| е г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи б |
| једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Ј |
| опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> све |
| реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} |
| м собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капет |
| цимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја |
| ило у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јад |
| мати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су ба |
| у, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме |
| на, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја са |
| .{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Срп |
| ак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом до |
| неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После о |
| а осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p |
| пе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p |
| х моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном |
| к кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери |
| ца?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај |
| где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап |
| цу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледа |
| свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила |
| p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавести |
| ....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и |
| иташ, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просу |
| што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар њ |
| ек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо |
| S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а оч |
| елне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казу |
| томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</ |
| ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Он |
| м благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад с |
| тике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да |
| е постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} А |
| — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> < |
| доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој сво |
| се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу на |
| одина слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И њег |
| > <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} |
| и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела ка |
| и туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као |
| Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу |
| воја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, кој |
| то њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!... |
| ји не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и |
| „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> |
| ала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, би |
| чанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан |
| ра, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен |
| "> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње и |
| се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, ок |
| те мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га |
| у политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. |
| апетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично. |
| ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он |
| !...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, р |
| ао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вра |
| заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и са |
| /p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно пре |
| ем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе с |
| } За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за го |
| и посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уред |
| че од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и друго |
| нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из |
| члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.< |
| тко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone un |
| кана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех |
| черас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам с |
| у полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе је |
| е један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете |
| којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи не |
| речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак от |
| нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{ |
| а, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао |
| S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта |
| к онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик |
| ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију су |
| {S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је |
| старским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из до |
| ва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из |
| ти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у то |
| иког примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="subSection |
| да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газд |
| >— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне пр |
| ти, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за пр |
| ако се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракар |
| а пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни д |
| некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем ред |
| вој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S |
| ем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин ј |
| и учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја |
| пет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли |
| ди не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: п |
| И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што |
| ате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као |
| на.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а |
| они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ак |
| нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p> |
| е и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновн |
| овек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манаст |
| .{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма кој |
| ne unit="subSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мен |
| на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, д |
| S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Мос |
| нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. |
| Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађ |
| учника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да исп |
| политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они |
| је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познаје |
| о на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много р |
| а руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трг |
| настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста се |
| но размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> < |
| таратељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два |
| говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} |
| пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски про |
| ушом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан рад |
| е ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — ка |
| не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће |
| унити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које |
| то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напр |
| е није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја |
| вори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдр |
| едњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нис |
| ва гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним |
| радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ов |
| ође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај |
| S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, |
| а? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а на |
| /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким |
| иликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се са |
| смехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усх |
| атељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету |
| а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} |
| > <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна пра |
| још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што с |
| о дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити го |
| су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће |
| су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу |
| ије ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило |
| рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државн |
| некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и г |
| дан указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</ |
| вих класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и он |
| а те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас јед |
| <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прв |
| још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господин |
| ђе једно девојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само |
| ве платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Рака |
| мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича |
| а ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о с |
| у њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{ |
| да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовањ |
| о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p |
| стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Б |
| } Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд го |
| ребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb |
| it="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повра |
| олена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда прог |
| гом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора? |
| а на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игд |
| ко дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и св |
| ки источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит |
| гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и |
| стртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да св |
| крећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} М |
| о њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, пе |
| а Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вул |
| ру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о кој |
| } Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, св |
| рај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео с |
| , па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет с |
| ога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад в |
| ан Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} |
| амо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одго |
| а ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си |
| Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу м |
| ицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечер |
| ла да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} П |
| ана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, поб |
| парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад с |
| да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав |
| — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске |
| посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта |
| обравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом д |
| то није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо |
| неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво |
| ама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале |
| забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога шт |
| на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво |
| к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тра |
| е се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета.. |
| ланински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га с |
| а,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести |
| </p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S |
| нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад.......... |
| аше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији |
| да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни м |
| гова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — |
| ечене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика |
| другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за б |
| у једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, |
| сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су о |
| најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори в |
| .{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њ |
| љи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, |
| као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења... |
| тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш |
| мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови |
| елница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} |
| {S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он т |
| {S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком су |
| олила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди |
| асе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу |
| ји је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је спос |
| То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} |
| ="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком |
| данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у д |
| што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за |
| ца, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где неш |
| неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се |
| ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћ |
| нда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије п |
| S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone |
| — Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> <div type="chapter" x |
| днога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети |
| ти, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља з |
| ли су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме пос |
| странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у гра |
| плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова |
| зишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужн |
| белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало и |
| олице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастуч |
| уд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напр |
| рта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш ког |
| , па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна |
| још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм ве |
| што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај вел |
| мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у о |
| сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна ч |
| ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <p |
| } С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, как |
| ом нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit= |
| S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и |
| никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а др |
| мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, госп |
| S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онд |
| кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изу |
| ворим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расу |
| залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих п |
| том грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се оп |
| ави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само забора |
| <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешт |
| ам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтед |
| је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренул |
| о сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те |
| чио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ узда |
| .{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извир |
| орим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како ова |
| ; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих |
| су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да о |
| не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, в |
| што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо пос |
| тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао па |
| госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<ti |
| дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло б |
| ј су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> |
| {S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће |
| што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— П |
| имо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на |
| је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она ј |
| је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка избо |
| <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислит |
| ао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у к |
| о, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— |
| .{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе |
| b n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено пр |
| то баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих по |
| селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— |
| ? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола. |
| реждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о св |
| ада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет по |
| пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чи |
| игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно је |
| ну Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једно |
| преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и ни |
| а мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за |
| љати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође д |
| судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо |
| p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном. |
| Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаћ |
| Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, п |
| n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, јези |
| и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што |
| ад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде ми |
| ошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?. |
| ајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше ме |
| ј оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас |
| ароду.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, |
| p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и |
| им мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се госпо |
| >— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми нико |
| тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока н |
| рашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> < |
| ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би о |
| ило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p |
| данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова с |
| ицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњ |
| Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону мол |
| то мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p> |
| м је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, |
| епа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — |
| агодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар |
| <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p |
| ојем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број тр |
| .{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја |
| ај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сва |
| ксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и ис |
| е оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} |
| а, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак једа |
| е моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито у |
| ође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да с |
| са.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио дла |
| замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло |
| {S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали |
| кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док |
| н Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> |
| ку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама заму |
| петаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да |
| и даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је |
| } Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и н |
| ађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, та |
| <pb n="191" /> архиепископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духо |
| оме, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одго |
| Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и пов |
| збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његов |
| каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нис |
| исати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве |
| title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочи |
| њу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, |
| чан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но с |
| и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста. |
| арац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер поко |
| е малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп... |
| е она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка гу |
| тим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... пови |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Исти |
| на лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилик |
| елобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица пр |
| ти ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини к |
| д — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме |
| у удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необич |
| ...{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а не |
| који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где н |
| unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није |
| ....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слуша |
| смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срез |
| ати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побр |
| Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци ре |
| д ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: |
| спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — н |
| ..</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како о |
| о и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по об |
| е врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда В |
| и у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. |
| заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па |
| ћо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке |
| ј сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не |
| вео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се к |
| ним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад |
| и газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она |
| и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима |
| опао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је |
| ног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} |
| овог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак руског |
| вога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ |
| свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска |
| адски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као ч |
| његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несрет |
| м високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апос |
| о је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре |
| говом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сј |
| аху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда |
| у се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!.. |
| сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не см |
| о....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био |
| в се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћу |
| есна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!... |
| ба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а от |
| образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би река |
| окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви |
| вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не оста |
| послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој |
| а рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> пр |
| Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не види |
| {S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на |
| да је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело< |
| а сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину |
| кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не мо |
| ред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балка |
| био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> |
| ну једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметн |
| <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров ова |
| и просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, ел |
| т по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дуг |
| а.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну ку |
| врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш |
| а.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обича |
| време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах из |
| ра, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, |
| .... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времен |
| е намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учите |
| , с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог |
| Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто п |
| ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну |
| р....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је |
| љио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напр |
| e>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде раза |
| оје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си он |
| е муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна |
| добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на о |
| , до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ |
| ђу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оч |
| е врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{ |
| од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене р |
| <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвеште |
| калије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је к |
| га срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. по |
| таратељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикал |
| {S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до |
| ла па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче гла |
| о из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови мла |
| ме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет н |
| и била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу за |
| слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а |
| ви се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека п |
| кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ |
| нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљан |
| ..“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми ј |
| а!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слаб |
| ље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нече |
| " /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо |
| да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревнос |
| јатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намес |
| ве: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на |
| копишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже |
| с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мисл |
| том куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас увери |
| е, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С |
| .{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} |
| . Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања |
| S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} |
| p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Не |
| на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан |
| речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви с |
| наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан |
| з варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Том |
| исма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S |
| ар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ |
| /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног |
| е сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији п |
| је ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— |
| е дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече кап |
| ане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бо |
| ; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} |
| е министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу |
| ... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.. |
| ечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће б |
| јда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „полит |
| бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим |
| " /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђ |
| ху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један в |
| иту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit="subSection" |
| а Злата.</p> <p>— А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb |
| их гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи из |
| смо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале с |
| 09" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропал |
| инистра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да |
| ћи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<tit |
| бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ |
| p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и |
| о рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је к |
| један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а |
| а снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих |
| Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није ви |
| с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се |
| .{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отвори |
| полији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је |
| Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" / |
| а видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунал |
| кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако |
| ла, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов |
| твар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија су |
| м госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су по |
| етни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</ |
| >Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но |
| I....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себ |
| и, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p> |
| јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду |
| ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет |
| > <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовл |
| а и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста |
| ко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>М |
| да....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгуб |
| ин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, стареш |
| и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће о |
| ена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се мог |
| ају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети |
| S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту.. |
| ти ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> |
| срећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S |
| ротиви.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} |
| нија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и |
| о на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа |
| орио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на |
| на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се не |
| арочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског суди |
| карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S |
| .</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да тре |
| е.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „как |
| ’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то дес |
| здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славн |
| вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је ме |
| ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам каже |
| је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} |
| најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто пре |
| оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Ц |
| зискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p> |
| ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог и |
| </p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политичк |
| рек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде. |
| ће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком |
| > <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> < |
| "subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо |
| дојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је. |
| без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој зби |
| Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сут |
| , добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{ |
| и ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат |
| дијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S |
| али тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала |
| ашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шт |
| у.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, к |
| на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и |
| pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газ |
| ој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој к |
| one unit="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да |
| осланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Сув |
| х жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се то |
| сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени |
| вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице ца |
| дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубо |
| емо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начини |
| ле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети б |
| ат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди |
| ошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њен |
| >.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у |
| а на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба свет |
| рџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинил |
| ара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке свет |
| ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква го |
| адам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што |
| сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива ство |
| а.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обич |
| трецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се он |
| , измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам |
| и свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти л |
| : како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео |
| их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone un |
| 7" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В.... |
| {S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div type="ch |
| ересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капе |
| радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима |
| доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама |
| м заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њ |
| сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне м |
| јекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док |
| } Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој |
| а још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То |
| .{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо ос |
| дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као |
| а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне |
| :</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски. |
| и се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и |
| вде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала!... |
| > <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим око |
| аква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле ре |
| е Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} С |
| а чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете м |
| неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без д |
| едамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S |
| еком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд |
| , до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ пок |
| бије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање |
| ну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| у се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> < |
| румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбо |
| сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} В |
| епана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n= |
| нути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од докто |
| слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан |
| уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како |
| ма — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механ |
| побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбиј |
| ође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — до |
| , богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{ |
| да је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и |
| шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио |
| дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори |
| — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} |
| се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда |
| а је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добр |
| мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи пред |
| S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег |
| ло, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита |
| а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да |
| налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> бере |
| оп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон |
| n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна з |
| им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад |
| ним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав он |
| етврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министар |
| м и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S |
| <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> год |
| еома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце |
| казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али јед |
| пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној |
| <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуло |
| капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> |
| дело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји поверио |
| данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} У |
| до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до |
| н око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, |
| "327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> < |
| ао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде. |
| о по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш |
| ао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Ву |
| е десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто п |
| ако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је |
| а исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле и |
| гим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, н |
| ром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих |
| ичало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала |
| рио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то |
| и да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за |
| нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли от |
| ише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили |
| чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> |
| Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није |
| ц Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по ду |
| ржавном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном в |
| кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</ |
| сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте |
| тиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у |
| Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог д |
| ко им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене |
| едне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шиб |
| отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свач |
| ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака |
| .</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас |
| вири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још |
| ка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио. |
| д је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је |
| е, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27 |
| а вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а |
| авно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у |
| еше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</ |
| оља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је |
| им клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и к |
| е пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка |
| ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n=" |
| моћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она |
| онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сир |
| изу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што с |
| гло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, мож |
| о све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а пре |
| оћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А |
| А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и |
| еко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{ |
| {S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... |
| четак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозвол |
| м, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Севе |
| став, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно |
| вци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за т |
| изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. мин |
| ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у сув |
| остионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и би |
| н, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{ |
| обите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Јед |
| новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се |
| више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те |
| а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p> |
| на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша к |
| страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза осл |
| милицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од |
| м шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори |
| <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао би |
| воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику изме |
| сар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чич |
| огледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети |
| а српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{ |
| и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито |
| им плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учини |
| медба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један |
| ше пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука з |
| овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игум |
| ећ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, на |
| и од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то |
| за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине.... |
| може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављу |
| е бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја к |
| p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапори |
| ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску кар |
| о <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и моли |
| м хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 год |
| је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отвор |
| је могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао ос |
| здарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једн |
| азда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољив |
| овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на |
| рске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, а |
| то ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћ |
| нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема |
| а не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb |
| <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која |
| од заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У |
| ји ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа ул |
| прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том н |
| ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ет |
| д могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека угр |
| > <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да |
| мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до |
| > <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништ |
| м и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subS |
| прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем |
| домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и по |
| {S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак ка |
| дузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S |
| ом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет в |
| 44" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књиж |
| Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— |
| и, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити. |
| но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p |
| о га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</p> |
| дужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелн |
| их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке |
| она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога госпо |
| рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог |
| намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо |
| .{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто све |
| ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто |
| у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зр |
| њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њих |
| у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путуј |
| о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумња |
| рада.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег уг |
| е да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и по |
| у јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Рад |
| истри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто в |
| редњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, |
| лађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једно |
| ашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш |
| Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, |
| на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то со |
| роду добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ |
| ијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гос |
| ad> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? |
| ао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, |
| ба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — |
| једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице т |
| зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у |
| ртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с |
| дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло |
| атиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш |
| е напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и уп |
| само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у сада |
| а час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на |
| еће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школ |
| ожда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле |
| и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: |
| Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за лат |
| се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити б |
| д онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, |
| м.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа То |
| је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, пр |
| се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да |
| ј луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуц |
| нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без |
| а.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p> |
| ...{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикал |
| ати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море т |
| у, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђавола |
| ? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим ј |
| дела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му |
| е.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то меша |
| велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти |
| учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећ |
| ање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола пром |
| ече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он |
| чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко с |
| угог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не забора |
| Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту |
| Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} |
| >— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом |
| о; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко |
| прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није ослади |
| p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S |
| овима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем к |
| е сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети |
| читеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и да |
| а, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је |
| док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — г |
| ужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако |
| д би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? |
| а, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не |
| е њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље нам |
| а скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} |
| уди...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на ску |
| >— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгоре |
| своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се |
| још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да |
| а плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго з |
| о, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђ |
| е некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бир |
| о по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек би |
| а највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо и |
| к има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме |
| ој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од |
| {S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако |
| it="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, |
| лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ст |
| <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним вра |
| адикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у |
| бро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко дад |
| њи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговар |
| уде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је ваш |
| } Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити јо |
| онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо са |
| м.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и послед |
| к једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како с |
| а...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврш |
| е у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S |
| ву <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а н |
| <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, ре |
| ом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необични |
| за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да в |
| а наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења.... |
| ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико |
| емо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — |
| вде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутр |
| >Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> о |
| ти трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="2 |
| прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{ |
| вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} |
| } Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово |
| али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <mil |
| гови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не |
| ..{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем.. |
| лики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали а |
| ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га з |
| а Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша пар |
| сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова |
| оже и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слу |
| јгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— М |
| га заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљ |
| и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено |
| опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, |
| и веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена ј |
| заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p |
| ова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ов |
| вали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим |
| сити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он расту |
| ругим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће |
| , ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. |
| а био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} |
| ...</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А шт |
| куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрет |
| ше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се о |
| што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњ |
| се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Ни |
| Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао |
| ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да нис |
| вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <p |
| p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом |
| пет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} |
| та железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а |
| и поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви с |
| ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он |
| онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну л |
| век.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети |
| шко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају |
| њи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И а |
| ати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно н |
| во за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „новов |
| се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно с |
| остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</ |
| велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андра |
| S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за ти |
| укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане. |
| ко је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле |
| глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не |
| ли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!. |
| S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и |
| једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбор |
| олима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и |
| <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих два |
| атељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њ |
| p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао |
| наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео |
| — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оц |
| ити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволаст |
| иће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не с |
| чи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се |
| Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, кри |
| . <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто |
| ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо |
| о!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју ј |
| толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он |
| следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, кој |
| е корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone u |
| и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} |
| на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био |
| ће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, |
| e>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдар |
| а ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама. |
| } Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запал |
| онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам би |
| и свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам о |
| д пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само тв |
| на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола |
| у вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Ј |
| еметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, |
| нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} М |
| ивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли |
| четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, |
| > <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} |
| калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не зна |
| би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, ама |
| отресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај изму |
| овим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За дру |
| на како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један а |
| стио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чич |
| један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., ве |
| афану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у север |
| ва пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје |
| ном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и |
| и сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој кос |
| дника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, п |
| подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и |
| отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће н |
| } Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S |
| акону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја |
| осподине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К.... |
| азати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити |
| ијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с н |
| народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну |
| te> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље вид |
| е — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако с |
| </p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а |
| ом прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је дв |
| .</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста проша |
| Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и |
| ...</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p> |
| тације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; |
| мо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог ни |
| вој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђе |
| само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда |
| Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли љу |
| д вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи го |
| S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и |
| } Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="2 |
| е....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би с |
| > <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити |
| е говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да |
| имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га |
| Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господа |
| мислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога н |
| смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш проје |
| ко је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Ј |
| та је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи |
| } Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вул |
| не.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му не |
| нај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он по |
| исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочиј |
| огледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се |
| знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... |
| S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што |
| лној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> < |
| и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац |
| ај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрк |
| воту и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију ка |
| доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће с |
| имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови бех |
| <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S |
| b n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође |
| ађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми в |
| овом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће |
| бива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будит |
| “</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо |
| "329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито |
| p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто д |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> |
| 87</p> </div> <div type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> </div> <gap unit="from_the_same_author" |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо |
| i>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi> |
| дно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад |
| новничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли |
| ш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да |
| а нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа |
| <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар |
| од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месец |
| ...{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекн |
| јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја кума!...{S} Мало винца и мало мезета.{S} Ладне јаг |
| и капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам та |
| постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и |
| .{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се |
| још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојал |
| пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом |
| изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{ |
| дар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на теме |
| кал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи вра |
| спред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он |
| >— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата г |
| аш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све |
| на, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивал |
| бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскош |
| у се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздра |
| да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека |
| таће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај дома |
| д својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауч |
| се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општ |
| сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о в |
| .{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — |
| овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година пос |
| ири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S |
| Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па |
| е ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја |
| .{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи же |
| рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Сте |
| } Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Ос |
| ас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који |
| рес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина онога божа |
| ји сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Доб |
| едајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта |
| p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани |
| они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{ |
| гао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Она |
| али трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је јед |
| м, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна |
| сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите |
| у таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу ку |
| изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђ |
| {S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p> |
| а ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се с |
| оћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p |
| га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш |
| p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море н |
| “, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Ви |
| сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, |
| p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; ал |
| е.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његов |
| и сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p |
| S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о |
| и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим прија |
| ека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак.. |
| ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној |
| мао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... пред |
| азреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине ово |
| соноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одгов |
| — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у |
| ја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је о |
| калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје |
| може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, как |
| ик поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Хрис |
| им очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} |
| је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} |
| а њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских лож |
| ј тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобр |
| благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове при |
| о о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни |
| Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио |
| и; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осети |
| ик даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слобо |
| S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} |
| таде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се в |
| је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилинс |
| патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb |
| ам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеос |
| аше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор саз |
| - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три дем |
| ња — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледал |
| па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два тр |
| к за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја |
| Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети к |
| и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракара |
| {S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат д |
| м, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> н |
| S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“ |
| n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имат |
| исну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вре |
| боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне с |
| умео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{ |
| Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома |
| , свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко |
| ркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио |
| тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти |
| не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S |
| реко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се |
| та!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће о |
| и га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу ј |
| и ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курт |
| , за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „а |
| и народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, н |
| ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећ |
| њижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— |
| д се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељ |
| успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво |
| шћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је в |
| ај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји. |
| , онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет |
| га свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никог |
| пе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали наме |
| и на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Тре |
| у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} |
| це персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све ст |
| не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p> |
| слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српс |
| а измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то |
| и да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он |
| С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас в |
| поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усн |
| , те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се ок |
| амо је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено |
| егова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се з |
| >„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И ота |
| И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <mil |
| p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литиј |
| ем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси п |
| неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом |
| 137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Беогр |
| че ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас |
| н има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на б |
| i>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни збо |
| ад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову |
| ила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. |
| ом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице.... |
| S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извуко |
| </p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом п |
| к.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник |
| по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да |
| S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p |
| } Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лиц |
| ком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га |
| онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону |
| о — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помисли |
| томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта м |
| Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М |
| малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурн |
| р не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S |
| штро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>С |
| сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, |
| у кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су |
| </p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пр |
| .</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих |
| рјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> < |
| па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му |
| на је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва |
| мове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омале |
| ...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у |
| /p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> |
| им.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мор |
| у застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати. |
| њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у вел |
| министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опо |
| и још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад н |
| ани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му при |
| повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и он |
| есно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махн |
| ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг |
| аповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипа |
| оји је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би |
| е жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање по |
| к, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје ж |
| и; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали |
| Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и ов |
| а опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичк |
| у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену еру |
| и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу бож |
| отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „ |
| неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Сврати |
| дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником |
| ао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се |
| ет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле |
| ђе.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></ |
| {S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врат |
| ао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију |
| а и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали |
| то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад г |
| а сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чар |
| едну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они су |
| џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} |
| ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана |
| уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, не |
| ћ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван к |
| жењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} |
| и.{S} Коње је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слев |
| } Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} |
| што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпу |
| саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, к |
| боре и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се уч |
| ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса |
| е излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткач |
| Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу видел |
| исоки положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или дес |
| рску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и ње |
| реси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они о |
| дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома раз |
| е мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке с |
| срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</ |
| скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи |
| или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на |
| е знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас |
| тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљан |
| оће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је доша |
| љивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му ј |
| и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и |
| с, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега би |
| ут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... |
| лежавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава |
| и пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</ |
| е, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба т |
| м пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бит |
| и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бис |
| тву митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити ве |
| мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да |
| и.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека зна |
| а бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља прине |
| а....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газ |
| им, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из б |
| Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Злата ј |
| нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. |
| } Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити једа |
| мен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> |
| ратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он т |
| Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих |
| <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш. |
| с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно мест |
| их.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао |
| народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам нау |
| кну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Каз |
| наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу |
| у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n= |
| </p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S |
| га, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправ |
| је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олиз |
| је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђав |
| што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, |
| ама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, |
| помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета. |
| о, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слобо |
| кчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово |
| јих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чека |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колик |
| Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, |
| че с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону зн |
| удно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p> |
| } Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу |
| ..{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина |
| као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се |
| } Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштул |
| после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као |
| е, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђуј |
| о.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и споља |
| о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо л |
| шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— К |
| Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине |
| не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} |
| Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о |
| S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму |
| нате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате |
| Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело д |
| ео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостио |
| а Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор |
| ој дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> |
| И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео о |
| <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској |
| се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а мног |
| .{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео |
| ма.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи |
| и шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с н |
| </p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један |
| о.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Срб |
| тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне |
| ине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и |
| а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајк |
| нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политич |
| о изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта к |
| и с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} О |
| екну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва |
| у раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле |
| г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли |
| ти.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни |
| ....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно |
| } Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као љ |
| авље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... х |
| Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} |
| p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђевр |
| да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n |
| држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, н |
| к који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} О |
| , а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</ |
| !...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне по |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако |
| е.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш |
| Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама |
| склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на св |
| прости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта |
| своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} |
| где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће |
| ујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Ј |
| о Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Нег |
| ј неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особ |
| му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна с |
| е превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо ј |
| друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасн |
| гну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи |
| .{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У на |
| миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је |
| о рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; пев |
| х, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. |
| Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источ |
| веће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кућ |
| оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све |
| /p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљ |
| ограда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Вид |
| ужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — |
| Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погл |
| о у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казив |
| ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Кот |
| спијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стреп |
| Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — |
| ка протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; |
| овенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира |
| духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политички |
| зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> |
| пону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — |
| елике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митроп |
| дући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила |
| те ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> < |
| рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то п |
| жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогон |
| о.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> |
| е рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он |
| више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су |
| твар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је бил |
| о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог науч |
| једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политич |
| омљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је |
| о он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се |
| д нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Зби |
| они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{ |
| е....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, |
| >— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану |
| адикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о т |
| } Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они |
| ила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страх |
| едиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S |
| а држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствов |
| јем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег са |
| коцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај нен |
| без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једн |
| рова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то в |
| м му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека бан |
| че и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напр |
| и јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — |
| ом неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш ч |
| 6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> |
| зором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало |
| се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо н |
| Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> буд |
| ез сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужи |
| “</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад в |
| .</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не |
| графисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим |
| шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не |
| охотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао |
| ли.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, |
| тар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што |
| нику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он вид |
| оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p> |
| зана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перив |
| даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мар |
| егово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква |
| к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек |
| {S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира дина |
| и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слуша |
| х“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а ш |
| .{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не |
| , рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неко |
| егово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси: |
| егово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гу |
| ете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста |
| а ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборав |
| и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} |
| на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола.. |
| изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве с |
| и, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и н |
| е, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће |
| е и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се |
| развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грознич |
| а људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р.... |
| ни наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?< |
| идео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је |
| воре, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако ва |
| ли и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне вр |
| је познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— |
| елуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветар |
| као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од се |
| ти баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као |
| побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе |
| ; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред |
| } И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је бил |
| колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег |
| га друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с вр |
| ш јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S |
| } Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — |
| ице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га ви |
| ="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини |
| еда.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свеш |
| опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се |
| да — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се |
| последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ћ |
| пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бл |
| најем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несре |
| ан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над |
| лика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре... |
| ена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову зем |
| о, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то |
| а је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад в |
| поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја |
| .{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мисли |
| ву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жиго |
| кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone |
| " /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрест |
| дети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге |
| абри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та |
| с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се о |
| иле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрп |
| овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за |
| се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — |
| га, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да ј |
| S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, |
| и порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је |
| е почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и о |
| од гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо |
| м, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руск |
| у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што |
| котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко з |
| , решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S |
| Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S |
| седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му |
| ....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си ви |
| нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке ш |
| S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко |
| , може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је ј |
| ећ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за дру |
| закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —< |
| описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу: |
| <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево |
| хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му р |
| /hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p |
| ока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува с |
| као: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуште |
| општим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимиј |
| а то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће С |
| ају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта. |
| говим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У т |
| ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лу |
| ла зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер д |
| часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто |
| {S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад п |
| стро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да бо |
| ише, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— |
| неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је пог |
| > је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђо |
| врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он |
| ан Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине мин |
| ен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: |
| друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење |
| га се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зеги |
| а своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те ч |
| е узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</ |
| „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S |
| д сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим |
| е ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, а |
| } Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошња |
| својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одго |
| {S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо н |
| ио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је че |
| ...{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда бож |
| слију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмева |
| S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре |
| Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је |
| зумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи |
| прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој с |
| и.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево б |
| ом, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам ви |
| министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија суди |
| пет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> |
| а малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све ка |
| о је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од по |
| па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, д |
| љине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану |
| Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је |
| ратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала |
| Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капета |
| ено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влак |
| на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„ |
| </p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврд |
| јао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега |
| Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растела |
| као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи ка |
| то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад ј |
| исмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383 |
| ном преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђ |
| и и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале па |
| ега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам с |
| нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам |
| ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па |
| молићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној |
| Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се |
| ав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи треб |
| о.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зеб |
| последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p |
| се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? — |
| јрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухв |
| ин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим |
| да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И |
| а је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женск |
| не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а ш |
| ео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али |
| рио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво |
| ад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о то |
| а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у |
| етан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гле |
| е мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика: |
| имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула С |
| рати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођ |
| у, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније |
| {S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књи |
| ори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да с |
| ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учи |
| ....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи |
| Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле к |
| кој....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља |
| ође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, ка |
| де је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће г |
| не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде ж |
| га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваљ |
| ојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов |
| но, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у |
| и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владави |
| ти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању м |
| пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десет |
| <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је му |
| па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а |
| д главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се м |
| сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове год |
| чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гла |
| разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не |
| ећ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла ради |
| нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна |
| Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то |
| ра га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад у |
| леда.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми с |
| ли једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди < |
| во се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, |
| заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући пог |
| с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Н |
| е морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе |
| <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу сед |
| рипадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употреб |
| рочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог |
| арашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадн |
| — Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, гд |
| шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан |
| ши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од |
| људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли |
| као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња м |
| ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило ду |
| м</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?! |
| <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене |
| е поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу. |
| ом радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оно |
| ше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>По |
| руга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало ус |
| S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису см |
| „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би поквар |
| ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога |
| ћи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш |
| ало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, при |
| и пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад ј |
| и у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> |
| и лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи |
| загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно к |
| реба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у |
| орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка |
| ег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила |
| душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанс |
| слао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после |
| а мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p> |
| ..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и |
| аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али |
| а, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савко |
| ј; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И |
| евнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је сам |
| маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, не |
| ој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, |
| ш није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упали |
| уле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milesto |
| рицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се приј |
| да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} |
| начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако нап |
| дном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Ве |
| тву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропош |
| {S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад до |
| ?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам |
| се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних |
| епо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обар |
| ислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише |
| p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S |
| Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дн |
| није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете |
| .{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима печ |
| имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајт |
| — Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао |
| би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су он |
| та нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она с |
| м исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани |
| Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</ |
| мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до он |
| у....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим |
| — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, |
| читељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлиј |
| >— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— |
| } Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могл |
| је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на њего |
| еко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. мини |
| егово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међумет |
| жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу |
| ва дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром позн |
| м му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благо |
| о каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати |
| дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној И |
| ану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно од |
| ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми ј |
| та се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да |
| > <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То б |
| и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све. |
| а и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешња |
| С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико ни |
| р данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад н |
| /p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја |
| ана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњив |
| друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, го |
| а повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њ |
| јављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врсто |
| <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да |
| само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — |
| ега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на в |
| пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о бл |
| шли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — на |
| , који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устре |
| д мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с не |
| S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком |
| у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крст |
| ах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако |
| батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружин |
| осао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — |
| Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он |
| ези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радик |
| S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S |
| ана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и о |
| овори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газд |
| газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви зн |
| неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свешт |
| тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина поста |
| </p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од д |
| ојурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, |
| т, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад |
| p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p |
| {S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</ |
| вим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити. |
| S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га о |
| у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек ис |
| чно гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало п |
| а је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је |
| > два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су т |
| вој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, |
| де смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам ви |
| дмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S |
| елики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичном |
| причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} |
| .</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он т |
| сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене ме |
| пског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га мл |
| ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ |
| о други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија |
| дан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi |
| чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{ |
| и пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по |
| не потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше з |
| и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме |
| д?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, |
| прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и о |
| леда у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необи |
| Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се |
| те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до |
| е се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са |
| Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сет |
| ко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова тргови |
| еш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} |
| — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могл |
| <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} П |
| о је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију м |
| мљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све |
| чи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а |
| аче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, п |
| {S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај св |
| — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком гост |
| уга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља обј |
| и Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на вре |
| вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мо |
| ечену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, |
| ом, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим за |
| ац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што ј |
| у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, госпо |
| м задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им н |
| че, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и |
| .{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је |
| одушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и н |
| нао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</ |
| је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконо |
| арод да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га |
| чио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се св |
| ко претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра |
| све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /> |
| .</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да |
| у, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша све |
| арод затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки обј |
| етлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од |
| .{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — п |
| кон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових г |
| о и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? |
| зда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је |
| поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна |
| им на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" |
| упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана |
| ком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево бел |
| к — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— |
| </p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исп |
| а не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји з |
| о....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђаво |
| ; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет сле |
| весео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око ње |
| .</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву |
| од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно врем |
| капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> < |
| са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и |
| зма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone uni |
| Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да |
| ти знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље |
| !{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту |
| ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; |
| о и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од к |
| ста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака |
| ш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје... |
| ... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу |
| во, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко м |
| <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на распол |
| /p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу |
| {S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским |
| 18" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и |
| побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да |
| и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је |
| е знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> |
| м месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и скла |
| осподине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!... |
| е исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb |
| да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га |
| Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да |
| јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једно |
| м одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p> |
| S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом |
| и „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета |
| </p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — |
| ан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам вл |
| же.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а б |
| , од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, о |
| д зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме |
| То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју дец |
| срећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, |
| атушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим д |
| који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну |
| на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око т |
| а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност д |
| ше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} И |
| на — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци |
| , али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се у |
| , али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, ј |
| би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да |
| ва и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ |
| , јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвај |
| а жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а |
| ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и |
| ође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не ш |
| у у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вод |
| } У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио |
| од очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти |
| ео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посв |
| гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, |
| — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ |
| свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи |
| } Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... ре |
| .{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само |
| ко изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас |
| } Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи ск |
| ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта |
| акне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени м |
| !</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је |
| ује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш м |
| ују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста... |
| е беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и |
| дговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитељ |
| брог човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и |
| им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> ш |
| !{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако сам |
| о но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је |
| аћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам каж |
| га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали |
| ам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту |
| м, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобр |
| је је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Н |
| изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче. |
| ла....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{ |
| р котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се |
| {S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSectio |
| >Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође кап |
| је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од в |
| би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{ |
| вор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <m |
| чило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанст |
| пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — |
| {S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се ј |
| застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Нај |
| га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p |
| чију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила |
| ти мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема прав |
| ли свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, |
| уге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан |
| поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јав |
| апредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што |
| кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напаст |
| о добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већ |
| лском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би мог |
| нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни ј |
| о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју |
| промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" / |
| сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим |
| 99" /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику |
| _C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до њ |
| едам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим |
| tion" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се п |
| и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, |
| д у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад |
| Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не |
| ена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држа |
| и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео. |
| на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи |
| екаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на |
| Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на проти |
| , и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... |
| ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе н |
| е доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штет |
| којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Б |
| оста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи д |
| га ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом пос |
| фом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крст |
| ма...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је с |
| су ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар панд |
| а онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церек |
| } Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља |
| шити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мало и царев |
| stone unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном |
| беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} |
| раду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапан |
| заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам д |
| , прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— У |
| Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикал |
| ода.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем |
| ана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам ју |
| редњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина ст |
| велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може изл |
| у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Изм |
| ки народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетст |
| рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло на |
| а појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају.. |
| лог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо |
| ани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српс |
| је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао |
| ио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео ни |
| чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе. |
| јници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још дв |
| вога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето |
| оји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично |
| кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта злат |
| није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је д |
| вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Нем |
| и и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три |
| с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија осло |
| им.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледа |
| То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се н |
| често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих, |
| сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну ј |
| је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљи |
| ата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати |
| о ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком изваја |
| ан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна д |
| м врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, пр |
| о од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Дове |
| колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мал |
| то кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S |
| ем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Он |
| 2 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, с |
| се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С |
| Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развуче |
| .{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад |
| bSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одб |
| ако ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим п |
| шао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам о |
| улио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гро |
| нас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и |
| е.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили В |
| који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај |
| е беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брз |
| .{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарап |
| се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> |
| јом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, |
| вика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмен |
| виране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој |
| а Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи |
| ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нек |
| у благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом |
| вери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оц |
| Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам |
| о; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо |
| што.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване |
| сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Стара |
| а.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или поли |
| момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа |
| ка, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могл |
| не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места п |
| ише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и д |
| оја се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали у |
| тао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога |
| пред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на |
| аса на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовск |
| ке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом в |
| крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Парт |
| а је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо |
| род зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note |
| само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они |
| алекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих |
| заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пр |
| а испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да каж |
| њасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као д |
| ош не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окрене |
| поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— |
| е се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и ви |
| за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаш |
| се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па |
| ли сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојц |
| и бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године |
| , виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочек |
| е.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98 |
| /p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи д |
| агњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где |
| ста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљан |
| ила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени ми |
| стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а |
| ђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је |
| се — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једн |
| .{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да |
| а „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он б |
| У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакш |
| ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг |
| бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се |
| ако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду |
| је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им уп |
| за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Сансте |
| ити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђ |
| један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо |
| А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео. |
| од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ј |
| е очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш ка |
| ..{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе н |
| ....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти |
| амо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико |
| ну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвр |
| ео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онак |
| е газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве л |
| уци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слуша |
| му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по |
| а је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црн |
| ветног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јол |
| оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....< |
| тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима |
| сима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вр |
| је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на |
| , да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрћ |
| заспо.{S} Глава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у |
| ео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, н |
| три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећ |
| рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> |
| о беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква |
| за Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор ре |
| н о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унап |
| црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" |
| > <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се |
| мо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нов |
| он утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога ист |
| ча бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност поје |
| да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — |
| тна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице... |
| своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредња |
| о: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту |
| камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, |
| ази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по |
| и.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то |
| ц пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим |
| м врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола нам |
| Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S |
| куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја |
| — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и о |
| видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone |
| м пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се |
| Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно не |
| виње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик |
| две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад с |
| ви ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се н |
| ...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и мо |
| <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ват |
| аност овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету |
| о суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— |
| у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедија |
| рша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети |
| тоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја |
| у карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и т |
| ему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не ски |
| } Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мно |
| , отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога |
| за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни |
| гледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да м |
| стонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спо |
| жи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којека |
| има!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле |
| - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три |
| кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /> |
| е противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{ |
| е.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше вео |
| смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</ |
| у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена... |
| времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту |
| чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу |
| аново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто |
| помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хр |
| спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и |
| и.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцниј |
| те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке пр |
| или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који |
| де копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда и |
| дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога |
| к на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он |
| сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све |
| огу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом |
| очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље. |
| .</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} |
| кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="3 |
| „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио ј |
| својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи |
| е, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет своји |
| не и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда < |
| улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!.. |
| ио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Б |
| ј оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да неко |
| ао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физион |
| , да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на |
| причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је ми |
| гао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> каме |
| чи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S |
| n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и да |
| цкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да в |
| оже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p> |
| из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} |
| ослани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај наро |
| динама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој |
| S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је миса |
| а, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} |
| ли шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, |
| ну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не |
| м прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове сл |
| Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} |
| послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће с |
| е на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завири |
| те!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка |
| и.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... ка |
| раслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{ |
| х нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што |
| његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, |
| дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и б |
| а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и н |
| што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух |
| Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и |
| орити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам каже |
| це.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари м |
| ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свет |
| та ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су |
| пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, |
| !“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Ов |
| године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврек |
| один беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туроб |
| оси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на |
| евског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{ |
| Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим зас |
| од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање в |
| ....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли |
| рајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у |
| уботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби |
| и други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну к |
| била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још он |
| ем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с н |
| p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} О |
| ом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n= |
| дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хле |
| ијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као р |
| те....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јо |
| ловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под те |
| Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да де |
| ту биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју та |
| патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла ви |
| ше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му б |
| видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} О |
| уводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојиц |
| им у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Блед |
| ..{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, |
| и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно |
| едајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на с |
| то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнис |
| вети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Ко |
| ме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио |
| и и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње ре |
| > црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и к |
| тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана зат |
| ва погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачу |
| две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег б |
| ободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пуст |
| рају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у |
| то судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о исп |
| ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреос |
| <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до |
| уге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист с |
| баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{ |
| тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај |
| морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пор |
| ци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту не |
| <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући сво |
| ла народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор. |
| сматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb |
| " /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су иза |
| авица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова ј |
| латно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S |
| > <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке кој |
| лачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} |
| био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је |
| } Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</ |
| било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} |
| д није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Ол |
| то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати п |
| ог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово |
| десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, |
| Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, |
| инистар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, |
| амет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају м |
| ајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без свед |
| ом чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да |
| ...{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога |
| отив воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху бе |
| ао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда. |
| ... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — к |
| зи, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда |
| на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркв |
| ито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не ви |
| ко то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше |
| .</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо |
| подине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S |
| аге, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што с |
| дмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само ски |
| ду у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њ |
| будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти о |
| што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично |
| е сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> |
| е, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити виш |
| <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов |
| народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога |
| ги Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их |
| ћ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам |
| га атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав |
| и сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично в |
| , и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отп |
| сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви желите |
| ем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуш |
| То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тр |
| кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му |
| 267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То б |
| неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну |
| има гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упи |
| , јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрет |
| а то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску к |
| ај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и оде |
| амет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударај |
| о, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ни |
| <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, |
| м преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вер |
| н се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло д |
| Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше |
| као је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу |
| мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно није |
| м гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с |
| вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говед |
| ти у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдр |
| реслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а прост |
| , веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Докт |
| укама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је |
| о је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом сре |
| на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се от |
| е иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p |
| у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су |
| о му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али |
| д коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — |
| Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе |
| ога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневн |
| .{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и миш |
| и.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит |
| е моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} З |
| ласу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од |
| лата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} В |
| ..</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је |
| д сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угне |
| ни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Бра |
| чијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одго |
| ста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је к |
| зе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих |
| ова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мај |
| 218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорис |
| ни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Бал |
| пасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли |
| {S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо |
| да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад |
| грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му |
| си да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о |
| у.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад б |
| звући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSect |
| неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих свед |
| тан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће т |
| постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме |
| о на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по ва |
| његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно |
| } Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, |
| е дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} |
| воме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ те |
| оби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} С |
| Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога |
| сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом ја |
| вету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— |
| ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} |
| та је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио д |
| и у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и |
| пет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не |
| нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те |
| Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро д |
| их црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их |
| г полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којим |
| мицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што |
| покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воден |
| земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто |
| ше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мо |
| давна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што |
| — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша |
| о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи |
| вале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг |
| ничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</ |
| подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb |
| Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше |
| денице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дуж |
| а опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у р |
| ... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочито |
| иво остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Да |
| и, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче |
| би испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имен |
| гли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га |
| његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капел |
| — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септ |
| не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два |
| :</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и под |
| <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четв |
| тврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не слу |
| а, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као д |
| тир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио |
| либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} |
| и се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му |
| скврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда... |
| мо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а к |
| кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране |
| ма Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре |
| о је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели |
| очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде по |
| ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш |
| .{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се пом |
| је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито виј |
| а „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то п |
| а године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Хе |
| > се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово |
| акве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја |
| очепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву |
| поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико |
| предњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају |
| се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он б |
| освештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и ок |
| г!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} |
| латио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо прео |
| губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књ |
| вницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — т |
| ати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводо |
| f target="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарски |
| учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевт |
| ослова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула |
| а.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је ве |
| S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са сви |
| {S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким |
| ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он |
| ме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и |
| жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора д |
| м печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! пов |
| на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролаз |
| осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до са |
| е главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме |
| рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта |
| да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да |
| а и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само н |
| шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај св |
| ли ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо |
| те у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате п |
| те у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете пра |
| не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогр |
| арску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске лин |
| и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле |
| че нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као |
| а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и посл |
| наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} |
| о друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капета |
| жи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То |
| атићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Миће |
| о је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак и |
| S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, о |
| им.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p |
| е Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док о |
| им ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им |
| апредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, луп |
| ј, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone un |
| њи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну јо |
| е и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо ов |
| нила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ ша |
| Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар |
| > <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмеј |
| и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да |
| ш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беш |
| ћена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} |
| гово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против |
| це, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени |
| ила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове |
| народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто |
| и у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прич |
| то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће оп |
| мњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361 |
| — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућка |
| новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам и |
| е са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама о |
| уле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" / |
| погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета |
| S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што |
| орио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Ш |
| i>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и с |
| Section" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг вар |
| претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га |
| е, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти |
| један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње вла |
| есантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону м |
| ачинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите |
| а баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине |
| !...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, |
| ављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у |
| е зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога |
| , могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека о |
| S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чу |
| „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ив |
| то сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} |
| есе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео |
| ћом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“< |
| , владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „исто |
| али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="112" |
| тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је |
| e unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупш |
| м очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија |
| изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, |
| руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашч |
| преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко |
| ст српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у ред |
| м хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски |
| какве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он о |
| <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, д |
| су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Шв |
| дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај ј |
| на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа. |
| вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а |
| друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злоб |
| језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми |
| две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} |
| {S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Б |
| аче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онд |
| в жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да |
| усија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести |
| један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом |
| к Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} |
| го вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу с |
| само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{ |
| дијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петр |
| ш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одоб |
| на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија з |
| о не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашен |
| ам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне |
| 232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он |
| .{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџи |
| јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— |
| ....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији |
| 266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} |
| у; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа к |
| ке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{ |
| т.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведни |
| тине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, к |
| ук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, |
| е дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone |
| а Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се |
| ојим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:< |
| е кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати. |
| намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводол |
| S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја ч |
| уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохија |
| м још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене уве |
| Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није опл |
| ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сах |
| то не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто р |
| и о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На с |
| ада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле о |
| е разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизги |
| на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру. |
| о, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што |
| егин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — |
| шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове. |
| естао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата |
| итање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нем |
| тра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о том |
| ма шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му плат |
| уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете |
| S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће |
| и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не м |
| миче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, |
| е газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру км |
| а Вуле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прсто |
| ан кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Бр |
| </p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио |
| и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А |
| <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али |
| ubSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук по |
| у ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до о |
| партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало |
| им су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се с |
| на пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу ос |
| .{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам |
| сије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одме |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народно |
| опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њ |
| у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо |
| Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа |
| . —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n=" |
| е к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што с |
| ве гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n= |
| ива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... куп |
| ла на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пеци |
| ... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} |
| а ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много и |
| ром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разб |
| не мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су на |
| е онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу |
| прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и |
| шњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n= |
| једини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Сув |
| добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, |
| буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем |
| н је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене |
| лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} |
| з <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а прек |
| читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере мн |
| а један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђе |
| ворио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он ј |
| ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="3 |
| ....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре |
| било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико ниј |
| рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — с |
| Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ н |
| еправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сеља |
| лијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потро |
| цену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Н |
| ини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у |
| ктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо мо |
| арту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не |
| онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ов |
| ван у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је г |
| ећ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не дад |
| ад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њ |
| не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!... |
| е мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају |
| викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико ост |
| ј механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оно |
| tion" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак д |
| е што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим ре |
| кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав та |
| чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки до |
| и смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулиш |
| се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради. |
| {S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а |
| ни само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све |
| по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дан |
| о дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прил |
| што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам |
| у, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла |
| , да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дош |
| ше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је иш |
| газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову |
| е кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји |
| тноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у нач |
| о брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро г |
| хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је |
| } Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ов |
| то те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их че |
| ећ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори |
| у...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију суди |
| ша злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али т |
| мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} А |
| Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSe |
| лканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне |
| {S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче |
| јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} |
| ити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а њ |
| , старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слу |
| напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш |
| и!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо д |
| RP18871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем ниса |
| дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пу |
| претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави рој |
| сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{ |
| у, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар |
| и се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми ј |
| народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен! |
| мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истин |
| и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је |
| и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нароч |
| но,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаш |
| отиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор |
| човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло ч |
| о ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није дов |
| а овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљувала! |
| ш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам |
| p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чиниј |
| а.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако |
| казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би в |
| теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако н |
| {S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, |
| пуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p |
| дслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> < |
| ћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштено |
| а пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{ |
| динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све има |
| више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће ва |
| них посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, |
| и споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно |
| амо сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па с |
| ам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвор |
| грабе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> |
| утра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Не |
| живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уго |
| народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијун |
| се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислу |
| ечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору |
| ти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас мо |
| ; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли н |
| ечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом |
| судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, |
| ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм |
| галац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ства |
| се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп В |
| Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни |
| на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи |
| у, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели |
| /p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима ба |
| вићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у доб |
| о мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног |
| ву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску |
| овим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - |
| ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вин |
| чела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за ша |
| лободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо |
| а напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи |
| ног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“ |
| е што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни дев |
| од воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време |
| благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска |
| напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове |
| ице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих |
| такладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S |
| е? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам. |
| дника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је |
| лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и |
| и несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме |
| погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p |
| ке слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза |
| терију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се |
| легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој |
| ај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и |
| повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, од |
| .{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а |
| још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше |
| о да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да |
| као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{ |
| и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас на |
| Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{ |
| <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да но |
| који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су пр |
| д већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута у |
| амом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и та |
| упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар |
| али!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радика |
| ...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: |
| а је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} О |
| ојмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни |
| е и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао |
| сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> |
| ве му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела |
| своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{ |
| седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То ј |
| е може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојиц |
| а, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> |
| нда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре |
| ..{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је |
| мах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећ |
| кара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми к |
| p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ће |
| ва манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, |
| се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро г |
| Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срнд |
| и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако с |
| {S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног п |
| ће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може с |
| лећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старц |
| жић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, |
| пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— О |
| Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу на |
| ..{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара |
| <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећ |
| .{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један приме |
| му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, кој |
| То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви |
| ом приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица муч |
| ласто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свраке |
| ="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који до |
| живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало зас |
| споде Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...< |
| погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно |
| би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као туто |
| и прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Злат |
| S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана о |
| ехане ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског |
| ..{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу |
| а.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, наста |
| ати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе |
| {S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амо |
| ђо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава г |
| мбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi |
| о и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрик |
| > сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један |
| је.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; је |
| војим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога |
| pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— |
| неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> |
| !...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, |
| у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на н |
| } Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци |
| "subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они б |
| чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу с |
| ијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци |
| е г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдари |
| опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се |
| ало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не ви |
| ма мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију |
| то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они п |
| наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. м |
| је се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у |
| {S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витез |
| обра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот |
| ако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огл |
| чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било ниј |
| носач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} |
| ити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их |
| жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, |
| х синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} |
| сму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше |
| Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак! |
| ни ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> кој |
| рави.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Ов |
| читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, зас |
| сана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим оч |
| > којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно |
| В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стецишт |
| народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; ост |
| b n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први |
| драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје |
| ије баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Најв |
| ..{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с г |
| е није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi> |
| Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина |
| ? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је |
| уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам дос |
| ћини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да г |
| иже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с |
| Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је о |
| а је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој г |
| >— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу и |
| "378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком |
| аћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у |
| е.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању |
| и.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, |
| св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке |
| у....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, пов |
| до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуш |
| ији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама |
| равље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на т |
| али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напре |
| изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, |
| још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</ |
| пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има јед |
| ај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па |
| барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледај |
| аљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Св |
| екаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p> |
| риоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S |
| он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капе |
| па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао. |
| на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Б |
| — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за чит |
| род ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра жел |
| t="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански ж |
| <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите |
| лавни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да в |
| .</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто |
| Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још |
| ати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се расту |
| ћа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући д |
| Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој |
| се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не |
| , јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Ср |
| срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина< |
| писаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућан |
| арод српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369 |
| } Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека |
| на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу |
| } Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је |
| , и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су и |
| оп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину |
| ">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р. |
| Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто з |
| им да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турц |
| расета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, |
| ени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи |
| ђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтин |
| у тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакциј |
| бост, који је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова |
| ћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су поглед |
| ..{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту |
| ти „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита м |
| и....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му ј |
| i>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!. |
| о.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људ |
| Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капе |
| једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Он |
| зда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдари |
| страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му ј |
| ижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, |
| а.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле |
| м речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани бо |
| само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учите |
| тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање |
| м, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — |
| и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од |
| оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с В |
| е једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није |
| женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, шт |
| ицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако |
| нас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправ |
| и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први п |
| н је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покорава |
| лом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен чове |
| рсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њи |
| ичне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљас |
| авани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> |
| <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p> |
| чеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — уп |
| милице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давн |
| они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без сво |
| туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори |
| ћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље |
| о.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доц |
| ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су |
| у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и |
| {S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" |
| и красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи не |
| једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, |
| шник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да |
| а их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, ме |
| ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казу |
| /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и |
| а доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и чита |
| златама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и н |
| ка што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Госпо |
| тен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свет |
| e unit="subSection" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућ |
| .. али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој |
| би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И |
| ласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" |
| огика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опе |
| нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе |
| иотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} |
| е му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле.... |
| и, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за |
| кво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, |
| д кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и заб |
| ки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви |
| самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} |
| ме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и с |
| у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Нећ |
| и преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као |
| требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогреси |
| и извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете о |
| >Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној ру |
| какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да о |
| ње од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема г |
| ш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опрост |
| беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо с |
| а те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим поли |
| S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>С |
| и, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он ж |
| томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити |
| на наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — х |
| сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, |
| ан истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" |
| лила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Злати |
| .</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} |
| .{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ов |
| е странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мути |
| буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</h |
| , да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ |
| оже да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места |
| .{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да о |
| Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у и |
| челу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су |
| а то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове |
| ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан |
| окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато! |
| за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, |
| Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n=" |
| ко година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при |
| ојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како |
| ио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија |
| доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, на |
| скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} |
| сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако |
| /p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један гл |
| једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све |
| оле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја г |
| — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе... |
| сник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека све |
| му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисм |
| за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; |
| је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочи |
| ељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; |
| одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође т |
| мцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подр |
| Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад |
| и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им р |
| } Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким |
| началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно ка |
| лавно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његово |
| е „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије сво |
| ле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим |
| народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећем |
| идату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ |
| ена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком |
| у нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи папри |
| p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и |
| ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом М |
| ело још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и |
| ела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Т |
| ји су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је т |
| м двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посу |
| засланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у ре |
| ...{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" / |
| p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се |
| милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p |
| илету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, |
| ај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Д |
| .</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо |
| .{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у свети |
| огод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, шт |
| звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.< |
| ореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S |
| вио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на на |
| ушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — |
| а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељст |
| и шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге ст |
| ну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Сми |
| индлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да оста |
| ....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Бе |
| — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био |
| го слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио |
| т-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предл |
| загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, ал |
| већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издиг |
| p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, |
| а и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке |
| ше; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као дв |
| ма....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о |
| ријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари |
| ога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске вл |
| љ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају |
| а, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички к |
| аком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку |
| ен, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина ман |
| отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове с |
| ола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општин |
| деље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолск |
| ћ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су с |
| је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолск |
| стирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш н |
| аде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава из |
| очитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више |
| тим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{ |
| а.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би оног |
| ство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга шко |
| рат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још н |
| } Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, |
| што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, ов |
| Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и |
| а часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се там |
| Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? |
| е оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник уста |
| и, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада но |
| S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кук |
| алеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То |
| Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} |
| е мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мис |
| Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини |
| Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђил |
| p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на догово |
| , којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчк |
| остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два глас |
| зредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног проти |
| уком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуч |
| >— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јасл |
| икога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да |
| >— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али |
| уме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих побе |
| То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, |
| си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим ру |
| , па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресец |
| ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се го |
| во опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упи |
| чи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема |
| вуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> |
| нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдариц |
| ion" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар н |
| кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расп |
| Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, ш |
| <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе |
| ла и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшни |
| ијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој др |
| ни куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена м |
| е, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А |
| у нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробуди |
| } Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ |
| ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђ |
| у.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити |
| погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, |
| је карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо. |
| н Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се осна |
| ..{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Да ми ј |
| зарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежм |
| ш једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По |
| се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама с |
| вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога |
| части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да ј |
| p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице |
| рограму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, |
| ци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису |
| ла је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напиј |
| ина — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске |
| Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало |
| н је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као с |
| вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с |
| се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега сл |
| . министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Вел |
| врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте в |
| S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он |
| отерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, |
| ч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то |
| нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво |
| могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мо |
| А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас |
| , ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствар |
| м.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољц |
| ад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо |
| д „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ј |
| и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим |
| суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна |
| {S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило неш |
| ор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам ка |
| ске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ |
| <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин |
| а и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с |
| нова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам пон |
| {S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="sub |
| ошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, |
| .</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да |
| ли ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, за |
| сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} |
| кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили вид |
| које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најоко |
| истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у р |
| има!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад пости |
| нији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а ду |
| ма, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и |
| ца Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску упра |
| о разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво |
| д надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на р |
| “ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то |
| је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У м |
| </p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо нап |
| и добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре ра |
| .{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>О |
| радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се в |
| душе, јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотл |
| </p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p> |
| а чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. |
| газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њих |
| ...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то |
| мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа... |
| два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добова |
| а што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S |
| твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си |
| >— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само |
| Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је н |
| } Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета ж |
| Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме |
| би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— П |
| многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђ |
| p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београ |
| во је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко |
| и немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла |
| ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се |
| ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти |
| руди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким мо |
| ичаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се |
| ушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је |
| зортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="1 |
| рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или |
| у мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан |
| данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су |
| редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| дар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и ув |
| му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте |
| еко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажи |
| /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита. |
| и хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се нес |
| зим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири |
| еветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијај |
| а је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракара |
| >— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с м |
| имо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извиња |
| воје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити с |
| на, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, ка |
| многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриот |
| ао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, е |
| учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе г |
| остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он |
| иче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин. |
| акона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна посло |
| је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благо |
| до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и |
| а није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Мла |
| } То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и крес |
| азите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{ |
| мао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато х |
| адње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на с |
| митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти |
| њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: |
| ало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фот |
| би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} |
| {S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{ |
| светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима о |
| ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— З |
| оже он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно ј |
| на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на б |
| ка уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога |
| разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима д |
| јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам сто |
| е, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млиј |
| машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његов |
| цу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се пр |
| а....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А з |
| Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а |
| слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није |
| им за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав он |
| да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш |
| иће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} |
| бро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не веруј |
| дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по |
| } Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац |
| ље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрен |
| види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} П |
| д’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи |
| </p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког до |
| а ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава рад |
| Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред |
| ких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по с |
| иберали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар ни |
| /p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 |
| ро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те јед |
| руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају |
| јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је мој |
| а препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, гос |
| погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци рас |
| шњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине |
| е и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овд |
| рума, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — |
| а нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око се |
| а једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки |
| Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам |
| злике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је б |
| ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{ |
| ну, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} |
| <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти |
| .{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и |
| .“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве ре |
| Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта вел |
| рагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напр |
| КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПА |
| ђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини каз |
| књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зег |
| n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је бил |
| е било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и веч |
| ијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он |
| о оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{ |
| м, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ М |
| е вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, р |
| рби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русиј |
| за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два |
| 271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне дв |
| } Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од пр |
| МАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p> |
| а је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле |
| оћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, д |
| ивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било н |
| p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</ |
| ва....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљд |
| зуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те |
| о....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет нас |
| мех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господи |
| Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тра |
| оре ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<t |
| пет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — н |
| калски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам |
| , као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрдну |
| у искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</ |
| ени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, ре |
| Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и |
| <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либера |
| или, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шале |
| та; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не де |
| ј ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, |
| ја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој ро |
| и лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се п |
| ; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> |
| е народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с вр |
| победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — |
| нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо да |
| што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. мини |
| онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је |
| ни не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и |
| цима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то т |
| S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине министре, д |
| жем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, |
| глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претвор |
| е, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо в |
| народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад д |
| а г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, |
| једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радик |
| и, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А |
| /p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. |
| а:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се |
| а леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима... |
| стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да пла |
| редмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога ред |
| земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али т |
| ли да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} З |
| .{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља |
| кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар.... |
| естио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати л |
| епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај |
| алити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли |
| итељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав на |
| ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога |
| земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије |
| раво реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на |
| заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> |
| да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газ |
| онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и м |
| , ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све |
| и она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лек |
| ...</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, п |
| подине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам |
| х он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча ђак |
| жда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противник |
| вела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској |
| како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и р |
| они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народн |
| S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по катк |
| од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити |
| о, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како тре |
| ачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на ова |
| озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју |
| шла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима о |
| ње.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накри |
| гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек |
| с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву |
| p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и п |
| јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још нео |
| да и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да доб |
| политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпе |
| би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено гов |
| братима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалац |
| викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио |
| а народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на каф |
| /p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| /p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово л |
| /p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</ |
| Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће |
| јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У |
| и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам пр |
| ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће |
| on" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна пора |
| p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне |
| оје му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски си |
| вај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме |
| ате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Сл |
| Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслани |
| еђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грех |
| је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доно |
| обедити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су с |
| ну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на глави...“ е, |
| pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и |
| ме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами ст |
| p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар он |
| {S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар |
| „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта |
| адни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа ниј |
| у.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те бе |
| тању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трп |
| ејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он ок |
| </p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно |
| Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учит |
| ом председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде.. |
| Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У ос |
| </p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво по |
| је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} |
| снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад леп |
| доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p> |
| Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ниш |
| а Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... |
| ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не |
| Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмуре |
| Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га ста |
| “, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке |
| стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало |
| м где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} По |
| p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} |
| ијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре. |
| " /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку.. |
| карац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ ми |
| пет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите |
| а реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што г |
| онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> |
| ла.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и |
| што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина< |
| бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њ |
| билизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће т |
| у тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — дан |
| у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и |
| ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! |
| мо је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хла |
| извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S |
| ропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор наме |
| е ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, м |
| е умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, |
| ш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, ве |
| толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену |
| Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} |
| ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани нач |
| ити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљд |
| , упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда н |
| њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народ |
| ажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се |
| начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се мо |
| рбија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастрој |
| о сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карт |
| вао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="25 |
| очили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове м |
| ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> |
| рберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народн |
| сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, То |
| а програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јол |
| љивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није |
| ржава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је |
| После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш шт |
| чином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ |
| рате“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима |
| онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти |
| ена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{ |
| осподине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, т |
| абити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења |
| у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане |
| ва?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако |
| /title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаро |
| ко једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, |
| . „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне |
| а тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и вр |
| аву да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и с |
| ског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и |
| адника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српск |
| дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рач |
| тема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша с |
| “; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „веков |
| разне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, |
| обратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> |
| онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахи |
| ве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо и |
| милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да г |
| то на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да |
| ко су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и |
| око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без пр |
| које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а |
| <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јан |
| дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, |
| скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори |
| кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече |
| оје је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цр |
| и....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као з |
| ве, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши против |
| нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и в |
| м Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он ј |
| ..{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу |
| нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво |
| о на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{ |
| благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у |
| напх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас |
| чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Ра |
| нак.{S} Јапију и камен дао је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у |
| моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, |
| у изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички з |
| {S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И она |
| народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници пр |
| ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне гру |
| {S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> |
| 65" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S |
| ....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних |
| ам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ов |
| о што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и т |
| о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу |
| одне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм су |
| <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb |
| е добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је |
| мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један ист |
| ва добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, каже |
| е нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то с |
| ...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - кре |
| RP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је |
| ба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили |
| се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у на |
| та је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и др |
| љено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми ј |
| је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су |
| } Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, |
| ру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе |
| е боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само |
| седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те тако |
| о му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало |
| > <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекну |
| етих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мра |
| бити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, ко |
| и разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацим |
| аклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се |
| српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко |
| мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздрав |
| овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу со |
| уге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме. |
| нам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз поре |
| исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То |
| пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом у |
| ема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од нај |
| га дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине ре |
| ла између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових с |
| сторију ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко |
| мо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње |
| независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима пр |
| {S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у он |
| ину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичк |
| који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш ус |
| а тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на |
| Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију с |
| другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исеч |
| ланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у |
| се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Р |
| ивовски мост, којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада годи |
| ош мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Руси |
| је аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p |
| ле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, з |
| и народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> |
| овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па прис |
| и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српск |
| Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, т |
| tle>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима |
| месника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме свану |
| ници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањ |
| ди, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији |
| га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при |
| жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви д |
| онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се |
| ико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад з |
| ором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вече |
| бералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радој |
| .{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на св |
| е:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ев |
| 9" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у ј |
| ретресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила п |
| што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо |
| , — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником |
| државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег |
| } Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и |
| ај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, п |
| и продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили н |
| пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се г |
| ј писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и у |
| говори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли с |
| е добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује |
| ике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе сед |
| се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и с |
| е доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора |
| .{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода |
| боду <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, у |
| положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народ |
| > <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они |
| ....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе |
| мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата... |
| им су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које |
| Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора има |
| ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали |
| b n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, пов |
| очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и |
| е способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је |
| <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а |
| ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих |
| и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек |
| нашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много |
| ја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и |
| вар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате |
| ишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} |
| куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле деват |
| твари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини |
| о право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад нар |
| а два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је |
| а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема пра |
| ним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о |
| ити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јесен |
| а копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" |
| о свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је |
| подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуш |
| а беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора с |
| рате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народ |
| и наздрави му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бит |
| нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуш |
| развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка на |
| о, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман наро |
| е господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. пошт |
| нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш н |
| човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; |
| један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац О |
| рете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас |
| се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од ц |
| /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана |
| ам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места тор |
| n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити |
| о, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} |
| сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед |
| политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника т |
| а одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он с |
| а...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбух |
| Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, |
| икнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</ |
| то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш ни |
| {S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по мук |
| од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је са |
| сто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба |
| амџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и |
| плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да |
| олитички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћно |
| им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с други |
| тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но |
| , кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p |
| како би држави било добро, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно у |
| прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о прог |
| b n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мо |
| вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори к |
| па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном о |
| ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи не |
| ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и те |
| и кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p |
| ај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је |
| ле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да |
| , децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља |
| а ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</ |
| е.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто |
| село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га св |
| — Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> с |
| и како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{ |
| ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. минис |
| итичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује сво |
| p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана |
| доше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одј |
| Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само сво |
| како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p |
| бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране пр |
| .{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— |
| ише вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерал |
| их првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, |
| d> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} |
| {S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао |
| рстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{ |
| них села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму |
| ове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше |
| сарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Б |
| видном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијс |
| а је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у |
| а — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у |
| ну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. минис |
| стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози |
| би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија |
| ну Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја |
| добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да |
| ак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо. |
| еда низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> |
| пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са |
| и свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни |
| >— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.< |
| греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку... |
| да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S |
| ..{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но |
| зицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски |
| н је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још |
| упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да на |
| не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова |
| а да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од пониж |
| ростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема н |
| од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! |
| е се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је наро |
| их <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надм |
| ављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих |
| и политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра дру |
| ку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> < |
| какву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S |
| о једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рач |
| нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, |
| ва напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу |
| уј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од |
| ије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак з |
| ојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} |
| ић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и з |
| одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би |
| не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем с |
| ио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је д |
| рнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога д |
| !— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суз |
| ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?.. |
| ле мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају р |
| нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге |
| рнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима |
| > <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја би |
| а се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога |
| их намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје |
| ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, ус |
| е истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће |
| звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} |
| међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да на |
| ам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде |
| <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће |
| сова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мал |
| од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас |
| улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој |
| ...{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде пра |
| једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту слу |
| е светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Зе |
| показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... < |
| ушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио |
| онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и |
| ; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, |
| да, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, б |
| и у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и ње |
| те ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то упра |
| }И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата |
| ји обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет т |
| <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о оном |
| ов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> |
| програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одгов |
| да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути се |
| е без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне г |
| уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p |
| ...{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте с |
| смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви прав |
| кви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићин |
| ожи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{ |
| викнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Срби |
| аци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јунач |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле вид |
| d="SRP18871_C2"> <head>II</head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем |
| — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. ми |
| да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би |
| ње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и |
| да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта |
| ма нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то |
| .{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити |
| и реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он до |
| а се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам с |
| ог тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски гла |
| ки договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губ |
| очиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није |
| до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је на |
| S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а |
| т сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси |
| } Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, |
| обити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братс |
| о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће |
| да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{ |
| е оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Слав |
| , што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што ни |
| ...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци |
| и, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан... |
| сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечера |
| то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко х |
| народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не |
| то као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Дец |
| аља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} |
| увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Кри |
| пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и |
| ећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себ |
| И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви ма |
| е повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угар |
| латити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи про |
| /p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног прокле |
| ветини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас кри |
| и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, д |
| вим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="3 |
| то нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи |
| >— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Цр |
| томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештеник |
| ке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито |
| а је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вад |
| le>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршу |
| ог класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газ |
| о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ |
| а ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове |
| мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га с |
| немо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да |
| о!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај |
| нственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме |
| нисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутва |
| и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака |
| укама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добр |
| p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачко |
| > <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим |
| а у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S |
| тар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она пр |
| шнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Де |
| у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би с |
| ког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише |
| у мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам |
| Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p |
| n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу |
| /p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане |
| наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Ш |
| томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја |
| ма г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их |
| сту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погле |
| S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува. |
| нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене |
| г баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и браћо, |
| S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти може |
| Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђ |
| близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву оп |
| ија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у глав |
| ја се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравица д |
| хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а |
| — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац |
| е!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет.. |
| те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помо |
| у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи |
| вање.{S} Доктор мисли да врло лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> |
| држање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p |
| аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију ти |
| S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} |
| /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је н |
| и прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом уг |
| раван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша ни |
| ац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно |
| нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар |
| одне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште ова |
| у напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако ј |
| нош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао |
| pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице |
| ћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао. |
| </p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народну |
| ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <miles |
| утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; ал |
| ећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни о |
| кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пр |
| еше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Св |
| з његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S |
| Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Уму |
| питаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> < |
| {S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, н |
| обовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{ |
| његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће |
| ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о к |
| тани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, |
| који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут в |
| а одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове ку |
| искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она дв |
| За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Поглед |
| шко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на о |
| хнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово |
| аћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога |
| се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка мерк |
| добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Бел |
| рти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном прот |
| их логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} |
| > <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће ни |
| свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} |
| и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} |
| е Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, д |
| министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених по |
| овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадуј |
| ију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се пр |
| ити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, о |
| е и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није |
| цине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S |
| он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим |
| } Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“ |
| се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им у |
| се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања |
| је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно |
| p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде |
| веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народ |
| а капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео |
| ечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S |
| у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па |
| да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и каме |
| стира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи |
| редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с на |
| бе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа.... |
| ма ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него |
| } Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши |
| ити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад |
| >— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те! |
| том, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либе |
| ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође |
| ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријав |
| нога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине ми |
| лико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела |
| удити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене |
| и дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но |
| црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окач |
| и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је пр |
| Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88 |
| а се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, |
| бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....< |
| е <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему |
| а се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишље |
| наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конак |
| Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политич |
| ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову |
| снаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се |
| S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колик |
| ест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{ |
| јаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склања |
| чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва ч |
| </p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота |
| нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне |
| јечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога н |
| ечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се кра |
| , ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најск |
| места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова бил |
| еру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше о |
| p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{ |
| скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко пољ |
| , као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title |
| а сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Об |
| , из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори |
| и имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни о |
| упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу |
| ако се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело |
| великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{ |
| прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још ј |
| руго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни д |
| грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачк |
| ту....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо |
| она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној н |
| а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, |
| сао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - |
| ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону на |
| урина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> |
| d="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку |
| мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Дак |
| {S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће |
| арод, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса бе |
| м брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче |
| д свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчав |
| треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} До |
| ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућу |
| рив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, ис |
| за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенс |
| он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што са |
| Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем |
| ....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он |
| то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија |
| ашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговор |
| S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ |
| евој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој др |
| ло воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, |
| /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да |
| вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, д |
| кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он и |
| турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по |
| оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, |
| уг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилиза |
| тови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тач |
| нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се |
| људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p> |
| о, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, |
| за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само мо |
| едити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и т |
| кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се |
| боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не п |
| } И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити о |
| } На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Г |
| ранци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарс |
| рочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што |
| данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника... |
| господине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да с |
| .</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне л |
| ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш |
| их чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} |
| кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас |
| ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p> |
| асили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за на |
| редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође |
| — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом з |
| ке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!.... |
| ати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она |
| — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, пови |
| .{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> |
| ш работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још вол |
| е готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути |
| рних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала с |
| ш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од |
| не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завел |
| ако се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Осто |
| вај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Не |
| S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У о |
| и.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева |
| е. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људ |
| у што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима |
| малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша |
| , и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; |
| претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање |
| /p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још |
| ног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узм |
| нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где са |
| међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље |
| и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино |
| ија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промил |
| и никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечиј |
| томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p |
| тог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули с |
| чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљ |
| рпску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину |
| и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S |
| ли док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="15 |
| } Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десни |
| ељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а зем |
| рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — з |
| н — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми х |
| Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> < |
| о као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату ву |
| је било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} К |
| оровима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 годин |
| а ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову н |
| сте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила р |
| повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој дру |
| оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече |
| >Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само ра |
| јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ |
| се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи |
| зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</ |
| се:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између на |
| , окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!...{S} Ја |
| окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник |
| а.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје о |
| и народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју |
| е то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо доби |
| срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти |
| идиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је доша |
| 3" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сут |
| ате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села доби |
| ке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене |
| преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с пре |
| ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви |
| опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је |
| то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас |
| а, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови поли |
| Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p> |
| што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо |
| се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће |
| треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да |
| нским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан м |
| завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак у |
| о „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био о |
| ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји г |
| ина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи! |
| />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у ј |
| } Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Т |
| “ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем |
| оновао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесни |
| одство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас проти |
| либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство пов |
| сни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала |
| оду прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за |
| ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се ук |
| има <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да |
| Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, |
| аравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем |
| унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може |
| и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распуш |
| азивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кме |
| — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — м |
| све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи |
| г утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на с |
| Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од те |
| /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну пр |
| .{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; |
| својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љи |
| ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- Т |
| ашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им |
| њачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села |
| д за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви зло |
| о, већ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је нар |
| Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа |
| емљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном |
| прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона |
| је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</titl |
| ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи |
| у кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p |
| да отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:< |
| свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секу |
| а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела |
| ће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћ |
| адањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже ј |
| несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем. |
| а мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет зав |
| одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам |
| и се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, |
| е то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А |
| инама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. М |
| дговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми |
| лима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елем |
| менат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И |
| ришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — к |
| традалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У велико |
| ени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се |
| но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори на |
| Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима |
| ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од д |
| сто!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што жд |
| тријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среј |
| већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали коли |
| ги....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је стра |
| речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{ |
| Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може |
| и као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а св |
| е оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама |
| е остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за ти |
| е ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе ра |
| т...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, к |
| p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана |
| жевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њ |
| отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима ра |
| а.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељ |
| 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико из |
| од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хо |
| ина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те |
| а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује |
| леко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није |
| , Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S |
| — Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим |
| жбе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дан |
| а још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо ми |
| ео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се дог |
| Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико не |
| .{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| ате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу |
| <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{ |
| ака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и |
| ници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен домаћ |
| па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у на |
| м велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео нар |
| ађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема |
| љевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњ |
| молио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се |
| ине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од на |
| и исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам |
| — Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Ви |
| .{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке мило |
| о зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, |
| каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буд |
| ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> |
| зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они |
| што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и о |
| а би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска |
| и, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на др |
| ...{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештен |
| т, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о |
| како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни орга |
| ди паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се са |
| ци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да и |
| оде?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче |
| им да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за |
| ница!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само н |
| м јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми |
| огледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p |
| ари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо.... |
| ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђевр |
| p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког враг |
| на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљуј |
| а упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ј |
| дикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се јо |
| глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њем |
| кула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни з |
| штапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p |
| руго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они дале |
| и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео пр |
| да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти |
| S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, |
| по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар |
| ..{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном |
| иког научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не |
| мах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} |
| Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} |
| имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суво |
| пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила |
| апредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш т |
| ја.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кр |
| а овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре |
| своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSec |
| отврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће |
| твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у стран |
| падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; |
| он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осл |
| но поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и под |
| <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" |
| и весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика грај |
| д’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Н |
| и сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разуме |
| и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало |
| пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према |
| <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одл |
| > <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба |
| им места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова |
| твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти |
| сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој |
| мудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи |
| шњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао нека |
| , узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у |
| ас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас душмани надмудре и надјачају!...</p> <p |
| питати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из |
| ма, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти ј |
| > <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од о |
| р ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у ова |
| и сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, |
| ословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разуме |
| ижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велик |
| знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имај |
| е.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Д |
| н се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло вид |
| {S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S |
| рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако |
| p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти ка |
| Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо |
| твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси навод |
| и вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда В |
| е, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане |
| ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изн |
| о учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и |
| ..{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p> |
| опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, |
| уго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука |
| и зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с |
| уводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....< |
| о се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образова |
| о пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угара |
| н.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке |
| давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} О |
| ли, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власнички |
| мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће н |
| S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} |
| /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе |
| /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком с |
| S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} |
| исца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он |
| њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} До |
| цеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један з |
| у се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Он |
| ио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у т |
| ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се т |
| их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да в |
| Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био с |
| их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак |
| > <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видел |
| тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо |
| подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис |
| дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није ј |
| је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив |
| ио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч |
| е тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Та |
| речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштова |
| Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати он |
| екад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли т |
| у — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<titl |
| познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта |
| плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања |
| стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се пр |
| то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није? |
| мета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а |
| зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огл |
| и — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да |
| е је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље |
| } Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{ |
| алци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...< |
| за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело н |
| бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, т |
| рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „ |
| сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека |
| ав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе |
| , људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на |
| /></p> <p>— Е, боже здравље; а дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује под |
| .</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окре |
| ом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам |
| устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" |
| у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске |
| сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то |
| тугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{ |
| а; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив |
| увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кме |
| јих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад |
| Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} |
| и зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докто |
| шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да |
| itle>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, |
| ли?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“ |
| реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо т |
| шмани надмудре и надјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста |
| века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки |
| Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— |
| великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто с |
| ри — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади с |
| Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{ |
| ам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{ |
| То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем.. |
| сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже |
| е.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што |
| едан мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми |
| уше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— |
| енску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, |
| — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без |
| дин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочи |
| <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најг |
| Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него |
| да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам |
| то је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка и |
| моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p |
| Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шт |
| е мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га |
| рима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, |
| и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се |
| бљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београд |
| падну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање |
| сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У ко |
| души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type=" |
| та ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а |
| огледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну п |
| штина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је б |
| нтереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сут |
| >— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припази |
| /p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, примети |
| опина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш |
| твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је с |
| ош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је |
| S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа нос |
| а си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад |
| нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно ш |
| Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда с |
| свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> < |
| поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и н |
| еговом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, уша |
| другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да с |
| опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разу |
| ико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> |
| емо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу |
| реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо.... |
| <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у му |
| <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би т |
| Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисиј |
| у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у ре |
| у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинс |
| шао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као |
| ателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; али њена је политика по |
| .</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S |
| Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли б |
| ао лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла кл |
| рона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило |
| Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи бе |
| тала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друг |
| ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живопи |
| ="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо к |
| иховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али |
| народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, |
| оном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" |
| {S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је кап |
| напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} |
| {S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у ов |
| о сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим |
| ијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?.. |
| вно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи |
| 18871_C1"> <head>I</head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, |
| ни избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S |
| а су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, д |
| и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у д |
| утра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. < |
| сници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам |
| куд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> |
| S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p |
| — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> |
| ти.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S |
| образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде ник |
| не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас в |
| p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} До |
| јекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу |
| шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb n="316" />< |
| тну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу |
| Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем с |
| ли ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истин |
| ас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу |
| одавало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — |
| рство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном |
| није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју |
| ако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чинош |
| видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— |
| је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— |
| но упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p> |
| ао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="19 |
| аква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а ка |
| пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет прогово |
| не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на |
| воје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала па |
| све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А ка |
| напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде го |
| тоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године |
| судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој обра |
| другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је |
| ло на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— |
| ђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ нећ |
| иди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што г |
| } Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мен |
| ад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчек |
| обро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет |
| ро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — са |
| аса улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља |
| и нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је |
| е види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове.... |
| те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли |
| старске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди |
| е....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га го |
| мњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. минис |
| адити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политик |
| стоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, ос |
| </p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, ре |
| та моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећ |
| ени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни да |
| {S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} |
| ала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бо |
| реко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господи |
| ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу ка |
| уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског |
| синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се |
| S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а о |
| S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p> |
| госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у |
| сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан |
| дара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно пра |
| рио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо |
| руге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака |
| за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да полож |
| — А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Т |
| пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да б |
| путом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Ос |
| .{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост |
| а.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује |
| жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражи |
| , но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек |
| и баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали |
| лободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, |
| у велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича С |
| а.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извућ |
| ? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у |
| сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике о |
| и напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад с |
| .{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му |
| Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јес |
| ох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није би |
| ожда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђ |
| као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на трој |
| <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да |
| език уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја са |
| је срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тоб |
| искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати |
| ам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком о |
| не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном неб |
| — Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад |
| за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један стран |
| њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити.... |
| } Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. |
| /p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини д |
| главу на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> |
| Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан. |
| тијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу.... |
| ј причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом кој |
| пску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архи |
| {S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, т |
| земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али к |
| косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет в |
| Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не |
| л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се |
| е му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну |
| разговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и н |
| жи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се |
| нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има |
| , ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p |
| врши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђако |
| је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану |
| дити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је н |
| лађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе прија |
| Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају ср |
| наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили |
| Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отер |
| title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ћ |
| дине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од ка |
| дник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свако |
| le>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} |
| азна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави |
| .{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, |
| мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је |
| одуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и п |
| де.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа он |
| .{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, пос |
| то ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера дога |
| unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... мора |
| нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више по |
| ртак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> < |
| } Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?... |
| на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша |
| S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон |
| {S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и |
| седник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Том |
| ="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што |
| да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То |
| све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од нек |
| до увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђев |
| ка. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним |
| у се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви проб |
| ве ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаш |
| екула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад |
| печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли с |
| д једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина |
| клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнут |
| да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси |
| S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним око |
| е бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако ист |
| Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле |
| и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> < |
| ре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан |
| /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злат |
| н мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења њег |
| ... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, д |
| ; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после не |
| " /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви |
| вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не да |
| ути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на |
| х ја могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је п |
| о седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу пом |
| Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно |
| кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати |
| рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да |
| у радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту |
| у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осве |
| {S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје. |
| оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он б |
| и читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да оч |
| ође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} |
| лим Јола, да, ако му је икако могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одм |
| е наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Не |
| радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{ |
| бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу. |
| се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко |
| ну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча в |
| упком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ј |
| су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их |
| , отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо ошта |
| {S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а о |
| номе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту |
| час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и |
| цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. |
| е, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потп |
| у црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке |
| е то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи измеђ |
| ја, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?... |
| механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти |
| рали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље |
| , они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је ра |
| бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{ |
| а му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те кућ |
| о за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађ |
| ди, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлу |
| адоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, |
| вога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, п |
| .{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је иша |
| тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени! |
| чине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је |
| ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцн |
| ам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</t |
| литви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!.. |
| већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, |
| дао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, н |
| а се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветли |
| чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је б |
| оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јо |
| ба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе ча |
| добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко |
| капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на распол |
| ?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад |
| би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} |
| b n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше |
| е, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану |
| ји буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења. |
| , ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас |
| мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ра |
| ни, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, парох |
| му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Б |
| з сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на ок |
| уг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје |
| механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он |
| овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оста |
| још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Онома |
| Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — да им |
| пе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној |
| брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се ов |
| — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, |
| казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је га |
| хватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти м |
| и и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> |
| коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одго |
| Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа |
| што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</ |
| колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што др |
| а....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и |
| е, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресн |
| о буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} Где је |
| .{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити |
| е, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо |
| стем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и пос |
| ј не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се |
| —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконовао, как |
| но вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је |
| роба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар с |
| дите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да |
| задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши нач |
| у он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из |
| S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам. |
| пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Р |
| за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати |
| радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдит |
| рашно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци |
| атила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из со |
| е је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни |
| а кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море б |
| је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.</p> <p>— Ви |
| и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу рад |
| у, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одм |
| > војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобр |
| не руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они им |
| p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре реч |
| повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми реч |
| ем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим |
| :</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису как |
| са узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо не |
| ађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили |
| како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари зн |
| дуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те пр |
| орио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — По |
| простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много и |
| ом....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{ |
| ку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Бе |
| укњавом.{S} А бога ми, господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S |
| где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам |
| — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је он |
| е после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их н |
| — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с |
| — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само |
| е то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" />< |
| можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде |
| рени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је |
| окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но |
| ојом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо м |
| на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролаз |
| а партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже |
| вој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{ |
| </p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано |
| баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли св |
| едва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S |
| и бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <mil |
| е опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи |
| ....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а наро |
| цима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог |
| па Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља |
| , звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> |
| сата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — к |
| цара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом |
| М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам м |
| на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, |
| а не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да ка |
| . Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкроти |
| о је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман |
| о.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ћ |
| ки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа |
| рете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђиншт |
| то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дув |
| ако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S |
| знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окре |
| човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разум |
| том је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао од |
| мози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени нес |
| овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n= |
| сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очај |
| с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног ле |
| и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурен |
| то да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb |
| се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не мо |
| одели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове |
| карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађ |
| говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си влас |
| а.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, |
| ли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — |
| вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говор |
| ане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас |
| учешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена |
| промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут |
| смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више |
| не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога погла |
| е одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| /title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без свед |
| е...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку ув |
| ставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; |
| S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен пр |
| > <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио веће |
| <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја г |
| рати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се ви |
| жа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гл |
| } Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша пла |
| е, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!.. |
| а.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — |
| ије место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђев |
| } Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбоји |
| тељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, од |
| пите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћем |
| реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчан |
| тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо им |
| д њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крв |
| е а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка |
| — Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Ко |
| ном, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Баци |
| tle>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазит |
| али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прил |
| >Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи |
| ју, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио |
| возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!. |
| ву цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао |
| е ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то |
| е може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах су |
| и ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш |
| њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њег |
| предњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпет |
| говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лук |
| тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче |
| о свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Ви |
| ћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп |
| аршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у за |
| та сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С. |
| .{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов с |
| о саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па м |
| се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога го |
| бар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, |
| а рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?... |
| <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> < |
| дине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један |
| {S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им сам |
| це.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> < |
| ти пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>О |
| о није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“< |
| {S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то |
| је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — сев |
| би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше ше |
| тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дира |
| е!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевид |
| ладика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад |
| тражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама |
| } Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} |
| аше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити |
| Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног в |
| удим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n=" |
| {S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ј |
| ује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад |
| шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза |
| „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у тво |
| /p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њи |
| ако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S |
| еразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капет |
| вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румуниј |
| /p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, |
| ликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необи |
| Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врат |
| Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Ч |
| ише, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет ка |
| е и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на |
| м видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд |
| ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, д |
| ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења. |
| рџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p> |
| нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се уч |
| чим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би т |
| је више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад |
| Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онак |
| т....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то |
| то ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као н |
| д већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише ве |
| е он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отер |
| аћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И са |
| ди, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе |
| из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S |
| м заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикуј |
| и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам |
| калску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој |
| оченим плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним обод |
| ликом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла ме |
| да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Ј |
| а овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља |
| о ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину |
| еда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем оста |
| мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да |
| у.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="s |
| твари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, д |
| се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слуша |
| их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и |
| Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSecti |
| и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до уј |
| га да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извито |
| мет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе |
| о да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар го |
| и се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али |
| слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру |
| о, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — ов |
| и, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он доч |
| ред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по по |
| потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засе |
| у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S |
| Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи |
| <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" / |
| тина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиљ |
| слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n |
| д овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али ст |
| се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме с |
| не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; ми |
| ар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{ |
| уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S |
| и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непро |
| p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољан |
| У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на п |
| м — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изг |
| ише од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни обори |
| е да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још |
| — — — — — — — — </p> <p>Г. министар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се пову |
| одио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не |
| Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, |
| и неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај с |
| атором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — з |
| ао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан.. |
| и, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете веч |
| он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихв |
| ице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, г |
| ици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хит |
| за и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком |
| тру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утв |
| авославља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру. |
| је њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон |
| е после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ н |
| свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде |
| амен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар |
| се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лиц |
| е пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између |
| доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кул |
| беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном мо |
| сних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назр |
| ="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ва |
| тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— |
| ...{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје ју |
| српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебел |
| слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку |
| нђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитв |
| атрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам мога |
| у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и |
| > <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич |
| рви одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је |
| о је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад уче |
| којног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... |
| слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтар |
| о царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте о |
| ву земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо |
| воругу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како ма |
| сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— При |
| лебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — |
| ктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред |
| дни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњ |
| јненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — |
| ...{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одг |
| За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, т |
| анас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још јед |
| каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога |
| {S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Да |
| } И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више п |
| порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p |
| више слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} |
| грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као н |
| гана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више |
| мљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечи |
| се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о с |
| жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора |
| ок се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и |
| >Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам |
| еки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а |
| у се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни |
| n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и |
| црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох.. |
| е, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалск |
| емље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завука |
| ика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на том |
| лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство! |
| вамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. < |
| ља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p |
| ину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те |
| S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја |
| S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мен |
| .{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отид |
| онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} О |
| мпарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опро |
| {S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; с |
| д ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} |
| сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на к |
| p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!.. |
| мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S |
| је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, гос |
| вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одист |
| нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад |
| 13" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он |
| ђе и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те |
| аља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овд |
| свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало |
| о су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш.. |
| федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{ |
| е, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког вре |
| Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам |
| свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда најви |
| толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вешт |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло н |
| Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета |
| е отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги каф |
| одољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили |
| ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протура |
| оп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к се |
| че:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народ |
| а како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи |
| Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с м |
| <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је м |
| пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње |
| ? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.< |
| зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш |
| ци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? |
| сник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што |
| оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ле |
| гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док |
| а тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> < |
| крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она и |
| оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно |
| то им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова |
| говим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} |
| , независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо |
| le>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља |
| S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још с |
| > <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не |
| </p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак либералских канди |
| .“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi> |
| ине два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Остављ |
| а....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Ње |
| чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељ |
| /p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним |
| tle>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чл |
| подине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше не |
| оја не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из |
| де разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту |
| мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у вр |
| чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма |
| а.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем. |
| индар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим к |
| {S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика |
| с вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њо |
| е без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно премину |
| , што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за поли |
| Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се преби |
| ла и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а неја |
| цу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку неср |
| се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију |
| к дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу |
| p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — |
| и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта |
| карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће |
| а; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна |
| >„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна. |
| S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за дв |
| 16" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на свој |
| о имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два п |
| стави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Пет |
| ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш т |
| а; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти ј |
| вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радика |
| аших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је |
| ...{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се |
| дити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву з |
| код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши |
| ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ј |
| глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</ |
| .</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, |
| — А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, |
| <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!. |
| . — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрдну |
| аљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима |
| ућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу |
| ..{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... |
| по; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо н |
| ..{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што |
| њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Парт |
| вас не мрзи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S |
| м кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Прими |
| </p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно шт |
| овика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За |
| рио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу он |
| ају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда |
| {S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На |
| ликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рек |
| речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се может |
| {S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим траго |
| је никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што о |
| т; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p> |
| више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!. |
| еби.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби |
| Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p |
| аћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо |
| Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руск |
| <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хо |
| игурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па на |
| вне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи |
| S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звиз |
| /p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти бож |
| к.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им би |
| мо на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учи |
| кивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово |
| Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђ |
| арац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица гово |
| Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, п |
| од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ћ |
| у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћ |
| разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе |
| ав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви |
| .{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победонос |
| раћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где т |
| у П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Се |
| вору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лу |
| лено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак |
| му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пре |
| а Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!. |
| е, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не. |
| — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од кап |
| ко овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> |
| тана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одгово |
| претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово |
| ога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег подо |
| детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, шт |
| оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ћ |
| је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S |
| на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у |
| и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, д |
| очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на |
| плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тес |
| — Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — пота |
| очех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси |
| и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одм |
| вуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} |
| она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом ш |
| рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Доне |
| а, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду зашти |
| ити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И |
| у нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре |
| — Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, |
| њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} |
| и у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити су |
| нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда |
| карац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати |
| пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање |
| ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На поса |
| еку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац |
| порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Кол |
| да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{ |
| ли с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у |
| е дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је |
| : „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да |
| , Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 пи |
| опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен |
| тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— |
| одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— |
| Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> < |
| ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан |
| ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити о |
| рпске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски наро |
| </p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре распра |
| стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест |
| једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је н |
| некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му |
| а из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али |
| у дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо |
| ице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо |
| } И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога |
| није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Се |
| а нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друк |
| дао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у |
| к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залу |
| некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио |
| вно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, |
| ивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо |
| е ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан |
| а оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће л |
| тије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је |
| — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јеру |
| орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински дијурниста |
| један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитин |
| ом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам— |
| у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим |
| {S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, |
| ру од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до |
| столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћур |
| овој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, н |
| глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гор |
| оса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше изв |
| то се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самрт |
| то се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед |
| а поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му св |
| покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да сам једва диса |
| срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом |
| бимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да с |
| отакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, |
| поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пр |
| већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али ос |
| право није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем |
| S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора |
| ала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну |
| љен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} |
| чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вра |
| могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле пр |
| На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега |
| у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стре |
| поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно љу |
| , оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју |
| ад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена вели |
| век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... |
| уђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви |
| Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили |
| во....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са |
| ше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учин |
| далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике с |
| з чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај св |
| а река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро |
| Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у пр |
| {S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{ |
| ори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} |
| ој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно |
| а на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рек |
| шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а |
| овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> |
| ао каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, |
| васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени |
| ца пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> |
| абурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опаз |
| -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске глав |
| на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан |
| ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру. |
| као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на јед |
| > <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благо |
| мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с на |
| .{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S |
| лом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, к |
| осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ |
| дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> |
| ицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да |
| ре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су |
| .</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли |
| Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једн |
| и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Ц |
| ац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом |
| рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели. |
| по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у стр |
| арте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} |
| најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да м |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" је |
| лика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манас |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Правосла |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице |
| три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копоран |
| неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голоб |
| .</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је ј |
| с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у ш |
| лобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европск |
| а а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно |
| ке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се |
| у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је при |
| а на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично |
| густим бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевим |
| трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понек |
| нтном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам |
| брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а нек |
| воје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То |
| еома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, |
| путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у |
| ко сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p |
| ског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђуниси |
| По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи с |
| ени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе |
| ично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш |
| </p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и |
| је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У о |
| он Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док н |
| господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га по |
| да.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341 |
| ало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људ |
| а је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до ке |
| данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах ис |
| урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети. |
| иг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам |
| ра, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је |
| п Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их ј |
| Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} О |
| је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он |
| ека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити |
| сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно ви |
| <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не зн |
| погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да |
| њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n= |
| заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за тв |
| м нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су |
| ика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође |
| Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад |
| ...</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> < |
| дине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга вр |
| је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не ш |
| } Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} О |
| ршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Пог |
| ем издисају.{S} На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама |
| /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— |
| стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док мака |
| ало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по г |
| {S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омел |
| ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгу |
| } Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији ид |
| боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах оп |
| а граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: д |
| па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је |
| } Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов д |
| Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си |
| адна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека |
| ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао |
| о њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румени |
| нија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ј |
| оже примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солда |
| дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седо |
| на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад |
| жити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он ј |
| о, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољил |
| најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свиру |
| — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као п |
| {S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У |
| упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из свој |
| ре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи ча |
| уг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, госпо |
| био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на |
| Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој св |
| /title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{ |
| тио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, |
| каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер |
| то хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топов |
| с, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једн |
| и — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо намест |
| /p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме н |
| Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су < |
| Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је л |
| 239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром |
| </p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задуж |
| ави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда |
| сна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвен |
| е као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — с |
| — Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и н |
| {S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и |
| лиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би и |
| /p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, души |
| о отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је да |
| " /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Минист |
| шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање |
| о пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака п |
| Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мен |
| маћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу че |
| <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се прева |
| осити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урад |
| требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p> |
| ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људи |
| не, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Б |
| спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ по |
| год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства... |
| у је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бо |
| n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не о |
| ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затв |
| адојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у с |
| „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то |
| ита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" |
| мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он с |
| мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али |
| зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер доне |
| кли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога |
| ице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан г |
| а чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже н |
| ра стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излиш |
| Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, |
| ног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на |
| м моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало маса |
| е оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двоји |
| Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана |
| {S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао |
| говори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p |
| ало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{ |
| Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац О |
| ле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> веч |
| <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа. |
| и сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone unit=" |
| ђо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје. |
| м брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми |
| е осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електри |
| али у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли |
| , те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} |
| ани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном |
| одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{ |
| ће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад ј |
| и пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар |
| о је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у м |
| а на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да м |
| tle>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<titl |
| ст његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С |
| ега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар за |
| погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурн |
| ст пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном |
| о за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле с |
| зио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате |
| Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле |
| у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се |
| де нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети ј |
| b n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала са |
| — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S |
| /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте: |
| milestone unit="subSection" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад вид |
| — Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још је |
| једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафан |
| {S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам |
| У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се |
| C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио |
| ам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија пл |
| ипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски нар |
| знаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле |
| а:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој |
| отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Ж |
| војих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас |
| з небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу |
| ја, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао |
| /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и |
| неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радик |
| ронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још |
| мад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата |
| читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повик |
| га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имам |
| м живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} О |
| еше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му по |
| ?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша! |
| без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} |
| смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудно |
| пис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш н |
| етан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души ку |
| си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, мог |
| Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као |
| ите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочи |
| о....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Ов |
| адох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још |
| аква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мо |
| p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општи |
| и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седог |
| S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде |
| и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше м |
| S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} К |
| јан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род ве |
| ле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало |
| вога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио |
| гових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана |
| часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан |
| аквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ов |
| а се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И |
| unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мал |
| дахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, |
| оре.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај зб |
| 8871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјаје |
| а, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрок |
| к је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „ка |
| рквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније поста |
| све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глав |
| S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда |
| ри дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно |
| раћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли |
| на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави |
| н је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} |
| ница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта |
| изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотеру |
| додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са |
| аш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:< |
| > <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?.. |
| а од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула ка |
| риш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрди |
| </p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> |
| што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гле |
| министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кме |
| <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној з |
| отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S |
| ни поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану |
| тељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, |
| запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То |
| сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} И |
| варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосиј |
| аш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S |
| президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми ј |
| мо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се прип |
| јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према на |
| не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју |
| } Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоме |
| није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>С |
| {S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз свој |
| они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него |
| а преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити |
| {S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није |
| аравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни та |
| ма га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забел |
| ити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познан |
| ију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— |
| хватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога |
| је казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додад |
| упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!.. |
| ја прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и |
| адо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста на |
| вају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у |
| да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, д |
| вуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити |
| ије доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} |
| ...</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо д |
| Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог |
| је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек? |
| ти.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико |
| м?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на д |
| нда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би |
| кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак |
| тили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" |
| о је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи о |
| ћи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} |
| 58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од |
| еру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и |
| ....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— С |
| p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек зад |
| гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Је |
| глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — |
| ни дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад уч |
| </p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје |
| мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Ј |
| о и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чел |
| и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и др |
| рави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете с |
| ј скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупшти |
| е седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он |
| један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше м |
| S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{ |
| а траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да стар |
| Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да на |
| а густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрче |
| <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана. |
| се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о.... |
| .</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{ |
| и радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па |
| — Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бог |
| де у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисар |
| утања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је л |
| .</p> <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за |
| кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет |
| ох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде к |
| ћају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} |
| ревине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне |
| То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се при |
| види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а пос |
| ложиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одгов |
| S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само |
| д њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати. |
| ..{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писа |
| тину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не ос |
| о, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је л |
| гме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш ме |
| етица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сир |
| А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S |
| свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спреми |
| нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је наг |
| ога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71 |
| !..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— |
| снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно пап |
| ловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме |
| Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> |
| аћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви зн |
| крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Ко |
| о потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> |
| ад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... ви |
| трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени < |
| авало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах. |
| ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су |
| о су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Љ |
| } Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно |
| а своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Бе |
| <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не бо |
| <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон М |
| како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за дл |
| и га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, |
| ду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога знаш!..{S} Казуј — |
| на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки.. |
| он Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде |
| им очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци |
| сма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је |
| е с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајт |
| Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, |
| чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигу |
| данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини |
| частити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасади |
| инистар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може да |
| тника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са вар |
| p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} П |
| се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало сл |
| ше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним стра |
| о златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што зан |
| ше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца бр |
| веста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову м |
| Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зег |
| ата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, |
| ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пу |
| имити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} |
| p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразг |
| у.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на |
| ати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљ |
| ора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слу |
| ар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њ |
| ута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је |
| дан а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капет |
| pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, а |
| рија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се |
| ако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он |
| е читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном |
| > <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!. |
| просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, по |
| одина још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; |
| зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драг |
| гослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђе |
| дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрули |
| ујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} О |
| е светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле ожи |
| рестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у |
| з правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га |
| егово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хла |
| газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на п |
| сли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму |
| аде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, |
| b n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p |
| ме и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно и |
| а.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта кап |
| и одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно |
| као берлински дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад |
| еђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Мех |
| , ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном с |
| ше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одм |
| а, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се је |
| мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћ |
| три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. минис |
| лацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из јед |
| емља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, доста....{S} Зна |
| га словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници |
| венскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стре |
| брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег |
| и очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни јед |
| х до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна |
| еном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусрет |
| развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела |
| одине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послуша |
| љан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен |
| па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала н |
| тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на он |
| > <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала б |
| српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> |
| омогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелен |
| атно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али н |
| атно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожм |
| паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што |
| еколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> |
| „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мисли |
| ирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно ка |
| пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме... |
| Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Неср |
| и Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђ |
| ричице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један друг |
| p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови не |
| рађени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке |
| > <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, к |
| ство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући угра |
| оврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који |
| ло куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху пр |
| лас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина |
| је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај |
| гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари |
| гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p |
| Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — |
| игра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном д |
| 277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним |
| људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{ |
| it="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа ст |
| мо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, д |
| ет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде |
| ји су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка на |
| ућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он |
| а запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није |
| сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себ |
| але само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оста |
| зи на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толик |
| ку је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тон |
| S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учи |
| а добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, додаде ђакон Млађа |
| као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" |
| заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он иг |
| не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ух |
| ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, ј |
| исам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад |
| , чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p |
| номе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није з |
| смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје учени |
| а Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи б |
| ете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њ |
| ....јој... мајко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Ст |
| одине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још же |
| че!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца |
| у су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{ |
| н јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалс |
| а је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево т |
| цу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и доч |
| ост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа па |
| недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Д |
| } Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S |
| ј шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати. |
| исам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто н |
| господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> < |
| ина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је би |
| {S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свеште |
| ше и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од св |
| доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за т |
| е његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав пот |
| ао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико |
| лски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пили |
| д оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог |
| размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање мог |
| то сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у ње |
| беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S |
| ....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их |
| Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши |
| не од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три |
| ирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, |
| души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађион |
| ци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд |
| елнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, |
| забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко пог |
| > <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учи |
| оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикала |
| затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава з |
| — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари |
| давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше |
| има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара |
| о; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер дан |
| b n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и с |
| > <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и |
| отска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека ра |
| , коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај |
| } Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Ил |
| сле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ |
| сли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај |
| То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене |
| лоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни ку |
| — Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инвалида!“< |
| а више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Госпо |
| ма!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке |
| .</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угостит |
| јим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је гово |
| злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ов |
| ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Ј |
| вранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су |
| и је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске поли |
| Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за ср |
| па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је |
| батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај гово |
| артом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Та |
| ....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницим |
| опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?... |
| /p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има јо |
| пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер |
| ’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, бр |
| илијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота с |
| е у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда по |
| b n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па |
| p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар има по |
| {S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је с |
| еђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбољ |
| једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подв |
| а — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевин |
| сто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и |
| е у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се в |
| није о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Так |
| ду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни ср |
| па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарск |
| ...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и |
| неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето |
| S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим прист |
| ужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узм |
| <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.............. |
| има и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама! |
| ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје прав |
| орим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја н |
| Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд н |
| маши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги |
| ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не |
| ао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да |
| сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш п |
| S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу. |
| и нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам |
| ве држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, |
| кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p> |
| ји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара! |
| Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим |
| на — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију род |
| кви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може |
| с ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да м |
| И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија |
| у рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{ |
| S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа |
| он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао хра |
| је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка |
| евојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој |
| прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и с |
| пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је |
| а носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n=" |
| чи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би |
| > <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле |
| <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<titl |
| >Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори |
| Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р |
| у њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="5 |
| ридружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони |
| нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина |
| пет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се |
| у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — пре |
| више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани |
| и благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb |
| Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p> |
| штре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз њ |
| и морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску полит |
| и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице |
| о што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Нај |
| !...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан |
| ућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се га |
| ш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не |
| дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по св |
| а и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начини |
| белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} |
| умети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, |
| ски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ам |
| чисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу |
| рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Бо |
| <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо |
| ица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе |
| но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што с |
| еговом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин ј |
| слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро |
| свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама малао, г. министар на расположењ |
| шњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; |
| чито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> |
| на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред прок |
| !..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало бо |
| опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Бел |
| овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање |
| ошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он |
| ти ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена осн |
| Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија и |
| У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, п |
| на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Н |
| а тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није пред |
| ко доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соб |
| манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p> <milestone unit="subSection |
| о да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема |
| рије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p |
| изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих |
| х заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она |
| едном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе |
| Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над ту |
| авлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два чове |
| ладици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Ост |
| n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То |
| ак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од |
| д само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> |
| а свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| арац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасн |
| рвога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењ |
| је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и |
| их сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није исле |
| гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, до |
| ашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да са |
| у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало. |
| ро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти јо |
| Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је |
| — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вече |
| ико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби и |
| ом да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} |
| а, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ј |
| ј сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита |
| } Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— |
| ма у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} |
| мо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби д |
| ></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта |
| азуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче |
| ладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — |
| on" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} |
| о!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао |
| и се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се уву |
| Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи |
| још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом |
| еме, господине министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш |
| посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од остал |
| есели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему с |
| далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако |
| ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И он |
| ји су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракар |
| речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S |
| е.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га ту |
| онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је о |
| то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају. |
| енскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{ |
| и радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равн |
| ледња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекину |
| овите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се пре |
| им погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше |
| о пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало пос |
| нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код се |
| тера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Б |
| то пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји |
| S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви |
| век све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, а |
| ...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у |
| ече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<t |
| , како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска вр |
| номишљеницима влада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђако |
| букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у он |
| >— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнак |
| у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је |
| н не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} |
| ; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има |
| <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Нећ |
| пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, к |
| Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капета |
| <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим дру |
| о ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко |
| е беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Р |
| е стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му |
| ху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колик |
| и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{ |
| док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас. |
| обрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухват |
| ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечер |
| м га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа |
| крете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био |
| n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због т |
| !{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о |
| ову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мо |
| су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и мом |
| гне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; а |
| бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с ко |
| ао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад нек |
| оне“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја |
| обра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога |
| .{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, д |
| ито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — |
| е говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао |
| главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о би |
| ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеко |
| ожије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а |
| и изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуч |
| а, једна меџидија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — |
| ђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> < |
| p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке о |
| ..{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду л |
| </p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од ј |
| p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? |
| е оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чи |
| погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица |
| е Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малоле |
| о горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="s |
| ао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{ |
| претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет. |
| ерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ |
| у.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у зем |
| ом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати. |
| он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа ре |
| ио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова прим |
| ају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> |
| изале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне д |
| ога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била |
| нас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за |
| >— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам |
| кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.< |
| у.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку |
| де, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може |
| </p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> < |
| p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пе |
| !...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јол |
| руговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом д |
| а два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час |
| ло, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> |
| естило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро |
| е напредњацима; а бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} |
| ије, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да поста |
| плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе ср |
| о веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што |
| ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредн |
| мислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су п |
| о су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Бриц |
| b n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— |
| едној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и |
| ро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је та |
| анко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно. |
| ио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је |
| арчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болн |
| {S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се пол |
| хнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само |
| Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све.... |
| то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> |
| ила памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, |
| и гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено |
| ову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију. |
| би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденич |
| ?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> < |
| па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} |
| ем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама сас |
| а љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и с |
| у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикала |
| о једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као |
| } У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „ет |
| ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестан |
| чара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкају |
| је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једн |
| одине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Он |
| полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? |
| м се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа.. |
| љате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су з |
| ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драпер |
| ...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели си |
| еља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичн |
| набета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет тре |
| лом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се |
| чима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро |
| лослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав та |
| ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, шт |
| } Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте |
| ="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не нак |
| му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом ту |
| p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с |
| истарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служи |
| и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој та |
| Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S |
| о некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му и |
| јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном оти |
| S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка |
| .{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклет |
| заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год ов |
| њ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — |
| оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш вези |
| лицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха |
| /p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива др |
| ре тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар кога повере |
| ушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и |
| , ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула б |
| не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} П |
| седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Ј |
| S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне в |
| није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео н |
| иру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку пре |
| ли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на |
| и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душ |
| е усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео с |
| за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашу |
| се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводо |
| оће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карт |
| а учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а |
| ћ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад |
| бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хте |
| чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио |
| епац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме |
| ног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а |
| је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то |
| Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлу |
| сподине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Оном |
| а давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак |
| } Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; |
| </p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — а |
| овукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} |
| је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је ста |
| их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чу |
| Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ...{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек |
| својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово |
| бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, |
| најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мал |
| о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима |
| не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не може данас примити.{S |
| једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми |
| >После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <mi |
| } Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од |
| S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да |
| авим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који |
| ?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она |
| Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен |
| колико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске црк |
| и овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало... |
| добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина |
| } Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под |
| и му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су с |
| {S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — |
| зрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он н |
| у и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници зна |
| ...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу из |
| шке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а јо |
| и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упи |
| само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> < |
| ужила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p> |
| е у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Н |
| е усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, сл |
| е ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — к |
| сталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било |
| им, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p |
| а оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, он |
| аши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје реш |
| ће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је в |
| суствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на с |
| чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} В |
| морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а св |
| ="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депут |
| и не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако |
| ије се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <mi |
| ха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би |
| егова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви бе |
| тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како |
| о отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не |
| /p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђос |
| а дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њ |
| вештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к |
| ло.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу п |
| лали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луд |
| али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох |
| } Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Нач |
| је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, |
| /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, |
| м вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{ |
| во; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо д |
| ма Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору ру |
| то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шт |
| > <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?.. |
| .{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали |
| у.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} |
| p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p |
| варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изуз |
| дикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао |
| е ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру чит |
| људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да н |
| — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и м |
| ндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе |
| {S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће д |
| ласто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на |
| вреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад |
| о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће по |
| са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђе |
| е год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљуну |
| — Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још |
| зговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шт |
| афеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капе |
| p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али н |
| по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља паз |
| то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава |
| Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p |
| е бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је п |
| то, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и |
| срећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одбо |
| оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас д |
| Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!.. |
| на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном |
| " /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај |
| у садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каж |
| је права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кме |
| је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцар |
| } Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет к |
| ction" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову сн |
| а превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни з |
| прави изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да срп |
| тови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> |
| рикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у |
| .{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда |
| у је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и уст |
| е не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине. |
| <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у |
| ријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Р |
| баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је доче |
| ском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним про |
| b n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учи |
| сни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни кредена |
| Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови го |
| {S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на |
| ран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по |
| ко.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, у |
| p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то та |
| рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је св |
| и не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Мож |
| вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је ма |
| } Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било |
| Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSect |
| — Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} Т |
| бљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме наро |
| се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када ј |
| а свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!... |
| и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} |
| м редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, |
| нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSec |
| дан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Вла |
| а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га |
| ково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и |
| Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што |
| оститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бог |
| обрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти |
| >Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{ |
| ат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Алексан |
| а.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за |
| звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике пар |
| адни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају наро |
| у скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} |
| рчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас ка |
| .{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побесни |
| а рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се |
| ња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже |
| уној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као св |
| S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капе |
| суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о вели |
| гашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде о |
| е пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна |
| дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни ј |
| није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Ст |
| основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поо |
| Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско |
| бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогу |
| тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под њего |
| рљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозво |
| </p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар |
| те да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се ок |
| а логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се |
| аке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он |
| плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и нај |
| и не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило |
| у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не о |
| тре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук |
| астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S |
| e>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>С |
| тављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиж |
| све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, д |
| ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома по |
| {S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била |
| е, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика! |
| астидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У т |
| С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези |
| p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су |
| ...</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, |
| месника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име п |
| — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жив |
| о овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} |
| p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја с |
| м узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе |
| има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је |
| цијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И |
| се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој ди |
| и се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И |
| ја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећ |
| ву своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Ф |
| ако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И |
| о учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли. |
| нила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с у |
| о данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате |
| шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</ |
| ћаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} |
| кидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест п |
| и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана |
| тац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до |
| мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је тр |
| собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упо |
| Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутн |
| ен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договор |
| — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Хр |
| отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће ле |
| одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у др |
| "75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> |
| њећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим т |
| голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или дв |
| аузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Фе |
| и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још |
| но — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не |
| ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као |
| Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она и |
| 71_C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо до |
| у застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. |
| она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје п |
| е претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше по |
| чим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је |
| предњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} |
| а не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овл |
| судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми |
| епо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни |
| куп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— |
| {S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — то |
| пеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n |
| по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред |
| тина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли б |
| ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб |
| сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давн |
| чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Приче |
| их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p> |
| а попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, ни |
| .</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме |
| о, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништ |
| {S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа с |
| ли, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Он |
| а старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па |
| ера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запе |
| мена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, ка |
| љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћ |
| ељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасин |
| се а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички ш |
| ошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче с |
| а.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе |
| ог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкро |
| њи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата |
| ла....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душм |
| иберале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p> |
| е — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан |
| си земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука... |
| ма да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они п |
| ка се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Т |
| не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то |
| стојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с к |
| било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пус |
| енуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у т |
| од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним пог |
| у паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да |
| дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ћ |
| би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кр |
| </p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко |
| М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чека |
| аршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене у |
| брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговори |
| р поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар вас не може данас пр |
| јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S |
| само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињу |
| ра....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Ост |
| !...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци б |
| <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко |
| ћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milest |
| куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међ |
| још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S |
| њиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone unit= |
| р по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p |
| олова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног позн |
| , ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло |
| Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... |
| гу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слу |
| Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели |
| мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога мес |
| лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест |
| оље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет |
| ан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко дол |
| тим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих јед |
| аће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер |
| , мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од |
| у док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње.... |
| исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у ко |
| ознавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео |
| ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако |
| — Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не |
| ај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, ово |
| :{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова |
| хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она |
| цем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат. |
| но којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и једар м |
| мајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога си |
| ="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је п |
| није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ го |
| м великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се |
| Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих једа |
| <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и |
| догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тр |
| S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло |
| p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син гов |
| не побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше |
| амо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ће |
| ма „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца ра |
| На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати |
| една сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста с |
| <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој неср |
| p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да |
| > <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То |
| трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један п |
| смо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног |
| "248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone un |
| n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао др |
| Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прим |
| о напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мра |
| ла.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... вик |
| а четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на проз |
| ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади |
| Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> |
| по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Г |
| давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно |
| рате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и боја |
| татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши |
| ко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кр |
| {S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској |
| апредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад в |
| и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту |
| ом.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С |
| м је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети |
| S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У ли |
| итељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га |
| ..{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а ниј |
| 883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Б |
| ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „к |
| и у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некак |
| ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSect |
| о је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> |
| — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торб |
| зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који |
| он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} О |
| и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим нач |
| ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, о |
| етан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухват |
| а је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени |
| се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit=" |
| .{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које |
| то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трго |
| оћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за |
| да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и по |
| — Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају |
| бро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, ве |
| /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац |
| а које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио |
| некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> |
| ри и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништ |
| о и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђ |
| војком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она |
| ла и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу. |
| > <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" /></p> <p>— Не, г |
| обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњ |
| ш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјац |
| ва земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{ |
| а пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката |
| већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <di |
| на прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које |
| амно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русиј |
| , па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује |
| не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од |
| чење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone un |
| буни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, го |
| тајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb |
| ша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита... |
| не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони с |
| Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђак |
| а пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> |
| ан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно уче |
| .{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венч |
| та! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p |
| тела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и с |
| речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало |
| ила је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 пр |
| роблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је |
| ко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После ш |
| ... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у в |
| и <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад |
| "119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле |
| мали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, |
| ош једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} |
| нглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалс |
| и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју |
| за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с д |
| у погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} |
| </p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не |
| дито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме н |
| учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У |
| <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механ |
| ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Са |
| пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за |
| ео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини пора |
| ило за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло примети |
| S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што |
| о необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представи |
| о и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно пит |
| но ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и |
| елог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" |
| Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му п |
| сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору |
| квих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да ј |
| "356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара. |
| е ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мал |
| ак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке |
| твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па |
| ло одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учит |
| p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није |
| и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је |
| м чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>С |
| ихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле ви |
| и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време |
| м је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јо |
| и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чу |
| ставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји н |
| данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S |
| м, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да с |
| ду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина |
| аву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко |
| {S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати веков |
| три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је мин |
| дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од в |
| сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше државе; |
| и!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Д |
| о и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо го |
| ерчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске пред |
| кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета |
| ила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Ра |
| Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па |
| Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је |
| Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му <pb |
| е клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> о |
| ини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле ви |
| било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на |
| ке печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на |
| је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S |
| сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је как |
| да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p> |
| — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на о |
| је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p |
| д Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад |
| се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред |
| он Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је оста |
| заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? п |
| Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише |
| ио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, |
| на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мај |
| лим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве плат |
| ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче брину |
| и....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан |
| де ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас |
| да, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију. |
| нај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не з |
| .</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" / |
| Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престрави |
| , ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на он |
| целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права |
| поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њ |
| в се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да |
| бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и |
| на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостиони |
| е и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дари |
| њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да с |
| куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није |
| — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово кли |
| ош више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на свет |
| озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} |
| хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати.... |
| ици, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном |
| и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно од |
| м одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се зај |
| нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирск |
| > <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваљ |
| ер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{ |
| био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису |
| зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука |
| аш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p |
| е и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката |
| аше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само |
| /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Ал |
| вати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњаци |
| г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Беч |
| Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама |
| хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обе |
| ћи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свет |
| редставио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа |
| шњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сув |
| <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не види |
| радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже |
| противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, призн |
| Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а наро |
| ата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни |
| ити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, |
| ега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је |
| ша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{ |
| леног створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ов |
| овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p> |
| навао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека |
| ину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важни |
| ого пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— К |
| .{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p |
| розору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нек |
| лико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у изве |
| — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но |
| </p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда |
| тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је ј |
| део, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</ |
| } За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахн |
| ћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — |
| још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.< |
| и чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го ј |
| и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први по |
| да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSecti |
| поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу |
| ој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде |
| ај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим |
| свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће |
| ко се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знај |
| номе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, |
| а ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично л |
| највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не м |
| карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебо |
| оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море љ |
| цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свак |
| :</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка дец |
| обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вр |
| да заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде |
| би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлос |
| ри он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваљ |
| и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, |
| p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="11 |
| шење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк |
| е повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и не |
| разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треб |
| пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај ч |
| <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb |
| отово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад му дође Ђа |
| а што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су |
| абе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— С |
| апетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све зап |
| апредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњаци |
| слим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“ |
| црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то |
| ј кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешк |
| то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње... |
| <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало |
| но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу |
| а ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад |
| } Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни ме |
| га. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!.. |
| , еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда |
| ало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад |
| говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био в |
| ловено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја |
| р.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - |
| еђу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, |
| ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је пам |
| ледњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> < |
| кафани извршило нешто на начин, који му није најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окр |
| још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; |
| су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да |
| богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али д |
| ојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан |
| S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји по |
| кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где пе |
| ед самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо |
| е може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!... |
| је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми |
| не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одгов |
| да; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном |
| о детенце није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За |
| се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика... |
| н.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Т |
| , ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господи |
| очи дер и Јолу једну!...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соб |
| ије опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео |
| н је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опази |
| ом <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким н |
| ма света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља |
| {S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задуж |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина |
| l:id="SRP18871_C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је кап |
| ...{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим |
| водолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло некрштено; још није било |
| сто; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засебну полит |
| ј дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо |
| а се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборавити нећу. <pb n="332" /></p> <p>— Ево, |
| чи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих бони |
| о мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најже |
| , победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафа |
| сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да |
| е, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На |
| ј вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ћ |
| тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја |
| ја ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су он |
| и ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их |
| ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начел |
| одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?... |
| чностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном угов |
| ветога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не |
| берали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже н |
| у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S |
| n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо м |
| право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поиск |
| ј да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан |
| агонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто |
| ад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта |
| p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S |
| јица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог подод |
| кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, |
| гослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се с |
| цима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би ре |
| и, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Та |
| опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупит |
| пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављуј |
| у — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе |
| гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; |
| , па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим |
| {S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, |
| ичао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио ни |
| к — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи вик |
| чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани |
| чно је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се |
| говина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко |
| ли се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?. |
| због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле |
| ..{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом ре |
| влашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само до |
| вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом |
| тар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети хр |
| не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже |
| Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политич |
| ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други |
| та ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не мож |
| х се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда |
| од три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — " |
| удски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час |
| авле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметниј |
| шем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупшт |
| ео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем пут |
| как.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљ |
| же нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе с |
| р:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио |
| а</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келер |
| да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало п |
| се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мисл |
| опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</ |
| одлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма |
| келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у |
| онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Из |
| >„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати.. |
| зговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва |
| да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога |
| ко седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — |
| то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте |
| родној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну ск |
| ити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi |
| ...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није и |
| а коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S |
| ” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му |
| радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Сму |
| ме кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала |
| аспикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведо |
| рчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку за |
| се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само ме |
| по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска се |
| и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила |
| сподине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати си |
| љаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, |
| ти, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, а |
| мену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за |
| је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам |
| а по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете ов |
| ара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потпи |
| прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSect |
| ао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало д |
| тедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; |
| и ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо |
| вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте св |
| ак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје ми |
| и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одист |
| лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> |
| више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пу |
| и да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста |
| тељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’ |
| ш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у сво |
| ....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су |
| што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова....{S} Бога ти — |
| стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{ |
| ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречас |
| S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n |
| дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам |
| асветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад нам |
| Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу |
| ијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb |
| ним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети зна |
| е вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свећ |
| а се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> |
| века нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSect |
| то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало д |
| ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узр |
| —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која |
| а час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорил |
| p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа |
| код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једно |
| да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ј |
| алуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као < |
| ид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Г |
| куд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златни |
| мо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — |
| дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао |
| овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p |
| извршити без знања народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опа |
| ља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас |
| Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како |
| > <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људ |
| је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати |
| олено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло виде |
| се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја на |
| ино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем м |
| ео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његов |
| рав и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну пра |
| т.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Е |
| о као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да |
| !...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцка |
| тина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} |
| ....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скоч |
| <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да |
| ш једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући |
| <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена! |
| а као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о зво |
| си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим |
| рећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило |
| а другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шуба |
| шем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке изба |
| нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум д |
| .{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{ |
| угој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси |
| и припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му |
| ш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао глав |
| то миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, река |
| ма....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, |
| tone unit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова |
| о били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попуст |
| кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли |
| ..“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb |
| д владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у |
| а месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни |
| удало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам предсе |
| лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</ |
| Молимо, молимо, господине министре, ми нисмо имали намеру никога да вређамо, а најмање вас, по |
| овика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо |
| а коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit="subSect |
| , као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе |
| чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњ |
| <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{ |
| м вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напр |
| тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или |
| :</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији |
| е слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} |
| ађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имат |
| рчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите. |
| зили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђакон |
| ко, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте н |
| им он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме |
| тан Нешо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?! |
| /p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда |
| ...{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса |
| у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb |
| ше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Он |
| баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="23 |
| во трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један др |
| Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети |
| тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, сви |
| инских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се в |
| велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају |
| уле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p |
| аршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били |
| и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и врат |
| а да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либера |
| он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, |
| ве стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Кап |
| ад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опа |
| иде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> |
| могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте |
| ским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је с |
| маџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату ка |
| о дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где |
| који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milesto |
| калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претв |
| темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и |
| е, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави |
| горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, да и нам |
| адној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француз |
| је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви |
| па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-прауну |
| мо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика окли |
| ише ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је го |
| рав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није |
| Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати је |
| сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да |
| кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... |
| нда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованос |
| уди!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> |
| >„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњ |
| С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити ко |
| ога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршил |
| са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из ло |
| штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха |
| бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} |
| осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратим |
| чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печен |
| p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне |
| ље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S |
| оденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни стара |
| је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао |
| а не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овд |
| границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јад |
| ="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столиц |
| утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог |
| поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражи |
| да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> |
| је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стецишт |
| акве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко к |
| м ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да |
| еса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а |
| ва ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно |
| само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио |
| , попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон д |
| им, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашч |
| ом, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати... |
| седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упит |
| је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на сто |
| Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> |
| ноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о б |
| дијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обе |
| } Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац |
| рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, |
| е наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли |
| и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове р |
| орио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Т |
| њачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет је |
| Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по је |
| p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала ј |
| а ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у ис |
| рвог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плаш |
| мо још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан |
| хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окр |
| пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, |
| е...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и |
| са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се ср |
| ј тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају |
| ља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад и |
| парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не с |
| оје ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам |
| е?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Друго |
| е не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете |
| {S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој ј |
| .</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не |
| <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да |
| ва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни ј |
| тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недраг |
| мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш |
| еже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем. |
| ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“ |
| 8" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, |
| , г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није о |
| аде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња преп |
| а — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је к |
| ш чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разго |
| помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата навршила је 21 годину те |
| да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог |
| доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, г |
| ане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по нар |
| народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од се |
| да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Т |
| да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капет |
| растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, пра |
| ; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, |
| паднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце |
| век из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане о |
| :id="SRP18871_C8"> <head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој с |
| и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су |
| у сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S |
| а ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично п |
| и којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{ |
| а га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет |
| или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, |
| нда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има ради |
| смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд д |
| не, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да с |
| и, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезг |
| “ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!... |
| <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до севе |
| то, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="3 |
| азовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да ур |
| је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— |
| и се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још је |
| кве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулов |
| д једног мирског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису |
| n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до нај |
| а се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити мног |
| ни!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи гл |
| оп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, |
| зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не |
| } И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мор |
| ило славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Бож |
| коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда |
| </p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p |
| се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је |
| Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено д |
| сто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p |
| } Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М.... |
| ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише п |
| га — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога |
| пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше |
| ња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде |
| пи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћив |
| е родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти о |
| } Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је дос |
| му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави: |
| ња већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге. |
| S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момч |
| затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У т |
| хну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу ко |
| ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у |
| ..</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош |
| ац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном |
| ва нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђако |
| је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора д |
| ва два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад у |
| о, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Н |
| ве јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на |
| зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?! |
| вом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, |
| и, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, |
| шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, ку |
| Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног |
| ести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSec |
| Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су ве |
| „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске по |
| ебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још |
| адити једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала но |
| д мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S |
| нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном |
| } У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија и |
| Section" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазва |
| р’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу |
| Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се |
| еда „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“. |
| лектрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже п |
| p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам св |
| } Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нам |
| Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли |
| Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{ |
| ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Не |
| рпској Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред избор |
| пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто |
| од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да с |
| чко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жало |
| То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана. |
| право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, |
| и се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим |
| ду нико други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницим |
| дњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не и |
| тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну с |
| <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једн |
| ке управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља |
| јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се |
| ачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој г |
| каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре заустав |
| у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих да |
| ака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, |
| уд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једно |
| осле кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она |
| да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак р |
| оци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, до |
| кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спо |
| ше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" / |
| ле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} |
| ојанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на с |
| не и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврек |
| епокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зар |
| звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страхов |
| дајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим д |
| лу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> |
| чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно бл |
| у...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додад |
| се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто |
| ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb |
| пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но |
| са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио с |
| столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицал |
| ма пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу |
| о су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуост |
| аке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ов |
| својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ва |
| у свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једн |
| ане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један |
| номе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикал |
| ки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помисли |
| отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину |
| о је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је ја |
| науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански |
| Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крв |
| ти, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу позн |
| ај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара по |
| и неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Мо |
| и, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, |
| ш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девој |
| ци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Дал |
| {S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их н |
| мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице свак |
| зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара |
| ” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Ф |
| } Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{ |
| р је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а да |
| а.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда врати |
| а спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и д |
| ад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме |
| S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. |
| ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилић |
| им да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с |
| сином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се с |
| бијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више нат |
| Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше |
| онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај |
| в народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће |
| у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе |
| на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Фе |
| огли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје |
| х духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш |
| из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не мо |
| ј је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи |
| , на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" |
| твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах |
| оду онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Меха |
| , сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше |
| о.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто с |
| {S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ће |
| p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... |
| о збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој м |
| > <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и њег |
| и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{ |
| осте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из |
| !... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, п |
| их, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху |
| те ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко друг |
| чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни з |
| па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто. |
| и револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те н |
| једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски |
| ујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли пис |
| — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо ку |
| сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико |
| пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико д |
| д на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе ста |
| ет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с |
| змислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају не |
| као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разри |
| — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду... |
| еома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор |
| , приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; |
| е Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p |
| е Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу н |
| нска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="1 |
| ешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како он |
| трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час |
| ка је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негд |
| } Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Н |
| је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за с |
| “ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезиц |
| зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш в |
| белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у ц |
| n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лиц |
| ам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле |
| анас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапт |
| — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број |
| , најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сики |
| не четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше |
| је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p |
| џија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— |
| то ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на ист |
| <title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове ја |
| есити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју н |
| pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је ју |
| са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало |
| тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је |
| бо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су т |
| дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, |
| ио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна вр |
| о...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зег |
| а што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" |
| — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то |
| пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крм |
| првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћа |
| S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах за |
| оће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пуш |
| некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— |
| његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ то |
| ао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија |
| Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцн |
| а!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавиц |
| Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушт |
| ком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је ко |
| ти зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба примет |
| знаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђако |
| , сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — |
| овију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да |
| а доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд |
| свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога |
| арак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од к |
| ="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{ |
| летао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили |
| чери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} |
| чера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја |
| га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у о |
| штини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких други |
| ружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застира |
| и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с |
| шту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад |
| м кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па |
| —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</ |
| е да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило чи |
| е, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово |
| гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке |
| и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарен |
| све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи о |
| вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{ |
| ањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бо |
| 09" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутаци |
| е од непуне две године — дете напредно, нунано — као златна јабука.{S} Није му било ни година, |
| пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти |
| ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од |
| _N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да с |
| отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и |
| P18871_N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити |
| велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ћ |
| остионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капета |
| одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а к |
| Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је |
| о га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би |
| тивнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А кад га је један |
| ај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> |
| Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да ш |
| еше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо с |
| егов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} |
| — Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрен |
| >— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до са |
| иш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Бо |
| ије уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олаба |
| стар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја |
| {S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога си |
| их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} |
| рнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страда....{S |
| о високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против сви |
| сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде п |
| о више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, |
| и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове |
| Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више |
| о сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погле |
| {S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о заш |
| Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било данашње наше држав |
| другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један друго |
| кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залаг |
| p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има вел |
| > <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију |
| > <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не |
| би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни неприја |
| седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — |
| илом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да с |
| и мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „ |
| а главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам |
| ти олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је све |
| о време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокре |
| .{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми |
| мах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Свак |
| /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме жи |
| ј.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је |
| чера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....< |
| па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то |
| окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам ар |
| мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у се |
| нар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам |
| Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако са |
| {S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ |
| и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p> |
| } Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га |
| да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била п |
| с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, о |
| оји беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову |
| а ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на |
| ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре оч |
| Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни чо |
| ововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички |
| г с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} |
| побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ће |
| че толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би оног |
| га света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио |
| и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} К |
| се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на т |
| тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно ца |
| p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зау |
| ћ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} |
| н није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онак |
| исастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, ов |
| овек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дре |
| астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље це |
| глед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имали....{S} Мени је један господин, шт |
| .{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узм |
| дикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба |
| </p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Д |
| и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би |
| звучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија |
| купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће о |
| . <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног ка |
| руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, |
| еђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <p |
| о још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за |
| ече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше пр |
| е ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни б |
| .{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S |
| И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Т |
| на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала |
| срећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама некол |
| ерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у п |
| ајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делим |
| нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом заман |
| њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонит |
| ве.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остав |
| и се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанст |
| а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догна |
| <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној ј |
| е заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додад |
| огађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на |
| ешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђи |
| самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад |
| амију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оста |
| ка врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква |
| па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p> |
| свештенство заиста и има заслуга....{S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја др |
| беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> |
| овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али механа је механа.{S} Ко т |
| повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од га |
| {S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата |
| био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина |
| е мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наш |
| бност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и о |
| ме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са |
| ине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И |
| их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио. |
| ита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Заш |
| оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, |
| ерезински — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије |
| е, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се о |
| оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, кој |
| о, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ов |
| а на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао о |
| реживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том |
| сећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело до |
| три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n |
| а Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb |
| ора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те |
| , но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године. |
| хова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је располо |
| стала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је бол |
| /p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Мог |
| ао свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не позна |
| о што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> бу |
| Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде и |
| о, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> |
| није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Св |
| ицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да запов |
| Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет |
| о погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— |
| сте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђевре |
| ародну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву |
| "263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање ка |
| какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре! |
| у бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још |
| ком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог |
| {S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу ради |
| ву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи |
| његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаже |
| ок сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, з |
| е баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који |
| да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Мол |
| е усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне вели |
| само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати. |
| Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек из |
| играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у |
| <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За ти |
| воје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговар |
| г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за к |
| нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p |
| {S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопље |
| истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и мил |
| Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте пог |
| и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он |
| ај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попит |
| независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за |
| ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и |
| е, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Зл |
| е окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима |
| , умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту ле |
| мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред |
| госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између господара и његових слугу....{ |
| и његових власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, |
| p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он |
| — Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша |
| ас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје. |
| м уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се б |
| шну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт |
| осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам |
| ацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па он |
| оле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p> |
| ле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко |
| зневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} О |
| ђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију |
| — То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопреосвештенство заиста и има заслуга....{S |
| а Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здра |
| } Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне |
| својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" /> архиепископ |
| — где му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мар |
| Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори |
| S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску |
| се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило поврати |
| и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с о |
| је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... |
| стао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога п |
| а делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, |
| о смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чиња |
| p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан |
| мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ нави |
| скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало в |
| е ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом |
| свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Михаила у Ср |
| сати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{ |
| ађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара |
| нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе |
| им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино п |
| а полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором |
| учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим |
| нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није на |
| зео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неко |
| јмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} |
| итавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} С |
| еној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Михаилу.. |
| да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И |
| а погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За ов |
| аврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — с |
| владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S |
| у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што го |
| о реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депута |
| је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, |
| pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко у |
| оже бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице п |
| ран; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.< |
| нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту |
| озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извиди |
| и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олу |
| народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} |
| } Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се |
| поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун |
| е многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом се |
| p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло т |
| али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у г |
| ртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно пл |
| ан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити |
| павају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих |
| он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="25 |
| продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац |
| Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче |
| ој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикала |
| одолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она |
| ли то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте |
| ичу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија бр |
| испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б... |
| ; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на в |
| т а лица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р.... |
| о и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!.. |
| ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи |
| <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече |
| е рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се |
| ио најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да |
| позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут |
| чић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једи |
| кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од к |
| о.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба |
| ак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у С |
| {S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мера |
| рам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча |
| но ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} Т |
| х сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитни |
| дарила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут саст |
| чно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како |
| p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У та |
| личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} |
| га газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га |
| људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гости |
| ласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се |
| ух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвен |
| Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још ни |
| >— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и пече |
| у обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Ал |
| које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, |
| а председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној препис |
| до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу бу |
| м човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта нак |
| ао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он |
| та на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја н |
| звестио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, |
| а достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, не |
| данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад с |
| „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; |
| је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, |
| та.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа |
| ман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако |
| аше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине |
| укнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет |
| е опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„П |
| е свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осме |
| дам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В. |
| н бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништ |
| д стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао. |
| предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| .{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{ |
| лазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледа |
| сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</ |
| а!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Х |
| <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, к |
| да не би било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цар |
| дна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху б |
| Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по о |
| Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала |
| S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој у |
| сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту к |
| Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкасто |
| ....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имал |
| ..{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад мог |
| одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа.. |
| е самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину ост |
| идскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и ње |
| и насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— |
| ај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни |
| само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Уз |
| устој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — |
| црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, |
| {S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам г |
| го — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуг |
| ној коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој п |
| разду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Је |
| ај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаш |
| страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што |
| реда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепа |
| </p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад |
| ад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — |
| прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману с |
| тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невес |
| ној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни |
| нитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме |
| пуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно |
| живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неум |
| ину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, |
| погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразго |
| разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} |
| о у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, р |
| спективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} |
| ко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те |
| ког дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} |
| биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну |
| , али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се б |
| фани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, п |
| сула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим |
| вим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне п |
| а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа бе |
| етрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу к |
| лавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се |
| Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто изве |
| а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, |
| изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с |
| и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} |
| {S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једног |
| p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо К |
| ан сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они |
| друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим л |
| е окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} С |
| з цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га |
| >Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И |
| а колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{ |
| е Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при вр |
| творио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст |
| ао да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S |
| ђе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле |
| уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту бул |
| <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје |
| у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње.</p> <p> |
| амо један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> |
| аде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле о |
| рестављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље |
| руги занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глав |
| та да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знад |
| вничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> как |
| ткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је |
| ца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узе |
| {S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где |
| г пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па |
| .{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...</p |
| сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома |
| <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с не |
| ознати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па са |
| гледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и |
| } Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и о |
| ле што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан к |
| и, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите |
| к добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хте |
| <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSect |
| ало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од ме |
| ни му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — |
| Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone un |
| ш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, госпо |
| и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој |
| обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После ов |
| мање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што ј |
| не добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И |
| добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека |
| глед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш |
| и, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „ |
| унско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет пр |
| омоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарск |
| S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај д |
| То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у п |
| вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} |
| , решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ј |
| вде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бит |
| како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста ј |
| .{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима дан |
| мисле девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслиц |
| ? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите р |
| епетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога с |
| и и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „наро |
| Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од по |
| /p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ов |
| и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на пла |
| дно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити |
| трати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n=" |
| в педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветл |
| имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам |
| арбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могл |
| Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начет |
| стави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се н |
| аз, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична ма |
| требама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логи |
| ст, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана... |
| предњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благ |
| S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капит |
| су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на |
| више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама пр |
| ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем |
| лаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p> |
| ...{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се |
| !...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора п |
| о смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одме |
| ку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изне |
| ележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да |
| ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш |
| Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и |
| још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> < |
| о с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „ф |
| Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се |
| терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку |
| па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка с |
| е кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш |
| знаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: |
| ве скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе и |
| , бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, бог |
| } Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> < |
| су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" / |
| се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљус |
| ?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Нек |
| -смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} |
| пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој ра |
| плетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда |
| ана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше |
| д зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, карави |
| о царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одг |
| ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад д |
| е ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /> |
| њаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо |
| само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђа |
| — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из т |
| е то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све з |
| оже бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{ |
| а. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами и |
| ових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p> |
| чке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на док |
| и политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак |
| , да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, |
| бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она |
| title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и оп |
| ари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо се |
| послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова н |
| мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ компли |
| оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи она |
| .{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем... |
| народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство. |
| и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски |
| не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки |
| народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} |
| ца....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је п |
| мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела. |
| е их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе ст |
| ека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лек |
| ....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радик |
| нство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, из |
| у им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће |
| че мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто |
| ад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} П |
| н ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, |
| .{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек се |
| века рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То |
| ба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полициј |
| . који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{ |
| е дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана |
| ној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" |
| су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да |
| би.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени |
| е, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може |
| млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају св |
| кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири |
| хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку с |
| зврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, |
| као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — к |
| се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију ил |
| ицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <p |
| рјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их сла |
| еобична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно |
| ргана.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, |
| им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле |
| у наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо |
| Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће |
| пешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општ |
| /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да ж |
| о се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата и |
| се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божј |
| мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, го |
| црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о |
| и да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе |
| набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p |
| стала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, |
| да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" / |
| ши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побрат |
| и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са св |
| или ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим н |
| ао своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек је |
| апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихва |
| е напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске |
| нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени |
| да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога км |
| е чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг ово |
| ће донети мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом з |
| уначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне а |
| еће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови. |
| ест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb |
| рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; а |
| у је најчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} |
| онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану |
| каквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици См |
| љавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне с |
| ичао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далек |
| рно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какв |
| он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} А |
| ..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на располо |
| жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до са |
| лијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S |
| може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде. |
| ико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре |
| пком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по |
| и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохр |
| не даде ми ни издушити.</p> <p>— Јест, њој, госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев |
| p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо |
| е још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи! |
| казивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ћ |
| еда у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима |
| и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапре |
| мља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо поста |
| причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам |
| н, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова п |
| ио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица |
| оде.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се прост |
| .{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских ко |
| и, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то мо |
| штовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђ |
| урма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остав |
| ека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафе |
| ли оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побрат |
| и“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, к |
| к је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као |
| стоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p |
| Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о ч |
| е оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму |
| што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније |
| е што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави |
| и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом |
| >— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се га |
| у, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храп |
| воје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што с |
| овикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од н |
| ћи уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима от |
| две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђ |
| дморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни и |
| <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напр |
| {S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p |
| кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боло |
| гом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са с |
| вој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забор |
| једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово... |
| вог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два |
| <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milest |
| ега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p |
| питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, по |
| таром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по ка |
| ада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — по |
| у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати |
| :</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову |
| „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ д |
| ећ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести си |
| тпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија сво |
| , и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете |
| још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњац |
| /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268 |
| с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепрк |
| ше браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше о |
| ом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, |
| опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Д |
| — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово б |
| оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{ |
| у ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђ |
| ком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико ор |
| вали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу |
| ..{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</ |
| нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ћ |
| је до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу |
| ици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скреса |
| S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је г |
| м дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула |
| S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и по |
| и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} С |
| ући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} |
| оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, |
| а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSect |
| ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" |
| од у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо: |
| рио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до |
| вим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта н |
| оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је л |
| оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дуга |
| и код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је до |
| А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, как |
| у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S |
| знао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} |
| утори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срез |
| чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} П |
| е везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басам |
| е, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и |
| опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у б |
| е....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још че |
| ше.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму |
| тавити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина.... |
| зи.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио. |
| p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, П |
| јашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пр |
| } А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S |
| о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њен |
| вата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја |
| намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да сл |
| ан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни |
| н „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</ |
| .</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли у |
| и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p |
| у, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном |
| мета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:< |
| — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога |
| е сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим |
| годи?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јо |
| што се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "< |
| {S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и |
| арошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бис |
| и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побр |
| читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за с |
| ао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, |
| који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад б |
| вршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, |
| је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... |
| оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> < |
| S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети |
| известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати |
| плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /></p |
| бељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао |
| ања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, |
| који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „нап |
| су, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, может |
| би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цр |
| ћ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о |
| па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} |
| ао бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опа |
| нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто уз |
| свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и |
| е Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико |
| радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол |
| 39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме |
| ама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="2 |
| имо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с из |
| би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе |
| S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми са |
| творише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао |
| ...{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из |
| а, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p> |
| , вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, п |
| изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну п |
| ју нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с к |
| ="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p> |
| ше наперио да њом начини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, |
| н се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S |
| а пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари |
| ти.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо |
| сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад |
| ог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“< |
| и....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да с |
| као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо поне |
| ом пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више.... |
| тељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пусто |
| у страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!... |
| {S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од |
| екох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На |
| онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био н |
| ије довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, примет |
| дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — ре |
| нило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутр |
| ија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвње |
| ош једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, доб |
| му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати њего |
| министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предам |
| обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није м |
| изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{ |
| {S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдариц |
| православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка наш |
| , слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивт |
| рица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" |
| нога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом пр |
| ubSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варош |
| ана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о оно |
| менит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изаш |
| девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и к |
| само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортакова |
| ости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија су |
| кад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског ца |
| неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и неми |
| о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад |
| онео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало |
| уњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ |
| title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} Белешка је носила наслов:</p> <p>„ |
| општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше |
| во теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућан |
| е.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао с |
| ја судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је |
| том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја |
| нај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{ |
| Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митров |
| свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар! |
| је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без све |
| то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па |
| ли проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!.. |
| во и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, пр |
| ад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки |
| љани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> < |
| о давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би |
| /p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и њ |
| о и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити |
| Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још будемо имал |
| ћног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио |
| шта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли б |
| /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чи |
| откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека о |
| сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај. |
| ....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— |
| > <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на д |
| умен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом |
| после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле ис |
| с не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да ј |
| „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече: |
| обичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— |
| и очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће |
| аква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, |
| у се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно! |
| године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несре |
| м их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S |
| нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко |
| вим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, а |
| било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и св |
| окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђин |
| , то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека д |
| овладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p |
| > <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја п |
| видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да изброји |
| оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Ч |
| жим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Мом |
| о главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, сам |
| <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и |
| о Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</ |
| ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у дру |
| оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p |
| ...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мал |
| гих.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — т |
| ушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет поче |
| а.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у пост |
| опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођ |
| ="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ћ |
| м цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику |
| } А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео гд |
| асти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви |
| о као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахну |
| жна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме |
| њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда |
| се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас |
| з варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла к |
| је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите |
| беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта |
| ико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, |
| <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старате |
| ојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служи |
| да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он |
| а не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло |
| то ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Н |
| те потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега |
| о мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. |
| шла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како |
| зме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта о |
| то ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{ |
| епо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта |
| ен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом жи |
| отпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој.. |
| м!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми п |
| нај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом |
| зневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — |
| х степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а |
| даће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати о |
| су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оста |
| самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком н |
| грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу |
| а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на ње |
| ико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> |
| Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас бр |
| шавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У т |
| е.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче |
| а овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} |
| требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S |
| , који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, уз |
| Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени |
| па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></ |
| и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година |
| пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочит |
| р, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој |
| ко?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај |
| ко - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прет |
| а поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешки |
| } Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу |
| анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, об |
| е знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону |
| /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта н |
| сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како |
| у нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да зату |
| о на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо |
| овика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из |
| ору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезниц |
| Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb |
| гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам |
| помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дан |
| штенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолско |
| тим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} |
| идех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео |
| — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свет |
| .</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не |
| како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — |
| измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћ |
| <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> </div> <div type |
| се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а ошт |
| опа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква шт |
| ".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title |
| имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свињ |
| иром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone unit="subSection" |
| и од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!.. |
| љачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Бел |
| требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо |
| мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интерес |
| либарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом |
| свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао |
| стао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи ни |
| та како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} |
| </p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као |
| што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмур |
| у диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу |
| S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство... |
| ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на |
| но у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећ |
| .{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што |
| ру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече |
| трично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помо |
| ве исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, |
| ао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па |
| скрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> |
| {S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу бат |
| .{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу се |
| вештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику ми |
| оме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као |
| помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ... |
| недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ни |
| и, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n= |
| ..{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> < |
| т капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p |
| олазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била с |
| беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога |
| ама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш ка |
| до а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је |
| јају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{ |
| два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окова |
| то мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски св |
| — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат |
| да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б. |
| они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— |
| и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на |
| помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђе |
| па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до ше |
| говарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а |
| ви да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и |
| уче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате н |
| разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђил |
| p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише. |
| тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко |
| м ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, нарав |
| Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје |
| ећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља! |
| министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да |
| у и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S |
| ни.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути к |
| наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребља |
| уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је |
| газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> |
| поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мисли |
| то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама |
| и за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да пр |
| зила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> |
| етела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У |
| ог радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад |
| свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у о |
| те....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар |
| благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; бољ |
| есрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом пр |
| ра,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао |
| о није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина |
| уге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калф |
| смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!.. |
| ј се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорн |
| аки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у |
| укао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у |
| ан у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида |
| елнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога мом |
| ц Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина |
| мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја уп |
| Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка |
| о се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо да |
| те обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два |
| нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостио |
| ion" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и |
| света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми ј |
| умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на своји |
| ије уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђош |
| ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с |
| и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој |
| се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p |
| , па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо |
| ида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} О |
| липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмет |
| Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног км |
| увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} |
| Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика |
| ше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S |
| и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ на |
| имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза она |
| олите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз |
| било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партиј |
| упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митр |
| е песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и п |
| чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви та |
| свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом о |
| и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике |
| има беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима беху му о |
| к мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> |
| у свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му ј |
| вог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ниш |
| рају му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, р |
| е се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу о |
| Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„М |
| кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у |
| к по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Фе |
| ..{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала |
| иње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, |
| а, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они на |
| прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац |
| иче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — |
| ла да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она |
| и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S |
| лободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен в |
| не очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепо |
| чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „е |
| њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појас |
| <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гле |
| .... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништ |
| ба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како |
| ен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јес |
| уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за до |
| друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина |
| уд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не |
| доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе |
| ла у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега |
| деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живот |
| ђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине< |
| врдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да н |
| рсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> < |
| м....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један п |
| програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, |
| понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовал |
| а лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он |
| диште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напред |
| штини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p |
| сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединст |
| ам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста |
| примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта с |
| лом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању |
| нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} |
| мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, |
| и, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака. |
| ..{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да зашти |
| ј држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њи |
| прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим о |
| и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку |
| казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту рет |
| и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он |
| Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ак |
| едама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, |
| а, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим ц |
| nit="subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Т |
| два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не |
| е много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} |
| шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који д |
| p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицо |
| олски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n=" |
| де кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone uni |
| а, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</ |
| } Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је до |
| и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — |
| онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже бил |
| да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање |
| ано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани св |
| смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, |
| одрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На д |
| ом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобод |
| уће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмур |
| Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и д |
| спапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{ |
| ..</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побо |
| али у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда |
| дак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до д |
| ама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можем |
| њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих п |
| ати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно |
| ету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци |
| и и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се о |
| а у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, к |
| скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорил |
| моуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> |
| } То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест. |
| а од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!... |
| чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурат |
| драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независност |
| кокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава тр |
| дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{ |
| p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књи |
| намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} |
| , за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастир |
| а се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о ње |
| другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побр |
| ед силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле м |
| на — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p |
| акшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити. |
| е.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега ј |
| p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У ост |
| азове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</ |
| уку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која |
| вој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару в |
| свећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стре |
| узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри одн |
| е паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке бол |
| редњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да |
| млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душ |
| } Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгл |
| е саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нис |
| <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спа |
| чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедни |
| езом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига с |
| огу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чу |
| којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам им |
| рикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, ш |
| ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу ди |
| ти неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ д |
| овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати... |
| b n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p> |
| од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче ли |
| .{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе Боже, мол |
| сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О |
| !...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали! |
| лици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро го |
| сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је с |
| оћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно њ |
| чера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само |
| овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мис |
| >У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под |
| ћиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p> |
| нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим и |
| } Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах с |
| . учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она |
| е ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху |
| 6" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, |
| стојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто о |
| тир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мал |
| ш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њ |
| ог пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се |
| еби говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков |
| ај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом |
| нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно |
| роклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више |
| и другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја п |
| номе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога |
| тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а |
| ар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јол |
| ију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, |
| бром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И ба |
| еч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Ву |
| ру.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад |
| јтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је је |
| уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељск |
| ...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То |
| и, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога п |
| ва.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газд |
| те, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механ |
| еобично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеников |
| нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се |
| {S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао |
| лио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми |
| еднаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је |
| Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И т |
| ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам |
| тар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка об |
| рославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши п |
| , што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржњ |
| Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита |
| , ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматра |
| мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад реко |
| мо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни |
| {S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно... |
| три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста |
| зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше св |
| е радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве |
| же:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! |
| д што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био |
| та више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију |
| ом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученог |
| ве добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и ка |
| ј земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслога и несрећа међу једномишљеницима влада, до |
| леје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он п |
| јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће |
| делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад |
| и, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње твр |
| мој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред зн |
| нистре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зељ |
| под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле коч |
| истар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је бр |
| укавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Сп |
| и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљиви |
| {S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он д |
| пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и о |
| клопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти |
| {S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо. |
| p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крили |
| очади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!.. |
| оворило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С |
| брада — као да нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога пошт |
| ..{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне |
| оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, |
| Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Ос |
| о је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично за |
| а, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се об |
| идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео |
| служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова бож |
| , шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихва |
| о испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни |
| уман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора |
| у реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чарш |
| неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим |
| а — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</ |
| >Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу |
| но политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних д |
| ада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лиц |
| илици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам |
| ту којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које с |
| аде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није |
| - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И |
| ... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шт |
| кцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта с |
| дан хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан |
| е ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од |
| е могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и |
| } Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат. |
| обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине минист |
| од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њ |
| ов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљ |
| Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несре |
| лас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде и |
| то су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти |
| у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и км |
| ....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо |
| е он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — |
| е, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „ |
| ачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и |
| шавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици п |
| сије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више пред |
| тојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да с |
| ви</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, |
| ћ и ко је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру н |
| е и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} |
| ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће |
| n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога |
| чени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <p |
| леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби че |
| водољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго п |
| } Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам |
| вошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудим |
| че на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се |
| ко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упита |
| бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гл |
| ку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор |
| кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема парти |
| нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било чов |
| > <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се |
| политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, |
| Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у |
| шајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Си |
| огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Ју |
| т значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама. |
| ти још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра вра |
| чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова п |
| м.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући |
| ве га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркн |
| о ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет |
| знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потеш |
| ебало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један |
| је газдарице и Васе „келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! |
| уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђ |
| као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја |
| етљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Ч |
| ње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — |
| ејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} |
| .{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде. |
| е Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигур |
| ене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти |
| ане....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — |
| unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога д |
| <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, |
| одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кр |
| ли народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} |
| јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увре |
| утра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, с |
| на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код |
| рестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село ср |
| и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио.. |
| крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећ |
| ти.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се |
| ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета исти |
| Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба п |
| коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако |
| одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?.. |
| и њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакон |
| повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник о |
| </p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се ис |
| ај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тр |
| ду као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не зна |
| ни казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?! |
| се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под зашти |
| одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми |
| оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кр |
| но!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и с |
| о јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи де |
| од самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куд |
| ли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си |
| врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се |
| ви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ |
| “ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх тем |
| треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по кат |
| еца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> |
| на, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже г |
| ога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло на |
| в воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше |
| S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ к |
| рода страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шан |
| “ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb |
| ити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му |
| оју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} |
| не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро гово |
| да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — в |
| осле неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у |
| уно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ < |
| се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци з |
| шао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један |
| некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p> |
| што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон |
| послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљ |
| у таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> < |
| узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катар |
| та...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да |
| а.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила некаква калуђерско дворска т |
| .</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срц |
| е овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <div |
| између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S |
| колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се |
| /p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се |
| ас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали |
| ва кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од т |
| а си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да |
| дох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни с |
| има прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотрени |
| данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, |
| отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учи |
| а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Ра |
| на издржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у о |
| амо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе њег |
| х ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да |
| мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилинс |
| и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{ |
| пске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, |
| на похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гле |
| Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с |
| тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target |
| .{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} |
| ни улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не |
| е „<title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека ни |
| > <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ови, како „<title>Видело</title>" каже „елементи нереда |
| пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{ |
| . учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају са |
| тори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зн |
| апредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима |
| ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали зашти |
| Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је пр |
| налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу про |
| е се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само к |
| ака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и т |
| ци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад про |
| ка војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци |
| ала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — |
| ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> пар |
| Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд кој |
| >„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жен |
| ="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради с |
| к?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у |
| а синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} |
| у мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, |
| у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упу |
| једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb |
| елу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угостите |
| држање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загон |
| е:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови од |
| а струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се |
| е Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах |
| лика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још с |
| у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у по |
| је, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишл |
| од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора пој |
| на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици наша |
| наест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намр |
| томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он |
| акав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то |
| ..{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју с |
| ам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху |
| — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио |
| {S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не нач |
| Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо |
| а побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће б |
| ек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и доса |
| n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се то |
| ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам мно |
| с шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта |
| смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с мест |
| и њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прав |
| је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У в |
| е је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек? |
| иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше она |
| м каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обра |
| наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништ |
| “</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он |
| ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови зна |
| оквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти |
| <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџи |
| а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан |
| је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Срб |
| — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором |
| нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, |
| језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— |
| е свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике |
| е долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овласт |
| т и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају н |
| би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најп |
| есе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и |
| и, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени |
| еше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекањ |
| } А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео ј |
| ник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S |
| окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они |
| устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, |
| рима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепав |
| и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опе |
| амишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору бољ |
| у они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам п |
| ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам ст |
| још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном ру |
| е ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и |
| они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она дец |
| /p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не |
| ница — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, ш |
| огну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; |
| >— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, м |
| роучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стоји |
| — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја |
| онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p |
| вде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S |
| опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора |
| она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет |
| Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче |
| што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p |
| ео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. го |
| и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која н |
| е у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да |
| он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у |
| овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради |
| у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Г |
| н је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу. |
| удно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, п |
| тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних |
| другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се ви |
| ру — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим |
| ве баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни |
| лепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћут |
| нда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од мој |
| као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јо |
| читељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — и |
| јски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Пе |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, в |
| чу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— |
| е овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — |
| уг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш ла |
| {S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} |
| евојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац |
| слушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> |
| в.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</ |
| срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi> |
| ко га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао |
| се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за |
| ацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљ |
| диш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пр |
| на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да |
| ојаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{ |
| пним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партени |
| </p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако н |
| еш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> |
| ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у |
| рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <mi |
| не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ |
| лађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су и |
| подин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у сви |
| колске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело с |
| ана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а |
| p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то |
| ј је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га |
| е некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p |
| .</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово од |
| А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S |
| кано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као д |
| даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес |
| отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} |
| е животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очиј |
| оје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да н |
| нонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљал |
| своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ |
| видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице |
| косутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се ж |
| о длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме |
| опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да ст |
| требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где |
| коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <miles |
| теван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме |
| шћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и ста |
| уо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Там |
| Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не т |
| о церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехну |
| } Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста |
| ај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „ |
| ети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађ |
| се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чи |
| ао рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци с |
| не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нис |
| они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части |
| им, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гости |
| штен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни р |
| о заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу ко |
| вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће све |
| молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</ |
| ца; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, от |
| S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— О |
| роду било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална па |
| Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Ј |
| упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по д |
| хо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама |
| ....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад |
| /p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким чести |
| то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S |
| ћи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше не |
| с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим иде |
| то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљ |
| ко исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, ј |
| продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мисл |
| дмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањ |
| онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окрене |
| цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну нап |
| Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обука |
| је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пиј |
| } Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да н |
| воме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а по |
| Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојећ |
| н поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Ср |
| бити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отвори |
| у и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Зл |
| су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја д |
| реда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколи |
| : а брк му је играо ко на дроту.</p> <p>Ово непријатно „међуметије“ — истерало је из такта и на |
| ан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре |
| подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове прокле |
| му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао |
| пет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је је |
| ом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“< |
| д је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику нар |
| више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb |
| 47" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то ла |
| де им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и |
| ; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити нек |
| во, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији |
| ао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Па |
| наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога дру |
| /hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је |
| стојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, |
| у затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он ј |
| велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је св |
| о се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пу |
| и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тог |
| а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам к |
| шчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milestone uni |
| — — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одвед |
| сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе |
| ни своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине ка |
| оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући |
| у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова |
| Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагоднији да га село окмет |
| зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док |
| смејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља... |
| Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> |
| ро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— Не, не, г. |
| редњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — |
| држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имај |
| Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне зем |
| ка и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но св |
| ле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио |
| ећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборави |
| дији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим |
| i>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви до |
| коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика ас |
| } Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n |
| е вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" |
| , опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друш |
| предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше |
| надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само |
| своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, |
| о и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој |
| еди продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; |
| карац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јес |
| е преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је |
| а изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години |
| пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} |
| е не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, к |
| о кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини м |
| Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти боји |
| ао да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук |
| а тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!... |
| ије ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам ј |
| Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше ж |
| .{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња т |
| ога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну м |
| Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа |
| рача.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је с |
| поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; |
| здато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је о |
| врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два |
| још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима гов |
| није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; али |
| "41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S |
| понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале |
| ере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да |
| мам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што уле |
| ћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што ј |
| ула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угост |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога истога вечера и капетан Нешо имао је гостију.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби |
| како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мач |
| ародна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спро |
| оворило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала ост |
| лима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати неће — док овака неслог |
| еху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавр |
| ндило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно- |
| а ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне |
| ... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође |
| Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако ра |
| p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше насл |
| ори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу |
| у је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његово |
| да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред |
| они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају! |
| сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — н |
| оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се вид |
| све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам |
| он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, г |
| народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста ј |
| ит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви |
| уна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити с |
| о сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је |
| штање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се |
| S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Теш |
| те <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а д |
| Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Нев |
| е из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од |
| српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из |
| а бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — |
| ашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у све |
| вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан |
| авила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.< |
| агађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не ч |
| </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кро |
| часни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једн |
| </p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до с |
| ...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима |
| стог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја |
| инистре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Р |
| !...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p> |
| м годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и в |
| , и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском ти |
| у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад |
| се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни |
| здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе неприј |
| ан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће |
| би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пре |
| е прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бит |
| ма, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једни |
| .</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S |
| {S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити |
| остављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити нећ |
| исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на зв |
| х.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу свој |
| ...{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни сканд |
| ао ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите — |
| ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да |
| да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају б |
| ему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досеље |
| ...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се поко |
| ну он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије |
| , час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека |
| и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења. |
| Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подру |
| } Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме |
| то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трж |
| школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка |
| астуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика |
| едаш.{S} Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленка |
| пша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак. |
| моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгле |
| у</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни |
| се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи: |
| а ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа |
| и сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} |
| ишта:</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији мо |
| су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ћ |
| ш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече |
| тави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђ |
| господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни |
| кога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свем |
| „Његово високопреосвештенство“ имаће за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' |
| он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може о |
| одрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола |
| за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје мес |
| <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а |
| јасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да у |
| мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке проти |
| уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још |
| видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседн |
| те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четво |
| ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p |
| ео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је м |
| а у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у пра |
| — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити п |
| узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога |
| н је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; |
| ...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а |
| јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за |
| } Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они |
| и,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуј |
| ти као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео б |
| да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знате, гле |
| тње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, пр |
| о....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке. |
| Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо ка |
| стионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Са |
| змимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици |
| рди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слоб |
| ...{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} |
| био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p |
| благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било |
| о, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да |
| кију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало из |
| <p>„Мора да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је |
| варају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лу |
| едаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опаз |
| и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није |
| то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на |
| знате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има п |
| х ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкан |
| да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, |
| ских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> |
| ржави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце |
| ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, т |
| и печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта |
| ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се |
| ај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{ |
| ођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.< |
| бе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле |
| тавља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао |
| раво што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се чо |
| ко отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или д |
| каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим |
| шћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почел |
| , рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па он |
| петан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде |
| оре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, пр |
| котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли |
| каква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каменитим литицама.{S} Испод једне од |
| као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, св |
| су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па |
| Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и |
| ном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке не бише кадр |
| ријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у бу |
| ле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе |
| {S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ дана |
| ction" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу |
| слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само ти |
| , да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око |
| ину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То ј |
| ао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а н |
| ше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се |
| </p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре пр |
| знао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да п |
| свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е с |
| може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Ме |
| нога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни срп |
| ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњац |
| царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покр |
| како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам. |
| га, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отп |
| у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{ |
| ђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који |
| може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, ко |
| иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра |
| учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам в |
| } Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици |
| нке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говор |
| ете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског је |
| Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели виш |
| шира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од |
| рити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} |
| Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улази |
| по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жесток дуванџија.{S} Мало |
| мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не м |
| Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши д |
| и се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Ова |
| > <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има |
| , да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дука |
| рај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" |
| поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу зане |
| </p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику кап |
| осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељ |
| онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се |
| и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један |
| да Ђеврекову, није баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учите |
| е и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На ш |
| вима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе |
| гра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари деп |
| ним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то |
| ом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да из |
| ог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу |
| Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити о |
| ме што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Х |
| Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одм |
| дне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{ |
| ечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и р |
| } Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!. |
| са.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрк |
| ио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се |
| } Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покор |
| би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер к |
| ову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? уп |
| дно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан |
| д како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његово |
| парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочи |
| до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом зас |
| Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо забор |
| ет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао шко |
| е знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз п |
| ужио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на З |
| атко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао би |
| вим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка гово |
| м за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога ова |
| ија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с ра |
| ти измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе не |
| 304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где |
| , који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају о |
| >Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и кап |
| запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас м |
| и и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих |
| рица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је |
| њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозициј |
| рећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђа |
| p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> |
| дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа |
| народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S |
| да, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у др |
| бе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њ |
| ри ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре |
| е се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И оди |
| лијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђун |
| о судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударц |
| јест, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле паж |
| рни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на свако |
| онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти с |
| .{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} |
| кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху |
| дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужев |
| лбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у |
| зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка |
| марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним |
| амо мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били |
| Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="25 |
| рдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије каз |
| е човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у |
| ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се |
| судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са св |
| не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се про |
| Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера у |
| рквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих |
| д сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у го |
| па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити н |
| ћанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, |
| </p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, — ја |
| упате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас |
| познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четво |
| ало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац |
| е ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао јед |
| чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији вео |
| } Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да |
| тече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тут |
| Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и |
| е паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — н |
| же; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде н |
| а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слик |
| тавише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи он |
| о....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у |
| а, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за |
| из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарбли |
| „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви |
| {S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што |
| тов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђ |
| првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на ру |
| зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега бил |
| — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ов |
| углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма њег |
| рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова с |
| трим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало м |
| ао какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, д |
| кавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп |
| да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p> |
| као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у м |
| и:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSec |
| кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову рад |
| кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Мл |
| еђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се мног |
| о је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном дв |
| не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче |
| "> <head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похва |
| S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав н |
| осто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака |
| 86" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благосл |
| гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих ки |
| ира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свеч |
| ли час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опе |
| м нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како |
| {S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се |
| ..{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно срп |
| Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани |
| можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни м |
| <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} |
| нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старате |
| ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Не |
| оји се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да |
| веће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је г |
| {S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни |
| иким каменитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље о |
| ва.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Че |
| сечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог |
| трана и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напред |
| {S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави |
| и на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Па |
| о слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А |
| ни исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} |
| ама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали уди |
| и <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало с |
| S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуш |
| едао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао |
| пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази |
| „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који полити |
| ремена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад |
| />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дот |
| очинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, |
| оме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако |
| свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му забл |
| у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром госп |
| по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко |
| скочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу ми |
| плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу |
| дмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, нунано — као злат |
| орих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? |
| з браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <mile |
| >Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? — |
| } Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упита |
| а је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ врат |
| p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Б |
| о.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он ни |
| " /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређ |
| } Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра пе |
| ...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испе |
| ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по |
| е!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад |
| } И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> |
| и, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли |
| S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књиж |
| е зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> |
| дина!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учи |
| ница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног с |
| кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих двае |
| пски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог |
| тану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</ |
| идисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то до |
| нази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист харт |
| одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> |
| .. <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title> |
| м врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста |
| војим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпу |
| ла рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича |
| а бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми |
| це — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} |
| оцениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да тол |
| оже.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мо |
| ач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кеса |
| , јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има |
| Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{ |
| за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако |
| {S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се оч |
| је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је |
| <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S |
| у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газ |
| ашна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то |
| господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа |
| > <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије....{S} |
| пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„ |
| . а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пија |
| и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више гл |
| гло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас ост |
| ..{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} |
| о плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не |
| укавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно ш |
| гом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет у |
| је.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао |
| земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњ |
| е мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општин |
| лских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу св |
| .{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сја |
| исали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n= |
| бману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима |
| , упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и |
| бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много |
| и целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!. |
| од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам |
| ла нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни з |
| ека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не |
| ...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојни |
| ајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго. |
| и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да |
| дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од ц |
| после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата к |
| језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, к |
| .{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он кр |
| Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од |
| падаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му река |
| <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је обра |
| </p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово |
| } Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни То |
| Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p |
| та наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све н |
| Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је с |
| викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола куп |
| Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хо |
| ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а |
| <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве |
| ешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „ |
| а Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето |
| на вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли |
| устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, кој |
| — Видите ли, да нас не може да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо м |
| стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну |
| мам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи х |
| тву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с м |
| чанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлиј |
| ндера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не ко |
| Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} |
| "SRP18871_C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, |
| мица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула |
| то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде ос |
| кве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се за |
| со и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и |
| , и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на |
| е из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај |
| ата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу |
| } Ништа.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто вла |
| ло устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S |
| ивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица |
| ича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Ота |
| ећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и |
| а радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека ст |
| оштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктал |
| е је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И о |
| Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте р |
| ву проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам оном |
| има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам |
| S} Измучен глађу <pb n="70" /> и мемлом од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави |
| готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично се |
| ки судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један |
| ски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и он |
| ност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови |
| друг нисмо били више Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао |
| његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пре |
| рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене не |
| теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се дв |
| вога места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“ |
| анио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши |
| је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује с |
| Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> |
| мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ рас |
| кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог |
| /p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу. |
| као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути |
| нај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, |
| } Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучи |
| материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало сед |
| сле? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак |
| тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт |
| да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се |
| да сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче |
| Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолс |
| ће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p> |
| су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, |
| {S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи. |
| о као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао |
| о је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошл |
| е пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешк |
| ао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет |
| кох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам |
| ређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и гол |
| вим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p |
| , кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S |
| але, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати |
| брку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у |
| .</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три чла |
| ћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити |
| љени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Е |
| ливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне нас муке н |
| те?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</ |
| ли!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> |
| p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква н |
| буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, не |
| Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не ид |
| није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p |
| це што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; |
| вде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?... |
| , добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака зату |
| лађо беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јур |
| ти Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата |
| узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од че |
| </p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а |
| на постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника |
| .... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је в |
| ... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, господине, како се ја |
| лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није ви |
| а? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Бриц |
| бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стој |
| не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад ово |
| зависност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, ко |
| им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни |
| S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> |
| си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напре |
| ти нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили |
| орао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, г |
| да у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора |
| ише као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љу |
| У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вуче |
| ве ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови |
| ечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измучен глађу <pb n |
| , други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дуго |
| та више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; |
| апиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад |
| Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не < |
| г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван |
| , ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим п |
| , хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у д |
| проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем уст |
| није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, ка |
| ај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p> |
| .{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац |
| могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Фран |
| >То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини |
| калци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сат |
| а Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, гор |
| ешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али |
| он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone uni |
| >— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале |
| ј беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, |
| ....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао б |
| а баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо ниј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, |
| увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из пам |
| S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога нар |
| е, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика |
| аћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другој |
| е то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дан |
| вима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришип |
| p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом р |
| >“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, с |
| је му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, н |
| лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n=" |
| је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код |
| кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} |
| поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две соши |
| у.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести |
| .{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести |
| е отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И о |
| таће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружи |
| и к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та л |
| .{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Бож |
| т из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да ча |
| у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петљ |
| наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и |
| м шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја |
| ам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш пра |
| >— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густ |
| за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и |
| ост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам сил |
| ло му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не |
| , ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у з |
| оси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p> |
| е, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску |
| ао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужнос |
| осто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, шт |
| {S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесниј |
| } У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову та |
| слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша |
| оћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb |
| тид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину. |
| p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="1 |
| , ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљеват |
| ство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како |
| смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - </p> |
| вога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне |
| акарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштик |
| кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> |
| цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да м |
| о, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме о |
| и с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и |
| некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре о |
| меху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар |
| се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облил |
| га нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, |
| све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним г |
| он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони |
| је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему св |
| не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина. |
| авим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруко |
| колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше |
| пили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!... |
| омад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, |
| е порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</ |
| тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих |
| дњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке |
| управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу и |
| .{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере |
| Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад |
| ије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скуп |
| ..{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорав |
| ђим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми св |
| опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, |
| омо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народ |
| у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из |
| ава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, |
| — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћ |
| ху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како ј |
| ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи ст |
| лској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући п |
| један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни да |
| адао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да |
| ре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је |
| ижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} О |
| <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p> |
| ево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда |
| ево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда |
| ним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, |
| азује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n |
| е ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти ов |
| им предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетал |
| секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за св |
| з узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробо |
| би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и |
| брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и |
| и, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, шт |
| к је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је к |
| земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} |
| Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партени |
| а десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе |
| већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p |
| је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S |
| род од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!... |
| шта.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не с |
| си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb |
| мати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застид |
| , па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који |
| а — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p> |
| ојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p |
| легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} |
| тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још ко |
| <pb n="47" /> <p>— Колико ја знам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свако |
| ро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} |
| ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа |
| pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јо |
| <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327 |
| се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начини |
| ш ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио |
| механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све соб |
| там арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред јед |
| ну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква |
| е да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{ |
| аки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="1 |
| он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац уп |
| судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био |
| p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређа |
| ви!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело... |
| <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те |
| ="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак |
| ? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакв |
| Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђењ |
| е....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? |
| подине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи на |
| ре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита вр |
| у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће С |
| Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Мл |
| ош један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте... |
| подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, приме |
| о и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се |
| ас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али с |
| !...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се бе |
| —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb |
| га скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, |
| смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; о |
| ници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S |
| е, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо и |
| е ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је |
| м столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Бе |
| три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он |
| мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те |
| те —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, д |
| езе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас жив |
| ма, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Зл |
| аш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зара |
| нина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећ |
| дбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима о |
| е, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} |
| адојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— З |
| /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — |
| емо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био чети |
| е, г. министре, вечерас довезао из К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже |
| и напредњак — казуј?!..</p> <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? — |
| с не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно |
| и је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!... |
| ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Ми |
| мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни |
| коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је |
| тичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се |
| и ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет |
| кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туроба |
| и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких |
| Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Пав |
| вер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Ни |
| д.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео н |
| нско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам |
| и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад о |
| ана је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, с |
| би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста в |
| !...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну: |
| ео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући |
| ва наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</ |
| а се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSecti |
| оме Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову брук |
| долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по цркве |
| ни ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} |
| о да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се |
| Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану |
| е — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не р |
| рек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да |
| погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста о |
| же — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по |
| на доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вел |
| напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— |
| } Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар чо |
| рно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, друг |
| овршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 ду |
| S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго неш |
| .. да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео ј |
| љање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> |
| је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад ви |
| S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу |
| је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опе |
| вољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право к |
| брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb |
| и одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, |
| Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи |
| лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p> <p> |
| </p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Мл |
| а у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необично |
| да је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дој |
| и, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, |
| је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p |
| да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брже!!... <pb n="282" / |
| рне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми са |
| </p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у |
| пелана колико га грло доноси:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана сл |
| а читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре |
| ислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству |
| ам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" |
| н <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам |
| >Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје |
| да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не и |
| егде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма. |
| четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код кућ |
| е оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не з |
| истар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље. |
| рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обу |
| — Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се |
| ере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољ |
| .... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч г |
| е ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, не |
| !{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео с |
| на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</tit |
| е у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви лист |
| са уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви |
| једна од значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са н |
| ног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у |
| на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се ов |
| ово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле меха |
| светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из какво |
| рукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone |
| лаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, че |
| рећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{ |
| дом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни |
| ана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека |
| еби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мршт |
| овачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за |
| шива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква г |
| ... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељск |
| е Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим чов |
| бећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, п |
| амо чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђе |
| је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и ста |
| а му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде |
| мо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто |
| рали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћу |
| а у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима све |
| ечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то чове |
| све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не вер |
| куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао |
| nit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, |
| уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, |
| година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за с |
| никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе ради |
| >„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити |
| ђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешк |
| онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> < |
| ај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од тв |
| о селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, как |
| мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесн |
| беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио |
| отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В |
| начки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; о |
| н после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} О |
| у Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми |
| на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени |
| ар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Т |
| е нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољнос |
| S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао |
| ад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију... |
| ци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да нигда ни била није.{S} А |
| ако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати ка |
| нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одет |
| раћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брд |
| ју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало с |
| , — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније место но ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> < |
| ало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="sub |
| д највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити |
| а ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... |
| одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врн |
| а су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску ц |
| ује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је, |
| аговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, ал |
| чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи |
| елеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Са |
| се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сиби |
| соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душ |
| {S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад чо |
| <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одма |
| што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици изда |
| граде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право шт |
| оње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе |
| поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле |
| какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, |
| пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; |
| изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио.... |
| p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> |
| осподине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадо |
| .{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, п |
| грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непрестано зујала |
| авицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно гр |
| си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја зна |
| ело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти |
| и се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, п |
| ви над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су прос |
| сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну |
| о практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је би |
| обри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац м |
| уће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за стол |
| де нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет |
| ндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две |
| густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника п |
| ва извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требни |
| а ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ћ |
| поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, д |
| ларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газ |
| но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, в |
| некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома |
| рде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други |
| се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они |
| аље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало |
| удија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банк |
| стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду |
| це, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, |
| х да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се |
| по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа |
| .{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То б |
| ови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, м |
| Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на стр |
| о тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — зани |
| н одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, |
| утру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И |
| о код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузме |
| ђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор |
| да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог |
| да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитељ |
| сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја |
| b n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Ост |
| } Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у то |
| жена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се |
| политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа |
| вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди ш |
| кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стре |
| божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прв |
| годаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна либералска вој |
| ото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би |
| , окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Им |
| и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад |
| за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С десн |
| али су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће |
| е његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г |
| је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ се и |
| ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвор |
| се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је разми |
| м, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете |
| теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата |
| {S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један си |
| и као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Ср |
| воју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и полити |
| се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога |
| и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискуси |
| у г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га |
| ојске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити |
| и као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p |
| ешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p> |
| народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу нико други |
| сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="ch |
| ио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима |
| , — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најч |
| и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ив |
| бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми сток |
| авра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средо |
| е по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попу |
| лажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослу |
| ња на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћ |
| та и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, |
| ...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва чет |
| да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква г |
| поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад |
| поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у ра |
| и.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дођ |
| Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбо |
| ош и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад в |
| арој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звр |
| онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!. |
| т испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосв |
| спрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја бејах |
| њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је пра |
| а поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклап |
| су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава |
| е дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан |
| ај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би |
| {S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, |
| ашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толи |
| познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други н |
| ве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} |
| На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, |
| а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу |
| едом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер |
| вим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети он |
| белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>Пос |
| зго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није сло |
| Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, |
| е, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислит |
| и народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник ил |
| њим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје дан |
| једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњац |
| амесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо. |
| м те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну мисао?...{S} А она је једин |
| ао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево на |
| ти пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</ |
| е мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шт |
| > <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи ум |
| аженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњск |
| зватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три с |
| >" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да |
| — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја |
| одилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — н |
| д устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вај |
| p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом при |
| ubSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније |
| итичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу |
| </p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпошти |
| аки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до ос |
| ме!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — |
| ло и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у д |
| ота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрањ |
| плетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари ова |
| карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, м |
| у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер кру |
| се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три |
| о треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапа |
| ди.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно против |
| ропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — т |
| са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по |
| најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до |
| селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда |
| Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја |
| ем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки зво |
| а....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то бил |
| су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисл |
| на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{ |
| шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала |
| ма; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варн |
| .{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да чит |
| намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала |
| белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<tit |
| } Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих д |
| и једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он п |
| пије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се |
| звесном одстојању једним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с д |
| зео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбољ |
| ..{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом |
| порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињаст |
| своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је |
| а велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женск |
| слити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и |
| ј га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, |
| на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кро |
| што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му бра |
| свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Ка |
| свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код велико |
| оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она |
| ста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше |
| а дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мал |
| је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други с |
| ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и те |
| рпски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале |
| ив свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од ш |
| енуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових вел |
| о они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене |
| е је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опаз |
| е, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му |
| ј свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, про |
| српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, |
| м: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио |
| гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њихови |
| заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n=" |
| "subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга ј |
| руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоно |
| ислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од |
| ној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте н |
| ичанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на он |
| /p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и д |
| чијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова по |
| могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк мрдао.{S} |
| риште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, |
| не велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{ |
| унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан |
| нам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква ченгија |
| Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудн |
| ва зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имен |
| ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојн |
| агрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа |
| Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — |
| Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погле |
| душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљ |
| ра.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно |
| је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! |
| од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од н |
| ом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећн |
| S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као ут |
| ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{ |
| pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и кој |
| Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ мно |
| нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Јо |
| срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се |
| ат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто жи |
| ла и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити. |
| ађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> |
| ћу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је |
| >С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом угр |
| погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигн |
| оле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачев |
| p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он заче |
| искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе |
| јаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дро |
| а онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут ст |
| {S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик за зубе, Ђиле!{S} Зла |
| Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз кр |
| д и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у с |
| љио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним бр |
| сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види < |
| ..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Н |
| S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба минист |
| х сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} О |
| код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} О |
| абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ра |
| с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво |
| S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. |
| м Брестом, наложена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно |
| Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турско |
| умено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> уп |
| тка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом |
| а Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао с |
| а не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и |
| који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Сув |
| и ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у цркв |
| е, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и вис |
| х и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито мо |
| пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам |
| е ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша чет |
| е дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео: |
| окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> < |
| ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче |
| Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти |
| ма Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на |
| гледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} С |
| свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су моли |
| оде Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Го |
| већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срц |
| погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче с |
| .. упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо |
| анити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он и |
| у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана |
| у столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као |
| то бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наст |
| Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најг |
| то онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; |
| ог јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху |
| тицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је |
| S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фир |
| н, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} |
| } Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био |
| } Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост ми |
| } Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђе |
| овати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И за све |
| ..</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="su |
| че:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше ј |
| љало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола н |
| ш ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n |
| елега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се прева |
| ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљен |
| ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, |
| мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање |
| Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно |
| ам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> < |
| ак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и |
| пштина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати мар |
| му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p |
| арту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и не |
| мо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку |
| и му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!< |
| скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне л |
| попале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек оста |
| ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио |
| Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веом |
| , те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, |
| p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говори |
| > <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што |
| њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека |
| ше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквир |
| тиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кмет |
| e>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не зна |
| /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Н |
| ubSection" /> <p>— Истина, г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша |
| седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</ |
| убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од леск |
| ећ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који |
| ићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где |
| м и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и у |
| едео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-тр |
| три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подуга |
| Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе к |
| Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> < |
| ији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу уд |
| бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столо |
| 1" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме |
| .</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} |
| аш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сир |
| ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то бу |
| ји.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мо |
| сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра — |
| и, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кол |
| p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добоша |
| велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељск |
| , рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се н |
| испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну де |
| ="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта |
| розбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога |
| То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пиш |
| ...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на мо |
| Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде |
| е можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а пре |
| Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о |
| метиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Т |
| >Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар не |
| И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брат |
| екајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да |
| ану, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није п |
| > <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, т |
| осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ |
| ? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</ |
| уг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну. |
| погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути. |
| /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај по |
| ко ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остој |
| S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{ |
| " /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухвати |
| е, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај ист |
| сти, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на |
| динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отега |
| ни да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, по |
| рпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо |
| колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да окреће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља |
| вљена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси |
| ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Би |
| горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним пла |
| преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Њ |
| <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, де |
| , на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му |
| е застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало |
| адесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И |
| и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуч |
| рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се |
| {S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам |
| } Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, |
| он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад |
| и смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајт |
| ен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије је |
| дан нерасположен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, |
| а језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништа окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа |
| ви, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад с |
| па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џе |
| у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га деве |
| о, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника |
| мо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћ |
| кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од др |
| л без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... |
| н и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за дл |
| а.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет ти |
| , а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта ј |
| о још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на |
| тајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет иза |
| ношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га |
| отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле |
| бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и |
| ј цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо |
| седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дот |
| до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром. |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном |
| маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће ом |
| оју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на |
| ју бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано |
| обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она |
| н нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обар |
| адала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зов |
| је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погле |
| о.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији н |
| о.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као да је млеком наливено; а |
| и нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој г |
| кама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} О |
| махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех к |
| у свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стој |
| ће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће о |
| је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Б |
| али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде др |
| ре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђ |
| аши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако к |
| ли из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварају....{S} Браћо, не дајмо да нас ду |
| ај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ |
| ита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам |
| ацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља |
| скопску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима! |
| е, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, |
| о, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бог |
| едмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила |
| е најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио уч |
| сто убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гр |
| редсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се о |
| енуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које с |
| Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{ |
| ва напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> < |
| се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не п |
| ца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— |
| оју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно уд |
| {S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{ |
| е.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити д |
| с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Д |
| а.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека в |
| вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са сре |
| p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу Злати наћи ма |
| одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској црк |
| н Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да |
| мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцка |
| ја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије |
| ало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је |
| прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р |
| оме, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Панду |
| је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради |
| е:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, |
| цо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до |
| p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сес |
| шко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S |
| ад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манаст |
| нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто |
| .</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— |
| Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би св |
| кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је в |
| чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p |
| врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би |
| и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуд |
| кти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убиј |
| лу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором. |
| донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у |
| ишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а |
| велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не |
| Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познани |
| еговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач |
| зговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то пита |
| S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињс |
| Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те ј |
| .{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с |
| и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледа |
| блазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад |
| аило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с |
| Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од свак |
| трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па С |
| овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се |
| ром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он |
| му трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је |
| ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше шта |
| ди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да |
| на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини |
| дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало |
| ..{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај г |
| и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. мин |
| оси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице |
| да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну чи |
| на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а пр |
| сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окр |
| одмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то |
| господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} П |
| дног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је г |
| се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није мол |
| окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S |
| шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. ми |
| нак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јун |
| реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље им |
| </p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девој |
| ом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то |
| S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти |
| ио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на т |
| олу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> |
| све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на г |
| на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Н |
| год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да |
| умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и с |
| јаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладн |
| беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да |
| ем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној |
| ни; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.< |
| бођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је п |
| и сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до н |
| ен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода ј |
| лати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" |
| вом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} |
| да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} |
| .{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу сме |
| арине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром |
| Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секу |
| а с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе |
| сле, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оно |
| по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за т |
| септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани ма |
| прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарс |
| } Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а |
| b n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитни |
| ој, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренут |
| страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И ј |
| а, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Си |
| господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај наро |
| суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта |
| у упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необича |
| ја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о |
| узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уп |
| је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, о |
| рник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој |
| а ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и |
| оп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се ч |
| засланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, |
| овека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што |
| } Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Мом |
| метно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа с |
| пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред |
| ше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак |
| у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г |
| овнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{ |
| већег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече прир |
| .{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар |
| ри болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку. |
| !...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за ти |
| гледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видел |
| министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— |
| г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао са |
| да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике м |
| т заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо! |
| и интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мо |
| и у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и |
| ровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, |
| ату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{ |
| и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} |
| аш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега |
| ко му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од то |
| b n="347" /></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се |
| мо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> |
| орао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су |
| гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења |
| село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба с |
| петан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>В |
| поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стиха |
| рдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио |
| , г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра |
| атутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> |
| све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах прес |
| /p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. минис |
| вече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим корит |
| сац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па |
| ићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлос |
| је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, оту |
| летеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у |
| убише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!. |
| . Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у г |
| } Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учи |
| ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један з |
| ђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале. |
| она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{ |
| , да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и |
| а ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да |
| У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак! |
| ...</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ћ |
| тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани ми |
| а, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да каже.{S} Он оде брижан — врло |
| и пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио |
| игурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, д |
| Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. министре, ваша је здравиц |
| } Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема рад |
| се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника нек |
| м могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они |
| се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У остало |
| /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нист |
| ао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа с |
| p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они |
| ник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то |
| /p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој бесед |
| {S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} |
| ва побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако он |
| у, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он св |
| је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" / |
| с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунч |
| ало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>Пос |
| аше.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача гра |
| а довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 |
| Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{ |
| иљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S |
| је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{ |
| са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манасти |
| мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигив |
| екао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit=" |
| и.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} |
| и је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу к |
| ....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S |
| Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио |
| нице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда |
| могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве го |
| <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господ |
| е севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиље |
| сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— |
| ар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђуј |
| >Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха |
| мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља пр |
| Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код |
| остију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb |
| шко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, кој |
| је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је ма |
| </p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему |
| p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу са |
| време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она |
| воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, ка |
| у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским на |
| ме Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом |
| ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му |
| рао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да ј |
| застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово |
| а.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго |
| <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из ч |
| у погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се |
| <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капет |
| /p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене ду |
| утником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сах |
| њом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јел |
| а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> |
| ужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му |
| .</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим |
| <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући.... |
| оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, |
| и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже |
| егова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зов |
| ста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште |
| врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао он |
| {S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> |
| х је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била |
| сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p |
| .{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, |
| Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S |
| чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> |
| Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долиј |
| <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} |
| т од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква оте |
| рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше |
| овек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S |
| попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“< |
| ша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига |
| у тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах |
| <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио. |
| н уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се с |
| о мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то ла |
| ајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко ј |
| е бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписа |
| ти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њ |
| П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Доне |
| у цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се корис |
| други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женск |
| отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — |
| } Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његов |
| у му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађ |
| чено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцелариј |
| ру.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, као будућем кандидату за народ |
| вршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.< |
| нисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој мал |
| али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се б |
| плашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је зло |
| то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и ју |
| тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па |
| је био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи ни |
| на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша |
| ри.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јол |
| но којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и |
| човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за ње |
| вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га |
| ма зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабу |
| } Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је |
| рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> < |
| ље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да н |
| ек; не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — |
| ле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео г |
| њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да о |
| ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, с |
| ости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га си |
| одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, |
| сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „ |
| зао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> |
| сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} О |
| и са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблан |
| андидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, |
| еда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита |
| и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су |
| .{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче о |
| >— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, вечерас довезао из К... одговор |
| олицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p |
| радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</ |
| са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам |
| а мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на к |
| у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни. |
| службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није |
| де ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S |
| } Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се |
| ас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На п |
| пет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Са |
| ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они друг |
| за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још ни |
| била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољи |
| нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говор |
| о наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> |
| е, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну во |
| Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дука |
| удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему сво |
| нај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби |
| о извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Б |
| у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— О |
| е?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајт |
| {S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" |
| о лепо девојачко лице....{S} Али као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а |
| Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо ни |
| Section" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има |
| ...{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати |
| — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију |
| м ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп В |
| а кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми |
| > <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до |
| до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p |
| еше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазид |
| .</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> |
| ли ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subS |
| ема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи... |
| она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— |
| уше дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — |
| рестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} |
| то и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и |
| рао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Он |
| да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан |
| S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И оном |
| сподине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} |
| мехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто ј |
| ....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он |
| маљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи н |
| ...{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да из |
| S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у б |
| иреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му |
| век....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и |
| се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу |
| он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџи |
| ва штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије — |
| тина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној пре |
| >— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кре |
| дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође |
| његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајст |
| да се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори о |
| анци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. к |
| и људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатан |
| њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г |
| е би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у гл |
| м се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатељ |
| о.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити |
| дњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко |
| е је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, С |
| тио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник ова |
| ги.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb |
| аш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за |
| ..{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S |
| , да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну |
| , — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу в |
| оштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да |
| тати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да с |
| Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се |
| обро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих зау |
| .{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па ни |
| т дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што |
| инилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јес |
| даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махн |
| ледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде на са |
| у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућа |
| замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је |
| ако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ |
| та је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису |
| чаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој |
| ами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она |
| о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једно |
| } То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па д |
| ао на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јав |
| , да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно да |
| ародни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому с |
| е се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затвор |
| аслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цири |
| угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам ј |
| бијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он |
| р ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{ |
| <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гос |
| одине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изашли до кола да ме |
| —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив пев |
| Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни ск |
| а.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба |
| <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} |
| ске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се |
| кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — к |
| не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару. |
| ше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсу |
| ...</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче |
| блажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу. |
| шњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају... |
| и кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p> |
| вао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих по |
| о коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто пла |
| неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који И |
| шај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисм |
| >Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" / |
| детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... |
| братимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хо |
| ега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интер |
| 0" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} |
| ма једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице |
| Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у прит |
| и посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="2 |
| И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома |
| ећ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно |
| у! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам |
| ита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, наро |
| инути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благ |
| да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам ј |
| } Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланов |
| Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, |
| ш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пут |
| ици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} |
| га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не уме |
| кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе р |
| аршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи |
| зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из |
| либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, б |
| у...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија и |
| во је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд |
| а вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Веч |
| у и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убије |
| виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачн |
| ашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецат |
| } И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је |
| осади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни |
| тане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да о |
| гледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на |
| шло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присеб |
| } Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} |
| рихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњ |
| ко је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу с |
| јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></ |
| је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоупра |
| /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осме |
| шао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — |
| де кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и о |
| вља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и сам |
| м коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по |
| p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи м |
| сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипас |
| ека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још др |
| p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, уд |
| пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкр |
| гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чу |
| а да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— |
| ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би уза |
| } У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на |
| у.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозо |
| </p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p> |
| истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; а |
| е, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у |
| le>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; |
| онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — |
| о забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то отк |
| /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју ку |
| , он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капета |
| ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Каж |
| .</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг о |
| ослао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао. |
| и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Ал |
| калску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда |
| арицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршит |
| идео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је прили |
| ашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири бој |
| тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, ш |
| раво.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шт |
| неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова д |
| народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом наз |
| аљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“.... |
| — као да га је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога пла |
| се као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велик |
| и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно по |
| оме брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљ |
| дан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који ј |
| Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> |
| ла у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он |
| и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи с |
| ими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од |
| title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{ |
| Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњ |
| полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му |
| ка“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније с |
| ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господи |
| одне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне |
| ретворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако |
| лету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше |
| чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, с |
| други не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n |
| У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S |
| </p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, |
| но је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад |
| некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Ње |
| ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем ни |
| је целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима |
| огу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина |
| ога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати... |
| е животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{ |
| p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти |
| напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p |
| .{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио |
| А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке |
| а и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан |
| уцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватро |
| х пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој д |
| Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и |
| ом, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једар |
| је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце |
| реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би |
| човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</ |
| леум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењу |
| е непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче |
| те и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске |
| тали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} О |
| > <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> < |
| се — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> |
| .{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за |
| има не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, ј |
| му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му бли |
| исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти с |
| ви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> |
| есе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њ |
| узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло б |
| о твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— |
| вајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уто |
| о рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује |
| љење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, |
| а....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она ран |
| ој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="3 |
| оше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" |
| исама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами |
| тока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} |
| к, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> |
| ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око |
| раћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{ |
| но добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а д |
| оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још не |
| е ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усан |
| је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S |
| ихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Ис |
| и време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, |
| мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <p |
| 96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори ј |
| кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу |
| Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{ |
| њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се |
| И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам ј |
| нише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите |
| рква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ |
| S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> |
| ете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам запла |
| а, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Г |
| <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, ал |
| tion" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове |
| сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије б |
| ио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али |
| која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два |
| ана „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу ок |
| још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с |
| у је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, но |
| умени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јо |
| ало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна |
| забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S |
| ротекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана |
| а класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је |
| а је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за с |
| {S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је |
| у.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у |
| {S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>" |
| /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни с |
| лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их д |
| онуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?.. |
| имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — м |
| видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> |
| а српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуос |
| им се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ће |
| > <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш |
| котрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Пог |
| јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} |
| лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благ |
| {S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до |
| >Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, |
| лост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном р |
| д у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} |
| p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што ј |
| S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде |
| моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да |
| pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ак |
| маћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његов |
| г огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узнос |
| олујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} |
| реко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— |
| а му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутр |
| адива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу |
| ао да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} |
| ој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} По |
| ман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" |
| те сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно |
| двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, |
| м, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} |
| се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да |
| рукчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накостреш |
| постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некакв |
| p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана |
| ети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни р |
| ..</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који с |
| ма Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S |
| S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда пос |
| шим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нем |
| le>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се о |
| оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у ка |
| да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца на |
| а, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" / |
| кнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај п |
| је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, |
| p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве проле |
| еце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Бело |
| истар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола |
| ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутак |
| трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} |
| е беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарица |
| јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још м |
| о не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> |
| го сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахр |
| Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} |
| "382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Д |
| посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Г |
| ле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама |
| ху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена ру |
| ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и |
| је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — ми |
| шевити за велику народну мисао?...{S} А она је једина била која је наш народ у данима најгрозни |
| о је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати |
| ориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао |
| грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетљ |
| — Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три |
| па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као м |
| рка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, |
| p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ |
| брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га н |
| вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурн |
| долској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb |
| . и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са св |
| старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по |
| снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе оч |
| ајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S} Д |
| али у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћо |
| по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа. |
| ена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и |
| неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика |
| .{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milest |
| аку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="sub |
| <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету |
| сле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове |
| ке и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало |
| а сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срди |
| Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p |
| дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Зла |
| моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан |
| ати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисл |
| } Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, он |
| ађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Т |
| ички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно реш |
| своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. |
| то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, |
| а — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Дале |
| да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к |
| дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али с |
| у вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је предст |
| Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ј |
| /p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах з |
| а је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један деж |
| мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја има |
| {S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пре |
| исебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме посл |
| уга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. а |
| </p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је |
| ила жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и инт |
| за се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наш |
| лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господин |
| рајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском меха |
| ековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама пре |
| по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његов |
| , ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано |
| Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <mileston |
| ="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали |
| говци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, |
| ља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капе |
| може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. минис |
| једна механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове кр |
| рошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана по |
| поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капи |
| веку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} |
| /p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> < |
| амо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом |
| јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с в |
| иље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто |
| нао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од гла |
| се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <miles |
| знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Бел |
| !</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју |
| ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb |
| а намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме с |
| ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта |
| ешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ћ |
| су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдр |
| т тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у о |
| мо још једну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња. |
| а сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш |
| лиш како она мисли, ако не говориш како она говори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш к |
| оле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се |
| осле окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се |
| је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а прек |
| авог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{ |
| се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син |
| !....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се о |
| ш све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима |
| а!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти к |
| мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-тр |
| јах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се раз |
| овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Јест, господо и бра |
| просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше |
| шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао |
| нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој |
| а ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим |
| <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се дес |
| лаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме бо |
| га знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искр |
| ула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га |
| њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неш |
| неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су сп |
| рим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он |
| онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совр |
| он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, д |
| два чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим |
| и њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај |
| ије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да за |
| једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим |
| амку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у а |
| амо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожа |
| дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици! |
| е и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, р |
| 336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео |
| поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на |
| {S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p> |
| муђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> < |
| м, онај, који буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни сам |
| од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла про |
| нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, |
| се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га |
| х боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне вели |
| S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њи |
| но зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} Изађе једно девојче.< |
| тимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} О |
| чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би |
| е поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у зд |
| ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминце |
| слите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак |
| кор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} М |
| м животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Са |
| и десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека прв |
| о страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у по |
| он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — |
| запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S |
| очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.</p> <p>— А још кукавн |
| нију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у сме |
| и храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; |
| } Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, |
| некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, |
| убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста м |
| у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи |
| осула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — виде |
| и лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет ч |
| ане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачк |
| /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, ко |
| ду дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Ист |
| спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} |
| емо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник |
| ром, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице |
| начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг зглед |
| атом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема ред |
| ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На |
| се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но |
| ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевропски народи вр |
| целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не вид |
| ио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосве |
| и густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчи |
| и.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да |
| <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забуш |
| егина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостиони |
| ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја ш |
| p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесаст |
| ило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је |
| у што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! ви |
| и.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S |
| ар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога м |
| , не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дука |
| оме Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на |
| —Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} И |
| <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!.. |
| од очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође! |
| хватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он ј |
| свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S |
| тврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће |
| г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из |
| сподски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја |
| рсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим јо |
| и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али са |
| бави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — |
| право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је б |
| господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми ј |
| е певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Свет |
| дно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно. |
| ј соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их |
| p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео |
| >— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта им |
| де се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но |
| што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас |
| јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да |
| та....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме |
| </p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја с |
| х хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побра |
| ћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим |
| он и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао |
| е кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквен |
| као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима би |
| на шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осу |
| > <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и св |
| одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном друг |
| оле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком |
| аза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} |
| е....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији |
| ио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} |
| орају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнув |
| срећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да п |
| То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај шт |
| ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, р |
| да се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да |
| у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже о |
| отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — т |
| овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још |
| е не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бо |
| за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко |
| —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији |
| о, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не |
| ћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— |
| тио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, |
| рком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и ов |
| се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p |
| м мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они |
| царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две ве |
| нда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза ј |
| е постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху ско |
| румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео: |
| е могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ |
| <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозвр |
| /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... |
| а читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац по |
| , одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао |
| што динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео м |
| род од власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. |
| ада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде |
| ке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распас |
| сали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све |
| кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Ка |
| ше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p |
| аже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Она |
| сле читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице К |
| ији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; |
| одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија. |
| је крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добр |
| ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити |
| нови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, о |
| вог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало заста |
| о добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ од |
| крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи. |
| он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим врати |
| ице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p> |
| си? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја |
| ве једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерњ |
| што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што ма |
| знао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S |
| д легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Ј |
| дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Ч |
| затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд |
| >И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</ |
| н’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p> |
| е живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише н |
| и би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он с |
| зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то ј |
| о да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби н |
| {S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђ |
| и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома |
| иљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, узди |
| де, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску |
| , а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихвати |
| анаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> |
| је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамн |
| ...{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с које |
| ужимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да |
| лаву.{S} Једна мисао дође а друга оде — онако исто као густи котурови дима, кад их туробан дува |
| толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што м |
| воје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас ост |
| а треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{ |
| ам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и д |
| е чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</tit |
| знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет зало |
| с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића |
| тити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то |
| ого пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Са |
| хватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га |
| д суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму |
| викаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власни |
| С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд |
| питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div type="chapter" |
| е бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један |
| учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се де |
| о окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе рат |
| n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон |
| ли на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио н |
| је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква |
| вања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претеч |
| атскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</ |
| трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величан |
| у на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су д |
| н се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало |
| да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на располо |
| трпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице нај |
| погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како до |
| то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате |
| сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господи |
| као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „р |
| и би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобн |
| /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али |
| брк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало |
| ај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш бенач |
| <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пол |
| а.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни он |
| кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи |
| капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека |
| и одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p |
| SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезарији М |
| Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је т |
| такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају |
| > <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправ |
| ко могуће, и не испреже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало ме |
| отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утиш |
| кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозо |
| ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда |
| окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женск |
| ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, шт |
| о то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов.. |
| избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац |
| ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S |
| } Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио н |
| док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима |
| е — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћ |
| и пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, ка |
| оштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, како ја ва |
| јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под |
| м гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису |
| а истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу |
| г, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p |
| ...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан |
| , па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{ |
| осподар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> |
| /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газд |
| и ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као |
| ле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, ко |
| већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде |
| договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи |
| симо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главн |
| од и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни о |
| подине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> |
| ник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако |
| сте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p> |
| бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? |
| , — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употре |
| и радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти вел |
| а што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погл |
| и да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше су |
| Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="30 |
| Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је нај |
| ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се |
| ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам |
| вој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у је |
| уран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту ј |
| делско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} |
| кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека |
| {S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда |
| кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју на |
| {S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу п |
| каже један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} |
| хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се |
| ти Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио |
| рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, |
| а макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја п |
| Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода |
| ађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Ос |
| ли — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да |
| сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} |
| окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток. |
| и!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над |
| ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили с |
| од саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина.. |
| јакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, |
| Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — д |
| </p> <p>— Кад не могу Злати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живи |
| у и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле обори |
| ни, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S |
| селио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому |
| у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Ал |
| добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта |
| и избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; н |
| га.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„ |
| често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, |
| онда? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и н |
| е помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђи |
| ј што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а в |
| оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, ш |
| Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред |
| , велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{ |
| .{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи с |
| а је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387 |
| "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисм |
| нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутраш |
| у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо |
| амцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по м |
| власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанес |
| ше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Је |
| добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије кап |
| о!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо |
| b n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О |
| ле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 |
| па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је в |
| у.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран |
| на грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си ш |
| је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар. |
| } Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како с |
| лати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чак |
| а терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно р |
| ме испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и по |
| како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> |
| у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — не |
| њачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! з |
| та кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могл |
| разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и ов |
| пита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда |
| мејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он ум |
| рно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И |
| једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и |
| , а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ниш |
| Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпи |
| <title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије |
| а „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>С |
| , „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драго |
| >ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда |
| це, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би |
| се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај |
| ћ што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија |
| ше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — |
| мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па |
| е шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, |
| пским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеш |
| ревуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну — б |
| ај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењавах |
| ни склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, |
| S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан |
| је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова л |
| ар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они |
| та, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> < |
| че захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на веч |
| е.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па |
| у пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми уши |
| у, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу |
| свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — па |
| ио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној |
| и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да |
| прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мр |
| ко опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— Да |
| овикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дру |
| ....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш гос |
| аволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет |
| о.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да прол |
| ости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S |
| итар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци |
| ном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к |
| о је и довукао народ.{S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време |
| газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{ |
| ође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?...{S |
| ...{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се |
| је друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад г |
| кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нем |
| > кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Во |
| о лако може наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Тол |
| н ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним с |
| ку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> < |
| мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше кућ |
| ама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свет |
| рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - |
| једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А о |
| једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно ва |
| да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!... |
| редник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} О |
| — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ва |
| еш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се |
| једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се ови |
| ме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, кој |
| а гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало д |
| да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— |
| S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била ру |
| ву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у за |
| би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала... |
| своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као д |
| За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми с |
| нистре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог |
| е полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћ |
| , да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутва |
| прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор чо |
| S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину |
| и још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> |
| другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком |
| сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега ј |
| обро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„П |
| уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћут |
| а Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити |
| и — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје |
| е — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му с |
| ави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије |
| ила је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не мо |
| :</p> <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капе |
| нда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n= |
| в. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је |
| седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} |
| ло пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се |
| амисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угл |
| па; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно мест |
| стове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту се |
| :</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb |
| епогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њ |
| 67" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечер |
| земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, |
| ту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до |
| е као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Т |
| дно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се |
| та, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оц |
| устих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али |
| оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене тр |
| , ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Св |
| } Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и с |
| ине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју |
| ала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослуш |
| о их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њен |
| .{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна кос |
| Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изне |
| >За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно |
| — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју по |
| нице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се |
| како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на д |
| у нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас |
| уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао м |
| аса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, |
| е — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да с |
| ошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледал |
| очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним ч |
| но што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, |
| оја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у |
| лински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуг |
| а успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућ |
| евина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се м |
| од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!. |
| , па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она нав |
| и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па о |
| в глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо ша |
| сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који |
| гову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред о |
| ћу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу... |
| ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот в |
| и чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, |
| а онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p> |
| олико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнул |
| ко је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за ј |
| Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попиј |
| потреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ |
| и који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, ј |
| е ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још в |
| те у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак. |
| дех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — |
| свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што |
| њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевт |
| Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми |
| ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити п |
| он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је |
| главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злос |
| ....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простр |
| у с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окиће |
| иновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, |
| И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се |
| знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој с |
| род српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се |
| <p>„Јест, господо и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима |
| о је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> |
| оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настад |
| росула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на ње |
| засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим вет |
| опрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене т |
| авама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на к |
| а му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{ |
| би га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш |
| и? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} |
| та ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад |
| неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плат |
| оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Срби |
| ј тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши |
| ски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се |
| етани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне |
| ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се с |
| нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title> |
| ако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народ |
| ега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама премин |
| unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стра |
| </p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једн |
| једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се с |
| Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој |
| сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} |
| мо чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> |
| западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Фра |
| предњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Ка |
| је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="2 |
| латки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у |
| еш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан леб |
| Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Ка |
| .{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијем |
| /p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће |
| >— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, |
| <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи ова |
| д та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо о |
| они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} О |
| м и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му |
| у разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n=" |
| мо да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А |
| ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над ко |
| о једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вид |
| били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу шт |
| од своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ |
| волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за пр |
| за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувај |
| а што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ак |
| рише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се де |
| лена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше по |
| , да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са |
| ису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа. |
| и по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је |
| .. хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није ос |
| о ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има ра |
| успеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа ра |
| од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем ш |
| о, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам ј |
| Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни п |
| на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово н |
| Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку |
| ечи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с км |
| нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну |
| алосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не казују оно што |
| плели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и т |
| на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено |
| а да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, да неће.{S} |
| да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} А |
| дне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују |
| у баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње р |
| ислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете. |
| ађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас |
| ..</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пруж |
| баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А б |
| } Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога дру |
| ћој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, |
| волвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само пи |
| ибералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим |
| Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на |
| ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, к |
| капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p |
| чера и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Он |
| S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редо |
| министрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстил |
| вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шт |
| ако би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерал |
| .{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38" /> нападали на напредњаке — д |
| раљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, |
| , бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" / |
| аке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање мо |
| во им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није |
| га ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оруж |
| <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p |
| потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је |
| е Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледа |
| ник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдални |
| ад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начи |
| ране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију |
| ра.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> < |
| в...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде тела |
| , горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред |
| едва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S |
| авим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви |
| p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се |
| стави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овак |
| вде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се прем |
| p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се б |
| рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли |
| били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци прод |
| >— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и м |
| веде наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучко |
| аратељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> |
| се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрав |
| звати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљу |
| панке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је |
| ла био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се |
| е оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како |
| радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати наро |
| идиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <miles |
| горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је не |
| лепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто |
| .{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Ал |
| јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се |
| њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мисл |
| ких <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И |
| су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места гра |
| а, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави т |
| о ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Е |
| главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се |
| :</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“< |
| Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да |
| сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И тама |
| гљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, прос |
| зати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p |
| и....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом |
| е рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни јед |
| ву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и страд |
| Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да |
| <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрдне |
| ше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> |
| .</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах пос |
| одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. |
| вати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се |
| пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је |
| ?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине |
| p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено им Београда.... <pb |
| д те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да |
| е од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом |
| м шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се |
| ће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и па |
| ј.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, бе |
| опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан п |
| оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје друштво из |
| ма своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао |
| еду батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај |
| је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта с |
| опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не |
| ај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза н |
| едан од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или кој |
| физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим |
| аде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо доб |
| возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; |
| брку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратит |
| амо у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и о |
| човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупн |
| и ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... |
| , ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не је |
| е учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим др |
| ..{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.< |
| путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжеш |
| инистри.</p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш ист |
| те!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема |
| се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, примет |
| а ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан |
| S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски.. |
| ар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас к |
| одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} |
| Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили о |
| ати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад н |
| начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере м |
| .{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цири |
| аје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама |
| анас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они |
| буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта т |
| ати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до |
| су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ |
| Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоће |
| ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду |
| ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познав |
| ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су |
| брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје |
| рачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале |
| и.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а др |
| га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железниц |
| дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — да нису морали.{S} Наше је баш н |
| и из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем нап |
| боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некак |
| о им Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога |
| о су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај |
| опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хр |
| е над овом лепом главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено ле |
| ојим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној полит |
| поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали |
| би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбу |
| S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћил |
| оћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лука |
| о, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, |
| е седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом о |
| лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— А |
| ла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првог |
| ког полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Ау |
| о? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, |
| енски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то |
| ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} |
| } Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме.. |
| ви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрко |
| ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један |
| пет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и |
| </p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „К |
| ија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p |
| Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим с |
| ав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере много |
| рените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у |
| у, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују |
| господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на |
| из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јо |
| чи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. |
| ивено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, п |
| но и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори |
| ујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утиц |
| итњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — |
| је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, |
| уом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викн |
| јпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у |
| орију „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка глава, већ некаква грдна књи |
| се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили |
| нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је |
| воласто један лакрдијаш.</p> <p>— Море, оно је некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на |
| вај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, |
| вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога |
| .{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му гор |
| цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и си |
| ене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено цар |
| златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плав |
| ројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом прот |
| под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те |
| стима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини с |
| ржавника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на |
| но што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. |
| Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опоми |
| беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> оно зелено жуто бледило на његову лицу избила нека врст |
| ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за |
| ам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја са |
| та...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да |
| ина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли оног |
| </p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као о |
| а пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, ша |
| рви краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — у |
| оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина! |
| архипастира митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски |
| } Оно је васкрсла круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај |
| онај имао и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба по |
| дне јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још дина |
| о ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што |
| о.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — |
| рине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није мога |
| м створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем пар |
| у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} |
| S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените дес |
| S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените дес |
| што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта |
| {S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој маг |
| а свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми |
| описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење |
| дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годи |
| ио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ |
| век....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, н |
| уда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај |
| кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми ба |
| на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека |
| чино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Гре |
| друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је пот |
| се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме |
| , познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху у |
| света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је |
| се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Мла |
| дајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, |
| ите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у |
| то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а |
| нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема ниг |
| ко оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, глед |
| рач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све ра |
| екако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацат |
| разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолов |
| камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на |
| што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} |
| с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размр |
| ором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша сток |
| а, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз једа |
| ерекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером |
| онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како |
| под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја п |
| израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробнос |
| ли су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензио |
| бу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог уб |
| басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова |
| си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је т |
| ..{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова текови |
| о, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{ |
| о да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S} И он сад траж |
| >И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба посл |
| овори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведо |
| Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Тур |
| очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против |
| с је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напред |
| мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што не |
| види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг |
| је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логи |
| ..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, п |
| на на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба |
| огао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима |
| чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ |
| евлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Са |
| је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кри |
| није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе зво |
| ас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и кад му без душе дотрча |
| ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, о |
| чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима пр |
| ју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине |
| дили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад |
| ице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, кр |
| га је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одб |
| трвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} |
| ектрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој ва |
| ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> |
| {S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док с |
| ити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изас |
| Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигош |
| 240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истре |
| /p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била |
| амо од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бит |
| кој слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре |
| а ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после К |
| о.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи |
| {S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p> |
| ку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше п |
| с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави |
| беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у ц |
| могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су |
| треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све |
| стина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири |
| .</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— |
| га џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на к |
| е много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски кел |
| у; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчић |
| о згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуг |
| да се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, |
| ело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам |
| мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то зна |
| , чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Н |
| ="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!. |
| ар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... |
| <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од |
| , да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но о |
| Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било з |
| он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p |
| </title>".{S} Ово име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} П |
| <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, |
| у руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим посло |
| вај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S |
| дном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се |
| се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по |
| сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те |
| а — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Не |
| а опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, как |
| у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, з |
| њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте так |
| .{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сиро |
| е разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, по |
| ињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској град |
| гледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, |
| од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кмето |
| ругог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћ |
| S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Мног |
| се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам |
| it="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима |
| о засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али |
| ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зин |
| ку чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио как |
| оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и как |
| кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом з |
| би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Мо |
| славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, |
| „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p |
| инистар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације |
| д напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројс |
| пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га |
| ша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} |
| та с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као нек |
| "344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но дан |
| дала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, |
| дем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је с |
| прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S |
| n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља сам |
| ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да |
| ји нешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не в |
| да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, и |
| одовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благо |
| на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} С |
| ад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли он |
| иховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужив |
| ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њихово?...{S} Имаш ли нашу карту?!. |
| овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и окол |
| и ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> ст |
| обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n= |
| па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац |
| арица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" |
| али за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S |
| е.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта т |
| продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из |
| а час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Од |
| м кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му ле |
| е, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она пит |
| кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. |
| кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, |
| ушу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно |
| ..{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</ti |
| едан вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој |
| ти један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То мо |
| е још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац б |
| ка црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годе |
| да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Фе |
| ама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој дру |
| шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, он |
| на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива. |
| груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S |
| " /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је |
| ма диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији б |
| није.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се св |
| ога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — |
| међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна |
| рата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и |
| мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треб |
| } Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{ |
| ада твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога м |
| Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скуп |
| могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичин |
| Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и |
| нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај па |
| исли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калд |
| и газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао |
| ..</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је прв |
| p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа... |
| ћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, кој |
| по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, |
| шчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина ва |
| треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Ра |
| оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје |
| д 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чи |
| ло.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са км |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле |
| <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је |
| м на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цве |
| бија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} З |
| Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у |
| написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде |
| имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на к |
| мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним |
| и ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве |
| лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} |
| на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гла |
| слала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуг |
| шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Ст |
| !....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — о |
| и свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много |
| времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је најприлагодн |
| и се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> којекак |
| о неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечер |
| дикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он |
| с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је ис |
| авице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњен |
| а.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n=" |
| ошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом св |
| и била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадош |
| ати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног |
| атмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо |
| ва три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад |
| </p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, ш |
| и проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Мла |
| од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те нес |
| појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен |
| ="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафа |
| лата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја м |
| да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смех |
| а је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он |
| окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избац |
| те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало |
| ер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај |
| цивати и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њихово |
| лонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још |
| ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за ш |
| ја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и |
| о оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи т |
| , Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вук |
| не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што |
| мо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро |
| 7" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов ста |
| нда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у ко |
| ацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукавоме Јолу кочијашу, а већ да и не говорим за |
| јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p |
| гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја п |
| } Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, п |
| га извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте |
| олико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повика |
| Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гле |
| омиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у буд |
| ету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и мо |
| } Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица. |
| не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шап |
| да на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим ми |
| , на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, |
| есудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао |
| д тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му |
| врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S |
| лим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала |
| е мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а на |
| арац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаил |
| Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом б |
| с г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{ |
| самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у |
| но играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше пр |
| које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му о |
| на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски м |
| рне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који |
| ер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и |
| пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S |
| а ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри. |
| или су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, |
| ?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и |
| у, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи |
| p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог |
| ху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје |
| ре у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што |
| и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама |
| о, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ух |
| p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну с |
| уне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш оно |
| се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та неср |
| по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао ко |
| шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се |
| ако дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко и |
| карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога ве |
| е.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спус |
| У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о з |
| <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да к |
| глуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, |
| стар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} А |
| оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је иш |
| ...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није |
| } Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао т |
| е.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је јо |
| доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник |
| </p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — с |
| гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— |
| прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је по |
| а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па о |
| ром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним бла |
| n" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу |
| ају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видит |
| шо!...{S} Куку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} |
| анику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, |
| душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овог |
| свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније |
| } Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Сваче |
| да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те ме |
| 83.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај и |
| евино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и с |
| ли, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да ди |
| бично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све |
| онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа |
| овором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнич |
| ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p |
| испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S |
| сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среј |
| ку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад он |
| роду прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} О |
| ијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Са |
| , као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у н |
| </title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео |
| ах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опа |
| одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у |
| ри ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од сви |
| зао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но шт |
| „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз |
| Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси |
| живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био |
| била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак |
| каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која |
| близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега |
| нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p>Још једну |
| о не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /> |
| е може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат |
| већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује реч |
| имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — разли |
| с пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пр |
| рвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке вид |
| види!... <pb n="373" /></p> <p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у обр |
| " /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, |
| ица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Нек |
| е!...{S} Вековне нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о он |
| лили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n="82" /> година св |
| си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили. |
| оњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменим |
| политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао ви |
| /p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се |
| рџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија ве |
| ном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Са |
| епирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо |
| м је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо |
| p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb |
| ање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама мал |
| {S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовљ |
| шао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за т |
| ије дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводо |
| па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило |
| м златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели д |
| стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања |
| p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква |
| Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало |
| ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" |
| днога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам пред |
| м овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам |
| адре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цр |
| почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и нат |
| едајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном |
| јио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана |
| поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо ра |
| боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Се |
| ао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори уч |
| је помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана нис |
| оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани |
| руга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава |
| обрије, кад не окрвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта но |
| видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен измеђ |
| га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није у |
| упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то |
| обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас добро |
| на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S |
| два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — пр |
| та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} |
| им личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном |
| засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Ма |
| е знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседи |
| амо писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — ка |
| } То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} |
| р кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе: |
| , бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — ос |
| морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био г |
| itle>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„ |
| } Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће |
| енаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би чове |
| ако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље... |
| освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи |
| мљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати кра |
| и се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешт |
| аре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж |
| је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на |
| о.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, шт |
| ди дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они нећ |
| е може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не |
| ак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напред |
| итам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече о |
| умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Ал |
| је, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на ра |
| латом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју |
| дну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диж |
| {S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с |
| — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „< |
| шапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <mil |
| "49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож ов |
| у ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 |
| диста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да см |
| река и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежур |
| и и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда |
| редњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општин |
| и каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало |
| } Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n |
| иво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на тел |
| не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест |
| посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису в |
| Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, к |
| > <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине ка |
| о, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима. |
| шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак једа |
| ропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу б |
| „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, д |
| а онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" |
| ти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђак |
| ујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има |
| т очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра |
| чали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце |
| курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом |
| да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој ш |
| а постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који н |
| и гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа но |
| ли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Хер |
| ћ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а он |
| ко некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође м |
| оница мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан ч |
| ш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он пог |
| че у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста ш |
| вртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г |
| сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која |
| иза није могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удуби |
| се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и по |
| ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Пос |
| ђо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на ј |
| p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо м |
| ио старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђил |
| своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се мога |
| > <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на |
| у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — |
| во на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец д |
| небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, |
| беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше |
| ш тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{ |
| аде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Су |
| и издушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добо |
| апочеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени |
| Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке |
| subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим о |
| усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда |
| погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи |
| p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи |
| раде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сум |
| ци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „н |
| једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је |
| мо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо бил |
| је нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он |
| .{S} За њим оде и Зрика.</p> <p>Добошар опет звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и дру |
| ак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, н |
| за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки бас.</p> <p>„И они морају бити кажњени |
| о усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разум |
| ме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче |
| S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одм |
| оапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, |
| ати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, с |
| .{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободн |
| о президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара |
| оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — |
| tion" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осе |
| имо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, |
| ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече н |
| ху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од |
| ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће о |
| њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми |
| а г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетан |
| се и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отвориш |
| м је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вел |
| није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети |
| Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмех |
| тницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачка |
| >— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но ш |
| о, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не ти |
| а, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су |
| врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> |
| Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о |
| } Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуш |
| <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p |
| умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се с |
| 9" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је |
| ста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!. |
| t="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} |
| удновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињи |
| охитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело с |
| .{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У ј |
| упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Зла |
| имамо једнаке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си |
| главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико |
| /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} |
| оље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порук |
| све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, |
| много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој по |
| ли о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу |
| м, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њ |
| овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново |
| д лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не плат |
| ијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газда Рад |
| дну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви |
| } Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је в |
| руглим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни |
| ала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у дал |
| ме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ ви |
| род“, који и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна д |
| ти; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену к |
| и у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле. |
| ашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — ка |
| рила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи |
| ће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако |
| места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се д |
| вести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног |
| весној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи |
| о. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо нареба |
| ољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, како |
| П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p> |
| као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборов |
| времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула |
| кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... жив |
| додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> < |
| ми добро вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је |
| ражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали п |
| м снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи |
| аже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> |
| амо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашуј |
| џије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари |
| и на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметуј |
| Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Сам |
| су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове |
| ам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборн |
| ом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда |
| еника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори |
| неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдар |
| ест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај |
| И они морају бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њ |
| творило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га мог |
| је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први ма |
| ите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте кошту |
| о пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно не |
| т лиферовао је нашој држави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица м |
| па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и опш |
| це те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — |
| шао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлиј |
| тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту ста |
| ах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав |
| н призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини м |
| О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши мениц |
| у.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са ср |
| је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — ка |
| то су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они |
| p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и с |
| /p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само |
| политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом |
| ао из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе |
| њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да доз |
| — Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верује |
| инску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не било, и то |
| ан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и С |
| дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољиц |
| е ни мислити....{S} Ајде и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он пог |
| вале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног м |
| рва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} |
| овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} К |
| >XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени с |
| лску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда |
| сване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква |
| једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обо |
| нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погл |
| зостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} |
| се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес.{S} Она м |
| јем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову |
| <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за ко |
| вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд |
| ше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучен |
| Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и |
| се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше ж |
| то је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, ког |
| ругом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу л |
| ује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква дв |
| Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор? |
| е у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Вид |
| Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Види |
| е канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су о |
| ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа |
| беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да |
| и једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, р |
| е десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећо |
| ржала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне цр |
| ице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем проз |
| ина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, |
| ницу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник |
| убави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји |
| и ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с |
| p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још |
| ="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше же |
| мна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело |
| и пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га |
| о у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана |
| ко глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја з |
| пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На проз |
| е као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n= |
| и пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да |
| еру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S |
| p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку душевну милину, милину, к |
| /p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После не |
| вну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нек |
| ем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Би |
| ..{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракар |
| атељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде |
| земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" / |
| > <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оста |
| ре хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродс |
| .{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p |
| сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњаци |
| С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам по |
| чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње оту |
| иче Ђеврек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остал |
| ам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачуна |
| и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на |
| } Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једно |
| шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се з |
| њима нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има пра |
| је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механ |
| ра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а би |
| уде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инв |
| p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори |
| ску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој ча |
| шем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништић |
| рца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем |
| , а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехо |
| ија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Рус |
| ти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победил |
| од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Ф |
| с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису |
| ле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} |
| ју и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. м |
| оја у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских нар |
| и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати било 16 |
| у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко |
| шки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србино |
| личан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православ |
| S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како |
| чеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} |
| петан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим |
| видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <p |
| ица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јо |
| шо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се ч |
| одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекивао.{S} |
| ке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чоп |
| што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 го |
| тичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Пет |
| изом, да ослободи источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју |
| вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили о |
| ом — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и |
| а у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупн |
| сне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме |
| ли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај |
| њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана... |
| их усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— К |
| а он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и м |
| опао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога |
| г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија |
| усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве |
| у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма с |
| тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста |
| /p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви |
| јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку.{S} А мене |
| и разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p> |
| преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао |
| је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок до |
| а расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да |
| му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више кресало, нити му је брк |
| одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто л |
| у опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кн |
| {S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} |
| на ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} О |
| министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p> |
| ељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију ј |
| љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мр |
| олу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и |
| ош коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је |
| око уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— |
| .{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдн |
| лики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме сл |
| мам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај |
| ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} |
| приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остој |
| <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он се |
| ар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја ј |
| p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он |
| нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте |
| нули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја |
| з Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у та |
| {S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.< |
| данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обуз |
| ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има осе |
| је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и |
| обедимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{ |
| дало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти |
| о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не да |
| ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Вр |
| се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог |
| Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак оног |
| се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где |
| е могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудно од |
| на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би |
| дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позаб |
| лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли |
| } Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина |
| ко и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} |
| тивником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одгово |
| жу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} |
| слови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— |
| би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагла |
| атељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, |
| — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учи |
| оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и с |
| p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{ |
| II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташк |
| најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази с |
| ин.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле би |
| вена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, ш |
| ти, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мис |
| ори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? |
| е и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и з |
| или, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S |
| разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем |
| је је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замис |
| има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресуј |
| виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат |
| .{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лек |
| ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца |
| шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. д |
| амен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу.. |
| прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, к |
| за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина |
| говор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, он |
| ома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким |
| ат’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И |
| од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци |
| ије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спа |
| се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај |
| жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја |
| ла је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш т |
| Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме мо |
| ка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и вр |
| би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: |
| срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли |
| уо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију р |
| е на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вра |
| зда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море |
| ак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове све |
| већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колим |
| упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз |
| икалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бо |
| рнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет |
| д 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздера |
| онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вре |
| о на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” |
| еби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па т |
| ам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у |
| А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их с |
| и се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; о |
| осподине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли |
| зница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња |
| ила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, в |
| > их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сач |
| рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још г |
| Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђ |
| сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не зн |
| и смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак |
| глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је |
| проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима с |
| ст своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене кр |
| ћ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни |
| умунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата |
| ртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од так |
| оне политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; Црну Гору ос |
| ти и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних А |
| си дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S |
| па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној пар |
| ја, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Зла |
| се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ов |
| ам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, |
| у партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, к |
| .{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у |
| миљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од наших људи и општинску управу: |
| е још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наименовање краљевих п |
| а је министровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи |
| игурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну в |
| пасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више |
| n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Б |
| спети; а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" |
| Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је |
| ва сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и |
| чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.< |
| Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — н |
| онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадниц |
| м избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у |
| цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Т |
| а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију н |
| водолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавни |
| чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалац |
| — Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан |
| <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква неда |
| гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забра |
| оди за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да своје руке к |
| itle>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" |
| а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згод |
| обу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чино |
| и опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивт |
| ан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У ма |
| о и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око пос |
| ао и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо мо |
| род много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоме |
| начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образов |
| — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и |
| је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — |
| ђа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоу |
| а је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја с |
| уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него б |
| /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напр |
| пити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p |
| као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била ј |
| о лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро |
| /title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам поглед |
| с оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га о |
| не, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за ка |
| Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— |
| на за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино к |
| ао да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог пр |
| уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, б |
| лио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешав |
| ажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Мла |
| била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размешта |
| 2" /></p> <p>— Бог ме, ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приме |
| ју; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и |
| Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се |
| азна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — ш |
| ар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p> |
| боде и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њ |
| ма Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то ни |
| а Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама. |
| .{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— |
| а свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда |
| на. <pb n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p |
| во цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — у |
| су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет |
| се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{ |
| анство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће мест |
| један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и су |
| радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће |
| зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко раз |
| абадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам л |
| ало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводол |
| pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не |
| е облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува све |
| сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро |
| овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не |
| пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој см |
| уштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> |
| знаш ли, јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда? |
| они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за |
| лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај д |
| ања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожи |
| b n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао |
| има.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад |
| пан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. |
| а и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Н |
| добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год науди |
| подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на св |
| ожењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко... |
| стао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија |
| и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску в |
| — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа к |
| учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Ал |
| .{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, |
| ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми |
| е.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} О |
| вом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, |
| и наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајк |
| х врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратим |
| ео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <p |
| лавом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једн |
| S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто ј |
| > <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Чов |
| ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвеште |
| вину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред своји |
| нко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема с |
| у.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бдени |
| ре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин т |
| долу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за пев |
| о их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је |
| дине 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази |
| и и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад |
| добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} |
| .</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— З |
| еху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полази |
| а богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, ш |
| ок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне кл |
| розном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесв |
| — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — слу |
| еван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упит |
| — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили |
| не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему з |
| <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је п |
| /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном и |
| бу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и к |
| парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у ма |
| ion" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како от |
| а није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, |
| а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли |
| н да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо |
| синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје |
| нчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, |
| ј народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крс |
| {S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — пи |
| је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и д |
| Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве |
| ги разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне |
| љену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село |
| unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене се |
| ен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелан |
| инистру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али |
| ну, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, |
| ави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам |
| } Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо. |
| уд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радој |
| отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржав |
| на, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен н |
| , ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У с |
| оставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} |
| це, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, вла |
| моћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се |
| мо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радик |
| , он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и о |
| им путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне е |
| прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" / |
| Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штап |
| ван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288 |
| ..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао |
| да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што |
| решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учите |
| , — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’в |
| pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас |
| и Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осуђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили |
| — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="subS |
| одних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обеше |
| > а колико је њих опет на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га |
| х других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суд |
| дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има не |
| је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем гов |
| у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ |
| рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кмет ми б |
| је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да |
| наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и |
| е веди вас во искушеније, но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опа |
| д неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жар |
| азда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, бола |
| кад му је и Вуле механџија бранилац! — отањи неко као женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше р |
| ма правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књиг |
| ебе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дво |
| или не.</p> <p>„....................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година. |
| Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> < |
| о главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би те |
| јатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју |
| верних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим в |
| ора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за пе |
| а почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му |
| .{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне слу |
| subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комо |
| је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> не |
| хну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у |
| ео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и |
| ане.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли у |
| Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!.. |
| и.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> < |
| је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђи |
| ну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преос |
| ветковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред |
| а, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Н |
| Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи |
| лас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, та |
| би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сир |
| е Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда о |
| одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводоља |
| Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао з |
| S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} О |
| да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} П |
| и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало |
| е већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарад |
| идружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И |
| — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапез |
| грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату |
| есрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ј |
| ање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да пра |
| је....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> < |
| о у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цен |
| ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака |
| овачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их ч |
| прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је но |
| е.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки. |
| о и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен нек |
| <p>Беху изашли до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти п |
| мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио |
| </p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десн |
| ва по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Вел |
| p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p |
| знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по то |
| ородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај |
| сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак о |
| се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом |
| цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику |
| , окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мук |
| унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему ми |
| ча Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, |
| тела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га сар |
| <p>— Бога ми, г. министре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт ни |
| таће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у |
| о им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у ч |
| — Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, нас |
| о, онда је Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљ |
| о је ништа; а већ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле д |
| .</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква |
| "287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице јед |
| службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечар |
| своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета |
| bSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година ка |
| тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на располо |
| и била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји с |
| Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а |
| таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, д |
| елиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је |
| велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опа |
| ао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и |
| од венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за оп |
| з онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвен |
| лија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што |
| а, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са бело |
| це, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж |
| аље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а |
| ао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у ст |
| е други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни |
| до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се нај |
| ад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не може да заштити од кле |
| греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српско |
| пска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђин |
| нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, |
| ..{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно до |
| ашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих |
| е.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се. |
| тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме |
| да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро....</p> <p>— Ја н |
| нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви та |
| лаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим |
| е играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p> |
| сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уст |
| кр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ |
| а се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небе |
| леда у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову |
| tion" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с |
| школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говор |
| носиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну |
| д пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је ис |
| а.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</ |
| Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм о |
| знам, господине, одговори момак.</p> <p>Отворим је.{S} Била је из Б....{S} Осетих како ме оздо, |
| ио први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и |
| <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} |
| ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђиват |
| p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено |
| ријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкињ |
| p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 г |
| рише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветл |
| и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на с |
| ...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} |
| ча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале |
| "100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} Н |
| ање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} |
| > <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Злат |
| к и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бок |
| о.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукл |
| е светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по о |
| гом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе |
| ... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога |
| . <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима |
| у да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила |
| ла но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим гос |
| оле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова |
| бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. |
| а попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а т |
| познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био |
| ију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе. |
| а што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — |
| је више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозел |
| да.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакв |
| >— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — н |
| пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет |
| као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим ме |
| {S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а |
| ушмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> < |
| који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш ос |
| ј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката |
| итаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до да |
| отињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је живот |
| е, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта |
| шили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима ви |
| p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> |
| , господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{ |
| у — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим нек |
| остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да пова |
| етови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила |
| ладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доб |
| у крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики ор |
| ше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао |
| њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце |
| некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер |
| <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је сна |
| у коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угар |
| ишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђо |
| ину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној |
| Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше |
| вога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Сед |
| олковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер |
| да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p |
| м их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му |
| тоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" |
| одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, м |
| о, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па |
| {S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говор |
| Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а по |
| } Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозв |
| ик овакви — напредњаци би давно и давно отишли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та |
| ратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао. |
| здарица Јела, још док је девојком била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему |
| е.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна |
| /p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> <p>— Откопчавај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!... |
| рипадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? |
| немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, госп |
| јаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобр |
| сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш он |
| ава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Д |
| ла загонетка. „Да <pb n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помис |
| два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцелар |
| рошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експ |
| онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, зла |
| во слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог обр |
| о црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, |
| рти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дозн |
| ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују км |
| одрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расо |
| Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало в |
| овршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? |
| , зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко |
| аш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разуме |
| и не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Да |
| је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и н |
| митрополита Михаила....{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Он |
| у омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га |
| Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{ |
| огледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>Пос |
| бора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народ |
| онога другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва |
| а живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и |
| о времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче п |
| ој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако може н |
| ку махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Н |
| ће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Бр |
| unit="subSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац осло |
| ="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбо |
| дној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он мо |
| дине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} |
| Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као см |
| у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу |
| S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомуч |
| , што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо |
| unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражи |
| терати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не треб |
| ира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом |
| , а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, |
| кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред о |
| е ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни се |
| положен.{S} Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљива |
| ан пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе на |
| буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало о |
| раћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. < |
| имета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји |
| мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем |
| олу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> < |
| е девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба |
| сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну |
| атити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као ел |
| оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{ |
| али убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S |
| неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изгово |
| тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњаци |
| ... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова по |
| да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, ов |
| и себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц |
| од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш |
| p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас |
| } Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је |
| подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних |
| ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p |
| корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г |
| ике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држа |
| једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу |
| ће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе ч |
| ="189" /> државу до Егејскога мора и до Охридскога језера....{S} Али не Бугарске и њене политич |
| анствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки в |
| рника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест |
| почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита о |
| ушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога |
| <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} О |
| а друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{ |
| а Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> |
| Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче |
| мах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198" /> ни доћи, већ веле, |
| ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми |
| век!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас |
| лежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесеч |
| нај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки ча |
| људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{ |
| плакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рође |
| би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и ниј |
| а и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ |
| кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо |
| ћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веров |
| ице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSectio |
| а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Онога |
| ика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак |
| ..</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба |
| one unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мен |
| и и до г. Капетан Неше.{S} Она оде и до оца намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњак |
| детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у каван |
| тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се |
| се на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а |
| обуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за кап |
| ича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим |
| Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n= |
| ечи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партени |
| е могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} Пос |
| нко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слу |
| г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} |
| {S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже п |
| ка врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више |
| тино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и т |
| црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство |
| народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе |
| осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На ког |
| p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо |
| едном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници |
| ез милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељим |
| бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се о |
| значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније |
| ловенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним муже |
| са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су на |
| арода.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне |
| постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и |
| а у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и |
| о.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет мило било.{S} |
| одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад м |
| и.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на |
| одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Р |
| сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на изд |
| вела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, верес |
| а дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђ |
| уће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, |
| поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} |
| е изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада |
| ркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питам |
| > <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— |
| онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све |
| ко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Как |
| оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто уп |
| села будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си и |
| арац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душ |
| Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он |
| укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је |
| рио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> |
| чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{ |
| то укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто |
| p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се |
| и тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Сл |
| <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли |
| </p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им б |
| прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ва |
| лажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно зајед |
| орима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?.. |
| је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми |
| ипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас у |
| онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он у |
| оложењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и н |
| .{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се |
| је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам т |
| ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>С |
| ке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће з |
| о је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В |
| Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта го |
| и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи |
| ection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} П |
| м вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <p |
| ати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{ |
| о удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз |
| Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да |
| ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив |
| ићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p |
| лопатио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу См |
| би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу ка |
| "384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поч |
| дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њ |
| д ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Пи |
| <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам м |
| не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли с |
| е, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} О |
| едном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— С |
| а простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бе |
| шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари |
| да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манаст |
| лију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} |
| ашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти |
| и чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} |
| .{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак |
| ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам |
| , па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златн |
| а и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам моза |
| о угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. |
| ио више ни онако красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што ј |
| > <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, ал |
| трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</ |
| да.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево пла |
| нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе |
| а.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко примети |
| рио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебно |
| се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи |
| Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор н |
| д би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад п |
| Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{ |
| а зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор! |
| твори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, |
| е више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — |
| о да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад |
| за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста ср |
| говетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе |
| .{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, |
| газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде |
| ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очи |
| оз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојш |
| од плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази |
| да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овд |
| оворио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дет |
| не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о с |
| — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком ч |
| потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то б |
| <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамиц |
| ћ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васино |
| <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике |
| се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, ко |
| ло.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустар |
| их поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу |
| д Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, |
| дној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућу |
| та напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, |
| ам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави |
| м врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте |
| /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њ |
| а.{S} Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја |
| ају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како ми |
| адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S |
| идај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало ј |
| ти.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала |
| , да један другом <pb n="342" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кука |
| м јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <mileston |
| плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних послани |
| познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, с |
| је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} |
| лном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве к |
| никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да |
| о бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан |
| овић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију |
| "35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме |
| Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, |
| чело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђ |
| ви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су |
| по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с ма |
| ај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је на |
| јаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута г |
| <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био |
| — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Из |
| ејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио са |
| ад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један |
| ћи Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводол |
| за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још |
| рста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти т |
| да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р |
| ао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла сам |
| дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име пониж |
| milestone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски |
| е ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула сво |
| е некакав жесток витлов...{S} Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модр |
| су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" |
| корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?... |
| књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумњ |
| не?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пр |
| S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше |
| самљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} К |
| ао на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, |
| <p>Док је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одгов |
| и.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре |
| вој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се т |
| ио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у |
| Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <mile |
| .{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве |
| чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја в |
| > <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу за |
| идим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не х |
| о је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог |
| г говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору ра |
| се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита какво |
| а, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — т |
| еда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и пов |
| нег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен п |
| ђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Шт |
| , право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А н |
| глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам с |
| ките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, зас |
| нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} |
| а га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну ле |
| а, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао б |
| не, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се п |
| Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренут |
| прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, про |
| , одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна егип |
| овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? — |
| Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; |
| раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно |
| оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још в |
| м главом, која као да га оним још живим очима мољаше да јој више не грди њено лепо девојачко ли |
| стало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капе |
| црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} Кад оно напредњаци дођоше на владу и ка |
| на у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан. |
| нске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој |
| слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ и |
| у баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!. |
| и, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља |
| арим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — |
| екаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети |
| је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из |
| вори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га посла |
| ише....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих |
| у левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа |
| а му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другој |
| у га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га |
| да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече < |
| ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржи |
| ....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог ар |
| други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдил |
| тре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све |
| урдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад |
| о суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећа |
| свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао |
| а Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај |
| и је без мана — може бити друг Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана ски |
| варао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не ст |
| ирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код |
| му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше |
| оз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од на |
| ојим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с вр |
| у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика им |
| отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта с |
| ав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што под |
| шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по |
| са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газ |
| таде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, |
| се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олт |
| а њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} |
| ост Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. |
| ласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не зн |
| ислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ће |
| <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи о |
| атнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Ј |
| циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капет |
| t="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она т |
| је био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледал |
| на ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он ј |
| гред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима |
| тва.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{ |
| : „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочи |
| тура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<titl |
| , „<title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су |
| title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и |
| и креденаца, ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те б |
| ла“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако др |
| е верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их |
| ке руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим |
| олна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из вар |
| љ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и |
| n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцелар |
| апитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио |
| само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застид |
| аписа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и о |
| апредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало ра |
| ду?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да г |
| , па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто |
| мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, |
| ст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> < |
| оскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула. |
| колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!.. |
| ћи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки т |
| обичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто з |
| еко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је |
| <hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газ |
| шио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} К |
| гледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и |
| снице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко |
| дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се ра |
| каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, |
| ад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и о |
| елико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако... |
| Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију блага |
| >„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је о |
| ипати некаквим меџедијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, |
| ест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, к |
| те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани |
| } Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече к |
| јстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они |
| осле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или |
| сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријав |
| ватре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb |
| естио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је |
| ре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам |
| ичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног мини |
| који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, |
| љаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није кр |
| је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало |
| рве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она |
| пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> <milestone unit="subSection |
| ђу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да с |
| а....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је |
| . није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> |
| се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скре |
| маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све |
| </p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала |
| олић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчади |
| Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који |
| беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава |
| и његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе |
| у г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, госп |
| а онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из о |
| ом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напре |
| оће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и је |
| ше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, про |
| {S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} В |
| они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају то |
| е, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — |
| им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете д |
| уне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један |
| се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у р |
| де? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од |
| од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико ж |
| ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног клас |
| оримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> |
| али:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ј |
| е у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако в |
| овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода |
| пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста |
| Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као да је |
| у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе |
| — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, |
| српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ у |
| м превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а десним брком мрдну |
| <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај м |
| се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на мир |
| од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса |
| ма кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас |
| ја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем |
| /p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:< |
| тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, бр |
| 45" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, к |
| то; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је |
| маћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуш |
| Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засења |
| е ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је т |
| Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно с |
| ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише |
| .{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди |
| /p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пу |
| ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се |
| е стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, |
| /p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити неће |
| ци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, |
| одолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} |
| ости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш у |
| ину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди о |
| уком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком |
| не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле |
| <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део |
| Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} |
| У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље |
| S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећ |
| ити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа о |
| n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се |
| ролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од |
| реже коње, већ да их онако мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох |
| неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то |
| рекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капе |
| ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с |
| ти, обрукати, на мртво име испребијати, па опет — ником ништа,— онда, ја не знам, какво нас доб |
| , ако овако и даље остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...< |
| , јадан, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Зн |
| твени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узим |
| келера” — могли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а о |
| питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању |
| ло, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Д |
| имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а паме |
| S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; |
| ?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} Ама зна |
| волвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} |
| глед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу виде |
| у.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шеј |
| стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — |
| Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, али то га није помело, |
| е капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</ |
| је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p> |
| му је, најпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његов |
| н Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о. |
| ије рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неш |
| ло дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа н |
| дох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита |
| етан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и дан |
| јео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два |
| о краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свра |
| ше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто с |
| е? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда |
| ицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{ |
| излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим как |
| } Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} |
| > <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако |
| ептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику... |
| шао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну |
| {S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Јед |
| о, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не с |
| се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти |
| ма ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злат |
| овијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зе |
| у, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из р |
| га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Т |
| илошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке и |
| ада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша. |
| у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штра |
| ије знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви |
| , а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} О |
| а од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забр |
| лини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у св |
| аге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, |
| е положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му забор |
| р — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио |
| уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p |
| радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познаје |
| сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би |
| ено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, п |
| до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредња |
| овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаш |
| приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на |
| боје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, |
| >— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па раст |
| шиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му |
| ом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Га |
| беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} То |
| а ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми |
| ... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год |
| поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло до |
| а мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чи |
| ла оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удар |
| оба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи |
| милава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S |
| читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Дожив |
| лдрму; али опет, зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала д |
| ао свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — |
| да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.< |
| своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово |
| свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војск |
| То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, к |
| S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лау |
| .{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да т |
| апетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одг |
| у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње у |
| и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два г |
| олико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре |
| е мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине |
| а би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио |
| хну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> |
| н погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" |
| суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је |
| ком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} О |
| кресну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Ј |
| у.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам с |
| погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком мрдну.{S} У о |
| вни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима |
| е, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна ка |
| о, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; д |
| је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} |
| ласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народн |
| .... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Б |
| Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Ње |
| ку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим |
| а дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико |
| оја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — |
| !...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми п |
| ред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога с |
| вој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече |
| и причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара из |
| адног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном с |
| се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа |
| ом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених |
| обили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме |
| преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, г |
| и, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе бр |
| S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: |
| нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком |
| наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу |
| се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино |
| иривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову |
| сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер к |
| . министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. |
| кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај |
| е и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за ов |
| с чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, к |
| ајмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је ма |
| ма, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да |
| чини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чини |
| није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно |
| уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас |
| се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту ка |
| као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, |
| потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије |
| тају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им мог |
| } Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У палан |
| је та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{ |
| већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити |
| е Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе |
| , господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђ |
| ј коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам мог |
| дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попр |
| терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S |
| и зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враг |
| ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину гот |
| он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; |
| <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, |
| Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад за |
| ичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тај |
| дне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног ста |
| о око опет кресну, а десни брк мрдну, — па онда и он зачевиљи — колико га грло доноси:</p> <p>— |
| /p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</ |
| т и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти |
| /p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и |
| — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више |
| ла Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно |
| метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види |
| Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</ |
| те ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи |
| шици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати? |
| стре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог дру |
| S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; х |
| Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S |
| Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либер |
| ба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S} Кад нас је изневерио и капетан Нешо — онд |
| ц ни ја не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то нас |
| е могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред оч |
| о и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила |
| е свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао |
| то се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSectio |
| :id="SRP18871_C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна |
| ...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара |
| се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо док |
| други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ј |
| повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш |
| у му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> |
| о и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> < |
| га благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракара |
| што завиривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим |
| е даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још дан |
| је постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу |
| је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћем |
| Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</ |
| <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече |
| и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министр |
| аше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем мил |
| <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</p> <p>— Па Белобрк.</p> <p>— Онај Витлов?...{S} Кукавна Злата.< |
| то му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — мени |
| човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле |
| чило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни |
| , Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је кршан момак....{S |
| ледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Ос |
| еља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео |
| акон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренул |
| а држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је с |
| ју, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај нар |
| и за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и дав |
| ок ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>От |
| Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета. |
| та задовољства. <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба по |
| мо не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} |
| е — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово на |
| само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:< |
| и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову |
| ле пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколи |
| нио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> |
| своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} |
| би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад |
| као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Ка |
| крије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свог |
| ише....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш |
| </p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу |
| задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви п |
| овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, |
| <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извр |
| сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне п |
| наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што |
| S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један |
| ш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег п |
| у биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле ј |
| нутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику п |
| молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор |
| врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше иск |
| е опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво.... |
| и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Избављајте овај народ од напасти — ако Бога |
| нука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну тр |
| у не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да |
| т искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Бе |
| S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орли |
| дан полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капет |
| каквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по |
| што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек |
| тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две |
| се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, к |
| ту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији.. |
| у!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради она |
| с погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама |
| капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С |
| нице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли |
| рило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће и |
| у они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако |
| p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече |
| службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази.... |
| ном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завес |
| жи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од к |
| м читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S |
| S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опа |
| да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је по |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома |
| а се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> |
| Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но к |
| је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не з |
| г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. |
| којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политич |
| етан Васин онде негде одмах испод гроба Павла Бошњака, Златиног оца; а други не даду <pb n="198 |
| олан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} |
| неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Ф |
| ва два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, н |
| срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове |
| намесника — ђакона Млађе; она оде и до Павла Бошњака и до Јанка Зрике и до још неких <pb n="23 |
| у је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико г |
| авлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће једа |
| код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а дана |
| о се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" |
| —</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бо |
| д туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради |
| S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да в |
| оје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претр |
| дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б... |
| ди Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а |
| и трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и Златин |
| узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није |
| га, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети не |
| ци — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мо |
| се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка В |
| <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је |
| роче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат |
| ubSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула |
| , рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да |
| силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија |
| у се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „С |
| е ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} |
| браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отво |
| ила широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда |
| ошиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарам |
| /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божи |
| пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ћ |
| и.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — |
| о.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, |
| наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — ш |
| и још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем |
| је могао никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> |
| а свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет по |
| дно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су криви |
| вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина |
| а осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, |
| а? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ гово |
| ти.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа ј |
| ља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога про |
| слене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио |
| г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту |
| .{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој ч |
| Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а ј |
| тио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје мест |
| тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="24 |
| у.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за ч |
| ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у ко |
| ер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S |
| екао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те напад |
| а ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи |
| еч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за тобо |
| о главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ вел |
| аник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — |
| лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с |
| и школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би |
| — Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овог |
| четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај о |
| леда.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{ |
| па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно уда |
| , прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта р |
| за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су о |
| арца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег |
| ио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је |
| кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова неср |
| тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, к |
| довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђ |
| ало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не саз |
| м у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, иг |
| радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кај |
| крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше. |
| у кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ... |
| му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице |
| ће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиљ |
| томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај |
| лској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављал |
| , који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и сам |
| /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за |
| но, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда |
| {S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} |
| ле вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поре |
| објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да < |
| то му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Па |
| {S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан |
| и, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она гус |
| ога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p |
| } Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ј |
| } На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — |
| } Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} Изађем.{S} Кочијаш је још нешто завиривао око |
| ма предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онд |
| то знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити |
| у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи |
| лава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевл |
| х, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пу |
| анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепав |
| ео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад н |
| рећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гво |
| срећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p> |
| мо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви ни |
| на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево |
| ош нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни је |
| а митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Бо |
| сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога пре |
| гама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не ви |
| и слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога оз |
| ком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — |
| вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— |
| гао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај ма |
| капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага |
| у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> |
| > <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће м |
| забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће |
| се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи. |
| една чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово по |
| о некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} |
| дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, |
| каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте ч |
| С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављивах |
| пио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе |
| адник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо |
| на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је |
| , да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати |
| ла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад он |
| ена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њено |
| ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда |
| у, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне јо |
| еху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећ |
| бу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење... |
| алонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на |
| отрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{ |
| </p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам в |
| о сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пус |
| <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, |
| погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> |
| орица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, д |
| ?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта вел |
| пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није д |
| нас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана |
| више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За |
| да ли ко више? виче добошар.</p> <p>— И пара! не даде добошару ни издушити Зега кафеџија.</p> < |
| е, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, виче Ђеврек.</p> <p>— |
| , и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао |
| </p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо ј |
| дем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пик |
| еч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и |
| збојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под ја |
| нух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. |
| ица каро....</p> <p>— Ја немам ни десет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у м |
| n="332" /></p> <p>— Ево, госпођо, ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би |
| ој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, |
| учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе р |
| осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S |
| } Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштв |
| стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министр |
| ања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јоло |
| ло и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме |
| у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дук |
| ога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само |
| една сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами |
| мам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удови |
| у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми |
| <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први га |
| ликим трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> |
| ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги |
| једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и |
| г с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутал |
| оме диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле че |
| сподине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам |
| поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} |
| бојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хт |
| ом добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, мене опе |
| равља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи |
| тане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из не |
| на њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовла |
| p>„....................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се јед |
| — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја |
| с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свеште |
| налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије |
| већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да |
| е године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од нек |
| амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост божију....</p> <p>— Сад |
| 5" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} |
| 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога с |
| аочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се |
| н налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="subSection" / |
| етљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хриш |
| мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у |
| изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније г |
| ли и колима и коњима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио д |
| е млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су |
| ли на ђакону Млађи, за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</ |
| неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја |
| рохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову ка |
| ло необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и с |
| енија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— П |
| <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се |
| ад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу |
| у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — ве |
| ежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми св |
| полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окр |
| последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не п |
| та и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као ш |
| за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли |
| зели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Ово |
| његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас п |
| одине?....{S} Зар ви мислите да је наша партија „<hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише |
| ци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, |
| г али и мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, к |
| мили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут п |
| м либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на пр |
| арске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поре |
| {S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мач |
| сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу< |
| миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и зво |
| p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не |
| ста мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле |
| хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улет |
| } Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам в |
| еднако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је играо ко на дроту.</p> < |
| кидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} Мени још један грош. |
| Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p |
| бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове д |
| чива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло |
| агњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S |
| н се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ис |
| а оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом ша |
| а скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} |
| глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи вад |
| ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да пре |
| се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица |
| ане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— О |
| -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу п |
| бе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја |
| .{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на сам |
| на, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то |
| } Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S |
| и народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака |
| лског вина; једну кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milesto |
| , а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу при |
| ред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Ш |
| страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S |
| у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа к |
| српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски на |
| стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крил |
| ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама оно му је мало озбиљно, п |
| е славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а |
| о заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра в |
| им, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} |
| ци Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупам |
| парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов |
| демове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; |
| храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети оч |
| јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> |
| авио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> |
| дастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново |
| о је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду? |
| ека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад |
| а па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под |
| а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, п |
| пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутр |
| . и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је мо |
| крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набада |
| амењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појес |
| ише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„ |
| — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У |
| ачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и пе |
| лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши |
| едним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чи |
| о, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Зл |
| ља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Ви |
| цом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Сув |
| манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p> |
| оја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још |
| д лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до |
| псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чува |
| в!...“</p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде к |
| тири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богос |
| кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Брицо је баш лепо и певао.{S} |
| капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и бољ |
| ари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се цркв |
| у и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, |
| њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над |
| онаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав о |
| лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко- |
| уле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накостр |
| ина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, |
| ема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским врат |
| Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као см |
| рујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се |
| ош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тог |
| гао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и зл |
| сто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</title>,“ д |
| ј порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, |
| се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича С |
| е највише жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује. |
| браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је. |
| се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и уж |
| Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом гр |
| м, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је |
| елобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напредно, ну |
| дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учин |
| 278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно зг |
| S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадни |
| етроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону С |
| ћате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио |
| еде седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци |
| ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напр |
| е, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни |
| ело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> |
| а у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да |
| миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> < |
| њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с кра |
| имо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонија |
| о врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто извидим.{S} Н |
| у, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се ка |
| о књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања. |
| ерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљун |
| ну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— П |
| о јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој |
| питаше сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још |
| свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим јези |
| судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један ди |
| други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора....{S} Одлетела би му брада — као да |
| комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; неком двајес, а неком и дукат и два, — данас је по |
| алски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="36 |
| p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на |
| олова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, у |
| е мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле |
| ника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, |
| То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| им гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и в |
| “ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас |
| оља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав |
| ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, п |
| авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити в |
| азда Вула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам |
| 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — |
| га село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест |
| на уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срн |
| га пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да нас заварај |
| и у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не бе |
| мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што ј |
| а.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекнем, прав |
| д седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици. |
| а озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав |
| II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни славни победила |
| да доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се |
| с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је |
| води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога де |
| .{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу |
| {S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може |
| му се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила |
| о изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је |
| у према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио п |
| хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, гроз |
| е разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себ |
| ревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, из |
| дао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога пр |
| ге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и му |
| "42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова |
| пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапа |
| јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће |
| о књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина к |
| калдрму.{S} Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — |
| чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и |
| побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би св |
| а ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене ди |
| смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb |
| } Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кљ |
| аш, а најпосле није изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана на |
| ад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није била без |
| пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила нар |
| нађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је о |
| а, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да у |
| кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву з |
| днем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја |
| зумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p |
| оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли |
| ста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само блен |
| имају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па п |
| } То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник. |
| <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур. |
| усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је б |
| ва несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и |
| новника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} |
| што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. |
| м“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити у |
| } Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S |
| ао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас |
| .{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То ре |
| уће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и се |
| ка четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, |
| ију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био пре |
| — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белоб |
| ек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} |
| рице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им |
| да изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и к |
| ло у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до бел |
| Док је год овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, |
| бао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују, а земља издише под тешким ударц |
| гариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} К |
| , покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам он |
| ко којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим к |
| ection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али |
| ште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краље |
| у.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од рад |
| елим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула п |
| Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те м |
| човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Оп |
| награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тирани |
| S} Ваља нам вечерас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p> |
| а остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{ |
| неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме пр |
| обу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га |
| ли.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су од |
| ћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочија |
| — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писат |
| н га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њ |
| или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округ |
| роши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез пла |
| з своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} |
| и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку |
| цати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, |
| <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за ст |
| ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме д |
| ој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту Ми |
| се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</t |
| у тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста |
| се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за |
| > <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је в |
| <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао пра |
| амо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за д |
| stone unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Б |
| p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју ј |
| </p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p |
| Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Је |
| ио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам |
| евреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} |
| stone unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по на |
| о озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - <pb n |
| Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} |
| дио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чи |
| одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавд |
| а манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним |
| и ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски ста |
| дног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, к |
| та то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone un |
| је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} |
| и онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је б |
| а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј |
| ац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} |
| ате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ |
| ну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за |
| срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом |
| унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа за |
| полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на |
| ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све |
| .. <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је |
| а би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле |
| ад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, ког |
| севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— |
| Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, нем |
| е и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити з |
| ј сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министр |
| забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред све |
| додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, |
| зговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било |
| тника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би |
| оме не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће побед |
| точно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наш |
| Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле гл |
| истре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је |
| е грозна.{S} Она зна за Исток и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску про |
| а кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Ср |
| ао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме ре |
| <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он ниј |
| потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу мер |
| матрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица.. |
| погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо попра |
| мо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — мога |
| ње, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заусти |
| с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! |
| е нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој |
| за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше д |
| учи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је... |
| леда — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од п |
| <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по он |
| ном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Пи |
| емам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака ж |
| ...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа |
| . упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напредњачки министри.</p> <pb n |
| а брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски |
| разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} О |
| Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у бого |
| едам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана п |
| ичаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се криј |
| плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против н |
| еговој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових др |
| а у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} |
| ушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске |
| упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“. |
| :</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месн |
| не! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради |
| е да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учите |
| Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он |
| ије.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> |
| људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — гово |
| то Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</ |
| двучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што ви |
| коме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се б |
| рилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој о |
| } Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; г |
| м је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, бла |
| о лице, па онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне |
| се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у са |
| целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} Коса |
| зе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене треп |
| а моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти н |
| стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лиц |
| елим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати в |
| Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Не |
| илене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег бе |
| ваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном |
| ге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што о |
| ени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од |
| су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни к |
| но“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} |
| варао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, па Бог |
| а смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином С |
| ђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквиц |
| ричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је |
| а побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао |
| на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се уз |
| еше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек |
| етио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, к |
| еда у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам |
| мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам |
| {S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали |
| је било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ з |
| Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе н |
| уди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је |
| уштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте в |
| се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</t |
| Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. |
| и шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе |
| т!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете леђа и оде.{S} За њим оде и Зрика.</p> <p |
| , да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осме |
| у те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдај |
| је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што ст |
| иста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше |
| ик мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у оп |
| онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и з |
| а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома уче |
| .{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео |
| ци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— О |
| га не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш пр |
| господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</ |
| Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете |
| вољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили. |
| и! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш ч |
| опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title> |
| бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за чита |
| вима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај о |
| — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави |
| видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} |
| е, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећн |
| S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао оп |
| ере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом |
| .{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чува |
| е потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака мо |
| а седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у мало |
| агом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S |
| за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, |
| г с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне стр |
| користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко ово не |
| еће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори... |
| баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој |
| олити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме |
| казале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p |
| т мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари |
| а чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе дру |
| ="38" /> нападали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> < |
| >„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара |
| оје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупшт |
| млаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне к |
| <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта |
| ија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, |
| повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни о |
| то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Осман |
| зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи |
| к.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p> <p>— |
| остреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{ |
| и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво те |
| сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео |
| екуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово с |
| ти од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђе |
| Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је |
| > <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, |
| сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с к |
| } Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје |
| ољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој |
| кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и |
| да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не ос |
| гда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим |
| ена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег г |
| а народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару |
| је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи |
| и ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мач |
| а писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— |
| по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p |
| видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије |
| око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку вел |
| ала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победит |
| около.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, п |
| својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи |
| вици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслу |
| државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је т |
| афани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, |
| гли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне ко |
| на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Бри |
| ета црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихов |
| т г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} |
| {S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на со |
| је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, беле |
| народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обе |
| њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} |
| стиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне |
| зе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</ |
| непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народн |
| Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро за |
| ом владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу |
| во што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам ба |
| ан другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у |
| јкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени ле |
| дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бит |
| н сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, |
| 19" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Ост |
| трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толик |
| каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери |
| и знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овак |
| ку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не мо |
| ето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба п |
| просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњ |
| што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да рас |
| ас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбог |
| {S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, б |
| јој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вили |
| ки момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на |
| а се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по груд |
| Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо по |
| из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у и |
| салима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она про |
| плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетн |
| Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да |
| кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на |
| знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још онога вечера бити у се |
| јпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем |
| нека ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Бе |
| рамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе |
| седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се о |
| их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb |
| пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и н |
| — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо и |
| <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— |
| о кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је бр |
| дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb |
| ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили.... |
| ог доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не по |
| S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p |
| ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; о |
| карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да |
| S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ |
| тан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили |
| су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговара |
| јда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови |
| било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо |
| — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Сек |
| Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> |
| повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Бео |
| нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест |
| онај знаш, а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да |
| S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и по |
| калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпр |
| нашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће |
| цем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово на |
| руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" |
| о дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манас |
| дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бој |
| вионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јо |
| исари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне љ |
| д њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — д |
| и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p |
| </head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним пут |
| ђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свеш |
| 308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, |
| ста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног п |
| пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ |
| е онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив д |
| т нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" />< |
| рџба игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под |
| о вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда |
| ></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђе |
| јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљив |
| се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!... |
| сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— З |
| је им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вин |
| гајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрк |
| да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако ј |
| капетан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега |
| баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад |
| кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се п |
| исар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били |
| 94" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада |
| гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедн |
| реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Марксову и Бакуњинову...{S} Боже мој и они јо |
| Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S |
| раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако |
| норечив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беш |
| тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињ |
| смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је нач |
| ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату његову, оно, дубоким борама избраздато, |
| Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} |
| p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се п |
| Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама сра |
| ци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде ра |
| и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим напаја |
| Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му ви |
| /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа |
| дан с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се поч |
| <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме друг |
| /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што |
| оја ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„О |
| отов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} М |
| елнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> < |
| тње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ва |
| ра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n |
| едра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је |
| лобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парч |
| ку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што |
| } Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у |
| то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријат |
| н.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</ |
| рте; а, ако до какве згодице дође, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отиш |
| де и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „ша |
| Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умор |
| се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давно и давно свеће |
| иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у оч |
| иле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусави |
| пава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврј |
| свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу ви |
| .{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незг |
| p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас нећ |
| епркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну |
| S} Али <pb n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види кол |
| ом десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном ч |
| а.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али с |
| <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалс |
| д у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, при |
| погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату ка |
| Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У остало |
| о Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрково |
| а то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу деп |
| — А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице |
| n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S |
| тру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао |
| јтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, |
| сле мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <miles |
| обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити |
| да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он |
| рже на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога |
| еле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њен |
| припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас |
| а сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то |
| исио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало |
| <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— |
| , останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а |
| е ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија |
| иди <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И с |
| ан! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за |
| Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не б |
| зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци |
| Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет. |
| репавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збу |
| , којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађ |
| тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} |
| р.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.< |
| та и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Рак |
| /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако |
| а немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места |
| ма, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака |
| {S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерал |
| ни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку!</p> <p> |
| да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви |
| накост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви с |
| ете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!! |
| тане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S |
| што мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p |
| фа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку нисам више |
| стрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тиц |
| ви дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчеза |
| и нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и посл |
| аше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, госпо |
| ећ знамо, да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — |
| ада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто л |
| великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум |
| било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изас |
| о ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је < |
| чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити |
| а осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до с |
| њи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који |
| учна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршевима и врлетима, беж |
| које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> |
| "151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђуни |
| коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док н |
| овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружин |
| се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и |
| е поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није бил |
| а рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих |
| тоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на ко |
| је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре бе |
| е ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа |
| чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се |
| а дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима |
| у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} |
| лабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио су |
| и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуј |
| да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако |
| <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу |
| е и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{ |
| инистри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p |
| у кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бе |
| <p>— Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће м |
| ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Ј |
| </p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— Зар не знаш беначе један, да је |
| о желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p |
| јстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће |
| г лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим |
| e>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Б |
| игурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју к |
| } Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министрова |
| а....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до |
| ј кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађал |
| ног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Вас |
| чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да по |
| дна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена |
| рас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено |
| мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати о |
| о с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По |
| обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престони |
| полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене |
| S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} |
| ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као |
| и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p |
| већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по со |
| о просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је каза |
| Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S |
| им цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том |
| тојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећете, неће за |
| ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа о |
| урно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш т |
| тира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане.. |
| ране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани |
| ди, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Т |
| м ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дуг |
| о-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што |
| дских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На |
| може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде неш |
| рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече |
| то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним слов |
| еђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} |
| одоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампари |
| аху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким |
| га ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђ |
| каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не д |
| аљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Јед |
| душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто б |
| колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на новчан |
| ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се пр |
| а управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побрати |
| етео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и м |
| n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике кра |
| ...{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p> |
| ка:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n= |
| и, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти о |
| Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ова да буде: |
| боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, ш |
| ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на р |
| је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{ |
| , који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво по |
| знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жи |
| утра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И изврши |
| еликог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Александар I...{S |
| ли, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен измеђ |
| аника или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љосн |
| нам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђа |
| чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повра |
| ? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — ш |
| .{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> < |
| Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и даљу |
| уражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни |
| у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав јед |
| асположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка по |
| ће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје вели |
| у велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им ле |
| ти.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, св |
| {S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S |
| ћу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да и |
| стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мал |
| кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим |
| осак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и |
| пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и |
| <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жало |
| не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milest |
| ана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мор |
| b n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју |
| Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе свој |
| ђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав |
| Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећо |
| гњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао ј |
| победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либерале неће ни |
| } Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио |
| ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стад |
| дине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} |
| ....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите за |
| је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче глас |
| је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад пор |
| ола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по |
| овуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш к |
| оворио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> |
| ал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима! |
| емо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се н |
| у.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је казато, да је газда Вуле „< |
| head> <p>Ево нас на конаку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У |
| on" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, ни |
| ога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико б |
| што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и М |
| е, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на |
| коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова д |
| поруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не |
| {S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам. |
| тадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За |
| ишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи |
| n="25" /> <p>—- Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и м |
| ошу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му |
| ун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} А |
| S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S |
| ијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што |
| те све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у п |
| к устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у |
| то, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера |
| е моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је гов |
| неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним коли |
| ј сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} |
| о, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несре |
| <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је |
| нам—нема, одговори механџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би б |
| ко се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" |
| партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јо |
| p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павл |
| његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, па |
| посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти |
| и вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпо |
| } Готово волим. — Нека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу |
| оме весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они господују |
| Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, б |
| о да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p> |
| инистра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то |
| док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције |
| о неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш м |
| ам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хи |
| сле тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је му |
| оворио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци к |
| пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци пр |
| снову којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) прот |
| тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — |
| Него нека и напредњаци добију бар кога повереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? у |
| па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</ti |
| љу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука |
| <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", |
| појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да |
| сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још не |
| била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобр |
| у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" |
| ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} |
| ..</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone unit="subSe |
| пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњак |
| — Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси |
| бетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на врем |
| сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија.{S} Ја не могу....{S} И о |
| о се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа |
| у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацкама замуче.</p> |
| на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде н |
| — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо к |
| уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чу |
| итељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> < |
| </p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође |
| нам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте! |
| а <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Ј |
| /p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те |
| да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле.{S} Ето |
| ама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од г |
| лагосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да |
| повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само |
| јатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка рад |
| и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо ис |
| ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти по |
| /p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика д |
| газда Вуле може да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по |
| Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Ми |
| остан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо |
| еобичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је |
| после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство |
| од реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмур |
| овољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шана |
| <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добро говори Јоле!</p> <p>Једни опет в |
| колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда |
| м уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не од |
| ргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш |
| су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, |
| .{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <milestone |
| нета печена глава од истога јагњета: он повика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у По |
| сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигу |
| ; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После |
| Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер овоме моме напредњаку |
| што шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде дош |
| о ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштри |
| тро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редо |
| /p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта н |
| сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гости |
| и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. пошта |
| о шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Ф |
| ле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има ре |
| есалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори |
| ту.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало п |
| адјачају!...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дам |
| е ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле к |
| ка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти госп |
| раћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петн |
| ="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме |
| моуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и пр |
| S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста |
| а један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни јед |
| м.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Невоља је велика — ак |
| попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњи |
| } Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, |
| једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али |
| ије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства, митрополита Мих |
| Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— П |
| и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упит |
| Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Нар |
| аш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ов |
| ама, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикали |
| исокопреосвештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочиј |
| и, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type="not |
| уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безаз |
| Ево нас да вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попа |
| у на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срнда |
| ључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Влад |
| поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и |
| вај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{ |
| око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвен |
| слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачува |
| S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо |
| ћ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механ |
| колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ н |
| !...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у св |
| зио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустав |
| као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, |
| одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој |
| господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док |
| кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и с |
| јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека |
| ета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белоб |
| овек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја |
| ао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оно |
| мо, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори |
| та је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви |
| српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне |
| ће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> |
| краја издурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{ |
| у што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То |
| и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива |
| до при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо ј |
| рећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одгов |
| а архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title |
| газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набр |
| ло да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, ш |
| мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослоб |
| еобичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} О |
| с питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с |
| о прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану се |
| азио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког вра |
| мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{ |
| ичи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p |
| ...{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вући ђубре — ако и њега још буде |
| кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није мо |
| министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао |
| арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n="25" /> <p>—- О |
| } Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и С |
| p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше |
| у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи преда |
| екакав необичан неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја. |
| то не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био |
| ју у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припа |
| } Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо м |
| другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледат |
| .{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, |
| ко је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p |
| ионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Н |
| {S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; ал |
| ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти |
| лата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, |
| а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко |
| утник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани нас |
| од туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S |
| онила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати: |
| ли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема |
| одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p |
| слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} |
| знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — з |
| пет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећ |
| учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погл |
| ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи: |
| с му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— |
| —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по о |
| опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху |
| у уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! |
| , одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у живо |
| мамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они |
| се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватр |
| љаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи |
| ариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он |
| спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче |
| —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се |
| мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну |
| ође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, |
| е по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те |
| стама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години |
| ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадош |
| једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настав |
| нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> |
| S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни б |
| — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p> |
| мо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а |
| ештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево око пакосно крес |
| то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} |
| било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није зав |
| то? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље |
| тац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар г |
| ри крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад с |
| уђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу |
| пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> |
| ујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не |
| — Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта о |
| ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни б |
| гачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца у |
| ла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брко |
| на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасу |
| е усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осме |
| зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полак |
| е ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, х |
| у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним |
| шњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве у |
| плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> |
| оље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а прек |
| , што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур у |
| p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Чит |
| же на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђ |
| ео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слуш |
| .,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у |
| дасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело с |
| нистар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То |
| о штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хрк |
| не...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост б |
| оља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани |
| на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} |
| е.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Ву |
| — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, |
| бавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} О |
| сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би |
| дник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум |
| ш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви та |
| тима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што |
| ад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође |
| четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би |
| обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива |
| последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} От |
| чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> муча |
| им мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вул |
| укаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њ |
| ешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} |
| је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са |
| пства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез ј |
| мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јоло |
| о мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Б |
| цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азиј |
| ти кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле је опет погледа.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са св |
| "335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати |
| ало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му ј |
| p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цвет |
| мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже |
| о је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучен |
| ласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ |
| тиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — к |
| еше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те нес |
| самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији — изађи и на капију.{S} Он није ј |
| клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова |
| но га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Види |
| Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је сре |
| ремена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислим |
| } Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ама п |
| очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију |
| неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на |
| горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Пол |
| ршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смо |
| јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Поглед |
| вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али п |
| } Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч оба |
| а међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. < |
| арица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим |
| Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} П |
| } А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зел |
| " /> ваше новце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам |
| е столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не |
| лећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И т |
| мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, |
| видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи. |
| сподине, има већ неколико дана како вас погледам!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да |
| {S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особит |
| лу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине з |
| ла нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год погледао, њене би очи побегле — куд било.{S} Некад је к |
| кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена |
| ога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграб |
| м лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да та |
| му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо к |
| тан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б. |
| јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он |
| своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Равно |
| као!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено. |
| гојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, п |
| угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире |
| е проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше |
| ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну де |
| желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена |
| и <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је |
| г септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не |
| вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој же |
| .</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а |
| етиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај |
| а и келнер Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоупра |
| погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што г |
| етоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као ск |
| и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити |
| грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ј |
| е, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погледа |
| таратељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беше и |
| у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-обра |
| е собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра н |
| } Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она би |
| лата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно оп |
| се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — |
| траховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудов |
| причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави: |
| к му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од нек |
| ље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Б |
| наум пало није да га бар једним благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурнос |
| рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељ |
| .{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} |
| на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" /> одстојање.{ |
| Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, |
| се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам го |
| тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског по |
| шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. министар |
| <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери |
| има чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак. |
| м ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја |
| аквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу ни |
| лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} |
| p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућ |
| ле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко |
| чесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чи |
| њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта |
| чером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она |
| некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била |
| ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ве |
| ту смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S |
| о и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим |
| " /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, |
| ислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље и |
| <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="3 |
| д већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бо |
| имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — |
| исије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена је велика ватра још око з |
| од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити |
| ало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако |
| у на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Остоји најчудније било, што |
| олвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема в |
| створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегл |
| а као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако и |
| о божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испо |
| аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би чове |
| или, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="16 |
| елике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његов |
| казаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омал |
| а вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не |
| започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терет |
| а му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б |
| и где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око |
| пир, где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, |
| > <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак |
| шим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо за |
| unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} |
| н о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни |
| } Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — |
| <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се |
| одне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја ка |
| на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава в |
| ица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{ |
| Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за |
| гурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на пр |
| а поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним оваквим концем, |
| згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Осто |
| очијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко м |
| лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам нак |
| мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit= |
| аћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас |
| Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </back> </t |
| >„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и п |
| реме синула по која варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се |
| јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко б |
| и ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако тр |
| н одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S |
| Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и балканских нар |
| Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као сума |
| ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} |
| да онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо ст |
| имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у |
| право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили |
| ро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све |
| и, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="36 |
| злуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по д |
| етиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уор |
| а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’ |
| ог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама сми |
| д северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а на |
| јаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су |
| оше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, |
| о ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су |
| „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома ско |
| шена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, уз |
| ом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непр |
| незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су |
| литици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се |
| га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: |
| ко мало одмори, па да одма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се |
| е знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али |
| урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам ј |
| </p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="14 |
| ерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице |
| свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет |
| упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупшти |
| их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способн |
| олу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском р |
| е се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Д |
| тоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта са |
| смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту сво |
| та друго не изберем већ да будем лупеж, подлац, лашчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То не |
| и све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не вара |
| " /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им |
| овек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ |
| .{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје |
| рочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био заце |
| , и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио |
| тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и ни |
| </p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препир |
| попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у |
| мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <mileston |
| станем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни |
| , а нас још не зову.{S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господин |
| — Видите, господо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи |
| ји онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гно |
| арче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за п |
| {S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председник |
| аном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје љ |
| о се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Ка |
| смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председн |
| зо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче туж |
| данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима |
| каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни |
| бвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином |
| к општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</ |
| ше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд |
| росто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само |
| год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На |
| у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} |
| да је ак?...{S} Видите — он већ на вас подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас изба |
| ао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш |
| S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S |
| ју „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе с |
| о га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк |
| а нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заис |
| и овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у д |
| ...{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да |
| ху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично зв |
| ице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку ниса |
| а оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у тр |
| тију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорил |
| јпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В |
| о томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име |
| ично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица |
| ајбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин |
| у, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И с |
| поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосл |
| и? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре б |
| , одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш као да га неко з |
| воје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жа |
| не ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука б |
| народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{ |
| } И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} Исприча |
| ока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} |
| } Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не сме |
| ски писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче |
| те.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа с |
| политички путови, којима има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које |
| ом да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не мог |
| </p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} |
| а.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда |
| рти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си |
| Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чини |
| мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он |
| о, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S |
| оћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусре |
| в излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад изађох — арџија већ испрезаше коње |
| м по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свог |
| ислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се пр |
| виривао око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву |
| S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} |
| нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је о |
| ина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет с |
| а.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бога ми, пођи од мах!....{S} Још данас....{S} Никако друкчије... |
| теван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет |
| вијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће н |
| не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате |
| ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> |
| радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем |
| дите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, |
| Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити пл |
| буде будан и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења.... |
| !{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S} О |
| с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и код |
| Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој. |
| ца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће.... |
| ’о златна јабука!...{S} Бог нека јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што го |
| ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају |
| и.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, |
| рилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помаж |
| .{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланик |
| Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла ко |
| о је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо |
| , рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим |
| ео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само |
| <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш п |
| титеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди б |
| ца?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{ |
| ...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ |
| као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли |
| а шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За |
| ах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p |
| .{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ |
| апетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записа |
| м групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — |
| раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је в |
| нчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили околне висове и окосине; а она два велика бре |
| , висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја ма |
| диш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> |
| у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за ко |
| {S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом пре |
| товао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога општег згледања још нигде опазио н |
| су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца Вићу..</p> <milestone un |
| е ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо |
| је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{ |
| није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући г |
| Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелет |
| еограду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} М |
| рају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрај |
| кликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S |
| а....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки гла |
| баш господину Г....{S} Ја га истина не познајем.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год |
| за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене |
| , то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он ј |
| икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Зн |
| равља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с |
| Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га |
| један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад ј |
| беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, дв |
| .“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав ка |
| „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — |
| зио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смед |
| S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и иза |
| слагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда и — Мариних, |
| а хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговар |
| ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом |
| има и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту т |
| Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n= |
| капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо |
| ре, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао п |
| а.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да |
| тним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и |
| сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, прим |
| нас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> |
| , примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у |
| n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је |
| инистре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца П |
| рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под именом: „Кочина крајина“.</note> </div> </ba |
| Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле н |
| ..</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је доне |
| црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у г |
| а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас ши |
| /> богатија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог цркве |
| ше могао измигољити.{S} Могао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капет |
| што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша“; али о |
| И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је пр |
| Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у |
| онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео |
| itle>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У |
| нуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покуша |
| оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта |
| уци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело л |
| ац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; ал |
| истре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође |
| } Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој |
| а места, јер је и говорник био један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, б |
| икну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога д |
| мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико друг |
| какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</ |
| могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пи |
| бота свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо |
| да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone unit="subSecti |
| муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, распол |
| седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је |
| еху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом честитају ову неоче |
| иташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег |
| није о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од с |
| м износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он о |
| неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи |
| Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера |
| е људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беш |
| окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али |
| вечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као |
| сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса. |
| мимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с велики |
| одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној же |
| <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у |
| .{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад се |
| , знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају прав |
| орње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобро |
| , већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбу |
| не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, |
| народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли |
| који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} Ми |
| Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној при |
| м по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометат |
| као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје |
| га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да про |
| ротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <p |
| ом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, |
| S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред |
| ола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити. |
| S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо |
| .{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} |
| ла.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} Посл |
| а он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — ова |
| о ви, господине, још и ово не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете |
| не можете да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јо |
| е те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао |
| ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати |
| неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар |
| динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ип |
| , из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст по |
| сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао... |
| осподара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победит |
| после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам |
| и почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу |
| е:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| и мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео н |
| да да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора |
| сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти |
| ео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} |
| не, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару |
| по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече к |
| живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити |
| тишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чу |
| бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно |
| дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо п |
| била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убиј |
| оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате |
| </p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцниј |
| ећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У т |
| по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Х |
| и.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја л |
| а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, |
| а пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе |
| еговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се при |
| м казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало |
| чат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свет |
| ош пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула он |
| у.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више благодар |
| шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да |
| ици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан |
| јбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ знамо, да је и |
| ерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свог |
| ....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га је за годину — две страћи |
| је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како |
| Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као ш |
| дио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капета |
| к био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У |
| e unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S |
| чи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих х |
| у управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p |
| га до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије |
| окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити |
| нати без жига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога |
| ођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, госп |
| је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} |
| ног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с |
| дам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху п |
| .{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„ |
| својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фак |
| литичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, |
| ница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Ал |
| То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај пог |
| се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S |
| ра ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљив |
| е крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и равнине |
| нда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.< |
| , упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Туне |
| т Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је |
| нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{ |
| <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Ф |
| умеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом ова |
| то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Вас |
| Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио |
| о прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, |
| арш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да оварише, ал |
| ваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држ |
| овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао п |
| ве и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац В |
| {S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда |
| мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Дана |
| p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} |
| решише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где с |
| есном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је |
| старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напр |
| и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо д |
| ....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за ј |
| одолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим |
| угом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете из |
| еј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасни |
| сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овак |
| а саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Прокле |
| ску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштин |
| Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељско |
| учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} |
| milestone unit="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p> |
| пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више |
| пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја не |
| вика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом д |
| и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ра |
| це по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покаж |
| овори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте кам |
| Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном па |
| о погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са |
| ини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад |
| ла уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на |
| осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђак |
| ам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозн |
| } Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка д |
| ом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, |
| стрва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти |
| М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за |
| , који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је глас |
| Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што |
| вито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче |
| , и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми |
| е, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застад |
| } Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и |
| лободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И ради |
| оворе, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више |
| ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом |
| вреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда |
| и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда |
| S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{ |
| рнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би |
| >— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</ |
| о да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— |
| у.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пру |
| од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} |
| болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} |
| е.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе до |
| ио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се п |
| уха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је |
| о мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, |
| д на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати |
| дан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не |
| } Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па он |
| врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој з |
| а јој видиш како јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осве |
| оцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но лог |
| еди, мало ко остане да га не закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи клад |
| S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се |
| његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С то |
| и било данашње наше државе; али њена је политика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, |
| рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад |
| тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко пом |
| ворио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до |
| и мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. минист |
| ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и н |
| ури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачи |
| браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је |
| н Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он ве |
| S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од |
| сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога зл |
| о својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну полити |
| убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричин |
| ловенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми |
| {S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на распо |
| Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи |
| проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се |
| вим новим, идејама о народу, о народној политици коју би ваљало већ једном отпочети, о државном |
| Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем |
| авославље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашег |
| тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика је, кажу, за њ била подесније пољ |
| мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата о |
| само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике |
| Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у з |
| <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја |
| је празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог с |
| ни захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су |
| који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S |
| манске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се |
| се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеник |
| ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су |
| косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испр |
| га језера....{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене тр |
| ији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле |
| е са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да |
| д са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку |
| ре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како т |
| гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у |
| цама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како с |
| зи и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцк |
| где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капет |
| учу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га наг |
| ако се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слоб |
| } Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братс |
| од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима |
| редметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду нај |
| прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подес |
| скога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па опет ни |
| срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је т |
| е довољно да је и он добро информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметић |
| ти...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија суди |
| pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу ти |
| земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зов |
| до и браћо, изузимајући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим с |
| ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповед |
| џака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Ме |
| попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</p> <p>— Ов |
| IV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је ос |
| жавну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не да нас покрећу момен |
| шњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро жи |
| </head> <p>Истина, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки |
| ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна п |
| сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један |
| и је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напред |
| искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину |
| ме моме напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе м |
| Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ ка |
| на новчану казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда |
| гуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на |
| p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</ |
| на старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гла |
| чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, кога је напредњачка обест дотерала у наш |
| и је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде |
| p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да |
| > <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, д |
| дејале.{S} Она зна за источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, ко |
| њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно |
| не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} И |
| сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од |
| узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави |
| ека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала |
| — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас ве |
| тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у |
| њима је овога вечера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — п |
| чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испас |
| — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пре |
| чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господ |
| ри ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Т |
| ало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно < |
| нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас нека |
| сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на распо |
| сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одл |
| ="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се |
| S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} |
| у Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдариц |
| бровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који |
| Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на |
| а источну и западну половину Балканског полуострва, а не пита за народе, који на тим полама жив |
| Исток и источне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу |
| м је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p |
| чем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јец |
| на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину ша |
| а била.{S} Онај велики орман беше бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила на |
| <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и |
| ишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је н |
| брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину |
| а се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> |
| Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз п |
| мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али ч |
| е“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за исто |
| то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше тр |
| је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек трену |
| у је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и |
| к, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића |
| егове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може |
| уле је—и мене и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом д |
| Политика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика у |
| другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски |
| е се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, ни |
| Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква заг |
| своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро инф |
| у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није. |
| а вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да |
| } Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се |
| а, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Мог |
| може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p |
| еда ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје |
| сној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их |
| по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један |
| ше!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} |
| тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешн |
| .</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> < |
| у метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од бу |
| <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште ј |
| то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог |
| е чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад ч |
| започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, шт |
| ади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно |
| м подугачким буковим жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стра |
| и није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећ |
| Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и |
| /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесом |
| о није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— |
| 18" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац |
| Овај нам газда Вуле либерале неће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Т |
| ти одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коце |
| ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само д |
| прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.< |
| да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <ba |
| су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве к |
| а га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму |
| нству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јед |
| вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{S} И ја видим да он од неког времена иде у стран |
| говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од о |
| леношћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари |
| е да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други ис |
| е ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{ |
| <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо |
| х првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико |
| } То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види п |
| којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, |
| е бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> |
| благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога |
| д тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p> |
| .{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} |
| з школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види ш |
| м вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који са |
| сам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} М |
| траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле |
| “ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља к |
| ом пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и |
| узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их пр |
| ном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици мени!{S} |
| јаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може би |
| p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна миса |
| т чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у |
| м га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb |
| — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још |
| е.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се |
| ости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јес |
| , кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, ка |
| n="74" /> их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости ка |
| мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Виш |
| ио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике обо |
| ај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| .</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игд |
| и рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао. |
| — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у |
| <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али ниса |
| ахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за друг |
| боравити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пушт |
| их казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда |
| људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је љ |
| да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим |
| ка јој га поживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони св |
| рица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> < |
| </p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четвр |
| већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она |
| и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...< |
| — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? |
| Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да |
| к приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Благослови оче!...{S} Не носим в |
| Момак оде.{S} Не би га мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>М |
| .{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао и другојачије капетане....{ |
| о бога знате, господине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> < |
| суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> пос |
| ј свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим |
| се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басама |
| рајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачу |
| е!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан |
| " /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} |
| е!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S |
| о поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати |
| мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још др |
| <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам ништа помоћи не можемо.</p> <p>„Зар не видите, њима не видели |
| ., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нар |
| а места, господине министре, могу вам и помоћи; али ако ме избаце на калдрму — која вајда што ћ |
| „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском |
| и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Он |
| иш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Бе |
| у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити |
| едан из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с |
| дице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узме |
| свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то д |
| итисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у дру |
| рно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвно |
| анку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто з |
| b n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предмети |
| >— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља |
| ође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, преко |
| за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми |
| о, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оце |
| ати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути и |
| сти ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану.... |
| едајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које |
| е да заштити од клевета, од напасти, од понижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени |
| <l>.................</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, < |
| оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да је |
| њен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он ј |
| и.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана |
| <title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државн |
| — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплин |
| оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва |
| о сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани |
| н Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилиба |
| иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кр |
| м светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај ист |
| о овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је мо |
| ита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда |
| рнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ва |
| ли и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад м |
| ман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — |
| сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаћ |
| у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179 |
| </p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове |
| зимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је |
| а, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући |
| подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не |
| шате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и с |
| они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова зе |
| ра и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год н |
| жју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера н |
| сположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирк |
| кна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо |
| еди — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, |
| попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед м |
| ; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а |
| то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б....{S} Некад м |
| <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То с |
| је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџ |
| ване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђ |
| оме дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а д |
| ="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели гре |
| та, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден па |
| , ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покуш |
| то ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред ч |
| а — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја |
| оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за намесника.{S} Ово |
| као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанс |
| упици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом кло |
| ићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он доче |
| име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити. |
| оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, |
| ћи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа |
| ао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела |
| ? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљ |
| ста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S |
| тија.{S} Једна њихова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патр |
| кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У |
| у и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и |
| n" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и |
| n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале на |
| аш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — |
| но поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило м |
| едне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици ра |
| а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема. |
| ите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо |
| ао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја |
| е!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је |
| поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној |
| Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се |
| у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А |
| езгровитом и патриотском говору.</p> <p>Поп Вића га мало и дарну.{S} Он наточи и наздрави му, к |
| љ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и на |
| свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била ча |
| ељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газд |
| и, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у |
| гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— С |
| пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који с |
| уводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не на |
| чније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту |
| већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј |
| >— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју |
| је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, р |
| .“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздр |
| } Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" /> је ишао још |
| естовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му ј |
| {S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај |
| estone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је |
| лаву Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је |
| Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога веч |
| а ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без све |
| асом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити..... |
| рскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја с |
| Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да |
| каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— |
| шинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пача |
| {S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор |
| е?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки ч |
| свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога |
| а ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести |
| Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слу |
| блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорелијем напредњ |
| може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим па |
| Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" |
| водолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један другом че |
| о пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на |
| те — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Им |
| <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} |
| спословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти н |
| Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!.. |
| —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</tit |
| ло мило и оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је |
| ... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке |
| Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И |
| атима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити јед |
| тије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако о |
| уга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало за |
| аћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ћ |
| } Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вич |
| с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с мали |
| </p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n=" |
| е долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанк |
| а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи |
| жава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни |
| је завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то |
| о на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мислећи, да га под Великим Грмом з |
| м старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блат |
| чка глава, већ некаква грдна књижурина, попрскана људском крвљу, коју је наш Зељов попашно лиза |
| на на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа и |
| једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике пла |
| тајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва |
| што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадн |
| понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ов |
| <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогле |
| творену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У трен |
| на све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — н |
| Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било |
| о је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је |
| ли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиш |
| едва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима |
| Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити.{S} Моја кума Злата на |
| е послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а |
| га ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство ми |
| о, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо |
| он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредња |
| о? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном |
| ика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону |
| ну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над |
| ерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно раст |
| обудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај л |
| S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео |
| бучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, |
| но боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се чове |
| о боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она ј |
| че некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Ј |
| ви — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста |
| ришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам |
| ах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим |
| ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам в |
| {S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром |
| ом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље. |
| арила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вел |
| либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догна |
| Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај |
| од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се у |
| кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога |
| А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па |
| артија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим он |
| мањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то |
| у, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — п |
| ражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је с |
| p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим |
| аучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле |
| p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људск |
| знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалс |
| као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме |
| онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано |
| ућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане жи |
| је оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="15 |
| ча једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање јед |
| рије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад чове |
| ине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног |
| , сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радик |
| ђо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима |
| но као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како с |
| орци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београд |
| мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келерај |
| а одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учи |
| Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> <pb n=" |
| на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тре |
| ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала с |
| се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> |
| оду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра го |
| .{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побоч |
| p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој с |
| bSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича |
| би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати |
| уна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло насло |
| копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда изву |
| авуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви к |
| е бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутниц |
| дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, |
| чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговори |
| чивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропад |
| е, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави |
| цива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одма |
| таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што |
| ...{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље |
| лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами |
| о где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у |
| рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И |
| управа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> |
| рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, |
| ..</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики |
| исати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш |
| о удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мо |
| ни ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n |
| ни за длаку изменило....{S} Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све |
| во како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђил |
| ати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право ве |
| је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у в |
| оле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Јед |
| руквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Ост |
| м? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па о |
| , што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p |
| мо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и |
| <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — |
| .{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег ра |
| S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је |
| се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било министру, бива као и с чиновничким лист |
| .{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јул |
| о доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине |
| нда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај да апси људе.{S |
| мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи |
| кама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају ода |
| акон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавн |
| ико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклето |
| још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене и моје др |
| хов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и бла |
| к...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осе |
| ад је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више |
| борној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени |
| ати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, м |
| да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зари |
| } Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека. |
| >— Највише их једи наименовање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већи |
| скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на мирне и поштене |
| х кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљ |
| нути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p> |
| ...{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било. |
| м!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи све |
| беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, гос |
| е дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — к |
| шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с ов |
| најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу про |
| како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо |
| ег одбора из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматр |
| га дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пош |
| ion" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недељ |
| пштином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> |
| књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на |
| уводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије |
| орезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас прос |
| т му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Ни |
| рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авл |
| ица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је бил |
| ило....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољ |
| он Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми |
| S} Његови би га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго |
| а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано |
| народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једно |
| ну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> < |
| данији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, |
| за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад ве |
| ера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва снос |
| ок јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем |
| {S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер о |
| ла паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, |
| елу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пу |
| еком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памт |
| ако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S |
| ој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српск |
| бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухват |
| е и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шал |
| очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре |
| е оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају к |
| бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше. |
| два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сирома |
| н их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је |
| о с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Злат |
| и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако ј |
| а више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радик |
| и, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учит |
| Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а к |
| оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара п |
| ction" /> <p>„<title>Видело</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле |
| S} Зар не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанств |
| кла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још јед |
| јем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:< |
| њижар неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим рит |
| то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> < |
| ог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред |
| д олуја доћи неће.,..{S} Дође она богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена |
| рочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махни |
| е, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени |
| им да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пун |
| за опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни је |
| 17" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| лећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли о |
| > <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више |
| .{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благона |
| — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опр |
| ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вече |
| ction" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, а |
| ачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсла круна Не |
| му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За |
| /p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, |
| се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те |
| - - -</p> <p>Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се |
| краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се з |
| дне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки по |
| {S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, ка |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још не |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— С |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</ |
| огу молити. — — — — — — — — — — </p> <p>После је била литија.</p> </div> <pb n="280" /> <div ty |
| SRP18871_N1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се |
| } Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о |
| дним малим затеском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре мо |
| ро — долетео би он Знам ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела св |
| то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам ку |
| каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна пи |
| до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} |
| дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с гру |
| p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се |
| <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви см |
| итава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из |
| ече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} |
| рног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну |
| што живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се мор |
| је прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара |
| здржавање епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца П |
| лазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би ч |
| не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p |
| кве говоре негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш |
| вети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више би |
| агор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако с |
| и ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} То |
| западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним зла |
| ко је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми мо |
| азио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ј |
| је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, |
| писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, |
| p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и не |
| } А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па |
| варици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да |
| у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и невоље које му је н |
| .{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</ |
| , нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} |
| ним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од к |
| S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и свој |
| да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не може он бит |
| нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље млатају напредњаци, све нам ј |
| {S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не мо |
| о ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у |
| ли се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашир |
| анас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња |
| сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| e>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одм |
| на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Рав |
| ти зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћ |
| ву на моје груди....{S} И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <m |
| да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n= |
| оју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћута |
| етне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам |
| сао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да ј |
| ш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још |
| г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{ |
| ојео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каниј |
| Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} |
| ојој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженство....{S} Галер |
| о, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о ком |
| хат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" |
| овучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника |
| им завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на из |
| ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам |
| славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај наро |
| питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој ве |
| онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у |
| ик у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврш |
| ца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога |
| ог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, кап |
| о што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наш |
| пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су изврши |
| би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђил |
| нас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књ |
| шао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на п |
| атимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома пог |
| иста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на |
| домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} |
| p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, з |
| се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S |
| о реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао |
| и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S |
| ајпре и најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана |
| ових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихова креату |
| ао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — |
| — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на д |
| пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијам |
| > је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} |
| unit="subSection" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овл |
| д је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком пре |
| ашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S |
| n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао |
| ка промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за |
| као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости истурила |
| ајес, а неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да |
| што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, др |
| n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало |
| перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој п |
| нашег Брдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракар |
| и душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Оби |
| Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ј |
| Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски |
| /p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала пра |
| Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао по |
| е дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је |
| некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, о |
| ама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до по |
| омоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи |
| своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> < |
| дњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог трпети; |
| амо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се р |
| ни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либ |
| ај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђе |
| о зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Ал |
| ња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђевре |
| у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milesto |
| е видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони. |
| Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само д |
| е, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под над |
| нији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове те |
| ница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, к |
| едоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских народа!...{ |
| град, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с г |
| ру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што |
| једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити з |
| ас уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку с |
| овао један пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту |
| >“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац ни ја не знамо немачки — ни бекн |
| нда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање |
| еше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" |
| шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине ми |
| чени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецка |
| илу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо и |
| од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писн |
| жанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас |
| Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни к |
| е мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне |
| S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p |
| ршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горњем кату беше као неки докса |
| да? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља |
| има се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом кос |
| и се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашко |
| уђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше д |
| , док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна он |
| не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сун |
| иде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то треба |
| ан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ с |
| {S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учи |
| није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога в |
| а!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — |
| а побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби о |
| да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не |
| каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште |
| застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Т |
| смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене з |
| м га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погле |
| е поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врс |
| у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ов |
| ило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем дру |
| Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он |
| ној нагомилава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није дале |
| вај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55" /> |
| а тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Неср |
| ној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> <p>— Господе Боже мој!...{S} Пог |
| Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно п |
| плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што |
| а.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одго |
| <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и |
| дузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам |
| ногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубр |
| тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само |
| ти ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуј |
| рама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збе |
| Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцар |
| одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколи |
| p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге |
| Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Б |
| <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти |
| pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом |
| ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, |
| >Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли с |
| га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта |
| има.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха п |
| збојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају. |
| , ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванре |
| Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патриј |
| може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до истине, до прав |
| а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујет |
| у.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката.{S} О |
| риче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се врати |
| <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред с |
| ј градини <pb n="69" /> потргала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје б |
| јемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, кој |
| е.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> |
| га зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај |
| на студен измами из околних дубодолина, поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху о |
| амеру никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> < |
| ...{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — н |
| спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигуран, да ћ |
| <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, ш |
| о: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину. |
| ам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{ |
| ре која беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n=" |
| оје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, |
| да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то ни |
| estone unit="subSection" /> <p>Мој друг поче као оно Демостен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена |
| Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници |
| приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је тама |
| м ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо |
| рећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само и |
| тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде тре |
| /p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> < |
| да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се з |
| могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пат |
| пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> < |
| е пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикал |
| крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је |
| олим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако |
| <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одговори мом |
| палило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" />< |
| и наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо и |
| мљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.</p> <p>— Х |
| оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецал |
| е нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело нат |
| ди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у не |
| е клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не пад |
| Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се ч |
| гом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га му |
| етлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{S} Мало ма |
| > <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у |
| дао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема м |
| молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ономе |
| жило, да им је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад |
| е преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо |
| } Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, д |
| ојединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, |
| оновао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb |
| е, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено |
| ој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Ст |
| устане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио |
| кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слуш |
| } Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о |
| ка у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, јед |
| ка.{S} Није му било ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни с |
| а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће с |
| није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу...{S} Ка |
| је баш ишло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила |
| нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадал |
| уз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div |
| ио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије |
| каква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кро |
| докусурујући једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћем |
| ша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с |
| мерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно |
| S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} |
| > <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. |
| } Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути ча |
| практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, нај |
| опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја |
| ивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста уте |
| <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха! |
| а још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и послед |
| богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај |
| о Бог да, одговори Ђеврек, ама му нешто почеше колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, га |
| пор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље |
| ... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они к |
| о и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има д |
| олести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневер |
| толом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како |
| је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежд |
| а се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нем |
| оговор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ау |
| ти у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до ш |
| е био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} Нама |
| } Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О |
| рошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан |
| што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црк |
| крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске вечере!...{S} Вековне на |
| онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покажем једну нез |
| мози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговор |
| графишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предат |
| и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо |
| unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће, и не |
| да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског |
| } Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ват |
| та хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час |
| је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише. |
| тао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову зе |
| ах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога |
| и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара д |
| г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те јед |
| г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се |
| в свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Зна |
| г на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> |
| не земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек |
| што срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме мит |
| таве....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душанову!...{S} Д |
| стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џа |
| м на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} |
| . учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либерал |
| укама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — назд |
| места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми |
| ним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канце |
| етњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани....</p> <p>— |
| а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се св |
| као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Пош |
| писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми ј |
| S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка |
| м кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, |
| ећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете |
| ка, на јавном месту нападају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јад |
| S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у сел |
| чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, обрукати, на мртво име испре |
| ати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој јед |
| >— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један чо |
| ne unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћут |
| е опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима |
| највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то |
| се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихв |
| једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, с |
| Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим |
| је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по |
| ите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза |
| век могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p |
| овека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао са |
| ама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам т |
| вање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их на |
| х је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb |
| ју поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села с |
| без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се г |
| штина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сеља |
| ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па наро |
| кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш и |
| било, не би ни механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани |
| pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са ј |
| стем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до највећег државног <pb n=" |
| S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену мо |
| пштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S |
| и.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је су |
| и пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У та |
| њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кме |
| ави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усија |
| а ево, људи, де кажите ви, зар ово није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко п |
| о ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама с |
| Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је |
| у у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="3 |
| љење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па мора |
| и где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} Он |
| S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу |
| .{S} Коме је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та |
| ојим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} |
| .{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек на |
| предњацима могло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они |
| S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{ |
| ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким све |
| а и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме ли |
| лила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ з |
| "169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</ |
| песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је с |
| {S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митров |
| а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим |
| речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми |
| мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисич |
| S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ов |
| олу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо |
| и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску ст |
| <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га |
| S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p> |
| оле, па ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Ниса |
| се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалск |
| ама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити по |
| /p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао |
| ужи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вић |
| е и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{ |
| дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет с |
| о год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове |
| погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p> |
| је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} А |
| </p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 |
| ; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} |
| ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила |
| и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоно |
| pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало се |
| ад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Треба |
| ан рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, ве |
| м ни једну ноћ одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашо |
| . Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакоја |
| тина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа с |
| етан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радик |
| та јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Ми |
| ти:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајк |
| Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја зна |
| елети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="18" /> да буду вечити тут |
| ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми |
| зила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану.... |
| звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, господине, другом к |
| покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиж |
| онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> |
| а имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>ка |
| ражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, н |
| фану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — |
| крсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Т |
| децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно |
| раш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а |
| к.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да нам |
| лене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човек |
| ола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} К |
| ка свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„....................{S} Отац Осто |
| о ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и пом |
| није довијао да добије местно механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар |
| у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, |
| а само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} |
| . Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро извештен.{S} Ако он не излази у |
| је ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забез |
| десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човек |
| крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјак |
| толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду р |
| земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном н |
| мена дао, па је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; др |
| апорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столо |
| е и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они ко |
| реме буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како |
| би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него ш |
| ти....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<title>Брку</title>“, па |
| ће „<title>Брку</title>" и „<title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У ост |
| висност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је о |
| алисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је и |
| га поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и нар |
| баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> < |
| е заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева |
| му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с ли |
| а <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад |
| ра се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које м |
| тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питањ |
| биту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто |
| полицу, већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, |
| бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Др |
| ини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас |
| <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јев |
| до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> |
| би; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се н |
| за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} |
| д како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и |
| Ми зар нећемо овде дремати као коњи за празним јаслама, драги куме?...{S} Деде; камо — моја ку |
| ата. —</p> <p>Кесу је истресо и оставио празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печа |
| м чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли чи |
| кол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год |
| p> <p>— Он је, господине, одговори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанови |
| за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{ |
| ав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако р |
| bSection" /> <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога вл |
| петана капетан Неша.{S} За овим дође и „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина |
| ој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — с |
| оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж. |
| , беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше неш |
| амим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар стар |
| стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једном или двома јагњадима; ако којој боци с |
| момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео |
| У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте, где су биле свињс |
| у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — љу |
| но име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело дворишт |
| књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећ |
| трашне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу у |
| би полуплачни осмејак, кога је, истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху |
| тиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} |
| , и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> |
| дговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улаз |
| ушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу в |
| министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један |
| } Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта |
| лао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лаж |
| на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да је вредан, |
| чка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> < |
| гу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека |
| о о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреос |
| у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а То |
| </p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, а |
| ци Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболе |
| ово дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу |
| шина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој |
| . Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од л |
| дну напредњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Сувод |
| ме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на |
| а, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као жд |
| } И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима |
| свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову |
| један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе м |
| е било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један |
| ма но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог м |
| Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао р |
| ужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто бе |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади |
| нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И он је то изг |
| инет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калу |
| звркну:</p> <p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је па |
| уторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене |
| ма који обијамо министарске прагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се о |
| сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. |
| {S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се |
| tion" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S |
| p> <p>— И да ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек |
| {S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p> |
| није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— Т |
| е за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} То |
| Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да |
| погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја изв |
| ем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добров |
| тадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!... |
| жно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођ |
| се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пуш |
| државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди се |
| један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ после несретнога Косова....{S} Оно је васкрсл |
| редноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију |
| у на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за осл |
| ано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док |
| n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има ку |
| /p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан |
| Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђевре |
| и уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и он |
| да морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone uni |
| ш је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела дале |
| Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> |
| а зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, к |
| оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што б |
| ску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се |
| S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и и |
| јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сре |
| га год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет |
| и глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S} |
| ај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али с |
| цу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао |
| — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага |
| де и мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двоји |
| аваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо н |
| мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....< |
| уга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газ |
| московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па о |
| бе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... |
| реме по многом којечему, била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био |
| ан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме једа |
| ључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, |
| а прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђи |
| , да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога с |
| t="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је |
| збиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то и |
| опе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незре |
| м светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман |
| > <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се |
| itle>Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце |
| о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S |
| тета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да |
| онаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Р |
| /p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с |
| ком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је наро |
| сином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што |
| ета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; |
| та у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; |
| рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S |
| ру! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа....{S} М |
| дим господином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практик |
| је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гости |
| и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се по |
| ; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Ко |
| а свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очел |
| рзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чини |
| кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њи |
| то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је д |
| нас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— |
| спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћ |
| е тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту |
| } Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта |
| најокорелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас |
| S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За |
| два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више. |
| ка то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко панду |
| тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, јес, онај натмурени господин беше јо |
| "subSection" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, с |
| а почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј |
| и, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у дру |
| е умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, д |
| i>мобилизацију</hi> војске нико не може пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ |
| то је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачки |
| л и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом мест |
| Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима |
| да да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добоват |
| ај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли к |
| га осрамоти....{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде |
| на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади п |
| p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег д |
| ја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо суд |
| говорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуч |
| стир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом |
| е образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме |
| p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп |
| туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кракат као шт |
| важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивањ |
| е му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не л |
| онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест |
| урпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај с |
| он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повик |
| ако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити ба |
| пи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у |
| остављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала |
| јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме |
| /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. |
| це беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? |
| асили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пру |
| аш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{ |
| } Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n="48" /> |
| ction" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочија |
| му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах велику чвору |
| з једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, ин |
| м. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Бо |
| ажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било |
| ало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског |
| иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Ни |
| ст</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S} Он |
| {S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одред |
| емишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше М |
| екао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово ве |
| осподине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} О |
| о, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> |
| , додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихва |
| талим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како |
| т, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолск |
| ини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је ј |
| ужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, |
| а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n=" |
| да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђавол |
| ци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рук |
| први...</p> <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућан |
| сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Ост |
| ан ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови избори?....{S |
| ...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <m |
| лек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да т |
| и.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, к |
| су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} |
| ..{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси |
| ање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити не |
| месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногар |
| а позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредња |
| лих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, |
| p> <p>— Аман, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире д |
| си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и |
| ан.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати |
| као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите |
| сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се |
| — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n= |
| ђе — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти ње |
| /p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — к |
| јица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није |
| еба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну |
| е.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко ра |
| ње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И |
| о окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима по |
| вности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас |
| а до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, |
| сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту |
| године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, |
| ... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су с |
| S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је позна |
| штва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у до |
| ц Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — |
| е јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако |
| алиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет |
| {S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А |
| и — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирски |
| .{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица |
| лакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац О |
| а досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам |
| тео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></ |
| је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало |
| твеној тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена |
| и он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме |
| а још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, |
| и.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нист |
| а и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско св |
| } Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим разврато |
| да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се |
| subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац пр |
| >— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су н |
| ће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћет |
| Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размил |
| као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој ру |
| ...{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... а |
| од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} |
| а очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> |
| а — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — |
| ама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, к |
| ио онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="27 |
| S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара... |
| ај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p |
| м да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ов |
| га ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p> |
| ономе несрећнику, као кад ко баци јагње пред гладна вука....{S} Него јој је бар оно детешце — к |
| нову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учи |
| и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па |
| > <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни |
| S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд |
| це по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком |
| аву?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе пол |
| а.{S} Бела их је пена попала док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бд |
| ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове |
| лске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвеште |
| аља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мо |
| соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} |
| крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српс |
| дговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на |
| еобична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} |
| ади други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше једна људска глава....{S} Но не — то беше |
| " /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И па |
| о невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њ |
| одине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, |
| рева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са програмом, који |
| већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу |
| ећ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру |
| а мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив |
| а њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао |
| дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То |
| ....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, господине минист |
| ју као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио |
| гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добије |
| S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнер |
| ада појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, |
| Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера |
| > <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћ |
| то је журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек |
| артеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„Механџија, дајдер |
| е", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав п |
| ставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, |
| есна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху наме |
| Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; |
| ито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних |
| аш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
| и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи |
| ли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није |
| одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче ј |
| е своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку |
| у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погле |
| , тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур |
| Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, поглед |
| ам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обојицу на |
| S} Ето, ономад пред вашим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Беог |
| сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лиц |
| /title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завир |
| е врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаб |
| ечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира |
| дрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, |
| пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— |
| у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочи |
| љива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте |
| разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јак |
| настира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи |
| м очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало |
| авила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак ка |
| савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а завр |
| ле није могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да с |
| ренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? у |
| ог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, |
| ски дијурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало |
| вориће ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{ |
| ну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p> |
| Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћ |
| <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p> |
| они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у к |
| осподине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" /></p> <p>— Господине!. |
| међу нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће је |
| S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми |
| предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три мес |
| онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајући |
| а могао имати интереса да ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је прос |
| ску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву |
| и од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с не |
| о су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам |
| — Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше т |
| ан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треб |
| S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови пок |
| ој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката....{S} Ви не знате, го |
| моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он |
| >— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> |
| моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено |
| 0 динара. 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за тр |
| ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Так |
| ="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није |
| ам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — |
| е, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и |
| } Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; |
| ије, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пута особ |
| во народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, прв |
| тра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави ст |
| бора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> |
| Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред |
| по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П... |
| } И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</ |
| {S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га п |
| и за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопи |
| S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га |
| није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко |
| адити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и т |
| угој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути В |
| а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швин |
| омало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не п |
| ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо |
| ранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може н |
| ="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..</p> <p>И Јоле отп |
| ђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему глава.{S} С |
| вде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чув |
| ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју из |
| е скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г |
| неком и дукат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са свој |
| бор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан С |
| р.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв... |
| ом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{ |
| овиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом обј |
| јпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само < |
| {S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва к |
| и дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депутације што су чека |
| како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађ |
| пазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да п |
| истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће |
| {S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у с |
| улучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изборе. - - |
| о и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је |
| обочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, |
| . Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазв |
| . Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето |
| их слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћ |
| жњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама ов |
| пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поп |
| ственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву но |
| еограду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, ни за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док |
| "219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку.. |
| димаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из бе |
| рете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је |
| ..{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Господин |
| ном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S |
| морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад ж |
| } Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али т |
| нас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срнда |
| ђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа |
| апараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} |
| а....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{ |
| и Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом |
| ва велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај го |
| аши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког н |
| ицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, к |
| p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко |
| сну левим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, |
| приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но |
| е и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо |
| лете да их згледати не мош; а над кога преко плетива <pb n="204" /> погледа — мало их је, који |
| гуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке |
| е и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брд |
| огледах.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим ок |
| говори Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи |
| Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ |
| и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица |
| во сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колик |
| ла на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, |
| е заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би |
| пе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, к |
| ј друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још јед |
| њижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она б |
| ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је |
| утра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он |
| неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> |
| уће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка |
| „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до сам |
| вај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се разде |
| х...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним |
| отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио |
| и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> |
| јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у о |
| зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и |
| и нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече |
| игну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу камен |
| маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради |
| ђена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српск |
| Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране |
| , мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како |
| и рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један |
| припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је члан |
| е још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад |
| ли дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи... |
| рше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је |
| ри месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од на |
| срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништ |
| е, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког млинара |
| </p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— |
| з Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу каменицама |
| та ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево |
| 1883 године.{S} Ми њену ерупцију муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздах |
| афани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио глав |
| уги стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што г |
| упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви |
| рна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и ра |
| Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особи |
| <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и о |
| нистар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, |
| алолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казал |
| а врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доц |
| га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји позн |
| с у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим |
| а; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="2 |
| с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усн |
| врек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа; а већ зна |
| то баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечег |
| } Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена |
| то време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, т |
| ма дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једно |
| а се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је |
| де.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати |
| на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то |
| а нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и чл |
| па као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога до |
| не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="15 |
| амо нека га ове муке курталише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{ |
| светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те с |
| ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" |
| била.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хва |
| избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> |
| мале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И |
| драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја |
| прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спре |
| спремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотако |
| ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњачку бруку.{S} Како она ни |
| но.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој гр |
| а иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капе |
| о дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу |
| ађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском |
| о практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец дана е |
| стог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану |
| ?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по њ |
| ословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је п |
| протест против збачења његовога високо преосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро п |
| оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром |
| ц Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи |
| исте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — шт |
| <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} |
| да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу |
| кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и |
| димо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежа |
| , а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала она два ли |
| а.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и б |
| Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син |
| из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као д |
| ана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолова побратима.{S |
| па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, по |
| а Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда |
| д његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки |
| није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу |
| Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбо |
| збацили кметове и изабрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{ |
| и „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоупра |
| да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у |
| еца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А |
| летети и будаци и виле и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Д |
| ији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} Н |
| .</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То м |
| илу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, како је њима опет ми |
| ћо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из |
| } Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет |
| мбру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптужен |
| х:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да |
| ху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не мож |
| ку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и |
| ново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? тр |
| стаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их |
| дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких на |
| огобројна кубета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погле |
| огла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није н |
| и би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догоди |
| још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не |
| вака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није |
| лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи |
| данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са сво |
| ву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{ |
| е „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је |
| сату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој |
| можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо о |
| а Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како |
| и језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Њег |
| ке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то јо |
| обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, |
| ица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски по |
| ади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите су |
| необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика |
| дели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван |
| но говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње! |
| сваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколи |
| о више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни ди |
| е <pb n="388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила |
| ала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вел |
| рамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици н |
| о још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да |
| 42" /> вадимо очи живе, да један другом претимо — Карабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти ј |
| лов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну |
| готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи. |
| ику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зве |
| људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наи |
| ак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни |
| p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набрајале народне муке и |
| а му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му |
| био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Р |
| — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но т |
| олно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на |
| } Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом п |
| му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће м |
| bSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, |
| који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није м |
| рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печ |
| . <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S |
| у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је м |
| јег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне ж |
| орише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, |
| великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље сла |
| за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> |
| у невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знају, пречасни оче, одговори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, |
| манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игуман Партеније задао је посла своме братству |
| се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који с |
| вога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћо, овом мишљу, овом идејом |
| тле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве в |
| народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одм |
| се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека друга.{S} |
| „ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо ове луде и преживеле литиј |
| да чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима а |
| е крави и загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S |
| и.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с |
| илића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде онде почела да рум |
| ва има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, о |
| Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S |
| ш вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри леђа и ста |
| вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су да |
| , је ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као |
| итај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секу |
| дноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија |
| ву кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остан |
| у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда |
| се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате. |
| о.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што ум |
| да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима доп |
| } г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржањ |
| нистри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, п |
| точни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада це |
| остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је упи |
| еша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, д |
| > она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и |
| и и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Тур |
| жарачем, овда онда помало изгртао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро |
| еома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактер |
| е шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, |
| а некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја н |
| ва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хлад |
| Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је донета печена глава од истога |
| настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у навод |
| Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку |
| се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби |
| сну левим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле |
| а као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господи |
| е дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p> |
| ји је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!.. |
| е двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му ша |
| ..{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрморити.{S} Побратим Јол |
| дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он |
| ма оставимо ово подивљало место.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш |
| , а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S |
| да већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере слу |
| се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електр |
| нских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити да не би било |
| . министре, да делим ваше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега ш |
| да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Су |
| ne unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио сво |
| копан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’ |
| ...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, лежала је |
| Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху по |
| ор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „К |
| .</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. |
| пазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један |
| да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох кар |
| и да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било мин |
| ојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мог |
| p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и |
| а ето!{S} Они и не знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам науч |
| те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти љу |
| о другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових и Јелиних, а можда |
| н и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не л |
| преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без |
| /></p> <p>— Знате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а |
| ен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико ј |
| мизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово |
| оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наго |
| ије најмилији.</p> <p>— Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало |
| арену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кут |
| из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!. |
| и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, |
| .....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу п |
| а га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — к |
| дбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, а |
| министре, колико осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч изме |
| ракли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски |
| шће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном дв |
| нули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног заштитника северно |
| хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверење |
| и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго у |
| - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја м |
| орија, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што |
| .{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу т |
| а! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лоло једна!...{S} Овако млада |
| ста седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није |
| аћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а план му је већ одавна био готов.{S} |
| те само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној парт |
| азни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеш |
| — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше |
| виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Ј |
| и отворио, преда мном беше једна женска прилика.{S} Њено бледо лице, њене велике плаве очи, њен |
| отле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S |
| езани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви прогов |
| ад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кочијаш |
| Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта |
| а још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави без |
| не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за |
| ваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гости |
| упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и |
| сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају:</p> <p>„Мора да му је зор, кад оволик |
| о, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, |
| му појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија |
| чих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао п |
| дала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако |
| их више мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово |
| да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што ј |
| себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово б |
| <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</ |
| S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!...</p> <p>Др. М |
| етима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђени |
| ећ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.< |
| <p>— Мораћете, господине, другом којом приликом доћи.{S} Ни данас вас г. министар не може прим |
| овима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога |
| поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево |
| рете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог с |
| има, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме у |
| је, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако |
| /> још два имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику со |
| јим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка |
| само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чи |
| орим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то л |
| ање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p |
| његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се закле |
| не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах |
| отив напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p |
| о је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — |
| е, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори |
| ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове со |
| stone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чар |
| о дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.</p> <p>Ја и онај натмурени господи |
| е.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злат |
| ло најбоље.{S} Од како је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака |
| челник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече ли |
| ктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но |
| руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништ |
| у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Њег |
| ш четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.< |
| а.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш |
| о, да је красноречивост нашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђун |
| тана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло п |
| ро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину. |
| ушити Зега кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар з |
| е би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све |
| а.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ј |
| на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати |
| ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио. |
| способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане п |
| ржавну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство оп |
| кнез је вечерас постао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па при |
| елобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n |
| оћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки |
| Вулов....</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берб |
| ве је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 20 |
| > <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и |
| у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра др |
| ави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— |
| ла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит т |
| но преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро говори |
| слобођења Балкана и балканских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му |
| нула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђавол |
| ом радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник има право.... <hi>без ред |
| повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народ |
| да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану р |
| а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам увер |
| е капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учин |
| ће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу: |
| било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта |
| ction" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше н |
| p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја поги |
| једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче подвикивати |
| а бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве об |
| граду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги |
| ким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговеш |
| и.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај к |
| тре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све |
| бе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, |
| предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако изглед његова лица каза да се уза |
| ар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, |
| у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а |
| како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали. |
| 8871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и прошл |
| г обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мога особитог поштовања!. |
| јте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Т |
| дне.</p> <p>После мене није могао никог примити; а ни по подне.{S} Била је министарска седница. |
| ћи.{S} Ни данас вас г. министар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жар |
| рагове.{S} Први нас дан одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се |
| е данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за |
| урно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су пр |
| на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам до |
| с, господине, г. министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, |
| </p> <p>— Г. министар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, д |
| „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чарш |
| величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит про |
| јању, ишла друга.{S} Ова већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с коли |
| И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино |
| министре, да вам капетан Нешо каже коме припада.{S} Нисам ја заборавио онај ваш прекор.{S} Него |
| ежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским прист |
| и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а |
| а би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па |
| стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак би |
| е знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним |
| ело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар |
| они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два |
| амтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени с |
| на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојни |
| а, ја не знам, којој је политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из |
| свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што ва |
| е некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити |
| Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „на |
| ветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај |
| и, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је до сад само сл |
| ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је |
| и Балканског полуострва, они нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободил |
| говора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето |
| ћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ос |
| покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је д |
| ..{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству ми |
| ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радик |
| аст, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, д |
| ....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнем |
| овници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с наши |
| час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, |
| је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину |
| е живахног младићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лиц |
| езнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по са |
| у.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Се |
| во, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p> <p>„Амин!“ одговори и |
| ађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Мла |
| о српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш „вековни непријатељ....“</p> <p>„Изда |
| one unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћ |
| користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој |
| лико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У |
| ар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће |
| и мира напредњацима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и шт |
| и своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чланове. |
| , Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипољ |
| а на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не видели, да је |
| о западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдарице!{S} Бо |
| ставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У остал |
| је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио, да је н |
| а јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> <p>„Ј |
| ања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању но |
| дио је Божо практиканат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како тре |
| ></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <mile |
| е суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> |
| несе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> |
| ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и кап |
| м изађем.... <pb n="317" /></p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone |
| о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год |
| сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морал |
| доносило белешке за белешкама, како је притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</titl |
| “ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напре |
| д иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у |
| сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{ |
| , које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се |
| цима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> |
| е јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш |
| обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у каф |
| у биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а ш |
| асти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — |
| , рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда Вулу нарочито....{S} Можеш мисл |
| о није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравн |
| p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није лич |
| уте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно шт |
| ! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме |
| <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у |
| о Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мањ |
| оге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, нешто в |
| кане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носн |
| ији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељск |
| тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.< |
| >— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није викао |
| > <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме с |
| и — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јец |
| ез сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свог |
| о узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће |
| уде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до |
| смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш и |
| ада? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да с |
| — Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло до |
| .</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, вала, нећ |
| м <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може ко |
| с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што |
| учак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло п |
| мо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} |
| са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију и к |
| в Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је граната ударила, |
| екаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се прем |
| зи, да га мало зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли л |
| е и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја в |
| и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај докс |
| тварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је |
| матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако повед |
| инистар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Том |
| делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; ка |
| у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на т |
| управи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она |
| {S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успет |
| зике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту не |
| и не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад |
| ио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.< |
| га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане ш |
| вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно |
| не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову к |
| к се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за ов |
| и нове бирати.{S} Мој ми је Божо ономад причао, да је <pb n="174" /> био на неком њиховом збору |
| а пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљев |
| и гости његова побратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћем |
| ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није поз |
| н ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи |
| чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу. |
| Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи п |
| вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме пита |
| се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. мини |
| носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су вел |
| а на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па онда — врати |
| VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све |
| ави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећ |
| сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и |
| не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном не |
| обро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико са |
| S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <mi |
| кога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злос |
| тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима одличније |
| једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи. |
| прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним пи |
| који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18871 |
| којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је |
| ене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; |
| оластим лицем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сић |
| ше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, |
| и дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пр |
| али — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути |
| ћемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманим |
| псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у дас |
| м неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и |
| и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, |
| стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а |
| доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику |
| а у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће |
| >Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо |
| оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђ |
| </p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идеј |
| ви „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с ра |
| исности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} К |
| е допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намешт |
| то, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није ва |
| н Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, |
| неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове |
| си проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти ве |
| свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутни |
| се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим |
| а! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, госп |
| b n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, |
| ду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, д |
| обро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре тре |
| и до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види |
| чурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих с |
| и су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту ка |
| загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје по |
| ..{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео |
| крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више |
| правни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким мари |
| е пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, проша |
| очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он м |
| кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>" |
| орао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум з |
| За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{ |
| оштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже вас |
| еразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му |
| н, да ово неће дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта |
| ога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Вазд |
| на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пија |
| арани, а господа им, вели, не дају лепо прогледати!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
| Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и |
| т и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> |
| ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше |
| смо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи нек |
| и калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд |
| што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш |
| > <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капет |
| — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> |
| о</title>" је после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута |
| .{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одмор |
| фански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{ |
| а свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе деп |
| е већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Мл |
| грам?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бон |
| и, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између рус |
| било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив пог |
| а су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он к |
| донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, ст |
| еслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с |
| адра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Бо |
| на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ет |
| ору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а |
| ко се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша капетан.</p> < |
| е негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> <div type= |
| одна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно |
| сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Бело |
| , које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурн |
| , на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспос |
| скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио н |
| оде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја б |
| ....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку у |
| {S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници м |
| лима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на |
| а, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они ради |
| пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле наро |
| шњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима проб |
| као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди |
| меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаб |
| 150....{S} Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом трг |
| <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам ви |
| тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо |
| а био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену |
| на би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да развлач |
| упи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу |
| асничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под |
| и, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с |
| су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа....{S} Ево, види, овога |
| је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што |
| ћурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне доб |
| им они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Ж |
| а кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не би имали прилике, да |
| а причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе праз |
| не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад ко баци |
| <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог |
| у добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, го |
| та ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере |
| ак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придруж |
| кати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним |
| У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p |
| и, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. |
| у „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, шт |
| е депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S |
| лас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју |
| бе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту в |
| бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну десним брком. |
| ео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дан |
| а, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби |
| врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом одно |
| погледа по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци |
| а Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" /> два испред капетан Неше, а |
| и другојачије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Т |
| ве сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе |
| ио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, пом |
| сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шако |
| ико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи |
| n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена |
| чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p |
| ати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Бео |
| м безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати.... |
| утрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Д |
| S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђ |
| решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд ј |
| и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желуда |
| м пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора сврш |
| дам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан |
| јало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и са |
| Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</ |
| унце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуна |
| да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се |
| непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али |
| , то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S |
| ала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси ви |
| изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Ме |
| , а више га не би мајци овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота |
| " /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он |
| и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрог |
| ба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине минист |
| еки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем |
| ај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У с |
| ао.{S} Горе, на горњем боју, беше један прозор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде |
| у смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћ |
| огледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница. |
| {S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} Н |
| ко среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, ч |
| тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</ |
| о....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и нев |
| {S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!...{S} Видите ли отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p |
| је наћи.{S} Видите ли она два осветљена прозора?{S} Погледајте горе!...</p> <p>— Видим.</p> <p> |
| наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорни |
| тије.{S} Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није |
| че и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекну |
| ј околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, |
| .{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружин |
| још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око |
| розвркаше једне кочије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јол |
| трио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по авлији |
| онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи |
| Вулова дрвљаника, па оспу каменицама на прозоре.{S} И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, |
| и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко авлијских ограда <pb |
| рати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом ра |
| е десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> |
| се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, |
| к су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха |
| умени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p |
| и ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно он |
| о окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Ј |
| сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше з |
| ела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone un |
| } Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Оп |
| а душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, |
| Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођо |
| ише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо |
| ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плав |
| учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушки |
| Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих... |
| је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро |
| ..</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У оста |
| > <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам |
| ри се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} |
| а џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске прихо |
| љака морали заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које |
| колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију |
| што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће |
| и то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави |
| , вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што |
| дну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, |
| ту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје гл |
| кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда слободно можемо ос |
| невоље које му је на грбачу натоварила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирок |
| а....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="3 |
| .{S} Од кад ови напредњаци заведоше ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у це |
| ако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <div type |
| о је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једн |
| ити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — срп |
| и и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Она |
| ириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} |
| ли шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше бакраче из кућа. |
| сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан |
| ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила |
| омад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од „келнера“ и |
| бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога изве |
| вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, он |
| доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не б |
| и коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту нашега моћног зашти |
| ја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Веч |
| ели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би |
| овек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би |
| опоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа сн |
| прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и прои |
| штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили |
| Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се |
| побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; |
| узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, али овога оп |
| се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш |
| ница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Ку |
| ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао дође а друга од |
| ира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда |
| тискују....{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, о |
| авља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да св |
| ство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила |
| арањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке |
| од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хлад |
| Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за неср |
| и често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, |
| овали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа и |
| боље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ваља, онда и |
| ало говори; ама оно му је мало озбиљно, промишљено и — основано на логичноме посматрању оних чи |
| /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу |
| уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти |
| оде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, вина вамо дај!.. |
| о лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си |
| гле мој побратим дошао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} |
| оле ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли на |
| едом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покр |
| нка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао ре |
| и, нека знају, да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} |
| боде и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрен |
| "68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила неп |
| ио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га вид |
| евери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо |
| ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, |
| еновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Д |
| 76" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — к |
| еље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њи |
| шије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да |
| , господине, да није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да р |
| ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — |
| , па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће |
| ј варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, |
| pb n="158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, ш |
| два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет |
| да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и от |
| неким особитим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом св |
| и.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од |
| их 50 година још никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Т |
| И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је |
| о долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одј |
| унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас прође кроз душу и кости измученога вит |
| слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће |
| екакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце. |
| њиге и науке примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у нек |
| и.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} З |
| орише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За првог сам |
| е нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпут, а на |
| стим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за |
| > <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто... |
| екао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; ал |
| ас пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам вазд |
| е, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњац |
| ако ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на о |
| , која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" /> могао да гледам.{S} Несрећн |
| јушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, |
| тори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на |
| — као планински источник.{S} Ваздух је, просто миром мирисао. <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао |
| !...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Б |
| г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће да |
| мо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} О |
| , капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори и пододбори ничу |
| ноге.{S} Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стој |
| као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, он више награђује своје прот |
| е се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чам |
| м безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој |
| , окретна... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је го |
| говори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Молим, молим; ја вам потпуно |
| о је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога |
| слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледа |
| а у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан |
| } Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о ре |
| о и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и у |
| ласе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гл |
| ова још девојком била.{S} Он је за њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљи |
| тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb |
| а закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год св |
| доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сиг |
| е само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом: |
| рекинуло ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164 |
| све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као кад |
| е просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистал |
| давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Сте |
| на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева на |
| м бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Д |
| ако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упита |
| само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /></p |
| ће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа. |
| и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лиц |
| угу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, |
| нио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна благо |
| ту косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек погл |
| о оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p> <p>Она ме пољуби.{ |
| знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она је протест |
| ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њ |
| е дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило |
| оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства |
| — има више од двадесет дана.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је ста |
| ашки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} |
| је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађин |
| само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да да |
| не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p |
| многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су |
| лаву.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пушт |
| Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега.{S} Ама, браћо, са |
| атом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанств |
| } Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, а да |
| а Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S |
| — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне с |
| нство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се ј |
| бералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бран |
| .{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас |
| се не хте потписати на онај наш протест против збачења његовога високо преосвештенства митропол |
| е барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је м |
| ишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ |
| о.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе пријатне |
| а је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква на |
| њаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине минист |
| ова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осме |
| оду даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у |
| аља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили.. |
| омислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем којим су се они ми |
| Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица ерц и осмица каро. |
| ме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе др |
| овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотр |
| доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми ве |
| грама лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорил |
| којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио |
| ласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S |
| а пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако |
| м борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казива |
| подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђак |
| а то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практикана |
| {S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад |
| а урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се |
| .</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрогра |
| којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у |
| ов гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане |
| а нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним овакви |
| {S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи....{S} За напредњаке милости нема....{S} Газда Ву |
| сницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла |
| ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!... |
| е био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигд |
| ви....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресулта |
| Како пролази време!{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе да |
| и, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било на овоме свету.{S} М |
| није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живи |
| оцењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., |
| ућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процениоцима, |
| и друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, ва |
| на, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После |
| , том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стра |
| за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку к |
| во дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме д |
| S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ гос |
| и.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако б |
| ме писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а пог |
| и су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам о |
| — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца Остоју ни оца В |
| његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати |
| два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Беогр |
| вима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, наша |
| Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како |
| ађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет го |
| носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна таја |
| Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на |
| пет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> |
| зачикамо....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо с |
| портирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђако |
| есала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б |
| >— Јесте; она је заиста била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак. |
| p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напре |
| да га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — |
| посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учи |
| Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!. |
| чини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> < |
| ју у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и |
| ве луде и преживеле литије, и нехотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p |
| </p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на |
| им, није било ни једне гомиле коју није прошарао по један поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су |
| ле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> |
| ....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно |
| иро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог президијала; отлен ће сврну |
| елеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на с |
| редам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за о |
| во шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — забо |
| у и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђ |
| иле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је б |
| tone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је ка |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпо |
| "SRP18871_C11"> <head>XI</head> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан |
| </p> <p>Политичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезн |
| део је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="2 |
| S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за |
| неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она |
| зио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју м |
| ја Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног |
| ..{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњав |
| n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писне |
| а Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{ |
| је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а д |
| Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је |
| ета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} |
| p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутни |
| ћни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.< |
| " /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсу |
| Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напре |
| а у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам |
| м и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан.. |
| овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја избљу |
| управа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n="136" /> <p |
| мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су |
| војка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свак |
| ла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло доб |
| ...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе |
| <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред |
| либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „< |
| вара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три |
| здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвоље |
| за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не мош; а над кога преко плет |
| {S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обичн |
| ка Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="4 |
| зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац г |
| на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давн |
| зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега |
| } И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда ви |
| ља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} Ако јој где не подвали — помоћи ј |
| не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвес |
| p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али |
| растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала |
| нтерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> државу до Егејскога мора |
| ....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт р |
| n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен и |
| питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он |
| полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Ошт |
| ерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да |
| им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једно |
| нем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како ј |
| ивоту.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} |
| види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај га — као да га је куја |
| у.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да пр |
| стадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ни |
| {S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо |
| Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....< |
| су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" />) изб |
| свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше доне |
| ели!....</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао она |
| Јоле!</p> <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећ |
| есма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетин |
| Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до не |
| а лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 2 |
| теља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где певац не пева; л |
| нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да залаје, ни пето да запева....{S} По овој тајан |
| чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари ле |
| ва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се сав |
| т велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад как |
| е пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у уг |
| у да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> < |
| се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" / |
| не.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила није, |
| њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са |
| еси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата с |
| а му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно |
| рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала |
| .{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила.... |
| варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ би |
| Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикала |
| - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном |
| па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, и |
| а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обрадовало њену јадну мајку. |
| огледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n= |
| о је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека |
| отиви?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S |
| 8871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци |
| Зрика, баш као да му је код куће остала пуна магаза маџарија...</p> <p>— И да ли ко више? виче |
| „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 т |
| Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те |
| вој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из |
| устио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; напро |
| о шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту све |
| е ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева |
| осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она ведра присебност, |
| <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} |
| еде бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему |
| е вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То |
| ст</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број |
| авите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цел |
| есеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопој |
| да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја није дошао кмету да ког |
| лска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Остоја није пропустијо д |
| а робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком |
| еже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно санду |
| све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога |
| упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} К |
| њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толи |
| амо „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p |
| о доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми |
| уша ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње виси |
| г. министар; али дотле беше већ дупком пуно оно мрачно предсобље, а да и не помињем две депута |
| предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити |
| мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако |
| му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле чети |
| шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... |
| да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више |
| осто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је п |
| пис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је |
| кала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Срб |
| ребало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске у |
| а десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — зас |
| /p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни уво |
| т којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покој |
| ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си воје |
| вавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио ца |
| е му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} |
| е....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да рад |
| удућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му ј |
| а шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено поље покривено |
| а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито д |
| унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} |
| луди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сир |
| а не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, |
| садно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} О |
| :{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и з |
| о само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па |
| гао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је |
| е узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен |
| S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В. |
| но и Марко пандур.{S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Рад |
| обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p |
| шао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми уп |
| есо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p |
| дим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> |
| , већ онај који га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како |
| свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, |
| коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... т |
| збукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока ј |
| ре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно, људи, |
| његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, н |
| И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис.. |
| оши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда |
| о....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више |
| <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја с |
| ада...</p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Он |
| Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смо |
| олан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — |
| све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда |
| ћу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, п |
| ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја и |
| ојом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме.. |
| а изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја |
| чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па |
| да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео с |
| о знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа с |
| рођу по једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S |
| наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти |
| , молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави га от лукаваго!...</p> <p>И с |
| јте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све |
| " /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни |
| ови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја |
| ла да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одлази прилично задовољена.< |
| ="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, |
| е добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не в |
| S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} |
| иј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да |
| заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — ка |
| ега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пр |
| било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не |
| да у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим |
| ри пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешт |
| ој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као д |
| p>— И да ли ко више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегин |
| ли ко више? и нико више? — први и други пут!...</p> <p>— И пара!...</p> <p>Ђеврек плану, окрете |
| ли ко више, и нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n= |
| b n="335" /> кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је са |
| радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми места било у н |
| вицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и |
| ко се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога закон |
| мите, а ако не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се и |
| и је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле |
| таде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се |
| приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, п |
| три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста с |
| три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литурги |
| ма ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари п |
| ђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Зла |
| кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да |
| ној суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолц |
| писано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешт |
| овати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, |
| ...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није р |
| пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му |
| .</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{ |
| тала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала |
| ственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господ |
| је.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру.</p> <p>— Господине капетане |
| ници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" |
| е...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p |
| о, које је опет казивало, како је овога пута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто |
| га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— Јест, г. |
| а се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло у |
| milestone unit="subSection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али |
| о са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку.. |
| дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично крета |
| ...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад |
| помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траж |
| га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвор |
| пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаш |
| , више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био |
| неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због нереда, једном је спроведе |
| мећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти |
| о је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толик |
| , нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И о |
| ..{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да в |
| /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да в |
| он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме н |
| лично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} |
| ати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да овариш |
| ивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим |
| дбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећемо као власници да вам свој |
| нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сиро |
| с ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко ово |
| Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учин |
| ам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако |
| рва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забор |
| ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p |
| , рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек |
| ле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај |
| сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех. |
| ш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, кој |
| је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута о |
| n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <miles |
| </p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту з |
| ет би веома погрешили, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли |
| наку — код Јолова побратима.{S} Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам |
| .{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окрен |
| у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је в |
| сте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха сув |
| , а већ је капетан Нешо добио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке шт |
| својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства ман |
| епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатам |
| ди од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико |
| ми одобрили да могу повести још једног путника....</p> <p>— Па.... да ниси нашао још кога? — А |
| ом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте |
| ије крив до мој кочијаш.{S} Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би |
| д нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију |
| га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати |
| — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога |
| /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали, ал |
| .“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</ |
| би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да виде...{S} Како |
| но питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцим |
| огли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима, <pb n="296 |
| првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да пође или којима би бар тре |
| ...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катар |
| еку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло чест |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим с |
| ти: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рач |
| опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме је — да са |
| и у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, |
| н је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце |
| без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још о |
| мао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S |
| да, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ног |
| } То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — т |
| и се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све |
| шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Хе |
| наш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што |
| о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја изле |
| у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија трг |
| саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} |
| земљу задужио; а ови напредњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ А |
| } Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија |
| .{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S |
| оји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш из |
| том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо л |
| оји беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у |
| Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су г |
| о механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Бело |
| ....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањск |
| Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причат |
| варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту |
| биљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26 |
| ског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора због банкротства; али је до сад био у |
| кле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио |
| био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересан |
| ом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје про |
| .{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све |
| шим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у |
| а онда оне корпице, исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслаган |
| берале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језик |
| се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе д |
| ет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег |
| а игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста велико |
| ц Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— |
| па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је |
| ковском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крај |
| еда у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмирка |
| сти у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле к |
| адар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху застрти белим завесама.{S} С |
| е ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец дана епити |
| авање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини помену |
| Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — — — — - —</p |
| кирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде |
| ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Љу |
| .. <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; |
| су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати |
| им нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по к |
| } Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морал |
| воја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> |
| иберали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи инт |
| горостасна брда и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су ј |
| суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја крштава, венчава, к |
| како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, свак |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохиј |
| т.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле бе |
| власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће н |
| да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој мениц |
| S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> |
| тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не |
| ако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је т |
| е.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на |
| то с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{ |
| ас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор |
| <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најб |
| наке капитале....{S} Мало мало опрезног рада, па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад м |
| тика је, кажу, за њ била подесније поље рада но логика и психологија; а како се политика увек м |
| ад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Ра |
| .{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се |
| дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака |
| д главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим р |
| н је по говору од главе до пете апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, ј |
| еђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} |
| оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Ста |
| о изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" /> држави и ста |
| а узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четир |
| bSection" /> <p>Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{ |
| и се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога |
| } Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се |
| осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на |
| били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена пре |
| редседника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо. |
| ез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку по |
| n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} |
| >Најпре је и најпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за не |
| и и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео |
| .{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у |
| љаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Там |
| шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом |
| У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и г |
| а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни |
| њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписал |
| од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му п |
| све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе оп |
| оримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе лукаво |
| авала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је б |
| ом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} |
| ој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова |
| му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> < |
| p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само |
| n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Ш |
| еша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не прогов |
| ти.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капет |
| е звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једн |
| што је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје стол |
| ..{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p |
| е суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише в |
| та још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p |
| 31" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади зб |
| ачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не помажу, |
| у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мр |
| о, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руков |
| кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} Кад ј |
| ; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према прилика |
| {S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, о |
| Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет |
| p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пом |
| у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народ |
| диста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и са |
| „Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем т |
| </p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} |
| ад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} |
| танеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!< |
| бра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко |
| ћа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се мор |
| ати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само |
| вету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— |
| /p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ај |
| о, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас би |
| Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n="295" / |
| !</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с не |
| ишару прве класе! <pb n="228" /></p> <p>Раде Ђеврек просто беше занемио.{S} Он је више бленуо, |
| ји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„ |
| д сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на |
| ..{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —< |
| е се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем |
| та ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone unit="su |
| цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао с |
| да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане министарске столиц |
| обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред њим беше |
| свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан |
| е тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{ |
| г с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, |
| љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} |
| та ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Зна |
| очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{S} П |
| амом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како би народу било |
| е у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> |
| а.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав она и с |
| де напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобн |
| и међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам |
| баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основ |
| ?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по |
| — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостиони |
| ером — они нигда не играју какве добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, н |
| Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} |
| и су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство |
| ак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи. |
| ен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} |
| једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да |
| О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се он |
| ви добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему самом добро; д |
| вакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} З |
| S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви |
| њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Х |
| .{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас |
| —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његов |
| то, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не говор |
| избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево н |
| оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — онако |
| ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом |
| </p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге |
| та ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним |
| зговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесил |
| казато, да је газда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтин |
| м бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можем |
| верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле |
| пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај |
| д гостионицу Јолова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али |
| ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео |
| г врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div typ |
| на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним |
| кона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихо |
| м од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им |
| хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за шт |
| онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он |
| и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни друг |
| даћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододб |
| не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово ма |
| од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</ |
| , либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима |
| кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громоглас |
| звик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле по |
| колико га грло доноси:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone |
| и подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај уз |
| ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.. |
| Па зар и он није викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, к |
| ми о изборима добити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само ј |
| S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема....“</p> <p> |
| нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер |
| рка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} О |
| о што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту |
| судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио како је то |
| је.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом |
| дан напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз пр |
| овао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са п |
| на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с н |
| а је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православљ |
| је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} Бога ми, господине министре, ако се |
| обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење поре |
| } Ово вам је порука од главног народног радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај пр |
| кат и два, — данас је постао председник радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним |
| свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро |
| <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква ве |
| бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што н |
| на</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</p> <p>У том |
| ..{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Ч |
| аве.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више |
| илили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тич |
| путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице дође, да и по |
| — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само.. |
| .{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметала да по к |
| у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> <div type="chapter |
| се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. |
| водолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи т |
| иљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан |
| е....</p> <p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак и |
| Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како |
| светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо |
| инистре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши Неша кап |
| у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За |
| кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни |
| руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се |
| то, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? |
| попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у с |
| кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Београда, да свуд пост |
| ило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, госп |
| чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици |
| — Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се |
| иснеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?! |
| нку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — |
| врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда |
| броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на ре |
| н је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="38 |
| </p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли |
| слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас им |
| едну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без свед |
| па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је нека |
| , мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Ч |
| ке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> |
| е радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, д |
| ици по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их б |
| вом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану |
| тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n="252" /> у |
| што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла |
| чив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше уп |
| огло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску карту!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окр |
| м њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растура |
| чке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сор |
| народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола дин |
| ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем п |
| и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на |
| хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе |
| ове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечер |
| те, и они јадници држе да имају једнога радикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима ј |
| добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад ша |
| чинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји |
| — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39 |
| ј једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} |
| и ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме |
| воро дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне си |
| се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају сво |
| кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n |
| e>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!.. |
| дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их |
| се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерал |
| , а нарочито, како је представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија с |
| адржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога с |
| и <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То не |
| о се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi |
| ="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, б |
| же се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко... |
| p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој |
| је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стева |
| ћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, |
| </hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да |
| а.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Рад |
| и ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живот |
| ри душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који |
| није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, |
| та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско п |
| петану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павл |
| погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом |
| >После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту |
| ...{S} А зар не иду нови избори?....{S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на |
| ак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате |
| а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље но и она у сел |
| је планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И м |
| .{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у прав |
| олике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> |
| по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу |
| и га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он |
| богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p> |
| 23" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под |
| ки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вол |
| ама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, плаћамо на дуван, на пиће и многе друге потрошне |
| се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — т |
| банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{ |
| сле чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не п |
| дија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега у |
| те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно |
| ју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала паланчица. <pb |
| заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо з |
| гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њи |
| ило човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{ |
| к трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је бити нешто врло важно.{S} Он већ |
| , за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остај |
| ковић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше |
| арку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у ман |
| готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат ради |
| њима...{S} Него, не знам, да нас газда Радојица не изневери.{S} Он према нама нема никаквих об |
| никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разгов |
| Млађи.</p> <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{ |
| чудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога |
| сланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <mileston |
| забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена ц |
| мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{ |
| кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољст |
| подине министре, ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега |
| ењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Б |
| ама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Ник |
| вог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— |
| >И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом |
| с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина м |
| м, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине министре, ја јемчим, одговориће ђак |
| његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни |
| жбе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> оби |
| абрали друге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Рад |
| ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како зак |
| се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то преба |
| а Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову зе |
| ера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Т |
| ледило на његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, ко |
| S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Е |
| тигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле п |
| зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама сп |
| разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не ч |
| {S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур. |
| на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла |
| >Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S |
| јим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Су |
| ао какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљ |
| у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете плакао, кад је дочекао, да у мале |
| д му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост |
| може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем |
| авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнут |
| S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео све |
| pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово |
| с.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бо |
| p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни по |
| његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта |
| им му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада мирне путнике по друмовима, да |
| слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтам |
| ивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за |
| то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује |
| имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Не |
| ти све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два |
| а тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па гото |
| тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</titl |
| е вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша к |
| 230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Рад |
| је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику |
| </p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо п |
| сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где |
| гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А не |
| ио широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{ |
| д судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S |
| глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господин |
| ине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика |
| ава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" / |
| ениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у о |
| обудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни ме |
| } Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац |
| није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p |
| ...{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам |
| тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} |
| ти...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат. |
| о желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли |
| м не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или к |
| биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијс |
| n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да заба |
| за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ор |
| реко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа |
| p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језик |
| ше, да би мало ајнака затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мо |
| е јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то |
| {S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} |
| } Али капетан Неша поче ово извршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побу |
| е нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни |
| слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и |
| јанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.< |
| е год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог |
| ма, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на |
| наштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био |
| у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све жи |
| десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више и р |
| ојим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— |
| ива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао |
| е ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља |
| ратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне на |
| вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Бе |
| ла и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више личили н |
| p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то б |
| ла би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Бри |
| изнати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда они |
| оме разбојишту капелан Вићо — на далеко разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања. |
| а смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је |
| у, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што |
| етири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У то |
| сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врат |
| о — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује |
| а.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу |
| ка, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како |
| вљено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Ми |
| спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробу |
| </p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{S} Обоје смо је |
| а, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој |
| већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми |
| осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али |
| е дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао < |
| ико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они |
| дговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, |
| у.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:< |
| ећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој |
| широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, р |
| зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће То |
| ашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас |
| у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда нека добиј |
| ав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по ка |
| ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" /></p> <p>Ми оба |
| ритвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начини |
| ога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако |
| тоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:< |
| празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као шт |
| ти у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу... |
| кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџепово |
| гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — |
| мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни м |
| <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мић |
| упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од ж |
| стури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се јо |
| ћи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчуве |
| узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{ |
| „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше наперио да њо |
| {S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалим |
| ерни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке |
| ло доакати, — они онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<h |
| годан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и астраха |
| ко улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су |
| приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да |
| е, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи |
| у суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са |
| те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно з |
| ...................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да прео |
| Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена дочепају бесни вихори какве изненадне светск |
| а као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} |
| ; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи |
| у од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p |
| венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чист |
| ре они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири радикалска |
| с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n=" |
| не нас муке не бише кадре опаметити.{S} Размислимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се оно |
| сти долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по |
| вичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примед |
| несташна примедба.{S} Најпосле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорн |
| от новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у мину |
| еде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! до |
| дарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С как |
| е још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему не |
| > Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште |
| на је ова била и по ношиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <p |
| ије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет. |
| есне јаничаре, како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како |
| ов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? |
| ели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" |
| о говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње |
| .{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ако ов |
| нова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Срби |
| са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њ |
| знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласк |
| у школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била |
| орио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био з |
| психичка проблема коју наука о души још разрешила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити. |
| шила није, и коју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам |
| дају; а ако му је кост на путу, он и њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју |
| ина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којим |
| шим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини |
| а и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} |
| ик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев |
| > <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко исп |
| га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех |
| номе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и о |
| о га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој |
| Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у нови |
| н бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера н |
| и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не |
| о, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо |
| ну напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће к |
| све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је положај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па |
| лађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли |
| да к’о мало застанем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p> |
| огледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуг |
| трану где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију |
| . доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бо |
| му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, |
| а — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно друг |
| едној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} |
| осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не |
| су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко с |
| положењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан |
| да појмите, онда никад ништа појмити ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрет |
| нула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, |
| ја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Ву |
| неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да по |
| нистре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба об |
| ами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!. |
| од оних врста осмејака, које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема т |
| ан читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, |
| се питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам |
| разе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу ни |
| /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је муда |
| ло упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С о |
| ори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је |
| <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш ис |
| ађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај |
| >— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине сво |
| ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског су |
| ко у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и по |
| то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу ономе, што ј |
| које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му |
| игурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као ч |
| њак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса |
| аван муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судиј |
| онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи. |
| стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи |
| а би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да |
| д, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не |
| етанији, заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:< |
| К... одговориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{ |
| сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам |
| а аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Бр |
| једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадањ |
| мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким |
| им столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети на с |
| одине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар кот |
| , одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечерас пос |
| зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> б |
| заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То м |
| та је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као да је добро мотрио |
| прсте“, одговорио му је жешће но оно г. Ракарцу пред „<title>Златним Крстом</title>“.</p> <p>— |
| да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, ч |
| — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпље |
| освете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта м |
| у.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се |
| је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p> <p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете |
| туњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале п |
| Кад <pb n="128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> |
| шарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребр |
| е напредњаку <pb n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, р |
| у додворити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, о |
| искало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као |
| руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беш |
| беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним великим плавим очима, па ће ме |
| има.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том |
| еђа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — б |
| <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају с |
| <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сен |
| ne unit="subSection" /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како п |
| а ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!.. |
| пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="sub |
| а златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, ли |
| у карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чарш |
| но.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин продала, можда овога вечера ми не б |
| e unit="subSection" /> <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S |
| е; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице п |
| дака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и |
| , јес, онај натмурени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} |
| nit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва |
| в ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Ник |
| S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Том |
| о.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао |
| ају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја |
| ависност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио |
| оре их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n="19 |
| </p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како је прошао <pb n= |
| <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једн |
| ија, два мала златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га |
| дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио прек |
| и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај н |
| , и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише |
| а“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, жене, де |
| Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанским ћилими |
| дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу гла |
| иљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и икон |
| сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поре |
| сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осв |
| адимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, до |
| вика:</p> <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено б |
| иво.{S} Он га даде на дојиље, и дете је расло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке. |
| а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном поја |
| сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се |
| преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је р |
| p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Б |
| пска Независност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог н |
| , сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим |
| а молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па |
| ећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам ма |
| Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— И |
| а говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанствени |
| обратима.{S} Јоле им је причао „како је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сиг |
| један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г |
| е с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја па |
| арту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; али као да је и тај |
| .</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију. |
| злослутним бојама малао, г. министар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то о |
| а бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако |
| теније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSecti |
| нских народа?! приметиће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне сп |
| Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче ко |
| начки попадасте!“</p> <p>Г. министар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Вид |
| узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а њего |
| му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине министре, ево нас, а ев |
| } Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дукат више, |
| ија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању ст |
| Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница свр |
| е се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Т |
| акву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све пош |
| и да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могл |
| S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете парча |
| аву нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати |
| купштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јо |
| купштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све |
| род пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека о |
| мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета... |
| е уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабави |
| Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се |
| Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одбл |
| ..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога |
| ије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуг |
| мо погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у гред |
| а хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где |
| n" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп |
| камилавкама; једна изгледаше прићоса, а растом омалена; друга густе и дуге браде а широких плећ |
| последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге облачне пруге које оперв |
| сти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би |
| ре — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако |
| као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, |
| а наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<title>Глас православља</title>“, па онда „<ti |
| свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чи |
| ку карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Православља</title>.“ Оно је прв |
| иној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: по |
| зда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни |
| е бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ако не ва |
| ија“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису |
| једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком ж |
| ..{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше до власти довео....{S} Па |
| ла што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и независност букнуо, онда је Злати б |
| ме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још |
| e unit="subSection" /> <p>Букну и други рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше с |
| ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" />) против Турака.“</p> |
| е су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи |
| падном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на истоку је познат под имено |
| е, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију бе |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и с |
| {S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и осталих б |
| извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дуг |
| х ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети |
| ка жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Д |
| ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, |
| ек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога |
| .{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одуше |
| стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| у закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим затеском озн |
| e>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од |
| и онако једва намиче лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> |
| S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држа |
| ужину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном |
| есрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, д |
| био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшен |
| нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{ |
| У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је |
| ра у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо! |
| и као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Он |
| оме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Време је једном већ, да за све р |
| } Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му он |
| испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђ |
| ваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму оно место, одакле |
| S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, |
| опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си ра |
| ао што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Море, људ |
| неже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бо |
| } Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> < |
| алске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још р |
| бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за |
| ут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе |
| к’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину |
| во ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у |
| не. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова пост |
| во црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу љ |
| купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једн |
| потпис Злата.</p> <p>И друга година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан |
| могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли з |
| г. министре, <pb n="179" /> немојте ме рђаво разумети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад тр |
| сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче рас |
| женским гласом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S |
| о онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се п |
| викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш з |
| <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаш |
| стим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико да |
| ред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title>Глас Православља</title>".{S} |
| } Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Не |
| </p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава |
| хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу |
| о наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из је |
| еш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претур |
| овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гуш |
| {S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писну |
| им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра |
| места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени креди |
| ....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, кад га закључаше и Митар отпо |
| н Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Уч |
| да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека |
| лени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске око |
| {S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани м |
| S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има |
| штинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и |
| {S} Изби и један по подне, а на нас још ред не дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, |
| а отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштен |
| и готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О с |
| нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај л |
| , и г. председник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слоб |
| Енглези.{S} Један од другог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он из |
| аштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — иск |
| по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгледу р |
| вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво |
| <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле |
| t="subSection" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за она |
| {S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцкан |
| л?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљд |
| да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је дошао — да с |
| чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друг |
| познати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечер |
| на Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Слав |
| швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их жив |
| итрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света Хрис |
| клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а |
| имо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по |
| је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово др |
| азда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> |
| ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, чест |
| иле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па |
| — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпо |
| ндидати продрли на изборима.{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p |
| ти; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, |
| за народне посланике.</p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола. |
| воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време... |
| ....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање њиховим |
| м низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Д |
| ија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мал |
| — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n= |
| ог чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n |
| ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се |
| м се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио |
| а и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да изб |
| аки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{ |
| тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p |
| борио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, |
| </p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе ру |
| добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позив |
| >Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у |
| , па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p |
| ткуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду |
| других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан |
| Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет |
| аље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и |
| аче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више у |
| /p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова |
| о да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и м |
| Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његов |
| нкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и р |
| д гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p |
| правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но от |
| е може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику. |
| имити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику. |
| покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рекао је капетан Неша, нису оптерећени бог зна каквим с |
| д би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе |
| да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они гу |
| ва имена.{S} Газда Вуле би, на прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>"; |
| ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онд |
| ба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег чове |
| онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни |
| <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекри |
| у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, до |
| и ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легн |
| како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут |
| шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механџија.</p> <p>— Они веле 50 дуката....</ |
| казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми ов |
| овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је |
| м Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год |
| ој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на с |
| два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов г |
| овором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опози |
| тос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не веди вас во искушеније, но и |
| обичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу ми |
| ....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, |
| мрзио није но он.{S} Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје н |
| истре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; ал |
| еобично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и началник |
| еднима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је |
| аш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило |
| ћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капета |
| скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</ |
| <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их с |
| милују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве срп |
| д оних осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" |
| волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала |
| доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се |
| Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају н |
| , који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и |
| Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Е |
| ку између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> р |
| зорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе |
| оји сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он ок |
| се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</ |
| е свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми вам не можемо |
| ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша |
| а не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се оп |
| д најнесрећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговор |
| ти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта |
| <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSectio |
| жно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто |
| ом пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је рад |
| ли се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</ |
| ле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p> |
| p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекне; али га газда Вуле пресече очима....{S} Јоле кочи |
| ебе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{ |
| атељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке.{S} Ми обично о |
| ало већ и досадно.</p> <p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш |
| <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subS |
| кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко исп |
| око коња и кола.</p> <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу |
| p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Жив |
| — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад |
| орица молила да коју за њих г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како о |
| намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њи |
| и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила в |
| о атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијск |
| и Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p |
| се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а ка |
| трашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо бл |
| Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите? |
| e unit="subSection" /> <p>— Дакле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ра |
| ема нама нема никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. мини |
| /p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} За |
| ilestone unit="subSection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће |
| велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте |
| да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{ |
| нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. ми |
| ер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа готово изнена |
| не, неће вам бити по вољи....{S} Он је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези г |
| о упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ови |
| едијама, па дукатима, па златницима, ја рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и |
| сто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад д |
| ма бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не |
| <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и ки |
| меју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остан |
| ста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И пред |
| о, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад |
| чке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; кога он опржи |
| шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Оч |
| > <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше заук |
| оћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показ |
| а њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, <pb n="122" /> изребри |
| иш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју глав |
| мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док |
| се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам |
| рком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! |
| исов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— |
| д’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је људску крв....{S} Мени нешто жигну |
| блетао <pb n="80" /> је и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p |
| цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око |
| о дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог |
| ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај мал |
| плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако |
| је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и о |
| о хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с тво |
| ам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљал |
| и; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, |
| у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</ |
| у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћул |
| та се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; на |
| .{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, а |
| виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо пос |
| ="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, мас |
| {S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио ду |
| архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. минис |
| го.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину вр |
| — Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу |
| лупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сок |
| ам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пра |
| Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш т |
| е не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, кап |
| ле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> |
| што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да ре |
| <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сок |
| “.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од |
| >— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи |
| од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} |
| не, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је вел |
| ше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — |
| </p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, ко |
| S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /> |
| вора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чич |
| p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми од |
| лолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p |
| г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину |
| асета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико х |
| >— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у на |
| срећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти |
| {S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једн |
| — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци не |
| p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућан |
| чију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће у |
| жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Б |
| мет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, так |
| талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични |
| већ једном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— О |
| Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испиту |
| ..</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би |
| .</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p> |
| м најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— |
| д и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— |
| а зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала |
| ="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се |
| од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а др |
| рекох, е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Б |
| а се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше |
| е жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцим |
| окошију нема....“</p> <p>Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини |
| куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Доба |
| ју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојој деди, ово је |
| е.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на |
| пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“ |
| а десним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S |
| ећа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прв |
| није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико |
| о и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих |
| ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој стран |
| г места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и |
| устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} |
| </p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског инв |
| речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим с |
| ion" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечер |
| и!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је из |
| еже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћ |
| ше се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!.. |
| е се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много те |
| народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S |
| о мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знам |
| нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— |
| </p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она два о |
| <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је н |
| мерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао и помислити:</p> <p |
| веде реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се дана |
| пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> |
| } Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само |
| ла и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> |
| етан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде |
| осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни |
| немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас |
| ему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду кар |
| , а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је |
| мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па |
| и од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему |
| исто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Види |
| ине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо |
| етица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — |
| ш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{ |
| леда у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас |
| дело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпеза |
| >— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри на |
| ђе по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па кад они |
| " /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе. |
| е десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора |
| викаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S |
| управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S |
| лина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа |
| зда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, б |
| аса на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не м |
| Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмиц |
| да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд о |
| ечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судиј |
| у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мо |
| у, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
| требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систе |
| уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други друштво — обоје по калупу Маркс |
| и:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњаци, већ сама |
| Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни једној партији.{S} Одмах ћ |
| аучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво о |
| S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу |
| ло подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штам |
| себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет |
| И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле р |
| ки — Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Ист |
| .... као живе ватре.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либера |
| ле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p> |
| <head>XII</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако |
| а, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар чов |
| Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и оцу и мајци кад о ми |
| љима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали н |
| вију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика председник збора...{S} Говори Јоле!..< |
| {S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног |
| нао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све |
| .{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су |
| ст.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је |
| још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на г |
| јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето |
| докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две |
| боре напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „ |
| м оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дођ |
| све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освет |
| е та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје ј |
| у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Тв |
| р.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у |
| реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њ |
| ше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У р |
| ити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То ј |
| колико га грло доноси:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p |
| сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки |
| зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} На |
| цкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије |
| ве акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, са |
| и на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити минис |
| дочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и |
| ни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја покаж |
| је....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} Ка |
| .</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n |
| ао да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш ув |
| /p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да п |
| ј бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџи |
| ..</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за с |
| нинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни нар |
| ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли |
| и ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, кад |
| дикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Мл |
| шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд |
| припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, н |
| и да му је ово првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави |
| о ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} |
| ећ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја б |
| оветно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је кази |
| <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| е из кућа....{S} Ево, види, овога овде! рече он и подругљиво пружи прст на мога друга; гледај г |
| p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним |
| Крстом</title>“.</p> <p>— Акмаче један! рече му он — зар не знаш да курјаци по поруци не једу м |
| дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он |
| и се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, |
| сахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и ст |
| ка оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и |
| ерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соб |
| /p> <p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно твр |
| Ово је гостионица мога побратима Вула, рече ми он и опет кресну левим оком и мрдну десним брко |
| и „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштин |
| /p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шт |
| же наступити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је де |
| тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то |
| е та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњ |
| злослутних мисли. —</p> <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте с |
| а праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> |
| {S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г |
| <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкуј |
| вркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> <p>У |
| се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напр |
| таше....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S |
| p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га ош |
| .</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од |
| е кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} М |
| и Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехн |
| нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или не |
| нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брда |
| нате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не уп |
| два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окре |
| хну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти |
| му горе Богу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -< |
| е Радак радикалску карту, дао је знању, рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они д |
| то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту к |
| Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“... |
| hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у с |
| <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да и |
| S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb |
| о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов побратим.</p> <p>— Овај нам газда Вуле либер |
| ев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим |
| S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господин |
| unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрк |
| те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па |
| да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај п |
| ди да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од рад |
| другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је један и по по по |
| прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> |
| о-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, |
| а дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Л |
| лак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само прогово |
| ћ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам бог!....{S} Бл |
| а ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим. |
| анац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај |
| нећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</ |
| — наваљивању Јолова побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, |
| ....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће з |
| у, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи |
| чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако |
| танем.{S} Мој ме је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тр |
| {S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите |
| афани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — со |
| нац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цван |
| и јеси покрупно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како је |
| пасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, г |
| сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна |
| ила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме |
| „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњск |
| среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи заус |
| цом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на |
| га треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone |
| } И, за пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је к |
| шиву и по изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна |
| ија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе с |
| и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пуш |
| аво да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, |
| /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови |
| подине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми |
| вим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb n="347" />< |
| е коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се ост |
| но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда |
| ни разумети не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк |
| лужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{ |
| сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах |
| зили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за ј |
| д — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, |
| {S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{ |
| се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладн |
| можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика |
| не? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајне |
| ло....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку |
| епитимије.{S} Кад је Божо ове последње речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија |
| на друга врата....</p> <p>Ове последње речи изговорио је некако развучено.{S} Не би човек мога |
| ишао на границу.</p> <p>Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milest |
| је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145 |
| диционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погл |
| ам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. у |
| воје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто с |
| ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити ра |
| чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима нап |
| о бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— |
| ла руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Н |
| Москве и Петрограда, — па опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске |
| <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања рече:</p> < |
| ао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{ |
| ојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S |
| е граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газ |
| а је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> |
| ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Не |
| у онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> |
| ели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља |
| но ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не глед |
| онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга |
| p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milestone unit="subSection" / |
| авијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се |
| е ни дао да мој радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мис |
| фа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше ор |
| зда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи доб |
| ја није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар! |
| ја судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда |
| ековић.{S} Истина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како б |
| једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он свој |
| ратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, |
| укчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једна |
| а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— „Ено вам Ауст |
| ини брешу на науци о души.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило с |
| ца, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јас |
| о до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегнем дизгине, мисле |
| зврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају п |
| ме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} |
| ина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђ |
| и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човек |
| о, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози |
| је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, којим је осуђен на месец |
| ника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад и |
| о, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене |
| ла, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по једанпу |
| исли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" /></ |
| — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам порук |
| Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста да |
| о прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта |
| ма криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио |
| е попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући докто |
| .{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о на |
| говести његова кућа нигда није била без рибе, па ни ове године.</p> <milestone unit="subSection |
| а дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хо |
| неке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може |
| а је негде опаљен барутом.{S} Коса мрко-риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, с |
| ом препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; |
| ли ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега |
| ознату песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="subSecti |
| тио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="chapter" x |
| чити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад |
| ог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше |
| и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репо |
| за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних векова....{ |
| ао снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени к |
| д, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је проти |
| а у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног с |
| ; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 година још отац Остоја ни |
| и су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа |
| _C10"> <head>X</head> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он са |
| лили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједно |
| ећ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте га господине, додаде Вуле угост |
| остол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни м |
| о доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ ма |
| ле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се про |
| — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S |
| па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши |
| <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што |
| о нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег м |
| .{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење и неза |
| сло и напредовало, као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињ |
| ...{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На тр |
| аго....{S} Она вас је гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу |
| оји се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном |
| да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио |
| рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике |
| сли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на |
| вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се |
| иромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима... |
| је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах |
| ану, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна мисао до |
| здуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и |
| е.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> |
| ба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од двадесет дана.{S} Она |
| Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</ |
| је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комо |
| За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох |
| и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом ди |
| газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мај |
| кочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврш |
| итуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" /> богатија.{S} Једна њихо |
| класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успо |
| и ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људ |
| , оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и |
| пљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S |
| добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, |
| служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противник |
| , а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и |
| ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, исплетене од зрело |
| ндостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очи |
| акше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p> <p>Г. министар |
| аје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри |
| а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо об |
| а се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је т |
| рава.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за ду |
| ешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак и на |
| о дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утвр |
| но царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од је |
| погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће |
| немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им к |
| руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране |
| S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— |
| едиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука има, онда је — наздравље напредњацима; а бога ми, |
| оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после |
| овога практиканта кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за |
| има као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула н |
| амена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, |
| илово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи послед |
| малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гос |
| <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манаст |
| n="133" /> подваљујем! одговори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чин |
| ну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа по |
| се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крај |
| — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путов |
| p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога |
| .</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли јез |
| а, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, нал |
| као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb |
| ти.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако |
| ад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет |
| ке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући |
| м од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У св |
| лава му беше брадом клонула на груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} |
| пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Господине, |
| о се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — |
| ода, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други у |
| о; али он је имао обичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А к |
| м престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надзе |
| дна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се |
| а је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се ве |
| алканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих витешких с |
| о по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлога, окр |
| буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори |
| “</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— |
| се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет пре |
| Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати |
| оје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О све |
| је су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетањ |
| је и предао имање пок. Павла Бошњака на руковање, нека ми он не да лагати, г. министре; — по шт |
| народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на она |
| н; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећ |
| , отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор |
| ој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погл |
| е може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погле |
| о говорио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одов |
| сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, п |
| и јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Ус |
| опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце < |
| ере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га < |
| ак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је р |
| едно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам ст |
| ници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо |
| осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} |
| о ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро пог |
| ете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с |
| и — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољубих.{S} Ово је била рука једног свет |
| с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сва |
| {S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосрећном попу Вићи на раме.{S} Дрмну |
| сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи |
| ре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира о |
| {S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија |
| ="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко |
| .</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а пок |
| S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор пр |
| C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, ку |
| ће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и у |
| био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер д |
| их послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љуб |
| а их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпо |
| на правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчек |
| ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли виде |
| што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако |
| здурати.</p> <p>— Море Митар има погану руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погл |
| рло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео |
| Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, |
| их како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{ |
| ног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола.. |
| .</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па |
| ни, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p |
| м је горња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање дв |
| а његову лицу избила нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у |
| о његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p |
| — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чис |
| м, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, ни |
| огледа, а преко лица јој прелети прамен румени, која њеном белом лицу даде особиту драж.</p> <p |
| трашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осме |
| а бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста |
| но било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро уд |
| роде од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада |
| е, њима не видели, да је <pb n="190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуо |
| крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јо |
| вечно глибити добри односи бугарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} |
| им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p |
| остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо |
| иди ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да |
| , кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају |
| као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци ка |
| лити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића |
| е збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове не |
| шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а нико их више мрзио није но он.{S} Једном |
| очне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчи |
| Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которско |
| алмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, |
| реса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p> |
| у предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n= |
| S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је с |
| о информисан о политичким намерама које Русија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који |
| е придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи ист |
| ч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се |
| уму да добри односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак њег |
| дним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог угов |
| политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцег |
| ш онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балканског полуострва.</p> < |
| ћи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јава |
| лкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може бити |
| једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро |
| раћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мен |
| ђу нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно м |
| огу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се н |
| вима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березин |
| ре ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара а |
| проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n="189" /> држ |
| допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. |
| нај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!... |
| ко је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S |
| казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....< |
| "388" /> и камење, и обично јој прети — руским Козацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара |
| Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је |
| естаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао |
| /p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Да |
| га што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У говору Брд |
| сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње |
| м, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не верм |
| обрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да |
| ат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ на |
| беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао |
| грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљ |
| ледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Он |
| але оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која |
| е боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим про |
| н шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некак |
| ло столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није мог |
| аћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. < |
| м отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је |
| гом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; он |
| ладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао пого |
| ву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула |
| благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слав |
| е онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независно |
| равославља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић... |
| дно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да |
| окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p |
| вештенство, владика, нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолс |
| муком прелазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не по |
| опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним младићем.{S} За п |
| а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним п |
| >С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до уч |
| розору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По ње |
| није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амво |
| а их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да н |
| pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се |
| ђи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо каза |
| ђо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја |
| требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске |
| } Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им |
| > <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, о |
| та си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, м |
| } То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека вр |
| ерило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у н |
| и рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је |
| и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом подсмеха.</p> <p>Ђеврек избечи очи баш к |
| ђеоско девојче, с великим плавим очима; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху т |
| а ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам м |
| ваху и ишчезаваху — неке <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакен |
| паженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче д |
| ши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој пр |
| паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је баш при поласку, да га предам удо |
| о пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видо |
| .{S} Ја погледах и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог |
| one unit="subSection" /> <p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката д |
| м!...{S} Писао ми је мој девер М....{S} С.... да вам је за ме предао један аманет од 36 дуката. |
| шао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам м |
| тање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до ре |
| о.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — г |
| шег пододбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, |
| сије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустриј |
| Прозори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сен |
| опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учи |
| .{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном рекао:</p> <p>„Ја волим Р |
| а газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли д |
| ароду су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити к |
| они немају кад ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог пос |
| ти још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> |
| Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам |
| оду кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњ |
| шао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на |
| ...{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Божо!...< |
| вему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} |
| ло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „нар |
| му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S |
| е сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веом |
| p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозбор |
| ва велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} П |
| а <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с |
| а Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих |
| познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па |
| погледима г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски |
| оније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, кој |
| који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме |
| {S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и |
| је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ |
| а калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћу |
| се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — а |
| Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе од ига османскога |
| осле што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан |
| ео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не б |
| а није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине министре, могу вам и помоћи; а |
| једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С капетан Нешом.{S} Да га видиш, не би га познао.{S} Од |
| ар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му с |
| 72" /> од њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикал |
| едилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да |
| право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикал |
| усавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врл |
| ата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</ |
| во мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад |
| брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао |
| н терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у нек |
| наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог |
| а разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — |
| јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три ре |
| асе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је о |
| ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећ |
| ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражит |
| урена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се м |
| у му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако прошапта ове цигле че |
| Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене |
| и.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанств |
| капетану Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издр |
| шњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати на |
| ока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни залогај леба појести ни ноћу око на око свес |
| рата и рече:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вел |
| се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одго |
| ти — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као |
| утра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да |
| е док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" |
| амо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни з |
| вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше |
| које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном прилик |
| S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз |
| поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине с |
| идите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а наро |
| Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а пр |
| <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <pb n="141 |
| ше оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што на |
| ула.{S} Он непрестано неког врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n |
| нарочито оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану |
| .{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су |
| а затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| о народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра доно |
| је на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, гос |
| <p>— Побратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се |
| адикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отво |
| е шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке |
| чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и |
| лиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачун |
| могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p |
| с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, п |
| алим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске |
| да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем изд |
| о празну на кревету, а завој од аманета с раздераним печатима бацио је под астал, и то је, као |
| ану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти |
| e unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос |
| друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где с |
| један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз |
| </p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S |
| бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S |
| се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нок |
| груди, а руке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким |
| зничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам |
| ларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о....{S} Можемо вућ |
| у.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте п |
| слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му ј |
| рту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карт |
| и се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима мог |
| одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло д |
| могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се |
| на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....</p> <p>И „ |
| b n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршит |
| , па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка |
| ивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога п |
| о, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нем |
| — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разликовао, колико јаје од |
| иковао, колико јаје од јајета; а кад је с радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са |
| ти на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с |
| необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозн |
| побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; а |
| век добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, х |
| сно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— |
| место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што |
| ао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одов |
| разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n= |
| предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? —</p> <p>— Богме, господине, да није било Ј |
| > <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSe |
| се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал |
| елеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим азијски и јевр |
| Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - |
| <pb n="154" /> с великим брадама, неке с необично дугим и густим бакенбартима; неке голобраде, |
| ом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у жив |
| он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено г |
| побратима....{S} Да живе радикали; доле с напредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушал |
| е викао вечерас: „Живели радикали; доле с напредњацима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамт |
| за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на к |
| :</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| :</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово |
| :</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана: |
| — Газда Вуле, вина вамо дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год нећ |
| то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пришипетљама!{S} Они ову земљу продадоше н |
| д јекну неколико гласова:</p> <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p |
| е и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам |
| ма столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да в |
| смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није би |
| дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа јо |
| српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинц |
| опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним кол |
| е дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињом безазленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи с |
| о сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још |
| дом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="31 |
| из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патр |
| а то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми нећ |
| оме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио на |
| , аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме мучити |
| ико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду |
| ре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда м |
| ебало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео |
| познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања |
| на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо |
| <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровит |
| језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђ |
| данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Рад |
| баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам |
| ецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.</p> |
| 6" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Се |
| си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам се |
| чини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — |
| за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone |
| {S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме |
| ошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као |
| пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим у |
| , па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до |
| две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе |
| i> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву и |
| ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак |
| ти.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у друж |
| ша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да с |
| зда Вула капетану Неши, који је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси по |
| х гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположењу. — С |
| кну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} Први нас да |
| ди, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој кочијаш Јоле:< |
| ш виза; ама, како је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Он |
| ити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осе |
| баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, гос |
| у и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијо |
| треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> |
| м обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После |
| астиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која |
| title>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим ми |
| сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом |
| газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђе |
| ог посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг |
| е — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо |
| p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима!</p> <p>Добро је оно рекао мој ко |
| {S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине |
| ок не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забране полете и др |
| } С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреж |
| и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима?</p> <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — |
| а се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист вел |
| недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и з |
| и поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту п |
| , ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ о |
| .{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш к |
| оштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Ср |
| Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезн |
| он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На к |
| а законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео |
| еко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и ме |
| на механа недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> |
| растава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста |
| огао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна |
| “ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они с |
| и, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдаш |
| ш три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копор |
| е! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита... |
| ..{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} |
| м окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разговора не |
| > <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> |
| ра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то |
| ономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџ |
| га већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали ко |
| Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљи |
| е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S |
| а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би бил |
| оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, ка |
| д „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <mil |
| м редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| тник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише сло |
| 24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али |
| ..</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне одбити један сан. |
| ним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешин |
| анске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струј |
| е.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја н |
| амо је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} А |
| уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они |
| </hi>“!...{S} Кад је говорио о политици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програм |
| обратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пре |
| би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропад |
| и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао |
| нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шт |
| е то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува ко |
| знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истерано |
| Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, б |
| ајмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што |
| паде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} |
| еђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја ми |
| и свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он уста |
| о зборовима, <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама поједини |
| <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ни |
| ркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p> |
| екаква луда мисао.{S} На ме је погледао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време |
| е? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним поносом, и одби добар котур дима из св |
| ?...</p> <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је п |
| ра из Београда.{S} Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као |
| па била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Бело |
| и, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, ко |
| сти газда Вулови.{S} Мој је друг отишао с Мићом <pb n="67" /> Белобрком.{S} С њима изиђоше и он |
| три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом да поздрави првог Краља после Косова, сре |
| стре, ја јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи |
| </p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пу |
| мрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобр |
| у харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! прод |
| вратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто по |
| .{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{ |
| о сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осме |
| сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао п |
| м смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с ме |
| {S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> |
| рочастити....{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома праса |
| ан пододбор.{S} Ишло им је мало потешко с избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредња |
| о овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана |
| о да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно при |
| враголан.</p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебе |
| руги....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је ст |
| дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој п |
| стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се |
| што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да др |
| оће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — она у |
| — Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — |
| га мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али |
| ти десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из р |
| будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> <p>— Оз |
| ne unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој друг рад |
| ковима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Берез |
| гледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова по |
| од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити он |
| е добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човек |
| ма су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" |
| ене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону приро |
| <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добије |
| поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочиј |
| де се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљ |
| лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа ра |
| <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у опш |
| тао веома занимљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно ш |
| н московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрограда, — па |
| г. Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди |
| се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законск |
| та?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Н |
| и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњавом.{S} А бога ми, господине, ја им н |
| ома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и |
| Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n=" |
| је ово Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни |
| <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема од паре ништа. |
| n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио. |
| ца понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплака |
| гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само јед |
| p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с преданим поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше |
| ица — као да је млеком наливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> |
| } Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газда Вула.{S} |
| ако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и |
| а Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао |
| ути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: |
| своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам |
| м слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сета |
| а, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. |
| гу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Нека је и пола истин |
| једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на грани |
| > <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква |
| оје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S |
| ин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које |
| ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да |
| <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се ни |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С десна, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља М |
| дао с неком врстом подозрења....</p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога |
| венија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе со |
| енац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом |
| к ове причице — идемо да видимо.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате јед |
| атих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{ |
| и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда |
| дњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, налази и управа на |
| ељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ов |
| и; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад ви |
| е треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју полити |
| каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} За |
| а, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашал |
| овором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици ко |
| аробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепр |
| <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и с |
| упа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она |
| четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза |
| еху обливена румено-златкастом пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb |
| и довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао |
| ре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{ |
| кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, о |
| ик радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Го |
| в шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни крив |
| живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога с |
| иљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља |
| рочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много |
| ра бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до |
| био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дук |
| рет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да |
| едњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора, а он га још држи у |
| шој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> |
| лава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као о |
| ији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и б |
| у били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допали су му се |
| — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} К |
| о штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се |
| ли пред овај још политички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле н |
| ај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цр |
| о — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико |
| ..{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у |
| јао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад с |
| о да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. |
| .{S} И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом к |
| едове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно К |
| лимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капит |
| већа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај |
| д то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, р |
| догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| им бакенбартима; неке голобраде, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а н |
| на само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се из |
| p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} |
| то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Ср |
| бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— То |
| нови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напаст |
| ине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и |
| се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изостао |
| а сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско спор |
| више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где нар |
| Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, п |
| ћа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви к |
| ања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи с |
| старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У |
| ш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима л |
| што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у |
| } Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је |
| и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} |
| ве, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће |
| што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, |
| и тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p> |
| оја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S |
| а оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица в |
| ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone |
| ри, раскошни иконостаси, а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу ј |
| оточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, |
| Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро д |
| а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ра |
| му — отпуштен налог, како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="s |
| "117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В. |
| то г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша |
| нет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци |
| во осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли ј |
| где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком....</p> <p |
| — онде баш где обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, |
| по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесе |
| , она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S |
| >— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ен |
| ио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је гр |
| а част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова казна замењена с тали |
| нуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> |
| ли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погл |
| одни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, |
| {S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је |
| лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— А....јој... мајко.... мо...ја!!! з |
| сања....{S} Капетан је врло добро живео са ђаконом Млађом, а ђакон Млађа са Мићом Белобрком. <p |
| ан!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div type= |
| /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, ка |
| колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, т |
| је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова и |
| онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на суву, оно |
| е после неколико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остал |
| ди, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p |
| {S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и пог |
| S} Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то |
| је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противн |
| у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Не |
| ање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао на |
| о је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гл |
| гу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, |
| ј се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S |
| ми губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „нове пријатељск |
| је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљ |
| >" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> < |
| Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{ |
| дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благосло |
| а сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар |
| p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необи |
| чунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополит |
| ромолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је проти |
| скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То ј |
| сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, |
| тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири |
| служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и |
| кве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да з |
| завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису |
| и Зегина кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гост |
| к.{S} Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговор |
| уку ја!....{S} Ама зар нисте опазили да сав онај народ лепо гута његове речи?!..{S} Него, знам |
| а уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на |
| ад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеш |
| фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помис |
| ај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у ми |
| ов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за |
| где у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} О |
| >Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и п |
| и оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђ |
| ма винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо |
| опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} |
| оњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p |
| ..</p> <p>На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако бле |
| оцу и мајци кад о митрову-дну пописаше сав еспап, вересију, готовину, и нађоше, да је било чис |
| ан дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p |
| Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђе |
| тријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз св |
| , но избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — |
| о полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из једног грла повика:</p> <p>— Добр |
| луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћем |
| сну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад |
| о на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је |
| е, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као |
| десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта |
| сто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необич |
| <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", |
| и скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихо |
| руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га |
| посрну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио ш |
| ржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шал |
| у новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узе |
| <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском ог |
| е, преслице, лопате, виле — па их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео на |
| ле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад постигнемо нашу за |
| крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај |
| > <p>— Господине!...{S} Ја моју дужност савесно вршим.{S} Каквог бих ја могао имати интереса да |
| и говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на св |
| лице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а простран |
| уђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се с |
| те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као каква |
| ом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин в |
| нице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а ду |
| издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде |
| но, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну |
| причам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког д |
| Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње |
| ас у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у ка |
| загрејава, а окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи св |
| его ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно |
| ало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој Јоле.{S} |
| до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, |
| подозрева.{S} Да му је како год могуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта ради |
| тник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштин |
| S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— |
| мо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо н |
| ад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја |
| рију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде н |
| ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та |
| .{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога |
| е у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а |
| ам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунат |
| шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p> |
| хана.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, поз |
| н овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и он |
| идите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим |
| ишта више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке |
| о, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте п |
| ! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкч |
| као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> < |
| ловим и његовим редовним гостима....{S} Сад могу бити с нама и на вечери.</p> <milestone unit=" |
| ... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— |
| доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Она |
| е — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit= |
| ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S |
| ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом з |
| тељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <mi |
| ђе, да и по коју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је хар |
| дрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још |
| окореле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче: |
| ло ни година, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук |
| и? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Бил |
| е подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја оп |
| јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да |
| клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због којих се и постав |
| арила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да врло лако |
| и речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је |
| војом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати н |
| S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господ |
| >— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам |
| дикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити |
| 9" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шт |
| а ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја в |
| с неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора |
| наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини на |
| Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поч |
| /p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и јед |
| подвикивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n=" |
| и смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојур |
| нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи |
| ло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припад |
| петан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што. |
| да су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зб |
| воју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треб |
| гу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало с |
| Мораћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе |
| арији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" / |
| ј и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слобод |
| а мало....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он |
| 2" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће наше!...</p> <p>Газдарица Јела |
| о се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад г |
| ене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски. |
| а је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те по |
| .{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи ра |
| > <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљ |
| ихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не |
| ј хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, |
| ан, на да против њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Фра |
| знаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекн |
| друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зор |
| сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Вла |
| , који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на каквим смо в |
| и ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш |
| ати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима |
| а ову велику милост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чи |
| pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван км |
| тихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо с |
| белом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Сар |
| .{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи |
| карац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад ми баш исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S |
| тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вај |
| на ово немо питање одговорих:</p> <p>— Сад ме више онако не боле глава!...</p> </div> <div typ |
| b n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p>— Побратиме, |
| их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И |
| .{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком д |
| ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твоји |
| е одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} К |
| n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га н |
| у очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} |
| се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изиску |
| S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, |
| да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се п |
| стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико и |
| рече, да Митар има погану руку. — Да га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетанова |
| теље — као оно она од ваше.{S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек |
| ан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје ка |
| та капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта с |
| на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соб |
| њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад нису на одмет.{S} Знате ли ви људи, да је главна ли |
| ог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> < |
| ака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? |
| ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватр |
| .{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да |
| умети — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погл |
| суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, го |
| у своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, ч |
| о и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама |
| le>“, па онда „<title>Брку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пр |
| мо јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> |
| /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, о |
| се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> |
| е да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, |
| већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам |
| зда Вуле „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — |
| да вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S |
| <p>— Ја би саветовао Ђевреку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} |
| оре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати |
| одредили да пролази кроз Б....{S} Да је сад оно време!...{S} Ала би било звизге!{S} Јест! — ама |
| .{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац |
| е једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је др |
| Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо на |
| ори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад начинио пушнице!{S} Сад има дванаест леса више.{S} |
| ре, одговори онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је вр |
| p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... нес |
| тао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за шт |
| вају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде |
| сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S |
| p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167 |
| момак ми рече:</p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три |
| <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Ви |
| нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог...{S} |
| " /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSecti |
| о да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на |
| уге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да |
| Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. |
| "295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да напада |
| нију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} Шта с |
| пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка |
| год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Ви |
| јци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади ошт |
| ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone |
| ..{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учин |
| ану.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми |
| еше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуг |
| ило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, уп |
| шао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема |
| није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако чудн |
| подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти. |
| но, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагачка јо |
| ону значајну здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> |
| едан другом очи да поваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на мир |
| народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљанин |
| е диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу преки |
| крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — го |
| а Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше. |
| је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара |
| ти....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Оном |
| притиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно |
| — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ ми сад рекоше да ради други занат. <pb n="79" /></p> <p>И |
| Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад |
| и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ћ |
| ћи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред |
| Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне вели |
| </p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избац |
| <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гуј |
| си ли напредњак или — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} К |
| закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они не пом |
| .</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> |
| ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и |
| <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ |
| а ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да уп |
| оде још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате да |
| а прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> |
| же да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују... |
| ће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малена ј |
| се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Не |
| — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — |
| ешче захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb |
| те, а од некуд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па |
| ..{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p> </div> <di |
| умени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут окренула да не прегору.</p> <p>Мало |
| нате ли колико је народних пријатеља до сад поапшено и онако осуђено, повика он, а на лицу му с |
| рског свештеника много више, но икад до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а |
| раћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, |
| људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и |
| ази, приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p |
| из затвора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других |
| може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ знам наси |
| е морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је пута, вели, о њему мислио, па чак |
| а....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, н |
| озору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена |
| од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSect |
| } Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје бл |
| и је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мо |
| вним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 8 |
| кмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле |
| "86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису познавали |
| е може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешк |
| озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да ду |
| /p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> < |
| p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би |
| — Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и |
| {S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако с |
| јати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, д |
| гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путов |
| </p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим |
| ти векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа др |
| чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Јолов |
| p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити п |
| помученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном! |
| убио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш |
| а овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором |
| но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то |
| се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га |
| му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где |
| м развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе који с |
| гао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чивути |
| сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер ј |
| адак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> |
| а за њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богм |
| уку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добиј |
| ири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} |
| изради да га ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо. |
| Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он пост |
| ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министр |
| у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као он |
| Ја са Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као |
| дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и |
| .{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} |
| ли бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> |
| се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И м |
| овуда по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више |
| ас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То |
| .. под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син |
| али, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци |
| ди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну владу, којој су дани и |
| цима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и л |
| у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он јо |
| био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом |
| а гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: ј |
| Православља</title>“ једна нотица овога садржаја:</p> <p>„Од како пословима ове јадне земље мла |
| змеђу осталих огласа беше и један овога садржаја: <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговач |
| на — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb |
| ама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо |
| слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини м |
| сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто уч |
| S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погл |
| личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> < |
| ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика |
| р....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — |
| на... па враголаста.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но д |
| испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу. |
| >— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb |
| се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома оживео.{S} Ни |
| } По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се |
| и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми |
| ина не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} |
| т, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у з |
| ао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је бо |
| оже ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра |
| не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваљ |
| рошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да < |
| земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи мини |
| ш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао |
| јвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} |
| , како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:< |
| опиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да |
| — да га нагна да поигра, не би л’ га на сајму протурио под „<hi>здраво</hi>.“</p> <p>За једним |
| ан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које |
| своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле |
| ше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стев |
| и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S |
| > <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</ |
| судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда |
| Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас |
| lestone unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата |
| ло, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја, да је њих некаква голема мука нагнала, кад су с |
| } Једно је за Јола, знао <pb n="289" /> сам; а она друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Ма |
| упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о уста |
| е, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој годи |
| чем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’ |
| и, да ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то |
| it="subSection" /> <p>— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољ |
| ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јо |
| научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послов |
| уд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{ |
| .{S} И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је |
| ва два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром |
| и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи не би показале више б |
| > <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже сврш |
| екаква загушљива јара давила ме је — да сам једва дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше |
| о се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се |
| бразу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевр |
| ед мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на доб |
| г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. уч |
| једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја п |
| а ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ |
| м шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... |
| } Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Бео |
| то моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!.. |
| преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се о |
| ршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га м |
| ога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, |
| е си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је |
| нух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, |
| ни оне, одговорим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој с |
| ећ ништа ни од кога не кријем.{S} Негда сам била луда, права луда!...</p> <p>— Он још једнако ч |
| о вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чини |
| аву!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с |
| је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове другове, а вечера |
| напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n |
| те погодили, одговорим му; напротив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће |
| не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, прим |
| е њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „билету“ с к |
| с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> |
| га озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није |
| вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ћ |
| ву.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не |
| би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} |
| Господине.... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а ка |
| ма, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана изв |
| ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било б |
| д Балкана и балканских народа!...{S} Ја сам Русији веома признателан.{S} Да ње није било може б |
| ....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, |
| а се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без мил |
| истина, познадох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о ра |
| и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да сао |
| овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говор |
| изга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобод |
| и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одист |
| бо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да не припадам ни једној партији....</p> |
| мишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену ка |
| тимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам |
| тву друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио |
| Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, како на коњским копитама раз |
| рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог |
| за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болес |
| } Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора; ама је он њему г |
| он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледа |
| чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и |
| разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле нас је помео.{ |
| е упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на длаку...{S} Зар не видите да му траг з |
| чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је |
| господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Ч |
| ије имао права нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, ка |
| „Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со теши |
| ма и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога путника.{S} Плаћа ми да не може б |
| ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, |
| ће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад р |
| е Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолов |
| е пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мука |
| ву <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз места где ме нису |
| гог нисмо могли реда да добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно пол |
| /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју.... |
| овориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певни |
| е? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у мо |
| емо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводо |
| авало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова |
| } Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола. |
| ан је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, мајко.{S} Плакаће |
| азлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја п |
| ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</p> <p>— А откуд баш овде — |
| и на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, |
| ласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не ул |
| ву као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање ње |
| да види, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па |
| ајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај огла |
| оја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни к |
| све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом с |
| паде око врата, и поче јецати.{S} И ја сам заплакао. — — — — -— — —</p> <p>Јоле испреже коње.{ |
| показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао с |
| уске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам готов, г. министре, да делим ваше мишљење, али, при |
| својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно |
| Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја са |
| ...{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што р |
| м питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута |
| } И — ко да је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSect |
| еразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам га послушао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| рећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метани |
| само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, |
| помињао.</p> <p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани |
| и ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној |
| оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је ве |
| осветљених прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p |
| ц ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео |
| одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S |
| е, по каткад да лане и на власт.{S} Ама сам му ја добро заварчио...{S} А сад — не мош' га ни ви |
| су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „ |
| уводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су све |
| е капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телег |
| месника.{S} Ово је нисмо ђакон Млађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске |
| више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вратима једном дреждао читава два да |
| да коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на |
| Белобрк.</p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре. |
| } Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и |
| } Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а |
| во првина.</p> <p>На његову реч — готов сам — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно |
| ва минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам!...</p> <p>И Брица је заиста био готов.{S} Да сам ј |
| сподином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у |
| 76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска прилика.{ |
| ...</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким ч |
| а сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да |
| сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим си |
| анац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на домак Реџеповом белегу, ја му мало попритегн |
| т, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не |
| хну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он |
| on" /> <p>Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему б |
| ило — не знам. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше |
| о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га видео где ода с г. Ракарцем и ђаконом Млађом.{S} |
| двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне к |
| ом лицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!.. |
| тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Ф |
| да по народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више пову |
| е год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе |
| није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као п |
| о је.{S} Ако не буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у с |
| мо когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један |
| ани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по вра |
| ад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафа |
| а узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад |
| ној соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb |
| ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се љу |
| о је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S |
| ног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико дру |
| ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уре |
| ваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:< |
| терао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича как |
| и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја с |
| >.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан |
| лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и |
| егове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у св |
| Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} Видите — он већ на ва |
| ро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="3 |
| 71_N1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се струж |
| чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред о |
| Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни де |
| пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу |
| онаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме прис |
| кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће т |
| е? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш |
| {S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора јед |
| па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} Идоше и д |
| начелник, или капетан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практика |
| шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био је негда поштен човек. |
| <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема |
| ко су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да |
| дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога да |
| е; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му |
| нико им не би могао махнисати.{S} Па и сам отац Остоја, да их нешто прочита, не би им могао ни |
| и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога деј |
| западну полу...{S} Од овога је гласа и сам г. министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак |
| ом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да каж |
| екула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега каф |
| а добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако ни |
| уизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему по |
| лана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао. |
| о, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би ми ме |
| рсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад |
| нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих |
| пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто сти |
| како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p> |
| и, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да проговорим, окрете се мени. |
| је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати.{S} Али он јадник не зна ни девету ш |
| ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога пута |
| д туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није у |
| олетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то |
| е и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко |
| Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пре |
| Једном два, посетио је капелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакрив |
| и дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат |
| скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао застати пред ђаволастим лицем мога кочијаша.{ |
| сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се |
| е и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово |
| ло још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на |
| енем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучко |
| мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? |
| дна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми мно |
| Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била па |
| ника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подс |
| обрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она игра |
| ји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој з |
| никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!. |
| чери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шан |
| > <p>— Јесам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, |
| к сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — д |
| товати.{S} Имаћу од друштва прекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, |
| аља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у цр |
| о и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га ба |
| ика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му |
| је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне |
| ана недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— |
| ти.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и |
| школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" />< |
| > <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.. |
| } Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном |
| не у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> |
| у“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може н |
| е у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима. |
| ско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Ф |
| /p> <p>— Ево ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором |
| уги не може више добра желети но <hi>он сам!</hi>...{S} Ко даде право нашим власницима <pb n="1 |
| тану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? |
| ити ми каквог год абера посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео |
| р ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога |
| нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиро |
| се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна |
| м главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу |
| опитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама |
| цила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и веза |
| а турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских па |
| шту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу |
| гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} |
| попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у моло |
| е одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упа |
| Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу |
| опце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да до |
| ше поштански жиг варошице Б....{S} Знао сам од кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми др |
| чно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није |
| а то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати о |
| ви и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> < |
| куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} |
| три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужн |
| ога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шт |
| Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „ |
| циплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Мој |
| ња није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То в |
| а готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја за |
| и што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да г |
| ом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем |
| ене погледе не могох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Прокл |
| а ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и |
| нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсе |
| само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да |
| тарце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Ово сам писмо вечерас добио — наравно не преко поште, већ п |
| гледала као брата рођеног....{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче. |
| p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зн |
| еном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> < |
| Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу |
| оша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, |
| } Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, |
| људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једн |
| поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте за |
| ео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле.</p> <p>— А знаш ли ко је за оно осу |
| то је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S |
| брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где |
| намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као |
| Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдар |
| и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше |
| знати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за ти |
| јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара п |
| и одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скра |
| lestone unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жи |
| а Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола |
| Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономиј |
| њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треб |
| је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога |
| газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За |
| да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога |
| у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона |
| буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега ник |
| за каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" / |
| руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те пита |
| се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме ј |
| ске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" / |
| кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или |
| .{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га бе |
| {S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре |
| је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Кас |
| и — ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себ |
| во је двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо |
| мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али |
| кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно |
| а упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је |
| дном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>- |
| свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— |
| кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав ј |
| Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче ш |
| ћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се |
| ад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} |
| шао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у |
| де.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
| а ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија во |
| ће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српс |
| летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} |
| зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на |
| Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо |
| о Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, |
| мали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и |
| овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Дај б |
| лим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин позн |
| струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, с |
| оја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме |
| до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладит |
| /p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.< |
| опели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било |
| ам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, |
| и од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, |
| је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Д |
| а друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да |
| /p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чи |
| > <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="1 |
| ог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је т |
| {S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, док са |
| ше је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће |
| {S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, |
| се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Боји |
| ђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{ |
| .{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе |
| же, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се го |
| ну.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — |
| те: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S |
| ацио и њега и његове другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље |
| да рекну „е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као ц |
| стављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад до |
| ицу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до с |
| ог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с |
| авно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог друг |
| толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете |
| о по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, |
| еком на овај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказива |
| кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журн |
| ажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико |
| .{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је у |
| је Мићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора. |
| id="SRP18871_C5"> <head>V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по п |
| лог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у |
| лужбу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да |
| у. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима |
| ити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче |
| тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а т |
| ошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се |
| аспушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Так |
| шњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према |
| ије.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад |
| ца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зо |
| се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — |
| други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је |
| згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— |
| лом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било руж |
| од човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула |
| с нису предали Аустрији напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу < |
| и мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна ма |
| ></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли |
| .{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај з |
| ене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, |
| рота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, кол |
| стри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> < |
| оја вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, |
| риђа; бркови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су м |
| сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти |
| у....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта |
| шем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, |
| вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разу |
| од његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч |
| ра избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоу |
| ле — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам |
| Ево његових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Т |
| ке црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова г |
| чки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже.... |
| ла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, |
| камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се д |
| е, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он с |
| коначно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати м |
| и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана |
| а, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више од 200 прангија.{S} С |
| оја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена |
| довуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> |
| на ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао |
| журно, али и необично вешто дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек налив |
| ње и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му |
| сом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} Види, види — како полећу цеп |
| ам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, погледајдер по |
| једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле |
| те леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на ус |
| S} Аша код капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и |
| здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим министрима....{S} Они су им, бо |
| е севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од |
| Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси |
| су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не |
| пита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није господин већ изашао? <pb |
| по вечери бело вино; а он, лудак један, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси јо |
| и народ је против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гво |
| огорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Но |
| еног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као што се то |
| неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је |
| } Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћ |
| их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакл |
| Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке курталише, нека га премести где б |
| њу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било потешко....{S} Ни отац |
| ије могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, |
| раву.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Ост |
| ичу по народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест.. |
| од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој |
| цати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љутоме разбојишту капелан Вићо — н |
| ебачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} |
| Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла она |
| је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменил |
| он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или о |
| да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — |
| име!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најма |
| пржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара ј |
| е „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече |
| ање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваш |
| ак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о избор |
| то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не т |
| Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 годин |
| та, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, |
| т!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким поносом по с |
| варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.</p> <p>Његове последње |
| а је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој |
| <p>— Па да пођемо, рекнем му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Сед |
| — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, |
| а....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањег |
| м колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци |
| прнуло, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit= |
| охујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ниш |
| {S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само је |
| ст да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чек |
| лаве!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек |
| чува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаћ |
| у му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други. |
| то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p |
| и другојачи и капетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулси |
| овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, |
| мају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се р |
| е:</p> <p>— Г. Доктор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p> |
| никаква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{ |
| е изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја вид |
| огло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особ |
| . знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем |
| о, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не да |
| арац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И С |
| даље видели но данас ми окати...{S} Кад само погледам ове моје жалосне либерале — кожа ми се на |
| се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже б |
| још сазрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате с |
| приметиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p |
| конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара ви |
| о на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225" /> дође капетан Нешин пандур кући |
| t="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђ |
| што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ев |
| је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра |
| је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— Е, боже здрављ |
| /p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто догов |
| је народу најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} |
| одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господине, ви, п |
| ше неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумет |
| не свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу |
| S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То ни |
| Брка</title>“ либералски лист, доста је само да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једн |
| евто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> |
| ички незрео народ са програмом, који је само подесан за политички зреле народе; друго за то, шт |
| аке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начи |
| а је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поједе, а десет пута више погази и сата |
| а. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Ота |
| ашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово је само један дан, како ме он вози и већ за њим идем као с |
| и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом < |
| мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И п |
| ички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то не |
| ца? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве |
| н, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да |
| даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Ка |
| свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде |
| вало, да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — |
| а Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће б |
| му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био н |
| и кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кад |
| ило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати и |
| пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеж |
| еца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се |
| а....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео |
| <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића |
| загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!. |
| ркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће |
| ло се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви |
| да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу |
| > <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврек |
| ча није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узим |
| е карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Рец |
| вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две р |
| еће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната |
| о и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при |
| народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затво |
| латни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да Влада |
| S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају очи и пас је дочепао комадину меса, а |
| ичко пијанство — било па и прошло.{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово |
| ко је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! ре |
| ободу да преосвештеном владици означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговор |
| уприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда |
| но царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он |
| али слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бац |
| .{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навик |
| оле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће је |
| је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и балканских наро |
| бију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет |
| бити више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да н |
| бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, |
| тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И си |
| и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само раде — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће |
| — занимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је |
| ...{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у с |
| мо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — |
| еделити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гле |
| вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, он |
| гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секве |
| на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „Е, ва |
| Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему тр |
| м — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} |
| .{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају |
| <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро |
| о је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да с |
| <pb n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих повед |
| ворио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћ |
| бали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се |
| а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалск |
| из једног грла прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револв |
| ти, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јаком кишом....{S} Ама ма како дошла — |
| ро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Ник |
| {S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напредњаке љоснемо о ледину.{S} До |
| и, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одве |
| ија Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Сав |
| .{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да зам |
| гда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни бо |
| есте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку нешто |
| какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сари |
| угог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рука.{ |
| да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им каж |
| ти.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези. |
| а он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им |
| ниш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешај |
| ко је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, как |
| овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Н |
| Кривобрку ону меницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом по |
| посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револве |
| е имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традицион |
| о велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} |
| о као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелан |
| Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, |
| <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Им |
| и да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда б |
| , ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Так |
| кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се |
| тане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Св |
| SRP18871_C13"> <head>XIII</head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори п |
| сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетн |
| али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до арх |
| {S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и ту |
| после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оц |
| водолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан д |
| тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио владичанску власт и ј |
| апредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тог |
| раљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело |
| молили га, да настане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе прима |
| ати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само |
| врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он |
| вргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнав |
| ранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је |
| бичај да онако испод руке дотура коме и самога „<title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе по |
| о је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послов |
| каквом другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јед |
| радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учи |
| Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} |
| он застаде.{S} Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и поди |
| ћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећ |
| а и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно. |
| ади, да је држави добро, већ да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би д |
| е пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако на |
| ...{S} Али не Бугарске и њене политичке самосталности ради, већ ради Русије и њене традиционе п |
| вели газда Вуле.{S} Ето и ова општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што |
| поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од при |
| притисак „оздо“ био нечувен; а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независност</title |
| ја њега.</p> <p>После два дана „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> |
| <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title>" једну белешку о истом догађају.{S} |
| <pb n="374" /></p> <p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} |
| саше један из Пореча....</p> <p>„<title>Самоуправа</title>“ је овоме грозном насиљу посветила и |
| овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} |
| организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора — од најмањег до најв |
| одзвоне....</p> <p>Овај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>И |
| <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. у |
| ија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да |
| Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи |
| p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S |
| ше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радик |
| земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из Грљана.... „Пробуђена |
| — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им |
| ији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штет |
| ше међу првим који дочепа једну „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви |
| ац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила |
| а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед’о |
| обичан неред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; п |
| м што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу шт |
| — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем к |
| којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, |
| омчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних цркв |
| ра беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, |
| <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — к |
| змеђу себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирс |
| ковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он с |
| оју, ваљда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве |
| дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја пр |
| кафу код куће, ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи |
| сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још раз |
| в рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет |
| ивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом |
| ад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухвати |
| и с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћуп |
| .{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговори |
| и.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и |
| у и Бакуњинову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њи |
| Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S} Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?... |
| ио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће г |
| места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, д |
| ас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решење оцу Остоји и да му наложим да |
| > <p>Онога дана, кад је Божо практикант саопштио оцу Остоји решење преосвештенога владике, који |
| } Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи ономе ђогату написао наш Ђела молер крупним словим |
| и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже |
| о још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} О |
| то се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим пре |
| у, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-за |
| сти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих радикала — Мићом Белобрком.. |
| ....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша |
| м је главни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд |
| — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он |
| смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| обрк би само по коју проговорио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја са |
| итав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја |
| е у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се св |
| к га је разумео.{S} С времена на време, Сара би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опази |
| Они обоје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S |
| брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кр |
| е очи засветлише неком лудом ватром.{S} Сара опет поче:</p> <p>- Ми имамо једнаке капитале....{ |
| н разред и за одраслију женску деду.{S} Сара Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се |
| ...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прок |
| није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар |
| а Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одве |
| —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— |
| онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их згледати не м |
| ацима.</p> <p>Жену и децу прихватила је Сара Зегина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла |
| } То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велик |
| Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична |
| коле и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи ш |
| .{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у |
| ног „оп лоле“ не примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни б |
| и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтин |
| е кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише |
| </p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два црна, она дв |
| еда.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти |
| нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном ре |
| се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким ч |
| н оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ сво |
| <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шап |
| Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој прелети прамен |
| {S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} |
| мо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим |
| дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> |
| скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{ |
| ад га бацимо доле испод плацева.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад гд |
| ој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</ |
| {S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч |
| .</p> <p>Зега је много облетао око куће Сарине, док је ова још девојком била.{S} Он је за њом п |
| м оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила |
| е очевидно збуњен оним врашким погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које |
| p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за м |
| вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да |
| ом а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, |
| донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био |
| ирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало |
| </p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши |
| а.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекну |
| ан, само викне: <pb n="131" /></p> <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пс |
| <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја |
| није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, она два |
| њом просто лудио.{S} А и ко још није за Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али |
| Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару!{S} Луда жена!{S} Морао сам....{S} Она је опет доб |
| аре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугач |
| то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно |
| и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, а преко лица јој пр |
| воме је доксату капетан Васо многу даву саслушао и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко он |
| Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд |
| није доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се признат |
| скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— |
| гичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо |
| p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памти |
| чју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Влад |
| та народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; |
| ло дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком. |
| а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху |
| волио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом |
| а вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p |
| то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p |
| еском означена....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и ок |
| овео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да |
| оте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога н |
| } Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивањем, да ми је постало већ и досадно.< |
| огу <pb n="206" /> на истину, рече Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Ј |
| пита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он |
| како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и |
| ешто поједе, а десет пута више погази и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке. |
| учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то б |
| га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да |
| збојништво извршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка |
| /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко |
| {S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у сре |
| еди нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми см |
| тво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи |
| као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су с |
| опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи с |
| зваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нист |
| ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам |
| tion" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још нисам ни ре |
| сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу ј |
| сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — |
| stone unit="subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на |
| но доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криз |
| овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:< |
| ад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрат |
| да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стај |
| ео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у |
| one unit="subSection" /> <p>После полак сахата, г. Божо отвори опет врата и рече:</p> <p>— Г. Д |
| овом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На |
| сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, ка |
| а посла.{S} Могао сам мислити колико је сахати.{S} Да је добро — долетео би он Знам ја њега.</p |
| Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући к |
| езимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је п |
| пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детенце није издахнуло н |
| а усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило |
| са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу к |
| милостиви — погледај на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побле |
| погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од гл |
| миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже ме сачувај! повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, |
| ије; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај |
| мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, прим |
| .{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиро |
| е сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока |
| ан час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе |
| Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољ |
| не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље з |
| S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остој |
| ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша |
| . Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо с |
| своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи |
| еније као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, ба |
| <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} |
| аједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно |
| што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа |
| ој цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, |
| ead> <p>Није прошло ни неколико дана по св. Илији, а већ је капетан Нешо добио надлежним путем |
| нас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе политичких |
| беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у друг |
| ањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом |
| а мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и м |
| e>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са |
| не, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — |
| мора бити величанствен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један стр |
| ше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, |
| , као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је |
| право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја |
| {S} Оно проклето звоно зврјало је да је сва кућа јечала.{S} Онај момак не беше на вратима.{S} И |
| е.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три сл |
| уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — опазио сам, како му се пр |
| } Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p |
| од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не |
| е, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће р |
| е.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „<tit |
| шао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљив |
| ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, д |
| Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све зн |
| емо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши |
| /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на ра |
| та.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на располож |
| кој Независности</title>" више вреди но сва досадања ларма ваша, а нарочито сад — пред изборе.{ |
| гла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густи |
| Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш добро.{S} |
| предњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с нап |
| ..</p> <p>— Сад, јал’ никад!... одјекну сва кафана Јолова побратима....{S} Да живе радикали; до |
| ро сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из у |
| ијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се |
| д лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара |
| >— Ми овде имамо и издајника!...</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачу |
| одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу ник |
| једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручк |
| спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, т |
| S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S |
| не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од |
| ише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака опасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друг |
| ом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује. |
| } Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— |
| стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} |
| но механско право, па му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p |
| ка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и |
| елан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ |
| односи између нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопр |
| година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви |
| е!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке по један колац?...{S} Онде има — да се човек зами |
| ији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни |
| у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од прилике на три |
| и да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, |
| већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк |
| из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савиј |
| </p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долет |
| сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач |
| радикалских намера...{S} Видите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали м |
| .{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог б |
| егао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чинош |
| о заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало д |
| а Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то |
| Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у к |
| да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту |
| болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла кли |
| ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проститу |
| > <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако |
| не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — очевидно, да види, |
| тенија.{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако |
| рвави....{S} Механџија опет — кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ |
| је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. М |
| ине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају судни |
| говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час |
| анас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом доне |
| за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна |
| цо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји |
| и!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келнер Јолова побр |
| мину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} Анђели божји давно с |
| ка ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако |
| ам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока из бока наћи да с |
| бројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, до |
| беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је н |
| .{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до |
| але почивке.{S} Ми обично онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада |
| ац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без ман |
| иних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске ду |
| у вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповс |
| е окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доно |
| ева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједно |
| ај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="270" /> |
| S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој св |
| е би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га бацимо доле испод |
| грејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџ |
| и кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда се и капета |
| S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ст |
| е миром мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и т |
| тац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу б |
| ечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p |
| еханџија....{S} Мој побро Јоле јемчи за свакога госта мог....{S} Благо би било радикалној парти |
| ју; равно је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој сув |
| лашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свакога лисца, а окретнији је од сваке мачке.{S} Не мож |
| ко, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о |
| м се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлике логици“.{S} Најтежу батерију беше на |
| >Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> |
| то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобрати |
| нолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, ов |
| се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да |
| хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, |
| сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци и |
| д нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb n="350" |
| имо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на приме |
| ута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} |
| бесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком |
| ас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле |
| > <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија |
| ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <milestone unit="subSection |
| има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја са |
| каква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије, треба да г |
| се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш |
| га начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим |
| м свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле |
| По Вучијој Коси да избројиш свако дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пла |
| а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бит |
| тлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио |
| дрво, сваку кућу и на кући сваки оџак и сваку баџу....{S} Пламен је, рек’о бих, дохватао до обл |
| ли нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на |
| , да је опет притисак „озго“ Превазишао сваку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином |
| ика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:< |
| {S} Имаш ли нашу карту?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем |
| осле овога разговора мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна пл |
| словица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон Млађо дуго ђаконо |
| ошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито ст |
| В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} |
| , да је од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој мода |
| жу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би ни |
| ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у |
| код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошл |
| вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како |
| меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но он |
| >— Остави га богати; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S |
| Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће м |
| значајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењ |
| S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо |
| судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу |
| на, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно им |
| има ове јадне земље млатају напредњаци, све нам је пошло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд с |
| га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа. |
| риној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле н |
| азда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То ј |
| ути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прил |
| латно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шарени |
| {S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове |
| забашуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали без |
| ла људи необична изгледа и одела....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какв |
| ету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S} Кад неко примети процен |
| епавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо |
| а сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио |
| ....{S} Нигде није боље но код њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и |
| р.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" |
| у засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — виде |
| књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала |
| ао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је ка |
| у је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђ |
| говори.</p> <p>Она је отрчала Ради.{S} Све му је испричала.{S} Али јој мало одлахну, кад виде |
| ем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има се њеним од |
| нове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. |
| о у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? |
| ам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову п |
| но — лице.{S} И беше лепо избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки |
| беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет |
| шнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гас |
| лових и Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне |
| не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окр |
| мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад |
| ивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с |
| нда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Ова |
| оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме поглед |
| метње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</ |
| како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки поп, ако још не и боље....</p> < |
| .{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово ма |
| да на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећ |
| ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три |
| . <pb n="115" /></p> <p>— Па? </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{ |
| су више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова поб |
| којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, |
| ри се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићењ |
| а <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају изв |
| е ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Ср |
| Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умо |
| } Њега је одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни |
| им каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он |
| али нисте. — Време је једном већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чи |
| а ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просв |
| p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости љу |
| /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се |
| </p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p |
| ч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно |
| добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, поочиме; ја |
| ого имамо Радака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем круг |
| . <pb n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <mile |
| и, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући |
| ословима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се до |
| а, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда н |
| пасност.{S} Отац и мати — заборавили на све друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радо |
| може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два тр |
| Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то посл |
| ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је |
| >Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у |
| то имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни девето |
| а смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан |
| то, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви им |
| да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес п |
| може помоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бо |
| > <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака омашка у |
| S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда |
| ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја |
| — Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, |
| н Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Т |
| ам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко и свака жена!{S} Опрости!...{S} |
| унак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком с |
| довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> |
| послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо |
| е дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три |
| .{S} Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра |
| тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што на |
| имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу до |
| му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну |
| и производњом <pb n="20" /> — она бере све земаљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња |
| едила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283 |
| народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не ви |
| > <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| е и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} |
| од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изне |
| а.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p |
| тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст |
| миње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она од |
| >— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондук |
| улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Има |
| атурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу |
| дан бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда с |
| година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да раз |
| онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да |
| ет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз |
| дох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побратимов арџија. |
| кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас побрати |
| са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље до |
| ле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, п |
| анас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указ |
| идео сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново |
| ела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што |
| {S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини дру |
| коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану про |
| апетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} |
| дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имају нечега |
| d="SRP18871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па |
| то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда |
| ћој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај пре |
| и пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што траж |
| навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три да |
| ог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је на |
| ности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша су |
| е би им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим б |
| шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну |
| омила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове |
| } Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја истина не припадам ни једној партиј |
| да је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли |
| адом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог и |
| тиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје с |
| овече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на |
| ј овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb |
| упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једн |
| И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар п |
| и на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главн |
| тину, покварити ону продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па ка |
| нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, |
| ом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали. |
| едњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14 |
| ој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила ј |
| иљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога |
| <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило |
| во учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској и |
| и, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису м |
| ељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно, кад сам отишао да саопштим владичино решењ |
| већ знате Белобрка.{S} Он је превазишао све анатемњаке.{S} Прави роми даба.{S} Он, који је само |
| н....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог ме, ак |
| се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одговори Јоле |
| ему се чинило да он још није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ст |
| кон Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас |
| е чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани изб |
| артеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом одговара; али, мора се при |
| х.{S} Он као крадом превуче очима преко све наше дружине, па онда на ме — кресну левим оком а д |
| Божо практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не ср |
| } Није им дао писнути.{S} После је ишло све по његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско |
| у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије редом, онда припадамо оној, која за нас усп |
| е ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и |
| рочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову |
| ичке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — ко ће их |
| већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} |
| ћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад ч |
| икалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим с |
| предњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опе |
| е он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе |
| храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чи |
| Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — |
| и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац |
| вљамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми |
| е, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не о |
| о се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га |
| Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се при |
| еко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не |
| нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, д |
| о електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у ово |
| Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ношиву и и по фи |
| диже главу.{S} Ослушну мало.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде |
| анет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али је |
| ра.{S} Зовнем механџију.{S} Испричам му све.{S} Он ми не даде ни да довршим.{S} Разумео ми је п |
| г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша света |
| ом, а поред ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по катка |
| видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смр |
| а се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим око |
| тац намесник ми је десна рука.{S} Он их све држи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети иза |
| о из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково....{S} Нису му, говораху, о |
| ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} Ако њу она гвоздена рука |
| апелана Вићу и сам капетан Нешо.</p> <p>Све ово није могло бити сакривено од осталих Суводољана |
| у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ствари, шт |
| } И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, господо, ја сам одсудно противан ов |
| Погледа горе — рек’о би самом престолу свевишњега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} |
| S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа из |
| које од речи до речи гласе:</p> <p>„Ако свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победам |
| } И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљушта |
| е!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је |
| ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} |
| /p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „ |
| , просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} О |
| што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, |
| ст, г. министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљив |
| те у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осе |
| раде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <milesto |
| сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу |
| адећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страв |
| ек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћењ |
| — — — — — — — — — — — —</p> <p>И после свега овога моји ме родитељи — бог да им душу опрости — |
| >Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на пос |
| рнемо.</p> <p>— Право да вам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb |
| ....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свега подузе некакаква ватра.{S} Зовнем механџију.{S} И |
| оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом |
| све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и у |
| на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то |
| сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет |
| нске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</ |
| {S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Т |
| гу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... < |
| хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n="319" /> све из |
| овести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом в |
| тим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану н |
| Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} Ово име казује много; али оно не к |
| уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> <p>Ја искочих из кола.{S} Преда м |
| наш беначе један, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће |
| {S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не да с миром ни |
| по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов |
| ="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</ |
| шта више.</p> <p>Протокол о испиту ових сведока водио је Божо практиканат, а Нешо капетан прису |
| у у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђил |
| налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у сувод |
| вда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне к |
| ог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p> <p> |
| ео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с |
| ? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко |
| на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврекови |
| Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на к |
| е испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секу |
| пета.{S} Па и како би другојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолск |
| , и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а био ј |
| ушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у |
| отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужн |
| дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источник.{S} Ваздух је, просто |
| и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Се |
| ући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chap |
| во је народна кућа.{S} Њихова је пара — свеједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо |
| реди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Пер |
| апоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — мир „Санстефански“...{S} |
| р I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку — била је |
| пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајн |
| не.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи |
| тна политика Русије на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „ |
| ма од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краље |
| ..{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро |
| и тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће сва |
| .{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја |
| ло ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра |
| очијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, |
| га топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329 |
| ктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb |
| а ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему |
| те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, как |
| S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, н |
| је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чиња |
| адикалског пододбора.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска незави |
| ас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и о |
| писник из Грљана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести! |
| ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија |
| оје му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основ |
| } Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије но што умире |
| залогај леба појести ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништв |
| ion" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти |
| окупује игде које парче земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, ка |
| о тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> |
| ?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо му |
| ледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, ка |
| <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{ |
| ише, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> конак оде п |
| и ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменим |
| истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца наме |
| леда, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајда, |
| ницом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Ка |
| ницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопреосвештенство <pb n="191" /> ар |
| Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научнос |
| а и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пр |
| све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n="39" /> зајазити...{S} Побрин |
| } Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви |
| е“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај свет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, |
| јак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је |
| ек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао ч |
| опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чар |
| свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли пр |
| е шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта |
| и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} |
| > <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује |
| ="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, у |
| кафана дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, с |
| >На ову поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по |
| Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То |
| га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — — — </p |
| нице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је |
| ијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вр |
| р дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За ти |
| ч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи |
| етале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} |
| У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти |
| забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта |
| о ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не |
| ....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> не |
| Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Мо |
| ек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар |
| ки ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по пла |
| д нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би н |
| мени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам. |
| ва.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима с |
| змеђу <pb n="153" /> међу овога и онога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна |
| <p>— Не познајем га, јекну као с онога света један мртвачки глас....</p> <p>— Оно је први краљ |
| век окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест |
| — какве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једно |
| рвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их ј |
| ст не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наш |
| нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани ради |
| .{S} Дођу као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко б |
| p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разгово |
| ни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим |
| ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и ко |
| то је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родил |
| таде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литургија почела.</p> <milestone unit="subSect |
| ни — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црн |
| , да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас |
| ...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не с |
| грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
| род“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополи |
| и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Го |
| омешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама |
| е; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се го |
| о — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу друг |
| /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и |
| узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће он |
| међу коњима познао....</p> <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли |
| Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и |
| за длаку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ |
| кву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што |
| ник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, |
| иђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном др |
| инистар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави |
| е суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни |
| ао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, |
| о као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и |
| а поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреш |
| онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми.{S} О |
| рпску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештен |
| есту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који је за њу све |
| а душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> <p>— Вала, људи, ако је ово и |
| сати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали |
| } Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и оде |
| p> <p>— Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипаст |
| је пољубих.{S} Ово је била рука једног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, го |
| у једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он с |
| ="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загреј |
| ћи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословен |
| ад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да |
| .{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до |
| ругом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја јо |
| ке цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп В |
| те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан |
| те придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <p |
| е анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља |
| ода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту н |
| у три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована |
| да — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осве |
| ворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и |
| отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачко |
| о се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на докса |
| <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна вр |
| апези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, |
| има малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благослов |
| г.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало д |
| ну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непојамно блаженс |
| јава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наши |
| светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће ј |
| ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што ба |
| stone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп |
| друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад отац Ост |
| ветлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.< |
| , горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кр |
| опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?.. |
| јунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш н |
| у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} От |
| као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и же |
| и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је |
| где и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је п |
| а дочепају бесни вихори какве изненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као ра |
| и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Бело |
| нтније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку ону мени |
| ујало година, а мене није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће |
| {S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да г |
| tone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Ос |
| стали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао |
| т побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благодари Богу на васкрснућу Српске К |
| ози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст ра |
| ки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој |
| се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, како овај народ за овакве слободе још са |
| хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем.{S} Н |
| ас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће |
| м да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам |
| ка.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да се |
| се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ћ |
| да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захт |
| тво митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти оч |
| е до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на |
| } А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника м |
| шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје и |
| ци Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима капетан Нешине крајње соб |
| ј варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама и кафанама беху већ давн |
| сте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за |
| /p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо. |
| о ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију |
| ожић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда |
| позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни н |
| радоснијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „ |
| орише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и доксат и калдрму предамном....{S} То |
| о да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и о |
| деше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... < |
| n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис |
| ицама и кафанама беху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једн |
| оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувиц |
| извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и о |
| дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи |
| тирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и ст |
| ледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— |
| им, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму |
| ак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о то |
| " /></p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тра |
| ича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их |
| усти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми |
| о је 50 година како отац Остоја свакога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској |
| као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокоши |
| аља знати, да је он питомац врачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у нек |
| рањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} |
| ам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме |
| е му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволи |
| пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо мој |
| ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек његовом високопреосвештенству митрополиту |
| хаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} |
| утрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се јо |
| стала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Бла |
| плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је с |
| on" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није имао гостију из варошице Б.. |
| и, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да |
| снова дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих |
| ја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како са св |
| уће — мога оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — |
| Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и |
| а све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим |
| ао да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било није.< |
| ог.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у |
| о по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправ |
| ва је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче |
| водолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S |
| ту цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до сад.................. |
| чке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, и |
| : „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> < |
| божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских две |
| д стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone uni |
| жио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлоз |
| о“ присвојио владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} |
| ариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он |
| зи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас печ |
| као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку пре |
| ајку?...{S} Нека их Бог обрадује!...{S} Сви вас погледамо.{S} Примите и овом приликом знаке мог |
| претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јоле је био први.{S} Он је, до |
| ију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек |
| е мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он д |
| {S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле о |
| невеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капет |
| ожете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиро |
| у?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} |
| е паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам |
| } Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако |
| да је остао сам самцит, кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лиц |
| мушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо да |
| да, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, |
| у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, |
| ламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и сво |
| ....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мисл |
| један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S |
| Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је |
| м земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ р |
| {S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} И о |
| аком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете црну з |
| ...</p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваљ |
| предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — |
| p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила у |
| <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово |
| /title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком |
| ењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стоти |
| Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да с |
| и свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног места, где б |
| и? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи: |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Н |
| ко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и |
| и крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес. |
| ша, а нарочито сад — пред изборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они н |
| о протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша про |
| а без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, |
| зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех |
| а онда отпоче:</p> <p>— Браћо, јесмо ли сви наши? —</p> <p>После мале паузе одговорише сви у гл |
| видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће |
| аш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом |
| боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и |
| јем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; је |
| Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вил |
| Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да |
| е шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величин |
| ам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", |
| напредњаци, већ сама Русија.</p> <p>Ми сви гракнусмо на њ као на белу <pb n="181" /> врану, ал |
| радило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће |
| о би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти ве |
| 233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — ш |
| ему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да пова |
| ка....{S} Да девет глава имаш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p |
| ка један из оне гомиле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе |
| е кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране....{S} Вере ти, ка |
| човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да |
| ема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо? |
| реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} Мени |
| .{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу |
| ова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Мла |
| S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из Пореча....< |
| јаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије |
| е:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} |
| мој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ |
| ати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како |
| а си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не бил |
| справи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова |
| азао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфо |
| к’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана |
| атите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да прогов |
| ле су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим послом долазе г. министру, могу се с |
| узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по |
| ј преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ак |
| јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихо |
| на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без не |
| вори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, пови |
| цаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што |
| ке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и з |
| час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет к |
| брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију родова недаће, којих је пун овај свет, кроз иглен |
| глу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху ра |
| вета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху уру |
| лике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице ш |
| вим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте вит |
| аметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се н |
| — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако |
| метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не |
| .{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова н |
| после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{ |
| ром, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама о народу, о народној политици коју |
| >Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан |
| давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с каквом другом групом.{S} Она би |
| трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} |
| .{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се |
| } И ми му још верујемо!{S} Он нам је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом карт |
| о — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал. |
| а политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Ср |
| о доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, река |
| <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да |
| не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин |
| ваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразу |
| о је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у оно |
| ли овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Са |
| г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша изв |
| на клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ј |
| да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде даље од носа, не |
| е нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} С |
| интересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потписао Васи Кривобрку |
| ...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што |
| тима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта с |
| е у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како |
| цима, а још мање њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити |
| аму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал |
| 1" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисиј |
| S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у |
| Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним |
| р у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о |
| е једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} О |
| ском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то ни |
| пси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао |
| ко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало з |
| о је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све он |
| од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, |
| упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипки |
| чаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га видиш, где |
| ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најп |
| па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, кад не ок |
| итим нагласком, који је после пропратио свирукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добова |
| о била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вешти |
| аш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пош |
| ко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако ов |
| наест, <pb n="260" /> ако још не буде и свих дваест година, — није лако било ни оборити.</p> <m |
| е отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да овариса |
| <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков!...“</p |
| мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче |
| уманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло доноси:</p> <p>— „О |
| сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="22 |
| је ово зло опет остало без правог имена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: |
| нио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, |
| у мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Он |
| и замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на |
| разглашени ноћни мегданџија још из доба свога ђаковања.{S} Али кад виде да је остао сам самцит, |
| >Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога радикалисања, ревносно растурао „<title |
| лимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они н |
| напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молимо, господине |
| , душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="260" /> а |
| Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим мл |
| /p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г |
| већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајц |
| аучити за дуги низ <pb n="82" /> година свога робовања, за дуги низ година — за пет пуних веков |
| му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек ко |
| им путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" /></p> <p>На |
| Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађе |
| е против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледа |
| <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично |
| мо сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да будем лупеж, по |
| ако је Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој н |
| Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се устав не з |
| ренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{ |
| рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то |
| е било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину |
| ле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... |
| ула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурн |
| , тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица |
| е, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати |
| зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без с |
| рада....{S} Овај народ не може бити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим бе |
| бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} Не може, |
| адској патријаршији већ одлучили, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски на |
| жено проклетство...{S} Она их је већ из свога крила одбацила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и |
| /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{S} |
| Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не |
| осле, ово је размишљавање могло имати и свога места, јер је и говорник био један од познатих ло |
| Белобрк...{S} Без свога кмета — нема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вече |
| очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећ |
| S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати |
| песму и пратити је одиста вештим ритмом свога добовања....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| рукањем марсељезе и доста вештим ритмом свога добовања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| кује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} |
| теза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији |
| уга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} |
| и.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке год |
| у према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и |
| ти; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога др |
| иноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева пробије, — морао |
| сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} П |
| ује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне ци |
| це.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милош |
| тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе г |
| млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека |
| и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас П |
| блачне пруге које оперважаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи и |
| но!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци нар |
| е завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, он |
| стити, док Злата не даде <pb n="134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолет |
| а да дужник мора из ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и |
| ер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не |
| а „<title>Самоуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> |
| ок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од т |
| ти сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је |
| реку нек он од сад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да м |
| каже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица |
| arget="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о министарским с |
| тнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да с |
| та си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови т |
| и многу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори бе |
| } Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полеле |
| ашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Пола |
| ојео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућа |
| пчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За |
| ="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Златино с |
| окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута п |
| , њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, |
| on" /> <p>Ђиле је, дакле, постао озбиље свој газда.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао д |
| га кафеџија.</p> <p>Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у |
| д ње њен витез, који је за њу све, на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала |
| дим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шал |
| ђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ заложили....“ <pb n="311" /></p> <p>А к |
| е курјачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али а |
| рно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари.... |
| писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде п |
| и ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај |
| угарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара |
| би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би |
| ве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне шко |
| прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти |
| д пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му вири |
| е још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> и |
| а овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад |
| а те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто тр |
| е народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за |
| } Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пру |
| евојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти т |
| <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом нау |
| ји је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво |
| ога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши мора |
| бар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белешке |
| Ђеврек опет примаче свој дукат, а Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну |
| рица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица М |
| Сара познала.{S} Она погледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко ус |
| лача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| } Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од са |
| по којој рука модерног разврата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет |
| ан по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млата |
| > <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p |
| нило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она р |
| описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо ј |
| 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан сво |
| пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „< |
| ад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим оружјем ко |
| њао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да в |
| и својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке |
| алих балканских народа? — Оставља је да своје руке крши над потоцима проливене крви својих вите |
| " /> <p>Онога истога вечера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и |
| е витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се |
| слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слоб |
| p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по |
| н; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се |
| своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгон |
| — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм сугласан је |
| ан пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож |
| да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је |
| су....{S} А како народ онуда пролази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да |
| мљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ има свој образ — онако исто као |
| а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овд |
| " /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга |
| , што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђул |
| покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много |
| ? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замис |
| ...{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="35 |
| лов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он пог |
| још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <pb n="29" /> <p>— |
| ристалице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обе |
| о не ваља....{S} Ето, он више награђује своје противнике, но људе, који би свој живот за њ зало |
| емљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше....{S} Он је био зацело.{S} Мор |
| <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна |
| <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у ре |
| ле неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли |
| зу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, |
| Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе ов |
| и браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихо |
| равио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писа |
| другог, кад га закључаше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија |
| е се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја нисам имао намеру да вас |
| ним поносом, и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, |
| ног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писари прођу по ј |
| а пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један глас.</p> <p>Ја се |
| а за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Зна |
| ад пред изборе да на <pb n="89" /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће и |
| и видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци |
| има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готов |
| ц Остоја крштава, венчава, како обилази своје свечаре и колаче им <pb n="245" /> ломи — од како |
| ло пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух |
| лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И |
| ања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о избори |
| оје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрш |
| во око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо |
| тојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу |
| ите, кнеже, сваки од нас има да подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — к |
| "350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва т |
| нати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја зна |
| од капетана Васе ретко је могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас пр |
| твен....{S} Њему мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест про |
| је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није |
| на....{S} Ми нећемо као власници да вам своје мишљење натурамо; ја не долазим да вам заповедам, |
| је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над други |
| <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе |
| ечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечера |
| сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко п |
| , држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо |
| то устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће о |
| ље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије једним подугачким бук |
| а, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је овога пут |
| але у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак их истина прими; али нам некако и |
| дговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо |
| За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима.{ |
| а пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разлог |
| завели своје карте да њима обележавају своје присталице.{S} И они по њима данас броје своје чл |
| лепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе главе на прозоре, на капије а неке и преко а |
| е знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по |
| > <p>Сад једну молбу.{S} Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи |
| има слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може закл |
| подмири своје рачуне.{S} Радикали мељу своје а ми своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се о |
| “ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају |
| Земљу, која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек |
| а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенство“ |
| ти, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{ |
| Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под т |
| а се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се кам |
| д кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје |
| три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме |
| а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у ги |
| олети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> |
| овек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Његово високопре |
| ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у |
| ко исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копр |
| ете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу |
| е две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху ду |
| ст овога народа <pb n="160" /> кадра на својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни |
| о свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мо |
| тролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видет |
| и, кад не би отишли путем, који нам она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће на |
| пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судс |
| радикалнога пододбора, и пошао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Госпо |
| ве храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косо |
| само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извир |
| осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јорг |
| мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи |
| аче им <pb n="245" /> ломи — од како са својим побожним парохијанима дели весеље и радост, тугу |
| Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и поглед |
| Онај доксат, на доксату капетан Васо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им |
| не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да с |
| иле је и овај поглед разумео.{S} Он оде својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто ш |
| од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш т |
| ја беше некако на дуж наложена, па поче својим вичним погледом да одмерава извесно <pb n="150" |
| ју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p> |
| да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ов |
| кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим парохијанима ову велику милост бож |
| капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека буду заштита правди, одбра |
| отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немој забор |
| ан Неша, нису оптерећени бог зна каквим својим пословима; а маса је велика.{S} Имања на све стр |
| крвљу, коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као |
| се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим |
| икаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београ |
| мање.{S} Он погледа с неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— |
| ди, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољ |
| оје добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морал |
| {S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи |
| се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чу |
| да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих сл |
| устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — лице.{S} И |
| којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није кућ |
| ја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Морало је би |
| анкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="134" /> |
| е руке крши над потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа н |
| ике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Руси |
| пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком пет; нек |
| о, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у другом |
| обешћу крвожедних Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу |
| о дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој нед |
| дим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?. |
| ра!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је |
| ше.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне духовне школе Ха |
| м другом групом.{S} Она би већ по самој својој позитури изгледала накострешена.{S} По јединој с |
| вни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, |
| ије опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је |
| е нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је нек |
| ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана ко |
| ашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда В |
| ом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не вед |
| чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћу, па онда оним, са свим новим, идејама |
| о сам лелек и запевку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гава |
| дочепао комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — о |
| аљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и с |
| — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у п |
| ству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам прин |
| ја као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом |
| оћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S |
| то једини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, о |
| и и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична свој |
| сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма ш |
| ио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи гр |
| зарађује <pb n="34" /> грош по грош, да своју децу зарани, а господа им, вели, не дају лепо про |
| доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти |
| мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не врше онако како то интереси земљ |
| 237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један ра |
| на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља. |
| није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше |
| аскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на моје раме.{S} Погледа ме оним велик |
| ад мало боље припази на свој дућан и на своју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнезди |
| ештенство митрополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопи |
| ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћу |
| тапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика.</p> <mile |
| џија већ испрезаше коње.</p> <p>Јоле је своју реч одржао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно шт |
| м бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки |
| Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи д |
| S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од |
| а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назред |
| не знам; али да није радикалац — дао би своју главу....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| дно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји |
| а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу искези |
| вно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Остоја сва |
| без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отег |
| у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, |
| или.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отре |
| о год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди....{S} И — ко да је не п |
| па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до св |
| а! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и пратити је одиста вештим ритмом с |
| рти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!.. |
| убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб. |
| једном рекао:</p> <p>„Ја волим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне по |
| а замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођену кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смел |
| , добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али т |
| само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, |
| ју само својих интереса; оне имају само своју политику.{S} Русија има само своју традиционалну |
| а рата води за ослобођење и независност своју и осталих балканских народа? — Оставља је да свој |
| зиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су |
| од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно |
| то како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није био прошао ни св. Сава, а већ |
| учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... нег |
| „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то |
| Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко ч |
| и овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас пок |
| ну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; |
| е дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу |
| год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ — ако му не дадне да у очи |
| анима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> |
| речасни игуман Партеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а к |
| реосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпр |
| руги.</p> <p>— Ко каже, да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну коли |
| по избријано.{S} Све је на њему било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По |
| вештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црк |
| обом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту |
| Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и ј |
| i>", а не „<hi>ми</hi>".</p> <p>Једноме своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p |
| честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да јед |
| у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начелном противнику“ |
| писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} |
| ија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> < |
| е остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат |
| инову...{S} Боже мој и они још сањају о своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и |
| м му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S |
| о, колика ли је мора пребродило да само своме идејалу одушке нађе!...</p> <milestone unit="subS |
| р или <pb n="44" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били вла |
| о тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њ |
| тру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} О |
| вати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи ру |
| во, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додирива |
| ри каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</ |
| зла брани, којом је он виђен и на дому своме и код својих кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, |
| вер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ пов |
| се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине |
| а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— П |
| Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Бла |
| Не знам, како сам одатле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један с |
| ије хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао нигде да <pb n="17" /> гроша платим |
| дит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чаш |
| воје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина м |
| .{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру |
| — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</ |
| tle>“, истина мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо |
| } Образитијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионича |
| забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемствен |
| мало што је против свију светих канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцв |
| лосрећног друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Ос |
| одиђоше кад видех како мој друг наслони сврдо на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скр |
| неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш |
| каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, |
| рдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о подели Балка |
| тупити запаљење мозга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу пог |
| ловија поп Вићина.</p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што њего |
| } Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву наплате, а од некуд искочи нека др |
| ање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „ |
| n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле беше |
| изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега в |
| S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако м |
| итрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан моско |
| прошапташе:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је ви |
| > <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— |
| м тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 |
| г израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</ |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се в |
| омку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и ув |
| и од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је дос |
| без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко ј |
| позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар |
| тора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси пол |
| обовање праћаше некакве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања |
| олбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се в |
| Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... |
| тво тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту и |
| , да неће.{S} Ова је мисао пронета кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци с |
| сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> < |
| д тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити ку |
| чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да |
| а у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, |
| осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам |
| једанпут, а наши за њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не |
| оп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинул |
| ој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим |
| лски пододбор има налог из Београда, да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су и |
| таде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробн |
| онда, кад нас сваки посао изневери, кад свуд на сваком покушају рада пропаднемо, — полетимо <pb |
| Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> < |
| сила наслов:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово |
| једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то мет |
| Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То је |
| и, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо св |
| У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изглед |
| тинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смет |
| кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је |
| ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се с |
| .{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — т |
| p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручи |
| великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слобо |
| иромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да с |
| уша сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и д |
| По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде опаљен барутом.{S} К |
| дседник има право.... <hi>без реда</hi> се не може никаква работа свршити....{S} Слободно је св |
| ? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао |
| ала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја |
| ону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, к |
| ..{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као |
| а у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између |
| је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја |
| ли — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с то |
| е знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S |
| му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтар |
| ....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, капетан је жес |
| ..{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — |
| </p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</tit |
| прављено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа заврши овим речима:</p> <pb n="66" /> <p>— Бр |
| очима као да је полог појео.{S} Његова се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вул |
| кад би игуманов глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресл |
| нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" |
| <pb n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у |
| Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је лукавији од свак |
| с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p> |
| ка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она го |
| себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} |
| рком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И |
| .{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова несташна примедба.{S} Најпосле, о |
| а шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је било, браћо, до исти |
| ро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb |
| {S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак по |
| не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију. |
| још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} |
| ор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест С |
| задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо |
| ка замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Политика |
| ресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледа |
| дист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати |
| зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја м |
| слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их п |
| и:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенство поврати на архијепископ |
| Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, |
| о су садањи министри задужили народ, да се ни наши праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако |
| ни коме дужан....</p> <p>„Дај боже, да се ово на добро окрене!...“ помислио сам и сам.</p> <mi |
| <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необич |
| езди где год на прсту, а душа му је, да се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он о |
| и избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу н |
| е таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као |
| ољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да |
| Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Михаило повр |
| ло једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то |
| ма једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, |
| радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противниц |
| рско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубим |
| ало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога |
| чванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га |
| а Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобручало?.... <pb n="292" /></p> <p>— Бог |
| с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</ |
| pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак збо |
| ection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, |
| арице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Б |
| ко.... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! п |
| то имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза |
| замолите, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми |
| ародом посла има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n= |
| ушанову!...{S} Да ми је да је видим, да се пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} |
| анита да мир ове земље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, з |
| ам из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској п |
| а крају своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк |
| у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о |
| учешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да се ово далеко забасало, приметиће опет капетан Нешо, и |
| више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастук |
| литику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жера |
| , да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га |
| нисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у |
| >А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да им у свачему |
| е трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија |
| беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му ни |
| веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би изва |
| ог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S |
| ба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али |
| су морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} |
| ом Ракарцу.{S} Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао |
| } За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, да нађемо пута и начина....{S} Ми |
| узи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља зн |
| своме кабинету!...{S} Они не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио |
| и је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите |
| ј држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за поједи |
| кли они зли језици по варошици Б.... да се јадник претварао — само да не би отишао на границу.< |
| потом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејку |
| ли, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали ни |
| ма мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царе |
| ата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — |
| и тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на |
| шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква |
| м прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не би могао ма |
| >И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа Златиног оца раније за дуг Мићин прода |
| <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна ка |
| змимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Н |
| аке по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде |
| шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај |
| образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична |
| d> <p>— Па де, Јело, роде мој, дај — да се вечера!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шму |
| га и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова крит |
| {S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Не |
| а срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади. <pb n="214" /></p> <milestone unit=" |
| елеменат двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} |
| ма.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози мајци својој!. |
| воје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ћ |
| ад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопр |
| а народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n=" |
| м паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга |
| адикалца више.{S} Али, дошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим прил |
| к удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Бе |
| и нам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређ |
| сти нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу крвожедних Арбанашана; |
| > <p>„...{S} Налажемо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му с |
| е с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухор |
| чишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пр |
| се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соб |
| асо са својим дугачким јасминцем, па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би |
| Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у ваш |
| им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{ |
| мељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог до |
| ево нас, а ево и газда Радојице — па да се сад договоримо!{S} Ја велим — њега и никог другог... |
| маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздух |
| иш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>в |
| нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г |
| ми сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао |
| /p> <p>— Бога ми, не би било с горег да се на њ мало и припази, приметиће један дебељко који је |
| а.{S} Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зов |
| {S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у |
| онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјури и до г. Капетан Неше.{S |
| људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они |
| е зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су |
| м чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} |
| одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Онај га апс и она прва забр |
| да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А |
| амо!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али |
| еба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које рад |
| љана.... „Пробуђена народна свест не да се више напредњачким марифетлуцима помести!....{S} На б |
| >— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност очува....</p> <p>— То |
| али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби |
| е министре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин с |
| имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа |
| бода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Д |
| ажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</ |
| не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чист |
| S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и сам по који пут не осечем па наше либерале, не би |
| ку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у н |
| кошију и пилића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у о |
| сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо |
| договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} |
| а непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђеврека распрода и новац у м |
| дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ п |
| те и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? у |
| види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврше — данас с једног, сутра |
| зити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" / |
| ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето |
| јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... немојте ме муч |
| баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А |
| } Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад |
| Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе све |
| Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја |
| одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшт |
| да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је |
| ове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоће |
| во имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на аманет.{S} |
| у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S |
| же бити <pb n="7" /> да ја баш волем да се са радикалцима „возим на једним колима“....</p> <p>— |
| и, да га под Великим Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутк |
| но решење оцу Остоји и да му наложим да се још данас крене на издржавање епитимије.{S} Кад је Б |
| S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> <milestone unit="subS |
| замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:</p> <p>— Злато!... <pb n="139" / |
| му се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отвори, те се на |
| Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и поглед |
| Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, |
| {S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркв |
| е пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S |
| је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n=" |
| госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми ла |
| слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корис |
| ад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их ви |
| а нико ни овластити.{S} Ја сам дошао да се с вама само договорим, да вам кажем, како се у Беогр |
| ..</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше н |
| {S} Видећете само....{S} Ја би волео да се некако прикријете.{S} Реците да ви не припадате ни ј |
| мо све конце.{S} Ето, сад би ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен |
| же, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бо |
| } И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео |
| .{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је |
| иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n=" |
| с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметов |
| до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, онда ја мислим да нема пречег пута, |
| .{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — |
| ођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви |
| да говоре људи, онда би им мало било да се камењем заспу.</p> <p>— Погле, погле нашег Радојице! |
| дњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо |
| е за ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> < |
| могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао |
| на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се неп |
| а њима по два пут.{S} Свуд је казато да се гласа за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему |
| а пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и |
| ешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и сп |
| ду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246 |
| ме није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, ко |
| а....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити |
| озоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се пред |
| апташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луд |
| не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога к |
| онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата н |
| да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су за |
| аљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима но на платну....{S} И ти по ваз |
| S} Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно |
| мене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по крш |
| о, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Пала |
| Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ никад!...</p> <p>— Сад, |
| </p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечер |
| Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p |
| а Р....{S} Отац Партеније гледаше преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Зн |
| у.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оно |
| е могао издржати.{S} Он обори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара |
| леђа.</p> <p>Г. Ракарац је гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће |
| ца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођ |
| јурниста.{S} Гледао је непрестано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало успра |
| ђакон Млађо, гледајући замишљено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Дан |
| Ђакон Млађо је још гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога |
| отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.< |
| е хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да ми да где год за латова... |
| } Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> |
| p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вул |
| њој овакви послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац и |
| да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — рекао: <pb n="309" /> |
| један бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Оста |
| ог кућерка начине механу по плану, онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ |
| деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа |
| чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заоставштином искупе <pb n="387" /> |
| дају на мирне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости |
| , кад виде да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, |
| ичка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, гд |
| Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /></p> <p>— Оно је варош, |
| b n="168" /> један полић ракије, и онда се окрете мени па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Ш |
| ! прозбори ово вилинско девојче, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — м |
| {S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону |
| <p>„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан В |
| је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} |
| дан мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{ |
| има чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно доказ |
| p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— |
| уси —па ни рибе, коју је, од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести њ |
| чаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се з |
| о такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба т |
| нигде да <pb n="17" /> гроша платим за се и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Би |
| ожда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њо |
| лази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} |
| да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумњ |
| а не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он |
| ко тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беш |
| е, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити |
| А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стиха |
| и, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно с |
| требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање |
| тави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претвар |
| ; не може он бити од свашта мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал |
| title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност. |
| набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свег |
| ини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео нек |
| е сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми ј |
| негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S |
| Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си |
| ле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један |
| <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола |
| , газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је раз |
| о ме, господине, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај |
| > да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пус |
| лементи нереда“ заошијаше далеко.{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ће |
| ицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио једно искуств |
| дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати |
| Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје |
| ратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, |
| ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се |
| а су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ |
| вај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не |
| лим Русе као своју рођену браћу; али ја се плашим њихове неумитне политике. <pb n="187" /> Она |
| Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p |
| едњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде нап |
| им оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре пог |
| е:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома |
| док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поред њене постеље нисам ни једну но |
| уку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже |
| ојести, проговори један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама |
| моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „ |
| по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше от |
| чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, |
| употребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „на |
| Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збунити.{S} Он настави:</p> <p>— |
| је порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико к |
| на газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“.. |
| њем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше о |
| оцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вр |
| и са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} Она погледа Ђила с о |
| ена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погл |
| Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над |
| одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пр |
| ека један другом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути... |
| неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим с |
| да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кре |
| нде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} |
| је нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p> |
| кад ми свршимо свој посао, после — нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули |
| мео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смисл |
| .. и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула |
| {S} Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам |
| Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се |
| унира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Бри |
| ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста политичара не трпи у проц |
| цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бац |
| Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога |
| ква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гле |
| са легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} |
| Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} |
| а, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и пл |
| , да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћа |
| на жена.{S} Закрвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стан |
| узе неки пламен по образу.{S} Застидела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли ве |
| лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао нај |
| њаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— Зар и с либералима? |
| ion" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSe |
| оја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да пошто по то узме |
| b n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима мале |
| авно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Само високо |
| } У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне |
| па.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газди |
| једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа.... |
| ој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и њега ова игра боцка.</p> <p>— Одмакни о |
| друго — од највећега до најмањега — има се њеним одлукама покоравати....{S} Неће ваљда и њене с |
| леко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити с |
| е, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно |
| ем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; њега може |
| подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали друштвени п |
| то ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решено |
| ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повл |
| три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад |
| Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слуш |
| ње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га |
| развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и при |
| тар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју |
| кад му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављ |
| није права несрећа за народ?{S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за |
| о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она |
| аша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — он |
| p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у нез |
| Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без сведока</title>".{S} |
| p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су пр |
| упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, реч |
| жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Вратила му је и главно и интерес |
| е подуже и очекнути, не свакојако и она се не заборавља.{S} Али <pb n="335" /> кад г. министар |
| нате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног |
| угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је |
| и не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах в |
| иходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа |
| "63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај! |
| као и сваке гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су и |
| ко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо |
| ди!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на |
| тране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нит |
| асо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} |
| оложај.{S} Он оде.{S} Не би га мало, па се врати.{S} Изброји ми 36 дуката.{S} Никад му заборави |
| , угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до |
| Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико га грло донос |
| ега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: дај порез, дај прирез, дај за војску, |
| Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.< |
| хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад |
| Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше један из |
| их Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми па |
| } Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљу |
| и перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске п |
| је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, да се многи од гостију забезекнуше.</p> <p>Сар |
| у пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти с |
| вио да једно другом одговара; али, мора се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у |
| lestone unit="subSection" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласи |
| а, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није де |
| е, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас д |
| у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора |
| и вране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, јо |
| сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше зац |
| ута особито добре воље....</p> <p>Злата се беше нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у |
| </p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице З |
| е пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они |
| обрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — |
| Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подм |
| „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи н |
| араду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје н |
| палог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{ |
| њима.{S} Истина, игуман Партеније доста се потрудио док је овако све саставио да једно другом о |
| закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требни |
| ле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни н |
| } Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше неш |
| и где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест |
| њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога |
| /p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ |
| } Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, к |
| ра, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога |
| !{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као |
| > <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У |
| у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму.... |
| раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме зна |
| итељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад р |
| ри радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Б |
| ема приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје т |
| ога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373" /> |
| их и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> сам ја |
| даше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда |
| дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветов |
| /p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се догодила....</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула уго |
| /p> <p>— Лекара, госпођо....{S} Несрећа се погодила</p> <p>— Коме?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђ |
| врек.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна |
| ?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, |
| калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после старао, да се према свом |
| учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чарши |
| избави га от лукаваго!...</p> <p>И сав се онај свет оде крстити и Богу молити. — — — — — — — — |
| рну право на Јевту Белобрка.</p> <p>Сав се онај народ забезекну.{S} Ни десети није опазио шта ј |
| ачка не мауче, где певац не пева; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко |
| >“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n="111" / |
| } Истина, није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само се |
| е име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми бо |
| и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера д |
| у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут кренула, па онда и ова одла |
| рчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, п |
| ју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево вас, господине ми |
| ..{S} Пазите добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развал |
| one unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако како се.... м |
| </p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила...{S} Зар само људи |
| овека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опаз |
| ио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кр |
| некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда |
| е — на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници. |
| ....{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да |
| е вредноме момку, Влади Мирчићу.{S} Кад се први рат свршио и Павле кући вратио, затекао је серм |
| свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту |
| Његове последње речи беху:</p> <p>— Кад се Владо врати.... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| угама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој овакви послови на врат натуре, онда се мог |
| !...{S} Знам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати |
| ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завич |
| те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог |
| које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами со |
| апостол рада, заштитник рада; а од кад се родио, па до данас, још није својим радом заслужио н |
| нали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу десила она несрећа, са које је морао школу оста |
| и врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, |
| је понижен — он осрамоћен!...{S} И кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра |
| дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од владике писмо за |
| је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта |
| а на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више |
| рича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи |
| би може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни својим благочестивим |
| ије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p> |
| , шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало н |
| нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вечеру, — то, |
| >Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост п |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу |
| је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без св |
| ом разговара. <pb n="100" /></p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од |
| ј ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{ |
| од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кме |
| ни ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{ |
| ад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швај |
| и, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жеш |
| граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> <p>— Оно као да се д |
| лци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више |
| мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја не припадам н |
| и ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобркове! — — — <pb n="240" /></p |
| зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 го |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</ |
| лу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде |
| своје, па — коме бог воли!..</p> <p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на |
| а Златом друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као сво |
| д дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни напредњаци?.. |
| ло наопако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света |
| вка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: |
| јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше |
| то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n=" |
| традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он п |
| варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г |
| исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} |
| чајнијих здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем н |
| као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилов |
| е, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет вели |
| грдну прашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не |
| е, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> < |
| Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови |
| RP18871_C14"> <head>XIV</head> <p>И све се примирило.</p> <p>Политичко пијанство — било па и пр |
| >„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се м |
| ви, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући |
| ма....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је |
| , ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S |
| ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима.... по |
| p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно |
| .{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири? |
| само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно |
| Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да се у кући нико |
| денице поточаре; њега можеш видети, где се мрси са свионом косом какве „нововерке“, а каткад га |
| се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, |
| љевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају су |
| ама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом ондашњих р |
| <pb n="102" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана ф |
| кве „нововерке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који пол |
| е“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не м |
| ница без сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме с |
| прво и прво баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје З |
| оже на лепо — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се н |
| се под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као |
| ину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> < |
| ни су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вам |
| од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог |
| <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама |
| сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осв |
| лека река, а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек доб |
| је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне с |
| ш од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву ј |
| це.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и |
| приђе оцу Остоји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{ |
| ост, о којој сам вам јуче причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— П |
| купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се добити за по динара!!...“ <pb n="78" /></p> <p>Ја се |
| а, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и н |
| .{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштин |
| може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{S} Ето — он растура „< |
| ред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи б |
| и.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене свега обузе некаква ват |
| омену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће. |
| удила народна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододб |
| ="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни |
| врт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина свећа, па ни она на прозорима |
| мешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити |
| } Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога |
| с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на |
| војим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} Па и по гостионицама |
| } После пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбу |
| мукама очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће в |
| ели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да |
| ма дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, |
| под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу нату |
| атило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољк |
| радикалима, онда изгледа као паче, које се излегло са пилићима под једном квочком, па док је на |
| употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава л |
| посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезаваху — неке < |
| у и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, |
| о.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђа |
| а времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много више, но икад до |
| дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити |
| он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци |
| p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су покази |
| репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћи |
| љати и други свет.{S} Мало по мало, еле се заузеше сви астали.{S} Кад већ није било ни једног м |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хт |
| аци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлиш |
| збиље мисле да заузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи ре |
| ном.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим оком а десним брком м |
| леда....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Вид |
| етан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јо |
| и не можете!...</p> <p>На ове речи Јоле се окрете и кресну левим оком, а десни му брк мрдну, а |
| овачи пред зору распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и пог |
| побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејти |
| </p> <p>Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| о је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године за |
| рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана.. |
| <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад |
| о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и |
| поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њихне очи бацио њихо |
| придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S |
| Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добо |
| S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се ср |
| брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи |
| оме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан |
| ца.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је ист |
| окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим |
| lestone unit="subSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп |
| } С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Сми |
| ерцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се |
| може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, пали |
| е верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у |
| другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану у |
| очије испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђула |
| во ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћ |
| диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на том |
| Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери...{S} А к’о зашто |
| м.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да стан |
| 158" /></p> <p>„Јест, издајници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су |
| коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p> |
| м столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, к |
| стављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} |
| n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у с |
| <title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већи с |
| нило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је |
| е јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам он |
| За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>П |
| е немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред. |
| уредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били |
| оглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њихов |
| што догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико ниј |
| о платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике |
| о; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из |
| их познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без пит |
| љу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови |
| живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса о |
| ли у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју ј |
| пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испрежем коње....</p> <p>— А м |
| ат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — |
| е сами кметови...{S} А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} О |
| p>— Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу с |
| ама неколико речи да проговорим, окрете се мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре з |
| да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији старатељском суди |
| те, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осм |
| ећ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, |
| живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. у |
| синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да нас сачува од нап |
| S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет |
| е на напредњаке....</p> <p>— Посмевајте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} |
| — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас оте |
| одговорили:{S} Путујте ви!{S} Не бринте се за државу!{S} Ви нас на рачун државе лепо пљачкате.. |
| pb n="39" /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} |
| а неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каишару |
| е најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S |
| један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S |
| ирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> < |
| вако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му |
| и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слободама |
| биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело. |
| а распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— |
| ора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивта |
| реја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, |
| </p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке |
| друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички сал |
| ђе Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S} И |
| ари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих цар |
| авесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свешт |
| стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је |
| а ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике пос |
| Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског нар |
| настир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> |
| оци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним го |
| о није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише с |
| обро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} За њ |
| ило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| > <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 188 |
| n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти с |
| > какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све |
| њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На |
| па на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Ф |
| друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И они с |
| се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја са |
| </p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи |
| ио....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хв |
| ше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало разведри.</p> <p>Неко закуца на врат |
| ко врата.{S} Обасу ме пољупцима; измаче се мало, погледа ме, па ми притиште још један ватрен по |
| тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да |
| овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја п |
| довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава.... |
| море бити?!..</p> <p>— Море, ја, осече се капетан Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то ви |
| е још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, окрете леђа и — оде.</p> <p>Другом једном прил |
| бијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламт |
| нигда не могу ићи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, пр |
| тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? |
| никога да вређамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Н |
| звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја |
| поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се прот |
| p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгро |
| јњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна |
| ан, господине! ако Бога знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрм |
| .{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опе |
| поменутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са |
| разговетне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погл |
| прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна пристиг |
| ва се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати |
| p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ова неста |
| ресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња м |
| дним оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Ма |
| клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} Глава му беше брадом |
| и ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оч |
| д општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује свој познати |
| она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и |
| лупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се |
| ратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и |
| шина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође |
| зда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нек |
| Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци од свеће осветлише и док |
| tone unit="subSection" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледа |
| та ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и вик |
| /p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се |
| заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново мало |
| употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти |
| гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на бра |
| мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца |
| оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како их назива "<title>Видело</t |
| остију и до пред саму зору.{S} Негда би се пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био |
| ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допа |
| вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он |
| Да је гуја од њега окусила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном |
| ћи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, |
| само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} |
| слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква ша |
| > <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— Т |
| <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела реч о Ђилу.{S} Како је било мило и |
| домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу |
| ћа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би и |
| то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у план |
| — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као кра |
| да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи: |
| Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али б |
| траховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <p |
| ве ово капетан Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Н |
| д већ није било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, |
| ш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана на власти одржати....{S} Ко пљује на о |
| изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али онај јадник вечно остај |
| анда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се |
| ија из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им |
| тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоваре |
| редмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је |
| он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми б |
| ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — р |
| ли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пензионаше |
| судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружио погледима г. министра, да нема нечега |
| ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" /> придружио; јер кад му је дон |
| зио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Та |
| Ђунисије престао да извлачи жар; он би се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у му |
| ицу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарених очију полећу вар |
| ожај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих |
| и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; |
| и, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би је |
| кад с либералима воде разговор, како би се напредњацима могло доакати, — они онда не праве ника |
| потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија основа дала.{S} Ја |
| трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле |
| ароди разумеју.{S} И Млађо је, рекло би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> |
| на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— И |
| ећније врсте коштуњаца.</p> <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, |
| ајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се |
| се наслонио на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто |
| товања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — видећет |
| те пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака поставили за старао |
| полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и у |
| у земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега то |
| а побратима.{S} Он ми рече:</p> <p>— Ви се, господине, не можете кренути пре, док се мој побрат |
| .{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнуша |
| ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} |
| а пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало о |
| есе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} У |
| дњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде |
| мрзе на либерале као на ђаволе.{S} Ови се боје г. Р...... као живе ватре.{S} Другима је прва р |
| рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи зауставише на моме другу....{S} За тим погле |
| у старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на ђакону Млађи, за кога беш |
| мени <hi>још осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице шт |
| х зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже |
| е.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори. |
| ан мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше, а нас још не зову.{S} Изби и један по подн |
| ког језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из Београда.{S} |
| Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски |
| е изостало ни јагњеће печење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је |
| и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високоп |
| ило.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, д |
| ајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду. |
| зленошћу. <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Шт |
| p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја погледа.{S} Није се пр |
| емо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а о |
| д ни да буду радознали.{S} С нама, који се пријављујемо да изађемо због каквог посла коме било |
| повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од вла |
| редседник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „ |
| nit="subSection" /> <p>Има осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно |
| што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не |
| им, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— |
| е хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} |
| му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и си |
| Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раме |
| ма и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала |
| <p>— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео н |
| .{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, п |
| .{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} |
| дне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254 |
| дидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „< |
| то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је |
| назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употре |
| и — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекора док са |
| пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље! |
| оду објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам св |
| води, доле горе, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво к |
| ма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче |
| несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо сам |
| —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих по |
| Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се мол |
| је истина постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца н |
| {S} Неко је имао јастук под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, |
| њ као на белу <pb n="181" /> врану, али се он не даде помести.{S} Он нам рече:</p> <p>— Јаваш, |
| је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлепша девојка не са |
| погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево |
| ли су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и |
| овара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне:</p> <p>„Дош |
| дара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради |
| рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија |
| мислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми с |
| м? — Мом другу ни имена не знам.{S} Али се опет добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник |
| министар на расположењу занемио.{S} Али се ипак нађе једно момче које се не даде помести бајкам |
| ити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p |
| ријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не |
| наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао |
| ји!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта ј |
| ..{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да |
| послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти |
| н картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету политику....{S} Јед |
| Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као да се реши.{S} Он повика:< |
| тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две карте.{S} Погледа их.</p> <p |
| > <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енглези.{S} Један од |
| земљу продадоше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору |
| ћним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај наро |
| оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S |
| и будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам пре |
| оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос |
| сао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми |
| ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али |
| дам ове моје жалосне либерале — кожа ми се најежи.{S} Они, који нешто даље и могу да виде, не к |
| !{S} Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месе |
| на и свој живот, залагао....{S} Она ми се по каткад јављала као источник живота што се њим нап |
| !{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она ми не |
| родом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је |
| </p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и |
| и дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нем |
| одолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> |
| зе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и |
| га што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из ово |
| S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се в |
| рисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, ш |
| да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли о |
| епо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да |
| о.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не |
| ш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадном заост |
| кви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велит |
| рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се |
| прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Б |
| Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ракарац је |
| сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И |
| је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грд |
| о нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има |
| атру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само ч |
| дања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад се једном |
| це јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засе |
| У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би га мало |
| ад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово |
| ђа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног д |
| — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расеч |
| а....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сес |
| p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Ви |
| дан!{S} А знам га — како дише.{S} Он ми се пожали:</p> <p>— „Опадоше ме, брате, Јоле, па ето!{S |
| n="297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{ |
| омете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу |
| као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дође |
| прошапћем јој, и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> < |
| имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да ј |
| и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — |
| p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред ј |
| опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској д |
| ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од |
| а на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, по |
| ечете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и дев |
| ро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа обично не долази сама.{S} |
| арловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева |
| жина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> |
| на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице |
| лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се |
| да и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје |
| Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести. |
| itle>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Слав |
| о, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче исп |
| куда нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње те |
| јте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> п |
| ажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ј |
| оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачу |
| е сви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> |
| те очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смеши |
| талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај о |
| н Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па |
| дној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" / |
| листак мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и он |
| доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, он |
| амо бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он |
| Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као оно она |
| затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" |
| .{S} Одовуд Јоле, а с поља Зега.{S} Они се на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило |
| ве друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није |
| и и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигањ |
| Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p |
| .{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију пок |
| толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је |
| </p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{ |
| ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{ |
| сте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно пред |
| ре, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај тв |
| н у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу. |
| пријатељ....“</p> <p>„Издајници!“ заори се као из једног грла.{S} На крајњем прозору, до самих |
| /p> <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су |
| За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели народни пријатељ |
| о за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У как |
| озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То |
| S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не |
| вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту шко |
| ругога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} А |
| о сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за м |
| и твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</ |
| т неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђ |
| екуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола....{S} |
| S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и сад — још није доцкан!!.. |
| кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми.</ |
| ас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор |
| е! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђ |
| заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љуто |
| лиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим т |
| рану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилинд |
| си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе |
| а ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен он |
| а што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И дук |
| <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је тво |
| иту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећња |
| стрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви листом |
| огме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих м |
| ој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но избави |
| легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало |
| Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви п |
| шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није |
| а, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... |
| и за ким не звижди, нити се звони, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват |
| >Али се свештеникова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божа |
| главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не ски |
| ао да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После |
| кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађ |
| ј не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим |
| Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна добро да |
| Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој ст |
| аш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од |
| што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу пове |
| челника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је |
| још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p |
| иновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> |
| — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том по |
| ма у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-о |
| " /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партенију и ђакону Млађи.</p> <p>— Вала, го |
| је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожен |
| вина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познај |
| >— Погле, погле нашег Радојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару |
| е гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, није сав; али која вајд |
| о да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два вели |
| де, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера.{S} Он |
| е, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га |
| , господине? — Нисте потревили.{S} Онај се господин пе да обавестити.{S} Он је прави — ак — рад |
| аховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола см |
| неш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва |
| о онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p |
| о хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је д |
| и Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио оно |
| ао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Ос |
| ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго ви |
| аво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, |
| еперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, забл |
| ’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе |
| а и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чис |
| ви мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом лупи |
| ..{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну неколико |
| уло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужн |
| пкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле к |
| Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на кафу |
| p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркв |
| га ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му |
| ок ја вамо још нешто извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још плат |
| ко се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.. |
| арапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? |
| S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... |
| а их преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врача |
| !...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створ |
| плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} Ово је обр |
| гина.{S} А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у пос |
| <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кон |
| мајци Ђиловој лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p |
| ара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо л |
| рином забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, |
| „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815. |
| била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи |
| да у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задовољство.</p> <p>„— Бог вас све |
| реко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} |
| сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше видети ни једно једито дрво, ни једна једи |
| ико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се с |
| а издајника са кметства збацимо.{S} Мој се вранац беше разиграо до миле воље.{S} Кад сам био на |
| тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S |
| ...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осме |
| .{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма се видело, да и ње |
| е много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпос |
| ђа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га зл |
| ајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требал |
| p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице |
| чицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, им |
| ешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г |
| Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме |
| Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право мом другу.</p> <p>— Мораћете, |
| бога ми, како ја вамо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за ш |
| гу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} |
| капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиља |
| је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имат |
| е и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се |
| лим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> врати.{S} Он вам има нешто важно |
| их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, |
| , господине, не можете кренути пре, док се мој побратим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К. |
| ицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{ |
| ви клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће пр |
| мо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже |
| узе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{ |
| је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не гледа у сахат; ал |
| да напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог |
| за кондуит-листе!...{S} Нема ништа док се сам не наканим.{S} И г. начелник ми је обећао — да ћ |
| могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| нат, а Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио |
| едног пецива. <pb n="151" /></p> <p>Док се овај посао вршио по свима правилима, која је, видело |
| је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао са Златом.{S} Причао јој о јуна |
| смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихвати |
| овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавил |
| сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једног |
| теван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{ |
| оку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије!{S} Ми ва |
| а памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви... |
| о — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Је |
| {S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа.. |
| је једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али дежмекас |
| дном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој |
| е смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И најокорели |
| ије <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.< |
| а ви нисте опазили оно зло, од кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људ |
| И ја пред вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чист |
| а ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... дог |
| друга праведнија основа дала.{S} Ја сам се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —< |
| стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна |
| то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{ |
| би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с |
| подине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош |
| тањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ја сам се прилично опоравио.{S} Излазио сам неколико пута и у |
| 1" />) изборе. - - - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и |
| се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице од доњег миндерлучког но |
| зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа |
| недовршена....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ки |
| не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чин |
| летио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде м |
| и, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим ди |
| one unit="subSection" /> <p>Зачудио сам се једнога дана кад добих једно писмо, покривено жигови |
| намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на влас |
| у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао.. |
| е у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити |
| повући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам |
| га баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упит |
| престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, увера |
| и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, |
| то.{S} Кад приђох ближе колима, окренем се да видим где је кочијаш, ал’ њега код кола не беше.< |
| дође.</p> <p>— Ама, господине, окренем се момку, јесте ли ви предали наше карте? <pb n="338" / |
| онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} |
| клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је разумео.< |
| могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{ |
| ој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јол |
| , кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су има |
| о сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно говоре народу по зборовима |
| ?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек |
| једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобр |
| > <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто ништа не може.{S} Њихови одбори |
| уја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи |
| 45" /></p> <p>— Истина је, људи, с овим се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога да |
| ника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха нашег, |
| {S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су о |
| омке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} Бојим се — побиће се....{S} Један је полетео и с ножем у кава |
| упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, неће вам бити по вољи....{S} Он је, реко |
| и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напре |
| већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српск |
| Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на г |
| заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, |
| ако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али |
| даће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо |
| ретох и познам Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки |
| егме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху м |
| то нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам поносити може.{S} На његов челичан карак |
| рту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де ч |
| иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде |
| S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S |
| n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож |
| општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море о |
| о алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину |
| де — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној тра |
| приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S |
| на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| на друга два — оба разбијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у |
| легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето |
| "366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} |
| дан од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без разлик |
| а....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — ка |
| двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од |
| .{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S |
| еке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова |
| p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш свом |
| /p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам поруку оца |
| расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} |
| ле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречасни игум |
| охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мршавом лицу измала веселост његове душе.{S} Душа је |
| еднон руком за месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђ |
| г — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Ос |
| ј народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дом |
| сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање волови кољу, заману њом колико игда може, и |
| е ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па онда рече:</p> <p>— Господине |
| слима винуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрип |
| г те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна се |
| некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхо |
| има; с дугом златном косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престра |
| ву радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуриши |
| ичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једни |
| и некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> |
| де.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато ово |
| е су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10 |
| ставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у |
| никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— |
| авела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — |
| звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове То |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене |
| н одиста не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да |
| злочинство.</p> <pb n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафа |
| le>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем праву на |
| зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне |
| по око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа цр |
| гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату |
| азило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Преча |
| ту једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкивао на све ово капетан Нешино ја |
| ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам |
| ети кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S |
| о на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо |
| да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удеси |
| S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да о |
| S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или |
| ио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb |
| вину на први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за |
| } У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим |
| осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. минист |
| да измере, додаће Јанко Зрика...{S} Он се беше зауктао да покупује игде које парче земље има.. |
| Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хо |
| одолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у п |
| паде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан с |
| последњи глас као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу |
| овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и он |
| рица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловићем; он је први одјурио у |
| <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас, господине, г. министар |
| ..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p |
| во Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да по |
| друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад би онога јадника некако |
| <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, б |
| на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то пов |
| Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он |
| посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Т |
| дну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанским намигивање |
| >У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине |
| и? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Пр |
| и им и мој кочијаш не оста дужан.{S} Он се окретао и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', |
| некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тут |
| огледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прошлости.{S} Једном се са |
| p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим ок |
| мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште уз |
| а.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним |
| није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> < |
| } Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима; замисли се мало; али — најпосле, као |
| {S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему |
| Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се бата |
| шио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи руку и метну је злосре |
| и, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и данас био жив да га сину |
| се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђил |
| ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Л |
| и с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се п |
| дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан б |
| урсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> < |
| су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересо |
| еди свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му з |
| > <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на прсту, а душа му је, да |
| ао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном исправи.{S} Његове очи засветлише ватром г |
| век“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> |
| е добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо сви |
| чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки ви |
| {S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељ |
| .{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....</p> <p>Једнога вечера од |
| > <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим |
| Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мали Перивоје, дете од непуне две године — дете напр |
| п Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он д |
| } Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио зловољност.{S} Једном га с |
| убило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и кад се |
| им пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци |
| љено преда се. — Али опет, опет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље пр |
| народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да |
| ај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Нар |
| словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насмејаше и г. Ракарац и игуман Партеније.< |
| ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар на расположењу само осмехну.</p> <milest |
| је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто |
| /p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> |
| о.{S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p |
| а га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није з |
| живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље с |
| с бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сак |
| према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна |
| јчешће долазио Зега кафеџија.{S} Њихово се пријатељство није ни за длаку изменило....{S} Једном |
| . министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радојицу, господине минист |
| у цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ камењем бацају, за које можда највише и |
| ела.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у |
| S} Не би га сад могао познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за н |
| bSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову |
| а је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати. |
| ече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} |
| ву трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристаде, је |
| дњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула |
| леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>С |
| анџија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта |
| у и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати.</p> <p>— Мораћете, господине, мало очекнути.{ |
| алвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси |
| па опет изађе — на јужне двери.{S} Био се сав зајапурио.{S} Он приђе оцу Остоји — на прстима.{ |
| по осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих |
| х коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је. |
| <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> |
| алио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала |
| </p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чуд |
| трову комору отерао на границу, начинио се, као да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија з |
| /p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се.</p> <p>— Да вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до |
| .{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, ве |
| ан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо |
| олио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што ј |
| е се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p |
| ј рука беше нешто мало испружена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} |
| д то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ |
| уће — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца једин |
| {S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, |
| одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врат |
| Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако |
| ст.{S} Бога ми, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће б |
| S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Ј |
| .... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!.. |
| , учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — |
| робно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању |
| . причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки д |
| ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> |
| и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити |
| ћи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p |
| те вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, |
| ензионаше до власти довео....{S} Па ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да |
| , у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „тол |
| како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како |
| свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на своје место.{S} И народ |
| приликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоћ |
| д то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необ |
| м читава јата крвожедних потурица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на м |
| у памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунај |
| иљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Зл |
| ши.{S} Да је био речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и ус |
| {S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба ту |
| ата....{S} Ви не знате, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да с |
| трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој к |
| један по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је |
| вама само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, |
| ма и пред оцем Остојом — прочитао, како се његово преосвештенство, владика, нашао побуђен, да, |
| ести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — како дише.{S} |
| ила Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно механско право, па му |
| ди изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим |
| умадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата |
| <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} Народ — људи, |
| одну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је пре |
| ћеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем |
| градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за т |
| а затурио и дружину развеселио.{S} Како се све на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Ф |
| </p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђев |
| ље рада но логика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столиц |
| о мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Он |
| е леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} |
| је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаво |
| чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја кри |
| они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани |
| — Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, завр |
| рнога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, н |
| кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим кој |
| друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи |
| оже друкчије, онда се морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} |
| ја моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} |
| "subSection" /> <p>Има добар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну стра |
| га знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби |
| за: доле с напредњацима!...</p> <p>Како се види, он је искрено говорио и с једнима и с другима! |
| икала — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше св |
| је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће у |
| је лежао, а ја њој да је она.{S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом |
| листом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па о |
| ти, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљат |
| , те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је зат |
| да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бога ми |
| лом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега |
| и није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дадина... |
| поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једноме не |
| </note> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском к |
| самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n="242" /> <div type="chapter |
| а мала паланчица. <pb n="205" /> Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Н |
| ију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим |
| Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све |
| све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он није изос |
| ошао.</p> <p>И пре и после подне викало се и викало;</p> <p>„И да ли ко више, и нико више, и пр |
| весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је по |
| код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а |
| ма пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бити већа од гроша |
| уле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџб |
| шио по свима правилима, која је, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погл |
| о час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> |
| друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом преставим? — Мом другу н |
| , поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута ма |
| је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Ру |
| ливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до |
| рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то го |
| S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро |
| читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зор |
| је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика |
| мо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <note |
| се, мезетисало се; певало се, ајначило се — до беле зоре.{S} Али је поп Вићо све и надмудрио и |
| оздо испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше |
| лом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> </div> </body> <back> <div |
| тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом |
| у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумрак |
| ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Зл |
| ати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле кочи |
| страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид ниј |
| не“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да са |
| е, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спр |
| ле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави |
| ошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог и |
| наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у мин |
| .{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар нек |
| ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко |
| бог чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ов |
| човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, |
| но ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађ |
| ми за Јолом пођемо, па онда — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milesto |
| и мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без с |
| неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, |
| } А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме. |
| кротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је ра |
| :</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат |
| се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p |
| седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасније л |
| да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора и |
| тре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је бил |
| ости!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она |
| дмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{ |
| ла и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећ |
| мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; з |
| subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет сахати, а већ је сва варош |
| прича није могла да докучи....{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас у |
| о и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као д |
| онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гл |
| ао иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете |
| ијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на кал |
| овериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре свега ваља размрсити |
| ов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен се глас, о |
| е јој глава на завеси одсењена.{S} Лепо се виђаху брижљиво зачешљани зулуфи, а озго, преко грдн |
| ...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на |
| нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда |
| сам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине. |
| одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомен |
| не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што прија |
| н Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, о |
| Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Де |
| и крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи ок |
| мена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, н |
| о се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271" / |
| може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ј |
| > <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шап |
| шира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — — |
| на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S |
| то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио. |
| та људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других го |
| каква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је |
| а заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Ц |
| човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subS |
| зели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ см |
| овор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жа |
| уги људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Б |
| примам ништа, одговори Сара и ђаволасто се осмехну, баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чув |
| о.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели. |
| оле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скуп |
| истре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капе |
| раховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетит |
| ву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као св |
| оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још |
| за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, |
| S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од с |
| не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као |
| чкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и д |
| апетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их |
| а.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није потп |
| поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да |
| е с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако нисам |
| са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — бе |
| ховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а |
| овор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам |
| да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као как |
| p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много |
| ари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; |
| рговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вође |
| ћског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала |
| м белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необичан н |
| го; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој п |
| } У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и |
| лежили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте нач |
| ди умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш |
| Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле |
| часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један м |
| велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац наме |
| данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капета |
| од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици |
| људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани |
| маче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој малој |
| арода и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да |
| каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода |
| готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.< |
| ђење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} |
| о, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „ |
| о дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав он |
| павице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу |
| гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, игра |
| ти ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, |
| ило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био |
| ле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срач |
| ом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг |
| тнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="s |
| би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не б |
| 07" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не могу З |
| а четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У |
| а се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази н |
| еличином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги |
| зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикалску |
| <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манасти |
| о, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је до |
| } Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења |
| потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је б |
| анђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb |
| днију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ ист |
| упке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је |
| је кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање |
| Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало |
| лу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необичан н |
| упе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла т |
| штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону |
| те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу миче....</p> <p>А његов гост? — Баш као |
| евске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} Не знам ко је се |
| влији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек од |
| t="subSection" /> <p>Сара и Ђиле, пошто се једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S |
| ио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикалцима буде |
| мена свог.{S} Једни га зову: „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај ц |
| По каткад би се окренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени |
| нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац ни |
| ждрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на м |
| ш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се опет осмехну.{S} Ђакон Млађо је још гледао брижно пр |
| против воље народне? —</p> <p>Министар се на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху |
| везао их Јоле кочијаш.{S} Морао је, јер се на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да вр |
| један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куд |
| ода нашег?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче |
| не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом |
| subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све се војске повратише |
| шена овим речима:</p> <p>„....{S}Вампир се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана. |
| Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: |
| p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да |
| ји.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист |
| е да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није када |
| и за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско с |
| олитичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да |
| ени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада |
| ет.... ово се далеко зауктало.{S} Данас се на јавном збору боље прима реч какве политичке губе |
| вен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како је грађен капетан Васин конак.{S} Јапију |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Рат се свршио.{S} Мир се закључио.{S} Мало по мало, и све с |
| ва....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог праведног министра овака |
| а.{S} На пољу је киша ромињала.{S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} |
| нађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати мора — сад ја л’ н |
| > <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} П |
| учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврек |
| ла да празни оканицу за оканицом, а већ се поче прикупљати и други свет.{S} Мало по мало, еле с |
| дан лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња по |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ се и маса покојном Павлу образовала.{S} Постављени су и |
| ао паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и олује и гр |
| каквим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази г |
| басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о њу и зуби поломити, а разбити се не да.{S} Ето, мо |
| другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска |
| — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се б |
| Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова моли |
| аду се води жестока политика:{S} Малају се и „петроградска кола“, и нижу се „бројанице персијск |
| н у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само чују да не |
| и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако |
| д народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш прогр |
| османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S |
| њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није. |
| .{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у |
| вика</p> <p>— Побратиме!...</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до ке |
| нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, |
| очео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} По каткад би се окренуо мени и осме |
| гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо доз |
| који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске п |
| Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко ва |
| кону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> |
| b n="312" /> коју, обично, поиште да му се донесе, кад се, оваком приликом, расположи. — Ево ва |
| наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува свој |
| како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} |
| ној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто је |
| У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред |
| ом неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је поглед |
| е и радосно махао репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше |
| га година би рђава.{S} Беше дошло да му се све прода.{S} Али капетан Неша поче ово извршење да |
| воју кућу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекм |
| а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које нам више |
| својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p |
| неким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнас |
| > <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде д |
| о да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капет |
| о, па онда, наравно, и Јола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" / |
| преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо к |
| на Белој Паланци и на Пироту; а кад му се батаљон крете Нишу, играо је од радости као какво де |
| би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи, а и |
| радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, |
| ево око пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</ |
| ледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад |
| уше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само б |
| .{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта. |
| Играју му очи као на зеитину; а они му се обручи испод очију модре као да је негде телад дојио |
| S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се |
| је могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не |
| нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад |
| е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> |
| осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне р |
| пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао је, каж |
| све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министр |
| n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — Да нап |
| о <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и |
| га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикала |
| била на прегледу — опазио сам, како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и оног |
| ри газда Раде и лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Р |
| зда Вуле и лепо се могло видети како му се запламтише образи од љутине....{S} Ви мене сви знате |
| ки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештени |
| тац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</p> <p>— |
| ? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p |
| еко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљ |
| по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ он |
| Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет |
| адовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико им не б |
| да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> |
| } Он се беше сав задувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — пови |
| Млађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гост |
| онако осуђено, повика он, а на лицу му се просу некаква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? уп |
| Вуле је нешто махао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с п |
| клонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдна, она простодушна бл |
| на само, одговори г. Божа, а по лицу му се просу нека особита врста задовољства. <pb n="115" /> |
| итаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана ду |
| ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно |
| у.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разб |
| о за некакав дуг Зеги кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остој |
| опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или |
| дазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди х |
| Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капет |
| } У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испо |
| ам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морал |
| м гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кес |
| доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се већ |
| а се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо д |
| воја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби |
| > <p>Јоле их све редом погледа, осмехну се и на њих кресну левим оком а десним брком мрдну, па |
| рио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се један дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ |
| напредњаку понудити нашу карту, осмехну се опет Брицо. — — — — — — — —</p> <p>— Која је сад опш |
| хну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре |
| ће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у |
| ени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> |
| ање; власт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после |
| Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуди: <pb n |
| {S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију му |
| а“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога |
| ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, |
| да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свог |
| и игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај |
| ..{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у |
| у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали |
| ; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усиј |
| е....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактор |
| о, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је јед |
| негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина уп |
| њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p |
| ланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе д |
| у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну „е |
| то говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, ч |
| час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њихо |
| ра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} |
| х, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је се |
| пет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection" / |
| и ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образ |
| Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад |
| ћ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капетаниј |
| срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — < |
| И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше ба |
| ки свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ том |
| м смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и г |
| све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад |
| ако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осм |
| естано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, д |
| а појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неуспе |
| p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао јед |
| лиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које н |
| нике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем, к |
| ти... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и на |
| > И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили к |
| лико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а то |
| P18871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је друг о |
| су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да ј |
| S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех к |
| весној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S |
| не су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо о |
| близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> шт |
| <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што мал |
| е осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски |
| же.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Како да их један другом |
| м попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио. |
| астави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он ве |
| ек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикр |
| прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p |
| ој.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у |
| ојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије. |
| ш једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало |
| д сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта |
| а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не |
| p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, |
| 84" /> а златно плавкасте витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ л |
| ше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} Јоле им је |
| е се преварио.{S} На самим вратима беху се почела кривити некаква развучена лица.{S} То беше То |
| ене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, кој |
| порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња |
| притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога |
| рвњи каквог напредњачког млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар ма |
| и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост нашег говорника примами |
| есно <pb n="150" /> одстојање.{S} Одмах се могло видети да се овај калуђер и поред требника и м |
| е каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава. |
| забране полете и друге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам ос |
| таде где је коме згодније, а највише их се беше искупило под брестовима.</p> <p>Давно је дошао |
| лите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни вилати ни |
| Млађом.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— |
| свиле јастучићи, по којима, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелин |
| дикалца на врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механс |
| мео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још веруј |
| .{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој б |
| шу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска вр |
| ало овамо с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје |
| је дошао ред да кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу |
| другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У та |
| лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде.{S} Онај доксат, на доксату |
| ем?{S} Другог излаза не нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? пов |
| гме — ко коме воле!...</p> <p>Радикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опаз |
| ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p |
| заврши Неша капетан.</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— |
| говориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он |
| јског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине |
| ну сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све он |
| је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разум |
| још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{ |
| ога господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава из |
| и код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послуш |
| ижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој |
| <title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> |
| уштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним п |
| а смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се |
| готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Ш |
| оје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши |
| ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде |
| , где једна пијана гомила оглашује сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој св |
| кови дуги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много пла |
| уђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, |
| нате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па |
| — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за |
| ...{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи ми руку! рекнем му с пр |
| онижења....{S} Погледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке |
| авуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{ |
| ремена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио |
| руму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и |
| ни онда не праве никакву разлику између себе и либерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба |
| власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капел |
| а.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским |
| ... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја бацим поглед на онога господина.{S} Познадо |
| ар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb |
| м. <pb n="76" /></p> <p>Кад сам дошао к себи, кад сам очи отворио, преда мном беше једна женска |
| ! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру Г.... да му испричам |
| другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не заслужује!...“</p |
| а; али нас вече опомиње да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе |
| ор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатн |
| рне и поштене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од о |
| ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало го |
| робудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опоми |
| да.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} |
| хну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, к |
| ; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. |
| p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препре |
| азећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наг |
| p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> |
| х није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана л |
| не.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда |
| беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добр |
| анску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да |
| ке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године |
| упштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте мога ко |
| ека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око северно |
| д пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет изађе — на јуж |
| уђе наш народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику изме |
| онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово |
| му цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомили |
| ас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} Отац Остоја п |
| ство и заштиту нашега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, |
| S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разр |
| ик.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео |
| ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у |
| и, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јест, и ја видим да нам |
| ло му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола не |
| инистар не може примити. _</p> <p>Ономе севнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Ста |
| {S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватром, а образи му се зажарише |
| с мојим гостима.... позабавих се....{S} Седајмо — да се вечера!...{S} Маро, дете моје, помози м |
| пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</ |
| едан дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђевре |
| и народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — т |
| , а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече в |
| и су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што |
| дан век како се оно разрогачило на оних седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројн |
| лику на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, веља |
| есет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, прогов |
| b n="48" /> <p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну но |
| ло се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да |
| и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p |
| Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило |
| <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="5 |
| ти није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, |
| рте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово састале под оним читавим спле |
| ише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху |
| суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, т |
| то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме мучити, господине, ако Бога зна |
| ста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срди |
| } Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би нешто лакше.{S} Лепо сам осетио.</ |
| сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђакон Мл |
| рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће ш |
| обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није зна |
| једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама п |
| знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се зас |
| I</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одмах до ње играо се мал |
| Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — као |
| рени господин беше још раније дошао.{S} Седео је на истом месту где и јуче.{S} Сад је изгледао |
| дојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђун |
| сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана |
| на....</p> <p>После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пр |
| шти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову и |
| падном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчи |
| {S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, |
| дан здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S |
| и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S} О свачему по |
| , био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преоста |
| .{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани мој |
| } А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што |
| /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је т |
| нађох.{S} Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доно |
| опијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се |
| Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозво |
| р.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе |
| х беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда В |
| во....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом |
| же, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, да објасни с |
| руг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни саз |
| и се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним |
| беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, одговорим му неким неодољивим саучешћем....{ |
| А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљ |
| а десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и |
| овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сл |
| а — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни било н |
| ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право реци!{S} Нас нису предали Аустрији напредњ |
| а станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практ |
| пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затут |
| врзло по глави — још од јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном и |
| озор осветљен.{S} На моју вику:</p> <p>„Седи ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби нес |
| и, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот ул |
| >Другог једног дана, једно после подне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} |
| тац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом и било је ту м |
| о...{S} А сад — не мош' га ни вилати ни седлати.{S} Мићо Белобрк, нека банкроштина, данас капет |
| } Њих сад већ не може нико ни вилати ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити. |
| ље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш |
| head> <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у сво |
| је <pb n="30" /> лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред |
| , што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је по |
| лизу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је иша |
| Section" /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18871_N1">Седмога септембра 1883 године.</note> <note xml:id="SRP |
| арског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је пр |
| } Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова ча |
| ву бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чи |
| } Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем |
| ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. |
| Неша.{S} Ономад и мене нанесе белај да седнем пред проклету кафану Вулову.{S} Поиштем кафу од |
| е сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој коч |
| После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад чове |
| “</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат ви |
| ом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ ог |
| ction" /> <p>Једва и ми добисмо реда да седнемо за вечеру.{S} Нама је постављено за онај исти с |
| ; а ни по подне.{S} Била је министарска седница....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Бе |
| <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак |
| итом одушевљену млади поп Вићо, капелан седога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана |
| о мањем свечанику.{S} Али је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд д |
| тим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њега поишту благослова и да један дру |
| у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} |
| ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о |
| аља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не остављају на миру.{S} Ево, ја |
| мо кући, мајко.{S} Плакаће браћа и мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулов |
| Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> |
| ичара....{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а пос |
| и помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас. |
| сејмени!...</p> <p>— Зар могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте |
| — Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, |
| томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све, а ма баш све — имање газда Ђевреково.. |
| , ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP1 |
| аке набадају нејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао |
| </p> <p>— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је тв |
| меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вече |
| сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија |
| p> <p>„Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" |
| вако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим |
| .{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам напис |
| у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисал |
| игурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је п |
| е, Ђиле!{S} Злата је анђео божји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у |
| сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се |
| укло је, кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај ст |
| а“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија |
| разовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, |
| Ђакон Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижа |
| а, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога |
| ра.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис |
| ругом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</ |
| људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газда В |
| , — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p |
| </p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! |
| ко ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му ј |
| Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S |
| брк.</p> <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши |
| е људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метн |
| ла у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, |
| p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око м |
| о, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто |
| њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> <p>Предлог оца Млађе имао |
| Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонит |
| /p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" / |
| кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижа |
| акарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> <p>„ |
| пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у |
| и Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} |
| варање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је ова ка |
| > <p>— Саро, дај донеси још једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на |
| па онда, онај, за оним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад |
| лопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју оч |
| п....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су |
| е на свету мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу |
| исма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Бе |
| !{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри свој |
| онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и уп |
| и планине, дивне луке и равнине, питома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри р |
| неког времена на комаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол до |
| тома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљеви |
| расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просеј |
| женом циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у |
| ица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечицу |
| e unit="subSection" /> <p>Ево нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и |
| ај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, |
| , Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштуј |
| нијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија |
| ="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били више Енгле |
| уђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озго викне:</p> |
| и, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога капетана?{S} |
| н је, рек’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је |
| } Добро би било да се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S |
| петан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n="12" / |
| је мислио, да је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се чов |
| <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петнаест, <pb n="2 |
| Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што о |
| ном срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образов |
| ма.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не |
| не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче |
| кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо |
| мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољн |
| читеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а са |
| " /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{ |
| си; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме |
| unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови пос |
| повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не наг |
| во кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Н |
| бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!! |
| т’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с коли |
| и ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се се |
| мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта |
| ви, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо |
| ци.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као з |
| је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у |
| ме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликућ |
| уди, ја се већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где са |
| збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, ка |
| а.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, по |
| и и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад сва села |
| зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> |
| поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — |
| ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} О |
| кну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јо |
| о Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па |
| механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} |
| ћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра ов |
| е, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред |
| ци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} М |
| дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н |
| а пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади ве |
| > <p>— И газда Вулове пушнице, одговори сељак и обори главу.{S} Све је баш изгорело.... <pb n=" |
| <p>— Ноћас, пред саму зору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих |
| Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ |
| Млађо, и један онако домаћински обучен сељак, и један вижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога |
| е нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање в |
| {S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач си |
| коће и њих и њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана! |
| лија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоск |
| ладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> |
| итељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за |
| ече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, си |
| д одлази!...{S} Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не |
| ко нема права ни сазивати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од |
| да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су обр |
| меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све поку |
| има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљиви |
| је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше с |
| озора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај. |
| ници,“ пропе се на саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још полити |
| ју бити кажњени,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас к |
| > <p>Рекло би се, да ове речи Ракарчева сенка још ни изговорила није, кад се остале почеше нешт |
| ена.{S} Ко се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на |
| ити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} |
| e xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у тр |
| еко њеног љиљан-образа прелети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девоја |
| Па моја логика, драги кнеже, окрете се сенка ономе басу, и јест мало покоштуњава.{S} Могу се о |
| уда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} |
| <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија |
| За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} П |
| чини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе и свр |
| </p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су |
| у, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше |
| е цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</ |
| бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се ба |
| е занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појављиваху и ишчезава |
| а уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он п |
| у земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После мал |
| — Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није |
| било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{S} У г |
| ужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</ |
| оји га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S |
| ем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није |
| и изгледала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито |
| Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место |
| а Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појас |
| а до Белобрка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо бри |
| и, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За т |
| {S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда поч |
| место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га с |
| у се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича С |
| и још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што |
| .{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ |
| пале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад га ковачи пред зору распале....</p> |
| три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{ |
| <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда |
| <p>Још само два дана па да осване седми септембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљ |
| .{S} Пета на реду беше ова: „Б....{S} 7 септембра. <pb n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној |
| es"> <note xml:id="SRP18871_N1">Седмога септембра 1883 године.</note> <note xml:id="SRP18871_N2 |
| .{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ година дана пр |
| адајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд |
| " /> <p>И извршише се избори <hi>седмог септембра</hi> 1883.{S} Ја погледах и погледах г. М.... |
| ученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављал |
| свршио и Павле кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одрасл |
| S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} Жена му нек |
| а ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, н |
| им неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, ј |
| е било ни једног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди н |
| сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} |
| Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кол |
| а.{S} Она своје порекло доводи од овоје сестре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здр |
| леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока |
| о главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаш |
| ом намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га |
| у вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежи |
| ао у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразгов |
| само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми |
| ора посматрам.{S} И Јоле ми је изгледао сетан и невесео.{S} Од како се вратио с пута, још му ни |
| па кад је видео затворену, он се враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" / |
| олема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта ј |
| изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се и сама кафана, где сам запао, као у планинс |
| обрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у друго |
| ом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и с |
| жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од рђе!..</p> <p>О |
| рхта.</p> <p>Гласоноша га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулов |
| их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није |
| отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозо |
| се беху па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга поглед |
| дубоким борама избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, |
| tle>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда |
| у то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, свега....{S} Јест, ноћ је |
| њао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар засвирао мачванку и к |
| њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, господине министре, онога, кад смо се сре |
| дни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Н |
| ад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о програму ниси проговорио ни речи, већ |
| точне народе, који Балканско полуострво сече на две поле — на источну и западну полу...{S} Од о |
| аучио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад сам га |
| нео је г-ђци Мари депешу...{S} Каже, да си већ пошао.{S} А лепо се с оним његовим оком искраде, |
| p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше |
| : <pb n="303" /></p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по докт |
| ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту |
| м.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката виш |
| Section" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио |
| погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодил |
| ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} |
| алише, нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам |
| , знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и мени и теби д |
| мрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церек |
| она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би мајци овуда |
| с пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рз |
| љи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{ |
| А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохватио, а другом се маша |
| му....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као |
| ругу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?.. |
| и.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да |
| пао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те |
| ш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добр |
| енеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред истор |
| То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пре |
| ди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, онда си шпијун |
| ла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом ша |
| се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледат |
| <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да з |
| е шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деве |
| .</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} О |
| о другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S |
| као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком з |
| } Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послуш |
| е ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повериоцима и кад је дала потпис за те? |
| у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећаш ли се да о п |
| лал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве! |
| сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу |
| свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно ј |
| твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео....{S} Овој земљи Бог нигда добра дати не |
| Ево га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир |
| ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах |
| жна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да |
| , па — зарада нам изостати неће..{S} Је си ли кад мислио о освети кукавни Ђиле?...</p> <p>Ђиле |
| где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, |
| д некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола.... |
| кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S |
| ....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</ |
| ле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и |
| уче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш ка |
| вар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти |
| икнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослоб |
| поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само б |
| је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих кана |
| ...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p |
| ре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p |
| <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати |
| .{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, одго |
| Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао |
| >Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса от |
| ....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и да |
| > <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише |
| данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</ |
| <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све м |
| им звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</p> |
| , рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по сво |
| којако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима |
| Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиља |
| девојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> |
| оведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата |
| S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, |
| ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито |
| Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле |
| аздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш пол |
| у, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао |
| , отиди — коме било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од мој |
| тављаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} |
| таше:</p> <p>— Ако само писнеш — свршио си.</p> <p>Брица пусти свој револвер, који је висио о н |
| твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика.... |
| цима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом дол |
| јагњетине — знам да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; а |
| .</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже с |
| твари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих вол |
| </p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.. |
| божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно немо |
| прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скуп |
| о програму ниси проговорио ни речи, већ си нам свима пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шт |
| </p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{ |
| /p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вул |
| отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочијаша. |
| — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином обрасла клисура, ограђена великим каме |
| ве два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше д |
| по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — н |
| седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отворене — деветица е |
| че да говори као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај |
| та сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он као куражећи ме....</p> <p>Беху изаш |
| јачице, кад где год на близу опази свој сигуран плен.{S} Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од |
| м прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би т |
| нас и велике Русије имају свакад један сигуран мост.{S} Повратак његовог високопреосвештенства |
| Његов ораторски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако кр |
| еста.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњ |
| <p>— Јест, и ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" / |
| њижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим |
| ше: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће к |
| ењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p |
| ечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и о |
| а ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прилагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет |
| ра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао |
| подо, већ је један и по по подне!...{S} Сигурно г. министар вас ни данас неће моћи примити....{ |
| позната напредњачка пришипетља Р....{S} Сигурно је донео златне зоби сад пред изборе да на <pb |
| рица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уве |
| а тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталона |
| министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јуначки борио под Вукаловић |
| чку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква |
| ва изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био |
| аторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне исте камџије које с |
| та ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој брац |
| угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме оби |
| S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде право м |
| .... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече |
| p>— Знам, знам, рекнем му — пусти ме да сиђем.</p> <p>— Пст.{S} Не знаш — све.{S} Ова се гостио |
| слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павл |
| ре, ако Бога знате, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракара |
| м другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод р |
| ној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети кажу куд је поша |
| вље љубави наше, онда га никаква људска сила освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани |
| кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познат |
| их разбојника, које је некаква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге из |
| нда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p> |
| ајвишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — |
| Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? — |
| ла рукама своја колена,а погледи јој не силажаху с бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе. |
| , по кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуг |
| једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, све жудње Са |
| ца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне |
| о и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="1 |
| иликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и на далеко чу |
| школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђ |
| мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су |
| , да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано к |
| ...{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, |
| и — после осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit= |
| змемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> наше |
| ица.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало |
| скога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; кра |
| је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је врло добро живео са ђакон |
| Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} |
| мишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народа....{S |
| ла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто |
| н Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста с |
| већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори капетан Нешо, с неком врстом под |
| одити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p> <p>„Ово се предаје јавности на основу трговач |
| закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и ра |
| он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p |
| овај готовански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што |
| ора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом п |
| ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— |
| син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек |
| оше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Каква добра |
| што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Позна |
| Отац Остоја пазио је Радојицу као свога сина.{S} Он му је <pb n="247" /> обично сваке године иш |
| глас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме |
| та Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, каква га мучица мучи. <pb n="221" /> |
| ао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори.</p> <p>Она је |
| ша ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до |
| ће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у ду |
| сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, |
| >Банкротска маса „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се јед |
| поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем с |
| се и књиге радње „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су н |
| твори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило |
| но:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и во вјеки вјеков! |
| дноставну песму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде |
| виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет... |
| повика запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| жи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово |
| ...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш! |
| по закону о јавним зборовима.</p> <p>— Сине мој, и до сад се наше село састајало на договор, а |
| о да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Ос |
| ом светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом |
| ише но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?... |
| има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у наше |
| запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само |
| и нешто мислио.</p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лиц |
| молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</ |
| еврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара.{S} Оне говоре свих дванаес |
| Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта |
| .{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, и |
| ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда В |
| ирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, д |
| довишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа. |
| потоцима проливене крви својих витешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним иде |
| и моји, и ви браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за је |
| суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за што? — пови |
| еби, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у п |
| ош један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никаква људска сила освоји |
| у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да је он ове године зарадио двеста дуката |
| што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с пријатељем?!...{S} Какв |
| .{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} Изнео је г-ђци Мари депешу |
| рви, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга |
| годио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова се несрећа не би догодила.. |
| железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да ј |
| њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код ка |
| спричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака |
| та друго, а оно ми је могла казати ваша синоћња препирка за вечером, кад вас оно беху напала он |
| м; а богме, он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, |
| руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљ |
| он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не м |
| се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна мла |
| помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећн |
| т! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес |
| били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још то |
| p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице мо |
| {S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога злосрећног друга....{S} Као да пронесе |
| је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватришту под Великим брестом |
| нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></p> <p>З |
| је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} |
| и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га мате |
| S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те |
| десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде цер |
| ему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао н |
| ...</p> <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигњ |
| ену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} |
| заштитити, јер је он једини произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо о |
| е њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она |
| >кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, |
| би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} |
| , од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, он |
| дикалац се овим одговором задовољио.{S} Сирома!{S} Он није опазио да је Млађа наговестио, да ће |
| ет пара, одговори Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут |
| о се ја мало мало за њих заузмем....{S} Сиромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну слу |
| ињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију нема.... |
| мене — као напредњака.{S} Па и опет он, сиромах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јут |
| и је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се по |
| Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} |
| и, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву ка |
| Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а богме, он би и |
| доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <pb n |
| .{S} Брже!!... <pb n="282" /></p> <p>„И сиромах поп Вићо, није имао куд ни камо, свуче се.{S} А |
| ђамо, а најмање вас, поче се извињавати сиромах бас са дна душе своје.</p> <p>— Не, не; ни ја н |
| ог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он сиромах мисли да га је неко опао а није.{S} Њега су сам |
| и — оде.</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јо |
| една!...{S} Овако млада и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} |
| па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао.{S} Као да је |
| ећу сензацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад су |
| Морао сам....{S} Она је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђ |
| зга, и онда је, рече, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је с |
| рицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и отац и мајка....{S} Сад |
| .... немојте ме мучити!{S} Ја сам једна сирота жена.{S} Дајте ви мени моје паре, а кад вам оно |
| и.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сирота, није могла ни речи разумети од свега што јој је |
| ао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{S} Ошинем коња и |
| .{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота зебла да јој дете не пати од какве изнутрице.{S} |
| шњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни сам се преварио.{S} До саме ножице о |
| д капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад у |
| о чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још ни разумела није.{S} Ја |
| ш ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> |
| ају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву? — Душа |
| да неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк се сатански нас |
| и кочијаши не знамо за друга начела.{S} Сиротиња се мора довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно |
| маљске приходе.{S} Она и нека плаћа.{S} Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако шк |
| } Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: газда Вуле је н |
| е, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори |
| а се борба отпочела између госпоштине и сиротиње, између народа и његових власника, између госп |
| вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да св |
| сам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од речи.{S} Ја сам нашао још једнога пут |
| ајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се с |
| оји калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лоп |
| ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од ње |
| нка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Ст |
| требе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти си |
| м, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрм |
| е свакад заплакала, кад би видела какво сироче без оца и мајке.{S} Она је и Злати Павловој била |
| тац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златино |
| авно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у |
| уштена деца капом <pb n="170" /> каквог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љ |
| ладавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи |
| и, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне самоуправе и општега права избора |
| она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се |
| {S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Посла |
| нога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — |
| b n="378" /></p> <p>Ниси могао да га се сит надишеш.{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у не |
| е, господине, како се ја мучим.{S} Деца ситна, ни једно није кадро ни да се само воде напије... |
| о радила куварица Јула.{S} Она одвајаше ситнеж — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице |
| " /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, ду |
| в му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега |
| еве породице.{S} На њему беше небројено ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога ст |
| причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе |
| сте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте |
| о да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцније сам на несрећу опазио, да баш и н |
| пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње |
| ида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покрив |
| о стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој друг.{S} Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— |
| и свећњаци, окићени ројтицама од бојали сићушних ђинђувица, <pb n="102" /> а на сваком оглавку, |
| поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се |
| ри матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; дв |
| тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мора бити величанствен....{S} Њему мора с |
| судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и ч |
| био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p |
| ке, рђо од рђе!..</p> <p>Онај се бедник скамени.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се р |
| е уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви — погледај на ме греш |
| о само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао ни да проговори.{S} Док ћ |
| танемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом |
| гох издржати.{S} Остао сам на месту као скамењен. <pb n="96" /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S |
| е <pb n="285" /> апостолу за овај јавни скандал и једну длачицу из браде ишчупати....{S} Видеће |
| није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју по |
| Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се једва саставља крај с |
| заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по |
| удовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n="177" /></p> <p>И сав овај народ као из је |
| ва је болест од негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је |
| а скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упал |
| цем мога кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То б |
| о, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому, у ко |
| Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p>Поп Вићо само исколачио очи па звера. |
| Влада говорио, Злата није очију с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, |
| !..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у |
| што извидим.{S} Не бој се, ја с њега не скидам очију.{S} Он мени није још платио ни за оно што |
| ..{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. министар још гледаше преда се.{ |
| дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - |
| аговорити.</p> <p>— Пару! рече он, и не скидаше очију с онога првог.</p> <p>— Е, пару.{S} Нема |
| лепо свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После не |
| /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводол |
| п Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?< |
| је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заори |
| а ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, |
| о је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{ |
| цу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног противника, приметиће <p |
| ла, да се на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама |
| Вића погледа низа се.{S} Још је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све пос |
| е га свети знати где се оно до сад није скипијало, додаће онај први...</p> <p>— Ја би му пре об |
| Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} Дођу као и сваке гл |
| ло овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари |
| нимање....{S} Капетан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} |
| а је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој |
| тво.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље |
| а њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђаво од крста; а кад само ч |
| иченог народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра з |
| осле осетим како ми се опет очи на силу склапају....{S} Ја заспим....</p> <milestone unit="subS |
| а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти |
| е крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни |
| свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином ко |
| азговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келн |
| у, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу |
| тио, а данас, кад је <pb n="111" /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа |
| се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики дат, п |
| уги и густи, а при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но |
| е.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је п |
| рпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и наџака“ —није се |
| ад наиђе на кога, који је градио велике скокове, прва му је мисао:</p> <p>— Охо, овај мора да ј |
| славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоћ |
| е видло, да је бакалски момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека |
| ма ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ја...{S} Али нека. |
| p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зел |
| нски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим |
| м надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не изгу |
| у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и |
| о подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопр |
| велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафа |
| , вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа ваља, скочи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати |
| — Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњачка полиција“ — не може нам ништа.{S |
| ...{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили. |
| p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и |
| Мариног лица прну зрак радости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово |
| лова побратима, мој друг радикалац први скочи с кола.{S} За њим пођох и ја, али сам морао заста |
| </p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће м |
| Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S |
| под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</ |
| оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс ш |
| бој се, душо дадина.... није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што |
| лети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака... |
| други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућњег прага |
| <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ с |
| отерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање....{S} Капетан Неша прогони |
| Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати |
| ипуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго се лавеж паса, е бих рек’о |
| У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...< |
| лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Он |
| пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечеро |
| на већ и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од кућ |
| .{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви кој |
| >Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он |
| све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електри |
| вању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћ |
| нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да потку |
| м буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ тре |
| е оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, толико |
| “, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођењ |
| ас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати |
| је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - |
| сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без |
| е где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижа |
| Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, |
| д њега.{S} Све му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа |
| е, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и |
| се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> |
| сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као |
| нема! они сигурно имају и вечерас свој скуп....{S} Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из шко |
| им климајући нешто одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би др |
| ка ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога |
| Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да ч |
| да је Зега био одарен да јефтино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло ви |
| ме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу |
| е очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јо |
| оже пре наредити, док не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро |
| рде правац којега се има држати народна скупштина. <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упути |
| <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се |
| уше овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на ја |
| киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвеш |
| остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава |
| но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за 1883 годину, Београд је веома ож |
| кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да |
| n="362" /></p> <p>„На данашњој изборној скупштини изабрат је за народног посланика за срез б.. |
| , мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњавао наш програм?{S} Сећа |
| .</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео да ноћим....</ |
| итава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за сов |
| овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два гла |
| путим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одм |
| нара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повратити све имање. |
| угих механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком |
| редлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И о |
| рас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} Вечерас сам на њ |
| а места, на коме седи.{S} Јест, народну скупштину нико нема права ни сазивати ни распуштати сем |
| ви му, као будућем кандидату за народну скупштину.</p> <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у |
| ва ни да сазива, ни да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p |
| Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт |
| ију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што го |
| еше згода посматрати оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку |
| стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога |
| ласти нека буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што |
| атром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо |
| ђе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n="151" />< |
| о онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је |
| делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам каза |
| "> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само по коју прогов |
| д....{S} По њеном се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а |
| itle>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до с |
| тим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар он |
| он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — може бити друг Назредин оџи |
| и“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише: |
| рдарице!{S} Бога ми он још може постати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у нек |
| ику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хт |
| нио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоупр |
| ства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n |
| е бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка ску |
| је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми дан |
| ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вин |
| <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевле |
| очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви |
| о било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још никад от |
| есте ли видели, кад какав виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и |
| очнемо.{S} Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно |
| ја се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог с |
| гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове |
| д видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, било п |
| убоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму |
| о — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробуд |
| Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе. |
| Петра великог — није могао да макари ни славни победилац <pb n="188" /> березински — Александар |
| м сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p> <p>Мара ми паде око врата.{S} Обасу |
| не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на |
| , господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполи |
| нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших |
| ..{S} И ви баш победисте — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{ |
| арница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме |
| а вас осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p |
| и:</p> <p>„Е, вала, ово је намесник баш слагао.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места |
| шао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око то |
| ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSect |
| енуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но он |
| на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, |
| , к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоћ |
| ке лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. |
| сподине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> |
| ске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погле |
| тио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети |
| еђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли д |
| а је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкасто |
| Мени је морало бити лакше кад сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се |
| ебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатко.{S} Ја мислим да би се наши „пензионаши“ — како |
| закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери |
| же раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљења.</p> < |
| <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом И |
| та несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> |
| па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као сум |
| ника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p> |
| ет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању раме |
| грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра и |
| кова је било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? |
| , како ме он вози и већ за њим идем као слепац за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{ |
| /p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" />< |
| Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он |
| а хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још |
| : „непоменуо се“; други би рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „цр |
| Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била п |
| т.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој нечим расечено, а отлен се повукао м |
| коса..{S} Све оно.{S} Па и она рана на слепом оку...{S} Оно бледо, крвљу попрскано, лице....{S |
| мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само пог |
| ав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, о |
| ...{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе |
| у беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше небројено ситни |
| уда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати |
| на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита |
| Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај |
| столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај к |
| Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>Прва је престављала „велики народни суд“, |
| ани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српск |
| оме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија |
| е — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на ње |
| type="titlepage"> <p>МОЈ КОЧИЈАШ</p> <p>СЛИКЕ 1883 ГОДИНЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> |
| мирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док |
| оја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај |
| ше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и про |
| цила....</p> <p>„Брка“ већ беше донео и слику, како се ови „расколници“ прогоне из земље.{S} На |
| што одобравале; али све скупа давало би слику мирне дискусије.{S} Са свим би друкчије ишло с ка |
| апајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као каква блага топлина |
| о нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{ |
| не.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он |
| општинска самоуправа, веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де каж |
| <p>— Доле с напредњацима!...{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Бе |
| а вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, д |
| она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скам |
| иван овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред вама, ево, признајем, |
| к и верује....{S} Али народна слобода и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бит |
| арлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост овога народа <pb n="160" |
| им другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело |
| политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} После пређашњих „буџа и |
| ника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„ |
| :id="SRP18871_C12"> <head>XII</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може |
| одиста моћи с правом назвати „народним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начи |
| обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а |
| <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена |
| вету покажем, како овај народ за овакве слободе још сазрео није.{S} Наши противници сад само шт |
| аши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они никад не би дали — д |
| — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне |
| грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби |
| па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од својих противника траже да остану при у |
| ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту |
| ште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смеј |
| повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један |
| ељи!{S} Живели борци за народна права и слободе!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах |
| Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по морању.{S} Даље — слобод |
| господо, ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ј |
| ао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророчанским гл |
| борове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независ |
| општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слобо |
| говорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе |
| нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве |
| што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — |
| оће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догод |
| о им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ет |
| S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да |
| а да га сви благосиљамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из |
| е не може никаква работа свршити....{S} Слободно је свакоме поискати реч; а ко је једном добије |
| те?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како |
| ају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се дру |
| Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку.{S} Ја је пољу |
| акле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати |
| ва проклета железница буде готова, онда слободно можемо оставити наша кола, да се на њима кокош |
| свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засе |
| >„Митре!” <pb n="194" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо |
| квим послом долазе г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази гото |
| ити, а разбити се не да.{S} Ето, можете слободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и он |
| ! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чарши |
| то мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</ |
| д њихове карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских нам |
| видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кне |
| разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само лице, ко |
| е бити све једно....{S} Зар да нам даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал |
| у, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{ |
| м, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речим |
| ао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад ст |
| еханџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{ |
| гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па |
| м и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде |
| то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове ст |
| кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше |
| ше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p>„Живео московски ком |
| своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни оци, господо и |
| чијег саизвољења није слободно ниједном словенском племену да води своју засебну политику, штет |
| ље славним мужевима свете Москве, овоме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи |
| е ђогату написао наш Ђела молер крупним словима:</p> <p>„Ак напредњак!“ На ово се грохотом насм |
| и ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами |
| дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и о |
| рни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и од |
| кроз душу и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак |
| ама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по врлетима и гудурама: гл |
| ље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад |
| смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — |
| и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да мил |
| ана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити |
| седи и свакога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак |
| ном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да с |
| е Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи. |
| е ја никад нећу дозволити да ми мој <hi>слуга</hi>, кога ја плаћам — заповеда и господари чак и |
| артеније задао је посла своме братству, слугама па и самој „куварици“ Јули; а кад се год и њој |
| њег до највећег државног <pb n="217" /> слуге.{S} Он је први покренуо мисао да се на св. Саву у |
| изборно право од најмањега до највишега слуге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до с |
| етом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претур |
| народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„Молим за р |
| ст и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје прир |
| ама покоравати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} |
| S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{ |
| их власника, између господара и његових слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљиво |
| <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то |
| обност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што |
| нико мој.{S} Немам, болан, десет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од ку |
| се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радојицу као |
| p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто у |
| ва потражимо јој једну маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави |
| испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена т |
| онда мислио, да сам му дошао да ми мало службице да — к’о своме добром познанику.{S} Јадник!... |
| е у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, ју |
| ту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском заслепљеношћу, поп Ос |
| нутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као бесомучан, јурн |
| годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остоја кршт |
| Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — д |
| аношћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да |
| мије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам |
| смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p>„Ми сад питамо:{S} Кад овако напредњац |
| <p>Равно је 50 година како отац Остоја служи своју парохију; равно је 50 година како отац Осто |
| </p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, |
| то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка... |
| вакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац Остој |
| лској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — т |
| {S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљив |
| ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?...{S} Како сам у |
| да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто ка |
| а сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; а |
| > <p>— Оче Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће др |
| дужан, предмет подмигивања одаџијама и служитељима.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беш |
| ј нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" |
| е мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га ј |
| у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом |
| „врло лепо примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као до |
| е поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љуба |
| ошло је доба да се и ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне |
| је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, |
| S} Пошто сам се доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему неш |
| ац Остоја, гласом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> < |
| то нашег Брдарице!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Н |
| ....{S} И онако га помете онај несрећни случај.{S} А ово ми се дете види паметно.{S} Њега је са |
| м благим погледом обрадује.{S} Го један случај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна |
| кобне речи нису каквом руском државнику случајно преко језика оклизнуле?{S} Дао би Бог; ама ниј |
| е.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи нешто мало |
| огледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очи |
| што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе ов |
| нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се |
| /p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне збор |
| им брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији |
| ица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња |
| ђао.{S} Кад <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, в |
| момка — и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за |
| њихови млађи поштовати!{S} Сељани нека слушају свога кмета, а села свога капетана!...{S} Стари |
| говара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нисте опазили оно |
| ела и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих и њихови млађи поштовати! |
| апетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе сел |
| ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама, говори. |
| адох, али доцкан....{S} Ја сам освићао, слушајући га.{S} Најрадије је говорио о раду, о радници |
| зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> |
| ацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз |
| прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово |
| оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још |
| /p> <p>Ја ову бруку нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај! |
| аљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше |
| ају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није |
| рк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ја дај |
| нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без д |
| били.{S} За ваке говоре, какве ми данас слушамо, негда је полетало девет глава....{S} Сад, хвал |
| а се ми и слушамо, ама је друкчије наше слушање....{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо |
| S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да |
| ареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне мајке за својом јед |
| нека га премести где било.{S} Да си га слушао, како се правда.{S} Лисац један!{S} А знам га — |
| } Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало било да се камењ |
| тело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} |
| /p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је слушао — као мало дете.{S} Он скиде одежду, епитрахиљ, |
| акона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу |
| трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад п |
| а.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{S} Било ми је згодно да их с мога прозора по |
| ај начин познао....{S} О њему сам много слушао.{S} О њему ми је пуно којешта наказивао и Јоле к |
| етиће један дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја |
| м, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, био ретка појава и онда, кад би се сва његова о |
| рамова од прозора појавише се још неки слушаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевн |
| те радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било |
| им несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се одати; али Јоле, |
| и је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без све |
| знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој |
| оде полако мрморити.{S} Побратим Јолов слушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претвори |
| чан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и забрани му да служи....</p> <p |
| икална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одго |
| ај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добр |
| ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати б |
| би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код м |
| ат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем. |
| репоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор сам казао.</p> <p>М |
| програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао за нужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Так |
| се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати приче од „Кулина бана“. али б |
| ажите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни |
| ти, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику.. |
| ка чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посла |
| ла.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, к |
| ласт није ни ноћу своја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после некол |
| итаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати....</p> <p>— Земљу, која није кадра да очува |
| ти — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, прихватиће Јоле гласом особите решености.{S} |
| има и они с мотикама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго |
| пет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се |
| а по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — |
| p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем с |
| приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајн |
| ати приче од „Кулина бана“. али бар њој сме г. министар рећи:</p> <p>Сад одлази!...{S} Имам ја |
| па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до |
| ад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било неч |
| нижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежурану....{S} Гледам — њен леш!...</p> <milestone un |
| а? повика капетан Васо, па се и сам оде смејати.{S} Сад Митре изнова!{S} Оно му до сад не рачун |
| p> <p>На ове се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, |
| м о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде н |
| p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти нар |
| ник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Б |
| одољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" |
| у кћер.{S} Рекла је колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Са |
| бледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопа |
| ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p |
| осле пређашњих „буџа и наџака“ —није се смело од једном изаћи на политичко поље с голим трбухом |
| има.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов |
| ече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у нар |
| ...</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, а |
| клони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова |
| ти сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају с |
| ричи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којече |
| ..{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми |
| е, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је |
| вога посла не би ништа било.{S} Јецу не смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан- |
| с нашим политичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме са |
| ног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мисли. —</p> <p>— Гос |
| да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — |
| но би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију |
| идео оца?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и |
| едног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није могао да појми.</p> <p>— Онда |
| га је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} |
| мо им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле |
| радикалске карте; па и опет им она није сметала да по кога Клепетушара избаце на калдрму, а по |
| име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто вре |
| ђа рашчешљаном.</p> <p>— Ама зар ви још смете изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради. |
| жи за перчин....{S} Боже, ја после нећу смети изаћи пред напредњаке!...{S} Дошло је време, госп |
| почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, најпосле — кад људи скоче — све се може... |
| кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока</title>", — |
| о се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер |
| кула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи о |
| поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по кавани. |
| ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> |
| и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— |
| ре губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? |
| к и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} |
| кад би се сва његова околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружи |
| е возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко сам од смеха....{S} Ето и он им је бајаги радикалац.{S} И он и |
| , прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва |
| роде, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, тв |
| е ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина |
| е неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, ка |
| пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да м |
| од г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} З |
| распале....</p> <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па к |
| пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет |
| дна свест...{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишл |
| у бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су ж |
| на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била је срца ми |
| је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, |
| из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{ |
| 108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док |
| друкчије мислим....</p> <p>Сад се опет Смиља замисли.{S} И она је волела Злату као своју рођен |
| гу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" |
| ове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да обра |
| рни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило |
| о је ђакон Млађо, а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р. |
| едногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске ст |
| > <p>— Вала, господине, окрете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се |
| ило, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за оном двојицом; а за овога је мислио |
| /p> <p>Девети на реду био је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="s |
| ни и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним пл |
| ити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, б |
| ема ни свога посланика.</p> <p>Радојица Смиљанин овога је вечера осетио неко задовољство, неку |
| редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриот |
| Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} Н |
| уге.{S} За преседника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} П |
| бора?! — окрете се г. министар Радојици Смиљанином, и благо се на њ осмехну.</p> <p>— За Радоји |
| своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се ота |
| војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Влади Мирчи |
| lestone unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Злат |
| Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се.</p> <p |
| ћа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом дру |
| ом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите р |
| ња...{S} Да ли да је се дотакне? — Овај смирени, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се |
| многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и |
| мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, д |
| дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у вели |
| реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а о |
| и, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито |
| је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на |
| да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и |
| у у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда нико живи излаза не зна...{S} |
| , да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствар |
| нути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеме |
| с мојим предговорником.{S} Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда п |
| баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан ј |
| е их живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342 |
| и као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ |
| и.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је |
| ветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Бриц |
| штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што |
| Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак. |
| о догоди, али се већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а |
| ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује те |
| мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно теж |
| ори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не доп |
| p> <p>— А кад сва села добијемо? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Б |
| {S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? пов |
| ограм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека уч |
| се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао |
| а бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до сад слали....{S} Нека оду мало и други...{S} |
| ао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти бо |
| је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од ту |
| е ли се, господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p |
| p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га |
| рекло би се, још блеђе но мало пре кад смо је видели.</p> <p>— Има ли још оног печења? —</p> < |
| и сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и м |
| остављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице пр |
| дне, седимо опет ја и моја Мара.{S} Сад смо се препирали.{S} Она је доказивала да сам ја опасни |
| хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди |
| вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, р |
| ти — искрено и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — мож |
| а боји.{S} Зар не знаш, да их има, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели |
| и људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати |
| {S} Одвезао нас је кочијаш Јоле.{S} Сви смо свратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} |
| узе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> <p>— Браћо, имам да |
| чекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.< |
| ечеру нисмо се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи п |
| решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе путови.{S} Једно гов |
| ао ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То |
| бљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити |
| .{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо о |
| {S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" / |
| у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напред |
| тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говор |
| Сви вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш к |
| несрећни а — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учит |
| немо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде од |
| е знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} |
| љутине....{S} Ви мене сви знате.{S} Ми смо данас остављени да сами себе и своја имања бранимо |
| о.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <milestone unit="subSect |
| ошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбо |
| а су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} |
| рски почетак.{S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p> |
| инистре, добро говори отац Млађо.{S} Ми смо се много разобручали.{S} Власт није више оно што је |
| а Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо.{S} У нас с |
| господине.{S} Нама је све једно.{S} Ми смо напредњаци, кад возимо напредњаке, либерали, кад су |
| S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} |
| p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то би |
| његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у |
| две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> |
| ецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама |
| укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колим |
| слободнијим гласом. — — — —</p> <p>И ми смо вечерали — господски вечерали.{S} Сад знам за што ј |
| ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо, поред свега свога искренога рад |
| ана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању с |
| од 2000 дук., они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толик |
| Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Ка |
| смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шт |
| е од једне приче, а нарочито оне, којој смо ради да похватамо све конце.{S} Ето, сад би ред био |
| е баш изгорело.... <pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{ |
| ="SRP18871_C3"> <head>III</head> <p>Док смо вечерали слабо је било говора.{S} Белобрк би само п |
| .{S} Ево, господине министре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом по |
| икнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепе |
| вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} |
| Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да |
| па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, |
| е у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли од варошице Б.... и још ми је непреста |
| ад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, |
| не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодари |
| вни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо |
| омажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њ |
| , рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало |
| аху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она |
| с коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у |
| рам, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем |
| Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пола среза |
| hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ до |
| едно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог сув |
| А гле Саре! окрете се он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваш |
| около.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој |
| не, одговори он сам.{S} Ја се окретох и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осет |
| газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С |
| ићо разумео.</p> <p>— Јес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{ |
| ко се вратио с пута, још му нисам могао смотрити онај ђаволасти осмех.{S} Око његово није више |
| астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S |
| ора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија |
| е се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То б |
| сам му опазио зловољност.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати |
| ног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те вид |
| ру, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она се |
| .{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски р |
| чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен прозор.{S} Да оде |
| хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се |
| онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били |
| и она народна пословица —док једноме не смркне, другоме сванути не може.</p> <p>Како је ђакон М |
| очи, бога ми, право да кажем, и мени се смркне пред очима....</p> <p>— Белобрк се само смешио.< |
| лији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гробље — ја се сет |
| {S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на смрт и живот!...{S} И Ђилу севнуше очи неком живом ватр |
| ормана, лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око бе |
| ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Белобрка је сврати |
| јао са Златом.{S} Причао јој о јуначкој смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вред |
| ко јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сир |
| у ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока....{S} |
| ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намење |
| в сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S |
| двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, н |
| пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, п |
| } Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас нап |
| а:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{ |
| Ја, мој посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — од |
| исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђеврековић.{S} Истина, не баш истим редом и |
| вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати пре |
| ој соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печен |
| или, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџбе још је додао, да се на те |
| , кажу, више од 200 прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији м |
| Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџиј |
| а.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је н |
| Млађо, некад Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} А |
| вога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга |
| Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата. |
| аму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>М |
| бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Бе |
| >— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће |
| олази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако |
| да слушамо па — квит, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко ме |
| > <p>— Имају и разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборн |
| као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у ви |
| ега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи |
| — Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах |
| најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} О |
| зглавка.</p> <pb n="136" /> <p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упи |
| помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би |
| ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „лајим“.{S} Ево главе ако има мање од „кун |
| елобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне |
| Ђеврекова, а још мање Белобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас ј |
| ео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ј |
| постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину у |
| } Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам гл |
| играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цу |
| д и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p |
| ј баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа |
| у божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути |
| стима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} О |
| Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог |
| } Сањам ли ја? — Или је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очиј |
| ећ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је псих |
| и кости измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети он |
| орист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, к |
| одара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај зб |
| пре расправити, па приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе |
| тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интер |
| кида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} То |
| цу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћ |
| !...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме м |
| — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза... |
| и поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну више од 24—26 годин |
| оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме је би |
| оје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толи |
| е, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без сво |
| /p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је |
| а сам отуд побег’о.{S} Несрећу, која је снашла кућу Јолова побратима, просто нисам <pb n="321" |
| мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за с |
| тани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу |
| де да га сви изневерише, — онда се и он сневесели.{S} Његово лице поста мало, по мало, мрачно и |
| е врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселило.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли |
| рат, па онда онај меки, онај као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што ј |
| док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним гласом:</p> < |
| сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, детињим подвољком.{S} И ко би му видео крва |
| ати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> |
| да јој је осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као у |
| роз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два |
| е витице играху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена |
| слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онд |
| ветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, те су сад више лич |
| асо са својим јасминцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресу |
| коња.{S} Сваки је био натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима п |
| а разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те зва |
| а утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му |
| атски систем.</p> <p>— Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испије |
| оји не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} |
| ет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде |
| д камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини |
| што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учите |
| в, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на |
| крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да м |
| афани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имена.{S} Газда Вуле б |
| !...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја |
| му хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилим |
| о и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле воље, па да |
| <pb n="296" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њих |
| {S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столи |
| о практиканат, а повуче очима преко све собе и капетанових гостију, док му се погледи не сретош |
| >Могло је бити сат ноћи, кад ме из моје собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где |
| е, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а |
| а: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу до |
| она на прозорима капетан Нешине крајње собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једн |
| бледога лица Мариног....{S} Ја одох из собе.{S} Нисам је смео прекидати из оних злослутних мис |
| рта два светла влакна — право на прозор собе Вићине...{S} Поп Вића дође мало себи.{S} Он поглед |
| >Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а ка |
| " /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше |
| човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се видело, |
| кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити сат но |
| атна светлост беше плинула и по његовој соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртв |
| ора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах |
| језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква на |
| - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске |
| нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> још два имен |
| седу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</ |
| P18871_C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова.{S} Одма |
| ; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да |
| што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....< |
| м: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p |
| к, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам данас видео г-ц |
| рас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S |
| сте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар |
| ко не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и једва се види <pb n="114" /> од дима.{S} Јест, к |
| ко иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb |
| ј се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јач |
| лованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} |
| творише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зраци |
| овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах |
| на, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни оглед |
| > <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практиканта кажу, |
| а ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једна врата да се можеш вратити.{S} Докле су л |
| шко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молит |
| Брица је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио поса |
| не шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господ |
| чно решавати источно питање, — већ сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{ |
| , он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и |
| лон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме |
| ај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију ко |
| Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Так |
| час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, |
| — Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има добар |
| > <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљив |
| се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} |
| жалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам газд |
| а — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а пре |
| прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било |
| е улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> |
| /p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше с |
| морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову г |
| оје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до велико |
| несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис |
| } Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје |
| о:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то и |
| асила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одм |
| <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега др |
| зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Марину, ову моловану |
| еде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас замолим, |
| од будака, а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да |
| виђен домаћин слави своје крсно име.{S} Совра постављена.{S} Јањци и прасци поред ватре се окре |
| н, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова те |
| , браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добро дому |
| оју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авет |
| арити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је знању, реч |
| а, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видо |
| /p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још |
| Олуком је јурила вода.{S} Ја излетим на сокак.{S} Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује. |
| нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је |
| нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту о |
| авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту о |
| <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису |
| „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растерати.{S} Господар је вазда |
| Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мор |
| знијих искушења, мука и беда - крепила, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштр |
| ичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ј |
| таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но и с ким другим, па сам и пред његовим вр |
| осна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима |
| „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене н |
| припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем..“</p> <p>— Ене, ене нашег Брдар |
| ерцеговина на оној, на којој је Солун и солунско пристаниште?!..{S} Зар не видите, њима не виде |
| ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде гово |
| <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш како она мисли, ако не |
| .{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чарш |
| У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изашла веома на глас.{S} Онако, како се у оп |
| и вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| арту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на либ |
| ош да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — |
| у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} |
| спода у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао видети без крастава штапа и то или |
| у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту наб |
| S} Размери очима, па пободе и друге две сошице.{S} Исправи се, пронишани мало; саже се опет те |
| угим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у в |
| о, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђуниси |
| ру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови п |
| , пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом ал |
| е треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се о |
| мели рећи:</p> <p>„Господин је легао да спава.... _</p> <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је т |
| p> <p>— Г. министар је сад баш легао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у |
| оја.{S} За њу се не сме рећи: — она сад спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше |
| е смемо заборавити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћем |
| сте, а каткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до |
| и на неку врсту лешева, но на људе који спавају.{S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини |
| читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и |
| сам онако слатко заспао.{S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један |
| нај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је |
| с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине. |
| угом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су м |
| еда у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — |
| како се један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се |
| својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на пос |
| вече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од пропасти!...</p> <p>Право каже ђакон Млађа |
| није молио да се ова кућа од ове бруке спасе па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један о |
| ут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, |
| вуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,... |
| к.</p> <p>— И два дуката више, осеца се Спасоје Зрика, баш као да му је код куће остала пуна ма |
| на да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из прикрајка меркао, а п |
| e>Српска независност</title>" донела је списак либералских кандидата који су изабрати за народн |
| на коњу.</p> <p>Ја летимично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен ср |
| им, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша |
| беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљном и нео |
| ко бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гостима....{S} С |
| нати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Европа као да мо |
| оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођ |
| да доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на онај дивовски мост, којим аз |
| просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико м |
| а изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина где нешто, буди бог с нама |
| затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало |
| ла клица за братски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштов |
| <p>— Охо, овај мора да је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и с |
| већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторите |
| } Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“.... |
| ост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте |
| милавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, гла |
| и не знају, да се с њима већ и кочијаши спрдају.{S} Ономад ме је возио наш Јоле.{S} Е лепо пуко |
| а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{ |
| а поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредњаци га отерали, |
| ...{S} Мени се згади кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је |
| ам да још није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећ |
| на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише |
| репом — баш као да му се вечерња омама спремала.</p> <p>Мене мравци подиђоше кад видех како мо |
| но примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он сел |
| чера, када је за своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, |
| екнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту |
| склечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све с |
| те витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као з |
| неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И арџија и келн |
| Неши надлежним путем налог, да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање ј |
| — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креманске врећ |
| уђиван на затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног про |
| и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој ве |
| ечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточи |
| Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народ |
| Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лудо задово |
| подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, |
| ди: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори к |
| љу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне паметне о |
| рам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им климајући нешто одобравале; али с |
| ејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици |
| ког окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вече |
| нуте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је бледу, смежу |
| оложиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S |
| на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље би било да је пошљеш са „<title>Г |
| Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате ли колико је н |
| грохотом насмеја и опет оде неког врага срачунавати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама |
| се из памћења изгладити једина историја Срба.{S} Из овога предмета имађасмо само један час у чи |
| ицем, пазите добро данас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} |
| ди источне народе од ига османскога.{S} Срби, Руси и Румуни бију се за ову идеју напоредо.{S} И |
| тинци, Ерцеговци, Бошњаци и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овд |
| Јаваш, јаваш, господо!{S} Ви нисте већи Срби од мене; ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Т |
| сточној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којо |
| роши и китњаста села....{S} Оно је нова Србија, оно је васкрсла краљевина Немањина!...{S} Погле |
| бином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с де |
| пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не виде и не могу да |
| ; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског на |
| сами собом обележавају путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и |
| ископ београдски и митрополит краљевине Србије, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; о |
| после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског наро |
| и радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утвр |
| Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, велики задаци које она има да изврши у тренутци |
| која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служити овоме јединству и то свом преда |
| e xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немачка крајина“, а на |
| ме и повратак рускога благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? |
| ан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за вр |
| .</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке ст |
| подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Рома |
| радом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом |
| а....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобо |
| дејалима своје политичке будућности.{S} Србију немилостиво одгоне испред „Санстефанских врата“; |
| у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвље <pb n="388" /> и камење, и обично јој |
| опреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољ |
| ког и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешк |
| дарица говорио, па је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и |
| {S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} Он је велики патриота.{S} Мало говори; ама он |
| јаче замишљао.{S} Ја сам на првом месту Србин, син овог измученог али и мукама очеличеног народ |
| . министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта |
| ни то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце! |
| Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути |
| осветимо!....ево нас да повратимо славу Србинову, за коју ви онако јуначки попадасте!“</p> <p>Г |
| миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко |
| е.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија.{S} На |
| гово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се |
| је знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„ |
| као да беше Ђилов.{S} Он се још једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па не |
| е пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, свратио је к |
| S} Преко његова лица прелети нека врста срдите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?... |
| шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разоб |
| ако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја са |
| острешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео |
| бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, да ваша карта није ни скупљ |
| дио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре |
| имљив, примети г. министар с нешто мало срдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичк |
| ста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с.. |
| анаест сена; златно прстење, два ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве в |
| цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали одежде и епитрахиљ |
| кадионице; златали одежде и епитрахиљи; сребрни и златни крстови и путири, раскошни иконостаси, |
| ини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати свећњаци, окићени ројтицама од бојали с |
| Она ману својом белом руком, а прозбори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устан |
| елка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јована.{S} На овој |
| е страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром најле |
| д те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћина напасти, |
| и очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, |
| њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се најмање воло |
| у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног д |
| не бејах ни очи свео, а ја се нађох на сред једне непроходне пустаре, на којој се не могаше ви |
| {S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, |
| бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толик |
| љда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он с |
| ван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb |
| жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо ве |
| етом.</p> <p>Једном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, |
| p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто. |
| ђу свињама дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је |
| ко од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје јагње, док је отац Ђунисије јед |
| творена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? |
| ини изабрат је за народног посланика за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојиц |
| 361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, |
| рочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу пл |
| ан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection" |
| истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у |
| тити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекројио, да ти |
| инистри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов при |
| анили....{S} Било му је на погребу пола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им |
| где је Божо?</p> <p>— Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— |
| !...</p> <p>Др. М....{S} X....{S} Лекар среза Б....</p> </div> <pb n="355" /> <div type="chapte |
| } Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, |
| 4" /> практикант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили доб |
| е, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање пок. Па |
| ка банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, |
| паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, |
| У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу |
| ерма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у то |
| а учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар с |
| ако су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па |
| аси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата најлеп |
| од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе |
| > <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора!. |
| се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја в |
| ар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао |
| ичким противницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао |
| рим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалско |
| д прилаке ономад говорио на растанку г. Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренут |
| ад, како се на ме испречи наш изасланик Среја — још њега рачунају међу најпромућурније....</p> |
| нисмо овде дошли да говоримо беседе г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег |
| луша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао ме је.{S |
| збора.{S} Ја дајем реч...{S} Говорте г. Срејо!...</p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, |
| припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама |
| окашља па онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној |
| p> <p>— Браћо, имам да вам преставим г. Среју изасланика главнога нашег одбора из Београда.{S} |
| , господине министре, онога, кад смо се срели пред „<title>Златним Крстом</title>?“ —</p> <p>— |
| а, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше |
| је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Там |
| Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђи |
| дним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да т |
| а....{S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> |
| оре!...</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа |
| отле? —</p> <p>— Видим.</p> <p>— Оно је среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом |
| unit="subSection" /> <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни |
| .{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, |
| петан, или, најпосле, и сам какав бивши срески писар или <pb n="44" /> практикант, пође по свом |
| S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} Капетан га од |
| штар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>С |
| м — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким проти |
| м да поздрави првог Краља после Косова, сретне га неко баш пред гостионицом „Златнога Крста“ ст |
| ругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p |
| нџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова дв |
| петанових гостију, док му се погледи не сретоше с радозналим погледима г. министра на расположе |
| То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све г |
| Она већ не излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла н |
| отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учин |
| елом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Н |
| ибох! <pb n="196" /></p> <p>— Камо лепа срећа, одговори капетан Васо озго са доксата.</p> <p>— |
| ђе кује док је вруће...{S} Камо му лепа срећа, да је овога пута причекао — да се мало поисхлади |
| , онда се и капетан Васином конаку мало срећа осмеши.{S} На њ прво и прво баци око Раде Ђеврек; |
| аква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиља |
| е била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... <pb n="234" /></p> <p>Неки се нађоше од повер |
| и једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи казаће и т |
| меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп |
| а је не послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| то судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облета |
| но и без претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и прокл |
| „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окре |
| прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p> |
| мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у глав |
| је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, |
| добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што |
| ају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и на |
| а се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубо |
| ужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час |
| земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута државу остави на миру. |
| е милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S |
| ше ни жив да се покаже....{S} Пођите са срећом — сваки на свој посао....{S} Ви знате где народ |
| један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Ра |
| оста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, |
| ак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од н |
| онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око куће Сар |
| рање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако |
| а маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, м |
| е донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се ч |
| овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе |
| теде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> <p>Ота |
| а читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него |
| пелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још |
| Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а отац Вића? — Боже мој |
| и кафеџији.{S} Њему се придружи и Живан Срндаћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} |
| све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> |
| и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту |
| , Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележе |
| им карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а |
| одољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} |
| мејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постав |
| обове давно преминулих наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забав |
| о људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне има |
| то је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n |
| а „<title>Самоуправа</title>", „<title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Пра |
| е је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с |
| г мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле |
| српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Срби |
| ...{S} Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани |
| ара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<title>Српска Независност</title>“, „ове државне распикуће што |
| ест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" донела је списак либералски |
| јом!....“ <pb n="357" /></p> <p>„<title>Српска Независност</title>“ беше поново изнела „<hi>тач |
| Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране ок |
| та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пре |
| едао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше |
| у и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — |
| пски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатем |
| година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} К |
| итургију и благодари Богу на васкрснућу Српске Краљевине.... <pb n="244" /></p> <p>— Велики и с |
| ичао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости |
| , и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довла |
| ворим га.{S} Српска слова, српске речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око |
| аром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете |
| кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, м |
| Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за дуги низ <pb n |
| >“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... |
| милостивим оком погледа измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је с |
| ниле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне групе пол |
| е на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гудурама и дубодолинама, по кршеви |
| ли у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље |
| то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Ка |
| материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хришћански |
| ико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве |
| владу дошли, натоварили на овај „јадни српски народ“, који и онако једва намиче лику на опуту. |
| се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и |
| ке везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацнула гуја присојкиња, — наш |
| .{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу српске краљевине, па онда о некакв |
| урске бедемове окићене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и г |
| ало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone unit="sub |
| овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и |
| , из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} Између осталих огласа беше |
| српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb n="353" / |
| ок и источно питање, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, |
| ветим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358" /> |
| ина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пре |
| у свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима |
| се, као да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n |
| ог народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко |
| да прави разлику између <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се нап |
| Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци!{S} На њ |
| ије као српске државе, већ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско мле |
| а тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим ј |
| таке бољке боловао је и политички живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцрта |
| е је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, кад је оно пророча |
| лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана похотљиво |
| во, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но сва досадањ |
| главнина плаћали нису.{S} Ја мислим да српскоме народу и његовој држави није могло бити у инте |
| {S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и заштиту наш |
| е, али неће да зна за српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{ |
| а српско питање, за српску прошлост, за српску будућност, за наше идејале.{S} Она зна за источн |
| у, неком небесном моћи назреше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“.. |
| и, да из свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на пр |
| ас Православља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим царигра |
| арији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном |
| рку</title>“, па сад нам доноси „<title>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај три |
| туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није мог |
| је доста да се сваки Србин за будућност Српства забрине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. |
| у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тре |
| идео, да му онај јаук не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има по |
| са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и |
| јиља и беше сиротињска мајка, а била је срца милостивна, да би се свакад заплакала, кад би виде |
| не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике и силне царевин |
| ени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, господине, одго |
| о:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам га леп |
| идиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?. |
| бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог |
| <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је прнуло, колика ли је мора пребродило |
| ква добра да види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он |
| за велику народну мисао....{S} Златино срце беше само прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у |
| , те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем |
| ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. минист |
| је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан радикалској идеји; а ово друго, што |
| исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb n="178" /> И Јоле |
| петан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије. |
| варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести |
| а му по грудима бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се |
| хао руком а на лицу му се јављаше дивља срџба.{S} Јоле га <pb n="98" /> је с пажњом слушао....{ |
| ија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није односила на брата по Христу у му |
| атресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изг |
| као два луча, а на образима беху му од срџбе искочила два мишића, као два гуштера, те од љутин |
| престано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} |
| о јој из зажарених очију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Јед |
| часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда ми |
| .{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њем |
| е то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не поз |
| оворио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је им |
| н — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздво |
| одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево |
| } С тога је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам с |
| о се не да испричати, на <pb n="167" /> ставиће даље капетан Неша.{S} Ономад и мене нанесе бела |
| код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је ево да је ја извршим...</p> |
| И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше о |
| свет, а нарочито момчадија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешт |
| утити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти |
| неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.< |
| звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Још није д |
| рвавила очима, а завргла се будаком.{S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо |
| о баш пред гостионицом „Златнога Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> |
| ола.{S} Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, |
| на лице оне анђеоске главе....{S} Он га стаде скретати.{S} И — колико је год пута њим окренуо, |
| аше и Митар отпоче своје, онога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво |
| та.{S} Остало се подвоји на гомилице па стаде где је коме згодније, а највише их се беше искупи |
| Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама сам опазио |
| ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, па дукатима, па зла |
| дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па |
| уство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати... |
| ешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница |
| лем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину ст |
| а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Прода |
| — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге |
| ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један број „<title>Српске Независности |
| /p> <p>„— Бог вас све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А ка |
| је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете до главе — баш као да је хтео |
| ју благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Б |
| абасало, приметиће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не |
| о посави, <pb n="122" /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано пр |
| мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вришта |
| ј мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо |
| да буде злих духова?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати |
| штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то в |
| од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер!...“</p> < |
| Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара га оштро погледа, |
| и знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти ве |
| шао, повика он нешто промуклим гласом и стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на |
| Добро ми дошли, пријатељи, окрете он и стаде се осмешкивати.{S} Ја мало овамо с мојим гостима. |
| ади.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, |
| Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде пред попа Вићу.</p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не |
| ушу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче |
| се један од њих живо окрете и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми |
| учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> <p>Света је литур |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад стадосмо с колима пред гостионицу Јолова побратима, мој |
| {S} Прст се пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам при |
| о да ништа ни <pb n="51" /> било није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже ча |
| отово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механом.</p> <mileston |
| те у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....< |
| атисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрљ |
| војити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала још и ова примедба:</p> <p>„Немој се за дућан н |
| е.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза није могла бит |
| о његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, |
| 6 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог |
| аме ножице од доњег миндерлучког ногара стајао је, колико добра песница, округао камен. — Узмем |
| <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на сев |
| ма, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема... |
| м не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бит |
| ни се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље |
| та.{S} Кад сам дошао к себи, ја сам већ стајао пред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три рев |
| > <p>Пандур оде.{S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, га |
| лике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђи |
| с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у |
| мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост |
| вачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га оним још |
| ..{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно |
| се непрестано каса.</p> <p>— Ја обично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је |
| а пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточ |
| ад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу |
| ај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али |
| азато да се још ни обукао нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> |
| несрећна мајка врисну као да је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак. |
| ацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је год |
| .{S} Неке би мирно једна на спрам друге стале: руке би им се дизале и спуштале, главе би им кли |
| рили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> |
| рад.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би м |
| се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан Васо.</p> <p>Онај на мацк |
| p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш |
| , госпођо....{S} Ако бога знате, где је стан лекарев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ћ |
| адох.{S} Да зовем лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе ду |
| трани и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши |
| <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио |
| равити.</p> <p>— Сад иди па спавај; али стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на < |
| бод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Заг |
| .{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да је нешто живо.{S} Од |
| овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они |
| ласти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане, ја вам велим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за |
| а и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар госпо |
| е она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање, — већ сами собом |
| те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што |
| те, гледајте да се овом сијасету једном стане на пут!</p> <p>Господин се Ракарац само осмешкива |
| азити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се |
| ођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али |
| товања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живо |
| ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што је беше нем |
| то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за шт |
| нека врста влакнастог расола.</p> <p>Да станемо.{S} Пред овом се грозном појавом скаменио и сам |
| емо, — полетимо <pb n="350" /> држави и станемо јој описивати своје врлине, своју вредноћу, сво |
| рафисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви с |
| руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, ко |
| ој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту |
| ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кревет....{S} Куку мени несрећн |
| шао некуд журно.</p> <p>— Лакше, лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Нем |
| вила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се па |
| о.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи |
| аше неком светитељском ватром.</p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, |
| {S} Стаде пред вранца и повика:</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам |
| ића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгуби |
| p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта |
| ча Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко |
| доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој соби |
| ом тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли |
| у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гост |
| аље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде....{S} У ситницама |
| е гладнице из белог света, па се најпре стану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед |
| тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето |
| и власт, делили добро и зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали |
| кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, |
| ст, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} |
| гог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не м |
| , богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког м |
| Овако одајући, по некад би код прозора стао и ослушнуо.{S} Не може бити, да неког није ишчекив |
| од, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но ка |
| на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, |
| <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се |
| им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао |
| p> <p>С времена на време мој би кочијаш стао око себе некога ђавола намештати, и том би прилико |
| о мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, ка |
| .....{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на ногама држи. |
| S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власничка скутоноша, поп Остоја, |
| ли прича се, да се преосвештени и после старао, да се према своме љубимцу покаже „благонаклон“. |
| аси покојног Павла Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула С |
| — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет |
| су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. |
| p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?. |
| крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам |
| ати сенка с неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити |
| ата и многа господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n=" |
| .{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одго |
| м Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</ |
| зе за В....{S} Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а |
| а многи и дођоше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш |
| ило да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што |
| Ракарац министар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху з |
| е се г. министар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од |
| .{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим |
| ног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у |
| читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p |
| <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} |
| а приступити, с пуном снагом, збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За |
| ливено; а њему с лева игуман Партеније, старешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бог |
| о није — стадоше се куцати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе ра |
| јицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... и десним се кажипрстом куцну |
| p>— Да писнуо ниси, промумла радикалски старешина....{S} Казуј — јеси ли напредњак или — ниси? |
| те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} Јеси ли напредњак — казуј?!..</p> <p>— |
| .{S} Може ли, децо, бити кућа без свога старешине, село без свога кмета, капетанија без свога к |
| а почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може бити, да ви нист |
| Р.... и да га преда игуману Партенију, старешини поменутога манастира, коме је — вељаше се у т |
| он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Партеније гледаше пре |
| е и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем |
| ом и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свешт |
| ту одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ какви, с неба послани, божји угод |
| под брестовима.</p> <p>Давно је дошао и стари попа Остоја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Т |
| било на своме месту.{S} Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" |
| ....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав по |
| S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој доброср |
| тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у |
| ати....{S} Неће ваљда и њене слуге бити старије од свога господара, од народа....{S} Али наш се |
| ога кмета, а села свога капетана!...{S} Старији нека буду добри својим млађим; а власти нека бу |
| једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, |
| ио је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мић |
| /p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не пла |
| ада.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’ |
| м приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних |
| м и ја покажем једну независност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То ј |
| {S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим |
| зленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана е |
| ах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по који старац дубоко уздах |
| е!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну па |
| браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p> <p>„....{S}Полицијске власти |
| ном или двома јагњадима; ако којој боци старога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, н |
| и су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продај |
| } Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер |
| и улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином.{S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге |
| црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <miles |
| м је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S |
| нашао побуђен, да, с обзиром на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постав |
| доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Ва |
| ејаку дечицу, како газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и за |
| мље.{S} Народ — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — п |
| Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и муч |
| <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ |
| народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би други до напре |
| е отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица |
| мојих златних, снова.{S} Онај вилински стас, оно анђеоско лице, па онда оне велике, оне паметн |
| ла.{S} Она беше омалена, али дежмекаста стаса.{S} Најоштрије беше јој глава на завеси одсењена. |
| на је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако |
| ици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p |
| толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па о |
| ке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај ма |
| вде сад настаде мала пауза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивал |
| нчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном милоштом грлити и љубити....{S} Стра |
| амо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватром.</p> <p>— Питајте м |
| а прождрљивији од крмаче дојаре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину |
| оље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он ниј |
| њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њи |
| ко се ломе.</p> <p>— Па и није баш лака ствар.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још ј |
| {S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо дај!.. |
| е.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Ов |
| “ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђил |
| е богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, |
| Нешо капетан присуствовао је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се с |
| о један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се |
| та за изравнање с повериоцима, па да се ствар сврши, а оно се нађе још неки замрсак, кога пре с |
| е, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је |
| екне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „ |
| нају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или, н |
| наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> < |
| ре.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је порука од главног народног ради |
| вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле |
| нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети п |
| ј смрти Владиној.</p> <p>Јеца за овакве ствари злата вреди.{S} Она већ не излази из куће Бошњак |
| ти.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прок |
| ам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, тв |
| ба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад |
| гли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству |
| уме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" / |
| а дуван, на пиће и многе друге потрошне ствари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад н |
| дошли да <pb n="346" /> једној и истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако |
| авна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узи |
| А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило |
| оње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче су |
| а народ а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} |
| просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре!.{ |
| па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да по |
| ник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревн |
| у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо |
| аше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице беху скотрљале две крупне |
| , и кревет на коме сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у не |
| ђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило |
| аше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p |
| тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како |
| е....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се |
| есну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S} Он је скочио....{S} И ја под кулом смотри |
| и напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди |
| да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Васи Кривобрку.... каиш |
| у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, |
| ; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Цареви |
| ед једним радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерал |
| ад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p> |
| е!{S} Онда сам ја испао на калдрму; сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! < |
| ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и |
| .</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој |
| ...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и рук |
| и судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р. |
| сност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. минист |
| е ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрили да могу повести још једног путника....< |
| , сваком по заслузи.“ Ето на пример, ви сте сви радници, сви ви на дуге летње дане преврћете цр |
| до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — |
| било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили |
| осподар.{S} Доста је вашега било!{S} Ви сте моја права погазили; ви сте до сад вршљали трње на |
| азни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат зн |
| могу бити гори сејмени од вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо |
| и каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> < |
| вас....{S} Ви сте још нешто више.{S} Ви сте разбојници....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што |
| ограду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља пр |
| о <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни |
| њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших првака, и вама су позн |
| и моје друштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а к |
| уђен? —</p> <p>— Знам....</p> <p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} |
| заборавио онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је |
| ле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} Повешће вас поб |
| и да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је теж |
| исто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека. |
| лепи миш још вуцара по Б...{S} Али сами сте видели, он не сме више ни жив да се покаже....{S} П |
| >„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који ним |
| Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте вечерас овде били, онда, она два вишка, која не сто |
| и ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, видим, и сами |
| {S} Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам |
| <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио ко |
| биља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да |
| дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите то |
| жем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштарев |
| се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што < |
| Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у |
| с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна |
| од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша га по |
| И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све разобр |
| је.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.</p> < |
| ате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти |
| , ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, |
| не поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га истина не |
| т за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p |
| рилагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео |
| слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало |
| ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше |
| стала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} |
| .{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га о |
| смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега |
| p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац |
| дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас наш |
| S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушн |
| ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Њег |
| Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта |
| Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које наро |
| , по врх свега, он зове на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери ј |
| ца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од петн |
| људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе |
| да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од |
| сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе д |
| о:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„О |
| рага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор им |
| рем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху |
| рко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам |
| рдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, заклео би се, да јој видиш како јој из зажарени |
| фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обр |
| и на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:</p> <p |
| боје једно другом руке пружише.{S} Сара стеже руку Ђилову.</p> <p>— О свему ником ништа!{S} Ја |
| к избечи очи баш као да га неко за гушу стеже.</p> <p>— И да сте се коме бар задужили, већ — Ва |
| едан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, па најпосле и ову кућу сазидао.{S} |
| ли ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијани |
| их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title> |
| } Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мут |
| <p>Он започе овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те |
| г грла.{S} На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под к |
| ио онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза не |
| ом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судск |
| није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Банкр |
| ешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској канцеларији но и Марко пандур.{S} К |
| ији — изађи и на капију.{S} Он није још стигао до кафане Јолове.{S} Знам већ и ко је.{S} Ако не |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад смо стигли под само брдо Г..... морадосмо сићи и ја и мој д |
| и су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили |
| ше, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пут |
| верови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! |
| образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога момка.{S} Не знам, како сам одатле отишао. |
| однише очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} |
| аже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У мини |
| ратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје пол |
| лети као муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала.. |
| , да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не сме |
| „Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ о |
| престано преда се — као да се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то |
| .{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје |
| на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово че |
| , — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама |
| па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех. |
| Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по со |
| о је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво |
| а — вратићемо се с њим за рана — и опет стићи на вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| дежду, епитрахиљ, па — пође.</p> <p>— А стихар?</p> <p>Поп Вића погледа низа се.{S} Још је ваља |
| је ваљало скинути и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, |
| рашину, али кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже ник |
| хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту |
| на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И ви велите: г |
| , па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас |
| > коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; |
| ш на зор намећу...{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још |
| — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута горе но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко |
| е дуго овако остати, па да проглашују — сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне кој |
| S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Ка |
| ала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај!“ па онда |
| ће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да ј |
| {S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је |
| олико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну сто |
| инио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Б |
| спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S |
| мо вам Ђила.{S} Ако је до знања, он зна сто пута више но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, т |
| ба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске држа |
| то га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклонио суводолској ц |
| двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, пр |
| побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћет |
| нај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле уг |
| ку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракара |
| очне измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — к |
| еру.{S} Нама је постављено за онај исти сто, где се мало пре разговарао мој сапутник са вођом о |
| је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико з |
| p>Један се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом с |
| Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — дуварови и све ост |
| о одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој в |
| гу другу ђаконију коју је кадар на свој сто изнети богати манастир Р....</p> <p>Прозори беху за |
| оје, ја нађох лекарев стан — као да сам сто пута његовој кући долазио.{S} Наш славни кум!...</p |
| кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад ч |
| ке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читаво |
| сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом |
| ву побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веома погрешили, ка |
| огох средину видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSec |
| заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може зак |
| ану њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p |
| S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из астала |
| додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је са |
| се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело сед |
| ор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једно |
| сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто |
| а га погледа — ама сетно.</p> <p>— Моји стогови!...</p> <p>— И газда Вулове пушнице, одговори с |
| о тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или си сад свршио! загрми глас Јо |
| жалио се, одговарао је Павле Бошњак.{S} Стоја је само плакала:</p> <p>— Ако бога знате, господи |
| куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламе |
| оже да изађе, али га је много стишавала Стоја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти м |
| .</p> <p>Другом једном приликом, сирота Стоја, опет поче да наваљује на свог сина, да јој каже, |
| зацију но и она прва забрана.{S} Сирота Стоја беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затво |
| зати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milest |
| саше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој онога вечера казаше |
| ој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p>„Боже милостиви |
| и — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} |
| м све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов |
| прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с великим плавим очима; с |
| овде били, онда, она два вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb |
| хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево |
| едамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="chapter" x |
| српски народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира |
| } И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а све с народом“, опет има пуно ст |
| назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диж |
| е и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика она |
| љао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а поред ње њен витез, који ј |
| е с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји овај кратак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти |
| ет ево, да и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумем |
| , али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> да нигда није био новчанији |
| цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је |
| додбора; ама је он њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — ш |
| мет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема ви |
| преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео |
| ео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стоји онај доксат.{S} На њему се ништа изменило није.{S |
| омплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одма |
| али, ваља казати истину, ни ми боље не стојимо.{S} Ето, да немам радикалску карту, и да се и с |
| чи не виде и не могу да виде...{S} Како стојимо ми сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто |
| оме кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не може бити красније.</p> |
| ултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шал |
| <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како |
| или који није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она н |
| да Ђеврека и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сиц |
| ота....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би још волео да |
| није сено добро оградио....{S} Стока је стока; она не зна.{S} Пустиш ли је само, она нешто поје |
| } Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив? |
| туд.{S} Ако ми само когод помене, да ми стоку мучи, овде сам најтањи, ако га коцем не испратим. |
| ог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде ист |
| Међ њима беше и мој Јоле.{S} Око њихова стола беху се начетили многи гости његова побратима.{S} |
| ештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} С |
| а га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —< |
| х кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газ |
| та, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене вели |
| уд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја |
| остоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није н |
| њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија, ни „еташе |
| ка увек мора додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref targe |
| S} Збиља, кад је већ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако |
| } Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата полако реч |
| ..{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у |
| оре, по ваздуху, лете парчад од некакве столице с ројтама.</p> <p>Испод ове две слике стоји ова |
| о, како би по њихове мекане министарске столице најлепше било, прихвати арџија газда Вулов....< |
| се претури и главом лупи о пречагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да в |
| и ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долаз |
| питаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То б |
| једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столи |
| о није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе котурове дима...{S} Ама |
| S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе... |
| ски пут, и ако не врате на архијерејску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<titl |
| освештенство поврати на архијепископску столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша |
| трополит Михаило поврати на своју свету столицу, одговори несретни кочијаш, и окопишти очима у |
| ађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прсти лете да их з |
| онском ватром. <pb n="241" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног г |
| жји....{S} Секула је овај мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Са |
| веро-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи |
| астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S} И још су неп |
| поменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.</p> <p>— Јесам, пречасни оне, одговорим му....{ |
| он од једном, кад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску |
| издавао „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и и |
| увек склопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — |
| lestone unit="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, |
| рвиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се ту |
| tion" /> <p>Кад сам дошао кући нађем на столу једно писмо.{S} На њему беше поштански жиг вароши |
| вим оком а десним брком мрдну, па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се ос |
| рицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго м |
| пази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:< |
| , а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за ручак било за вече |
| стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</p> <pb n="47" /> <p>— |
| чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као да ништа ни <pb n="51" /> било није — ста |
| обу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као муња се |
| на опуту.{S} Рачун је износио на „седам стотина милијуна динара.</p> <p>„Ако народ“, вељаше „<t |
| једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто с |
| веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више у |
| име казује много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S |
| ку експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије |
| али за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео остав |
| пштинке зграде.{S} Седнемо за онај мали сточић — одма с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су |
| <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице.{S} На њему беше не |
| што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила |
| ма, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене с |
| ? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче подилазити.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, оз |
| ило побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У олтару |
| н против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс |
| камењем бацају, за које можда највише и страда....{S} Овај народ не може бити без свога законит |
| им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће ч |
| опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима |
| чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало |
| тао жар, пригуркујући га више предњим и стражњим деловима, добро мотрећи, да жар не пређе извес |
| сто свима драго.</p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу ње |
| оле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> <p>— Има реч Јоле, повика пре |
| на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чарши |
| њу, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жера |
| речи, српски дах:</p> <p>„Ево ме с ове стране окејана.{S} Око мене се искупили Далматинци, Ерц |
| ирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} |
| вима; а маса је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста |
| нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, које нису по два три пу |
| ону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после шт |
| па савија камџијом, а с једне а с друге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, с |
| езиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк |
| сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш пов |
| то оних, које би каква недаћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, т |
| ке мере пакосни.{S} Како би који с које стране долетао сваки би ме зврчио по глави, и мене је у |
| ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду они за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, |
| S} Он је наговештавао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији ве |
| После једнога сата већ је седео с десне стране ватре момак Гавра и окретао као пришт пунано пра |
| ...{S} Ако отац Остоја, онако с немоћне стране, оглође кошчице једном или двома прасадима, једн |
| ног светитеља....</p> <p>— И од моје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} |
| х преко Саве прогоне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарск |
| Ја погледам на њене груди.{S} На левој страни, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љуб |
| пред иконом светога Јована.{S} На овој страни беху намештена два кревета, застрта златно-жутим |
| е, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског полуострва, они нису могли припасти о |
| ="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, б |
| 190" /> Румунија и Бугарска на источној страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босн |
| нцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана |
| соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| орадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалско |
| , да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овде — као да су се завери |
| Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају да рачунају, ако озбиље мисле да заузму |
| > <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. 1.)</p> <p>1887</p> |
| тан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{S} Најпосле, дође и |
| и, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зауставити, док не тресну |
| е столу Ђилову.{S} Белобрк га изазва на страну.{S} Дуго му је нешто говорио...</p> <p>Кад је Јо |
| произвођач сировина, коју продајемо на страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у св |
| ке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништ |
| И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све бих |
| им ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи за |
| хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, |
| <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, го |
| !{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти |
| искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда |
| , онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И онда — богме — ко коме воле!...</p> <p>Рад |
| су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко је имао јастук под главом, али се није |
| е све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сен |
| а оке љуте, али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С |
| по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли |
| како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</ |
| <p>— Е, онда би ваљало распитати, којој странци он припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака |
| у раде, а све мећу на рачун радикалској странци.</p> <p>— Немој, побратиме, да их браниш!{S} Он |
| абрињава свакога Србина, па ма којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио |
| .{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а посл |
| Павла Бошњака, па га је за годину — две страћио!...{S} Сирота Злата!...{S} Њу ми је највише жао |
| ује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса |
| дувао.{S} На лицу му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и по |
| инети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што се у овој зем |
| , па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} Ништа.{S} Нешто модр |
| сам се преп’о.{S} Ми болујемо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки |
| етворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ств |
| ља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S} Живана Прнко |
| дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј с |
| .{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из те |
| ше очи моје српску костурницу — назреше страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрл |
| ред; гледам оне још благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда он |
| еше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њених усана као |
| } У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до великог ормана, |
| мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, |
| /p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну.</p> <p>— Овде осе |
| крили небо.{S} Јест; оно је одиста била страшна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} |
| stone unit="subSection" /> <p>Има једна страшна бољка.{S} Она своје порекло доводи од овоје сес |
| терином милоштом грлити и љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> < |
| мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес традицион |
| м?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јол |
| ељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, веља |
| .</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> < |
| неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око |
| а стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућу |
| дило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши пр |
| удње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И о |
| а, јадница, није смела ни да изусти ону страшну мисао која је беше спопала, слушајући свог сина |
| изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одмаћи док све оно не раскљуц |
| великога словенског јединства, од кога стрепе непријатељи и наше славе и величине у будућој за |
| оме словенскоме исполину, од кога данас стрепе непријатељи великога словенског јединства, од ко |
| ја.{S} Признајем да сам и опет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу с |
| д главе до пете.{S} Ја сам већ почео да стрепим, јер кад он плане, онда га је страшно и погледа |
| и, <pb n="272" /> овај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први |
| инуо својој прошлости.{S} Једном се сав стресе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зуб |
| у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} Јест, ово је она иста слика....{S} Оне о |
| тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, |
| — А још кукавнији Ђакон Млађо.</p> <p>— Стрина!...{S} За њ и није она жена. <pb n="202" /></p> |
| народ, приметиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n |
| енитим литицама.{S} Испод једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, |
| олу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се |
| а ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Ружна нарав! — — — — — — — — — — — </p> < |
| е тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда пролази на с |
| апредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би |
| ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна полити |
| е против њега.{S} Ама, браћо, само мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја |
| једну плећку, коју је већ почео и ножем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати пи |
| некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог пок |
| пет почео да стрепим.{S} Као електрична струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два |
| аде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем за |
| вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче застирати зел |
| и молитвеника по кадшто одавао и другим студијама.{S} Он пободе најпре две сошице — наравно у д |
| лазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћива |
| о грбаво клупче, коме дођу ноге као две ступе.</p> <p>Од овога огледала па на горе беху постављ |
| Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку |
| Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са св |
| p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрко погледа на своје нове госте.{S} Приђ |
| преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила |
| Ко доби места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај |
| несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кривине јаке да њима нигда не могу ићи брзи возови.. |
| } Нека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „ |
| мо.{S} Сад пред изборе они <pb n="6" /> су се по свој земљи размилили као мрави!...{S} Из очију |
| роша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од т |
| ни.{S} Он се поче распасивати.{S} Једва су му се руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај |
| "subSection" /> <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те ис |
| ај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref tar |
| исли да га је неко опао а није.{S} Њега су само заборавили.{S} Министри се мењају.{S} Сваки изд |
| >Г. Ракарац се беше замислио.{S} И њега су потресле речи Брдаричине...{S} И он се беше зауставн |
| — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му пута летиле очи као на зејтину.{S} Он је сваком г |
| S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавил |
| о њега је облетао наш стари Зељов, кога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама пре |
| ам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он се и гуштера боји.{S} Зар не знаш, да |
| ка, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омет |
| <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> |
| ао, да се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из с |
| угојаче и могли сведочити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Или |
| ћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, јер је он једини произвођач |
| оврати.{S} Нас наши противници коре, да су они дали ове слободе.{S} А ми велимо, да их они ника |
| рији игумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под ов |
| <p>Бог би га свети знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предсто |
| тану савијати и подвлачити, реко би, да су им речи мед, а душа сама смиреност; а кад <pb n="91" |
| S} Благо би било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шт |
| њаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужил |
| едан поп, или два.</p> <p>Казаше ми, да су ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости |
| <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваљ |
| оведа некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Ст |
| а прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим п |
| е....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли <pb n="64" /> и не излазе ни |
| >“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац |
| ерци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} |
| и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S |
| е.{S} Другима је прва реч на језику, да су напредњаци сто пута гори од либерала.{S} Ови се по к |
| а ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вреди <pb n="324" /> им — кад се на њих ов |
| три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком |
| слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља |
| ложај. — — — — — — — —</p> <p>— Мора да су вечерас већ једном прекршили —- лево или десно, рећи |
| но, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме држ |
| у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу.{S} Они |
| м.{S} Опкладио <pb n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога |
| ошла.{S} Кад јој онога вечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога су |
| ше искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу |
| Он вели, да смо и одвише слободни, и да су за овакве говоре негда полетале главе.{S} Ово послед |
| le>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет им она није сметал |
| е своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Шт |
| то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и повика:</p> <p>„ |
| амо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата им |
| , али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, |
| раставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — одложили до згоднијих прилика. |
| ла....{S} Све је с њих говорило, као да су мало пре извршили какво грозно злочинство.</p> <pb n |
| кно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко у |
| анке....{S} А ова господа овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фак |
| ламтило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> |
| дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти о |
| едока“ догађало, изгледало ми је као да су он и његов побро Вуле господари ситуације.{S} Доцниј |
| p>Брицо и Смуђ се погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p |
| маковог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није |
| чало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је |
| е спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу |
| ина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу увер |
| на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмер |
| о извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврате паре“, а дру |
| и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши избори; онда је наша скупштина....{S} Онда смо |
| Јоле гласом особите решености.{S} Куда су до сад ишли могли смо и знати.{S} Сад им се већ губе |
| разлога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши |
| Једном је приликом рекао:</p> <p>— Нека су велики и силни; њихово оружје нека је победоносно и |
| >— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n= |
| о су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове свете сенке.</p> <milestone unit="subS |
| као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{ |
| столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што |
| у, негде око среске канцеларије, видела су се два прозора осветљена, и кад би ко кога мештанина |
| .{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је поменути.{S} Бил |
| Она напред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и к |
| S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога тре |
| га сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме. |
| та више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док с |
| ликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити |
| министре, један од наших првака, и вама су познати они политички путови, којима има једном да п |
| како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави.. |
| ио све.{S} Ми смо вас разумели.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не |
| „Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела између госпоштине и сир |
| p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} |
| о, ја не припадам ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А з |
| ази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слободе и да од сво |
| ава.{S} Један мали друштвени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Ц |
| /> <p>Кочијаш већ беше дошао.{S} Добра су и кола и коњи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле у |
| о није.</p> <p>После овога — додиривата су још нека важнија народна питања, која је требало пре |
| p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n="38 |
| {S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоу |
| страје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али — на |
| мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су из ду |
| је њих некаква голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> |
| и, кад возимо напредњаке, либерали, кад су нам они на колима, а радикали свуд, где их у гомили |
| жавног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на овај „јадни српски нар |
| тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци на влади, ни нама кочијашима не иде како |
| посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ том |
| аћете, господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд |
| ма, које смо ми из блата подигли, а сад су нам се баш они попели на леђа.{S} Али нека.{S} И нај |
| ог света?{S} Ето, где сам год био, свуд су образовани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта м |
| епена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкама; једна изгледаше прићоса, а рас |
| с отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и Јолу једну!...{S} Знам |
| га, просто, ни глава заболети.{S} Какве су ствари напредњаци забашуривали, а да ову не забашуре |
| леда измучени народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У |
| била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито старатељск |
| {S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му н |
| је још једном видим.{S} Пођем.{S} Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. до |
| ти у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја им не верујем да рекну |
| асе далеко испод манастирске порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, |
| та му је напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, г |
| кант, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па |
| е био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени?!...{S} Како да се попнем?{S} Другог излаза |
| t="subSection" /> <p>За оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерај |
| али Ђиле махну руком на ону страну где су му другови.{S} Момак га је разумео.{S} С времена на |
| ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им |
| уге народнога....{S} Власт и сила, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају с |
| је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се |
| одсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа смета |
| љубити....{S} Страшне беху мисли, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отв |
| нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне |
| не, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њ |
| х данас камџијају оне исте камџије које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} О |
| И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, колико орах вели |
| кога је.{S} Почнем га отварати.{S} Руке су ми дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему т |
| а иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и |
| у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадно ишчекивање.</p> <p>Сви који ма каквим |
| <p>Док је ово мој друг говорио, сипале су варнице из његових очију као из сеоскога вигња, кад |
| чувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела |
| тари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш као да је негде оп |
| дна врата да се можеш вратити.{S} Докле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били |
| нове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{ |
| говорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли |
| акне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кме |
| чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљи |
| Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{ |
| о органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. министру рекне |
| и, залуду јој, видео сам ја....{S} Њене су мисли биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграби |
| ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно дос |
| !{S} Сад има дванаест леса више.{S} Оне су лањске према овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чел |
| чега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди |
| абих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је |
| ст, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на |
| угом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом о |
| у печену јагњећу плећку!</p> <p>— Добре су му и печене дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шап |
| у опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и одморили.</p> <milestone unit="subSection |
| <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин омален, дежмекаст а лица — к |
| сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе кој |
| ад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат — на |
| ијег пута ни — дужег путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title |
| ="SRP18871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере |
| ни мислили.{S} Не само газде но и калфе су из дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} |
| о ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шуба |
| депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са о |
| не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шт |
| ојска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци.... |
| је од радости као какво дете.{S} Његови су другови ову радост ружно „протолковали“, а у том се |
| чак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пу |
| и, али они печењаци — знаш....{S} Амови су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно |
| {S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} Истина, игуман Парт |
| /> <p>Јесен је.{S} Рана јесен.{S} Први су дани месеца септембра.{S} Како пролази време!{S} Већ |
| Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од св |
| } Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Ште |
| milestone unit="subSection" /> <p>И сви су попадали — ко на једну, ко на другу страну.{S} Неко |
| бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од к |
| у шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто до |
| ан му је већ одавна био готов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, |
| лском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим |
| отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, шт |
| и Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црног |
| p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, |
| и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли |
| х 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....< |
| нећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана об |
| " рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад су на владу дошли, натоварили на |
| туку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота |
| о рекао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре |
| и сатари.{S} Има људи, газда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар |
| то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, го |
| .{S} Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да |
| а је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет велика несрећа што се ни |
| језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису познавали ни оца |
| ржи истијашну ватру за онај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја |
| преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са си |
| игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму добро дошли.{S} Та |
| неким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Так |
| нису могли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су бил |
| ично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо разумео.</p> <p> |
| ла је списак либералских кандидата који су изабрати за народне посланике.</p> <p>Девети на реду |
| осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили |
| {S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви |
| ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није |
| исприча г. доктор...{S} Знам ја и који су.{S} Опкладио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, |
| живот српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изне |
| родним слободама.“ Мрште ли се они који су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда |
| е страховиту „небојшу кулу“....{S} Моји су погледи продрли кроз дебеле и влажне зидине овога чу |
| о све и надмудрио и надјуначио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је ота |
| те мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но данас ми окати...{S} Кад само |
| им, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још жеже |
| е целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угост |
| шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај |
| ви су били, душа ваља, без кључева, али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле |
| од Ђила био старији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од |
| кочијаш, Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То |
| већ не беху ни принети оним првим; али су се иначе могла мерити с колима првога газде у капета |
| ом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси. |
| ..{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</p> <p>До вечере су се рахат и |
| иној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја |
| је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој |
| itle>Глас Православља</title>“ — дизали су лелек до неба, да је опет притисак „озго“ Превазишао |
| га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине |
| с десна „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало чо |
| {S} И моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше |
| ш и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Х |
| итим задовољством прочитао.{S} И допали су му се.{S} Да се после десет година прочитају, нико и |
| друго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски |
| ина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p> |
| рече, Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају |
| ру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још занима једним послом: живо ради на томе, да |
| пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Сам |
| и су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било |
| ру ни предметима кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу д |
| љаци, али још мање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — т |
| е, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црв |
| аћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак и Радојица Смиљ |
| ом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За пре |
| ли су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb n="93" /> па мисле — никад олуј |
| имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онда госпоство; а оно је пусто слатк |
| ански свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ |
| исам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао |
| ш оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучно било у |
| дњаци нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену уст |
| ме је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је |
| опа ваљало за језик обесити, — говорили су они, који су горње нотице прочитали, а који нису поз |
| , и све се војске повратише.{S} Вратили су се и Владини другови; али Владе нема.{S} Па и што - |
| е на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњ |
| сталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон Млађо и Зега кафеџија.</p> <milestone unit=" |
| џбине.{S} Ови политички коцкари дрзнули су да српскоме народу прокоцкају и пријатељство и зашти |
| одбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега |
| драга.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли им коју скрамицу, |
| окојном Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се |
| ову кафану знам без сведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо |
| ептембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило бе |
| њацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њима.{S} Кад по |
| и.</p> <p>— Не, господине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у мол |
| ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад ус |
| <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Кад дотле дође знаће се |
| Немој, побратиме, да их браниш!{S} Они су сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај на |
| некако га испитујући погледа....{S} Они су се разумели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај |
| а доакају садањим министрима....{S} Они су им, болан, одузели и лебац и госпоство....{S} А за т |
| дног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет стигли за вида.</ |
| и, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе |
| ним Белобрком, па за Секулом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају на |
| о да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је |
| ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} |
| стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што с |
| ајбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за народну ствар....{S} Ово вам је по |
| њих је мучно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и |
| им очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и на |
| услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују каби |
| а њему слева Радојица Смиљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код |
| же, како је њима опет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга.. |
| тана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Н |
| и капетан Нешо имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она на |
| истрови знали за још коју класу.{S} Они су мене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили гд |
| који су нас од ње отуђили!</p> <p>— Они су, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли |
| исан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било |
| рком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шт |
| <pb n="233" /> виђенијих људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И оди |
| епрестано нови гости долазили.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили |
| звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево к |
| вама појединих првака њихових.{S} И они су се почели пометати — као ждралови.{S} Не боје се неу |
| .{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којо |
| оња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <mil |
| > <p>— Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао |
| у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они ј |
| етанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били истина по ситни, али они печењаци — знаш....{S} |
| а „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зелен |
| имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — |
| свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он |
| руј, слободно.</p> <p>— Ама па министри су дужни да мотре да се свуд бар приближна правичност о |
| г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи |
| имају на леђима — мало им је.{S} Греси су и онако слатки.</p> <p>— Не, господине капетану; они |
| теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Наро |
| Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није вр |
| ес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јес |
| p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а |
| , ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте да њима обележавају своје пристал |
| , а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да ј |
| мчадија одоше за њим алачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом |
| и народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Ру |
| рашнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а |
| ана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима |
| остодушна благост, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне |
| сле те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је |
| полиција“ — не може нам ништа.{S} Наши су се расули на све стране.{S} Нема ни једног села, кој |
| ћ како би народу било још боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна |
| ма г. министра на расположењу; али овај су осмејак већ могли разумети и г. Мија старатељски суд |
| се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} |
| а?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас об |
| >— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њ |
| м изборима не помажу једну владу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна |
| ар на ову невину дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а |
| и су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у |
| тома села и китњасте вароши...{S} И док су је горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крв |
| онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} О |
| је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мене би заголицало да видим, да дознам — |
| тарешина манастира Р....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла дру |
| тивнике оборим оним истим оружјем којим су се они мислили да прославе, — да делом свету покажем |
| ав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто гово |
| с њим је био и Јоле кочијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је |
| има г. министра на расположењу. — С њим су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стев |
| бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и |
| уго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="24 |
| " /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацил |
| ете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што |
| и, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам прода |
| — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца шт |
| че, и онда се окрете мени:</p> <p>— Ово су пријатељи наше куће — мога оца и мајке.{S} Отац Осто |
| комрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи па |
| једно на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махн |
| догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови |
| е својим друговима.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синул |
| о да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не |
| ј њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народне слободе,“ онда пусти народ нека их он у |
| заклети на сто еванђеља.“</p> <p>Овако су исто сведочили и Јевто Белобрк, Секула Смуђ и Ђиле Ђ |
| о се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немилост Аустро-У |
| је награда од онога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тир |
| > <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки објекти; како су падови |
| ако је ђакон Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђак |
| зло, па кад они стану да причају, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, |
| ...{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, само да би о |
| азнали, да су народне касе празне; како су садањи министри задужили народ, да се ни наши прауну |
| ву земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како су садањи м |
| олидно саграђени вештачки објекти; како су падови несразмерно велики; како <pb n="144" /> су кр |
| издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била за |
| баш броју изашле су многе депеше — како су радикалски кандидати продрли на изборима.{S} Пета на |
| рами.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а |
| ра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман |
| зарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За ов |
| догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{ |
| настирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: |
| је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник |
| оле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се ми у борби с наши |
| да им неће бити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га |
| колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве очи, а |
| ћи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; |
| Јездина била му је најбољи ђак.{S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај сво |
| аји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети из злосрећне 1883 године.{S} |
| лице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестира |
| у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече тол |
| мејак пољубио....{S} Анђели божји давно су оставили ову грешну земљу.{S} Мала су дечица њихове |
| "SRP18871_C4"> <head>IV</head> <p>Давно су се и давно разишли гости газда Вулови.{S} Мој је дру |
| ше живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то доби |
| !{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те |
| е платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p>Јоле је ове речи |
| , Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У т |
| ..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је ли?. |
| и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече дол |
| ио један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{S} |
| S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима зн |
| боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ |
| ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз гл |
| да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу желез |
| е исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али |
| и своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S |
| о су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми има |
| >Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја....</ |
| зборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остал |
| наци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није би |
| дише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Јед |
| овори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ов |
| гове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне в |
| под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разгова |
| је су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, д |
| што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стоти |
| не од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава |
| имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здрав и |
| м.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не виде |
| оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверав |
| а.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} |
| у:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног про |
| а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, т |
| могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га Чив |
| и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златн |
| зиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпосле |
| очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и мене |
| о народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једно, а |
| а учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се |
| рсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са прогр |
| олитички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њ |
| а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели ја |
| звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} |
| да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожн |
| ј светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас |
| ар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <pb n= |
| чио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово |
| грали „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „виза н |
| ше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате в |
| е, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје кар |
| извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви |
| .{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисл |
| а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити, је |
| а прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не по |
| то су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и наше б |
| ију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим |
| нао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#S |
| <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори м |
| ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за фра |
| до и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле |
| њака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју |
| авог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — |
| скве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — |
| — Оне су обе за Злату биле једнаке: јер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и там |
| } Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телегр |
| ....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| елико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле очи пуне живахног младићског жара; а она вед |
| нас близу села П....{S} Крајње куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> |
| /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало гасили његови последњи одблесци што |
| и не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мр |
| Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни угов |
| в. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ н |
| А како су они радили? —</p> <p>— Једну су страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу |
| м је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводол |
| ок све оно не раскљуцају.{S} Ето, Злату су просто продали.{S} Бацише је ономе несрећнику, као к |
| _C6"> <head>VI</head> <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су и |
| e>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми причали да су имали радикалске карте; па и опет и |
| у, мислим, отуђили себе а не нас, а још су мање могли да отуђе наш народ, приметиће отац ђакон. |
| беше ни једне столице празне.{S} И још су непрестано нови гости долазили.{S} И они су се први |
| вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао мо |
| и отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу пол |
| о ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} |
| ; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је болест од негдашњег Зеге начинил |
| су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „оздо“ и „озго“.{S} Једна варница — па д |
| ека проба!...{S} Дрва <pb n="254" /> су сува, а лепо намештена....{S} Има и сува грања — и „озд |
| ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> < |
| вати ни распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмање |
| .{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада |
| <hi>аминашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господи |
| ити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сувише разобадали...{S} Добили су ово мало маине — <pb |
| а и сад, све бих рекао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко ј |
| дралови.{S} Не боје се неуспеха, колико сувише велике победе.{S} Они као да је већ виде; али их |
| о његовој „команди“.{S} А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам по |
| вршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван |
| e unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Је |
| и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б... |
| Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну |
| ег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је |
| Оно старијих и виђенијих људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а |
| је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама т |
| .{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и пак ја нисам појео ни д |
| љи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S} Овдашњи радикалски пододбор има налог из Б |
| и газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, кандидат радикалске странке, преседник општин |
| ио је и Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„<titl |
| е сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позн |
| stone unit="subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога с |
| освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас има |
| венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 |
| м пеном, а са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла |
| ан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем |
| царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно б |
| т радикалске странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела наро |
| оца и мајке.{S} Отац Остоја, свештеник суводолски.{S} Он је крстио моју мајку, па — и мене.{S} |
| за ме.{S} Само кажи — отац Остоја, поп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља |
| се дана образовао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан |
| сили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јолов, који беше дош |
| је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место сви |
| ова креатура, познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно за |
| .................{S} Отац Остоја, парох суводолски, стар је преко 80 година.{S} Он се једва на |
| м су од некуд дошли и: поп Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам и |
| како има поступити са осуђеним парохом суводолским.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нек |
| ом на дубоку старост оца Остоје, пароха суводолског, „истоме“ постави за капелана свештеника Ви |
| да с места спроведе оца Остоју, пароха суводолског на издржавање једномесечне епитимије у мана |
| едно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; једну кутију колача и једну патишпању |
| 1" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао н |
| а, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 годи |
| те плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и |
| о година донео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, |
| p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи ота |
| ити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Ил |
| он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...< |
| о су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Бр |
| свештеног да постави староме свештенику суводолском, оцу Остоји, капелана.{S} Разлози су му бил |
| .{S} Он се срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване св |
| одбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетк |
| старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упли |
| оре ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите |
| ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, боље |
| де га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је ви |
| први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске ка |
| ао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја доби |
| мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је |
| крете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да |
| зао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану п |
| {S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису у |
| оћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општи |
| p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако б |
| и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно детен |
| ци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету литургију и благода |
| ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад в |
| ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи, да од њ |
| ле.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Рад |
| о и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, к |
| во није могло бити сакривено од осталих Суводољана, а нарочито оних, које би каква недаћа ма с |
| да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> <p>Кмет Стеван је само о |
| и дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других села и општина, у |
| освојити не може!..</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји — ми смо сад своји...{S} Не д’о вам Бог |
| еди свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суводољани моји, и ви браћо из других крајева, — синови |
| својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештенику не смеју у очи |
| нека се и врати...{S} Ако му не би сами Суводољани звизнули кад кроз село прође — овде сам најт |
| ога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо |
| рти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — прочитао, како се ње |
| е.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме ст |
| о је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога доброга, старину послати у који |
| тоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би шт |
| бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с об |
| лићима под једном квочком, па док је на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а |
| заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се |
| угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо ра |
| је природно место!....{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чи |
| ом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започеће он после кратке почивке, ја вам опе |
| род долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална об |
| да окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</titl |
| беше се првих дана поболела.{S} Али кад суд затвори и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трч |
| /p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, |
| ази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радикална обест.{S} |
| ко то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p> |
| ...{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Пе |
| онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је |
| <p>Прва је престављала „велики народни суд“, а пред њим на оптуженичкој клупи седе седам људи. |
| ив овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново д |
| е опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би |
| ни час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда <pb n="147" /> мисле девати јадни на |
| иле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима |
| белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад је дошао ред да кметују они, због |
| на.{S} Она је протестована код окружног суда В...{S} А забрана је стављена данас.{S} И сад је е |
| уге.{S} Кажу, да их се за један дан код суда окр.{S} В.. стекло на седам осам.{S} Суд отвори на |
| н те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај т |
| ти мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки н |
| ена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећ |
| head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају с |
| а сад не диже нико из гроба...{S} Испод судбине се нико извући не може.“ <pb n="210" /></p> <p> |
| уђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису |
| е виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Па |
| кроз сву земљу.{S} Народ воле да неком суди.{S} Напредњаци су на реду.{S} После има још нешто. |
| ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о независнос |
| г. министре, окренуће од једном г. Мија судија из В... мене је ваша мало пређашња здравица веом |
| осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Б |
| непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говор |
| {S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дел |
| погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево његових речи, г. министре, |
| тријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе ш |
| неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настави даље.</p> <p>— И сам би се радо придружи |
| ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да |
| судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г. Мија, а овај је одмах изашао н |
| етан Неша, кад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да чес |
| ећ могли разумети и г. Мија старатељски судија и г. Неша капетан. — — —</p> <p>— Г. Ђакон Млађо |
| хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за |
| поочим, ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени с |
| неком очевидном ругом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са т |
| господа из Б.... а нарочито старатељски судија.{S} И одиста многи и дођоше: <pb n="118" /> али |
| не варам, кнеже, ви сте још старатељски судија? —</p> <p>— Јесам, г. министре, одговори онај ба |
| ја а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте |
| тар на расположењу г. Мији старатељском судији из В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. |
| вишка, која не стоје под заштитом ваше судијске независности, могу <pb n="163" /> вам за час п |
| у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рескира |
| p>— Кога? —</p> <p>— Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што |
| } Ја сам им написао акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им |
| оше: <pb n="118" /> али је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p |
| упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узим |
| тар на расположењу г. Мију старатељског судију из В.... а његови се погледи беху зауставили на |
| ењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министр |
| асположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мислио о ономе, |
| се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И по |
| За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле да изврдају.{S} Али, нека знају, д |
| убичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То бе |
| ="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа виш |
| и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај |
| збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пиј |
| више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Ж |
| а врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Т |
| pb n="326" /> И док смо ми гасили, пред судницом су се друга посла вршила.{S} Разбили су судниц |
| су се друга посла вршила.{S} Разбили су судницу; збацили кметове и изабрали друге.{S} За пресед |
| ошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем свечанику.{S} Али је бистр |
| ети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети |
| судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Вид |
| одних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и независних судова!...{S} Зн |
| кметују они, због којих се и постављају судови и власти....{S} Ако се овоме злу на пут не стане |
| вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек |
| шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! <pb n=" |
| руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако се не варам, кнеже, ви ст |
| ца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио. |
| вачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене |
| S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="2 |
| с могао смрвити ни закон о независности судској и ако сте били под његовим жрвњем.{S} Сад сте, |
| рма престала плаћати, а није пре јавила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама |
| те се жалише против овога решења већем суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не пом |
| {S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио се, одговарао је Павле Бош |
| затвор због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али ка |
| о коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из њего |
| , који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам свети олтар, — та |
| а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој се очи ваде....{S} Ето судбине једног |
| народну светковину.</p> <p>Али је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека |
| {S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде као гујин ре |
| ра се окрете мени.{S} Очи јој беху пуне суза.{S} Она ми паде око врата, и поче јецати.{S} И ја |
| ече ми газда Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише... |
| оста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава |
| лепо се видело, како му се очи напунише суза.</p> <p>— Онда је зло, мој газда Раде.... забрана |
| ли.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да в |
| кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глав |
| неком надземском радошћу, а две крупне сузе скотрљаше му се с боре на бору, док се најпосле не |
| њено се лице беху скотрљале две крупне сузе.{S} Она ме је гледала својим великим плавим очима, |
| дала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погле |
| истина, пратило дубоко јецање и крупне сузе, које се састајаху под самим, као снег белим, дети |
| и одраслију.{S} И Смиљи дојиљи грунуше сузе на очи, кад виде, како се отац и кћер купају у суз |
| сетих нашег путовања и онда ми грунуше сузе на очи, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — |
| ећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би вас отерали“ — све ми се ч |
| ог врага петља с оном попетином, и оном сукметицом.{S} Казао сам <pb n="137" /> вам: вечерас су |
| смотрио и попа Отоју и ону напредњачку сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} |
| и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићанке <p |
| ребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноставну пес |
| а га победама, основа миру између нас и султана ова да буде:</p> <p>— „Русији припада Крим, Бес |
| ртијском заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног ка |
| ених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом главом, која као да га о |
| ту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — пон |
| ке краљевине, па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после |
| овораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би се корисне ствари оне мог |
| на њ, како ми је Божо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се |
| а кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима већ од прилике нагађају |
| .{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђа |
| а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да |
| ш држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда Вула.{S} Он непрестано неког вра |
| равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> ап |
| да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, господине.... момак је овај сигуран, окрете он |
| адамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. министрови знали за још коју класу |
| тио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути |
| с мене скидао!{S} Познао ме је.{S} Нема сумње. - - - - - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>Сутра |
| су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него и у |
| вај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некаква голема мука пекла.{S} Није то л |
| >— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш. |
| ворио с мојим сапутником, и он би бацио сумњив поглед на ме.{S} Ја сам се нешто плашио овога др |
| ва, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, нека |
| град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} |
| плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} |
| треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа.{S} Г. Мија се овога пута не даде збуни |
| тив, ја сам баш напредњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, |
| .{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрач |
| тав добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <pb n="192" /> |
| дан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западн |
| да станемо мало, одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S |
| имао је гостију.{S} Они су дошли још за сунца.{S} Била су двоја кола.{S} Она напред вредно је п |
| {S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, сунце је огрејало.{S} По Вучијој Коси да избројиш свако |
| месец дохватио, а другом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа.... |
| .{S} Њено лице засија као на гори јарко сунце.{S} Она ману својом белом руком, а прозбори сребр |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је давно село.{S} На западу су се мало по мало га |
| кроз прозор.{S} Величанствен призор!{S} Сунчани зраци ведрога илинског јутра беху позлатили око |
| окторов.{S} Али једна ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p> |
| а што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а посестриме јутра.{S} Зора нас буди, а |
| дите румени....{S} Могу ли и оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда пове |
| ој румен прелети преко лица....{S} Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „ |
| — повика Јеца брижна и полети детету на сусрет....{S} Је си ли видео оца?...</p> <p>— Нисам...{ |
| Ноге су ми клецале.{S} На њеним вратима сусретнем се с г. доктором.{S} Погледам га.{S} Он ме је |
| тне престрављености.</p> <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не |
| то друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — ајде на зек |
| е треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} Кад, је |
| ађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњ |
| Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић |
| нису могле да изврше — данас с једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. |
| а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и они с колима и они с мотикама.{ |
| едај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњ |
| ино, на пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву |
| за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> < |
| </p> <p>— Све иде као подмазано....{S} Сутра оба полазе за В....{S} Ја сам им написао акт за с |
| и.{S} Она полуди за њим.... који?...{S} Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћт |
| пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели веч |
| менима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</ |
| !{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <m |
| наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прв |
| е мени.{S} Нека се коњи добро одморе, а сутра —- пре зоре се можете кренути....{S} Имаћемо још |
| казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошали |
| .{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега |
| крећу моментани захтеви, да нас једне а сутра друге, политичке странке....{S} А ова господа овд |
| о је отац Остоја, како се данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кме |
| питам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је в |
| ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поуздати?...{S} Коме |
| на вечери је код газда Вула.{S} Кад се сутра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} |
| после, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича |
| усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{ |
| стане људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те |
| сторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да видим |
| дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи |
| једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га нек се с послом, а богме и с |
| . Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да о |
| јутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је д |
| бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочисте на њему — занимање.. |
| milestone unit="subSection" /> <p>Одмах сутра дан отпратио је ђакон Млађо владици предлог, који |
| мају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се ок |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{ |
| а је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло. |
| - - - - - - - - - <pb n="374" /></p> <p>Сутра дан „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе |
| било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, ил |
| свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, м |
| рке“, а каткад га видиш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамб |
| твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве ј |
| на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат пр |
| у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p>Г. мин |
| ово већ ислеђено и потпуно доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је |
| бе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драг |
| рже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</ |
| лободно <pb n="162" /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрв |
| а бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отоич сами рекосте да имате њихову карту!</p> <p> |
| а, соколила, да до краја истраје....{S} Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да п |
| шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви нисте радикалац?!..{S} Та ви отои |
| III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том |
| како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="1 |
| и....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад је кмет већи од ме |
| p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="s |
| суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко пречих послова, но да носимо о |
| ћи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари |
| ти у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Факт |
| своју вредноћу, своје поштење, а за сва та одлична својства потражимо јој једну маленкост — мал |
| заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг |
| рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Ср |
| ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се механа „без сведока,“ ево овде, попела.{S} Она |
| и,“ одговори му ораторева сенка. „Казна та иде полако али сигурно.{S} Њих данас камџијају оне и |
| и вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме снађе?!..{S} Они наши дадоше о |
| ћу преко сињег мора, промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља срп |
| рвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а к |
| непојамно блаженство....{S} Галерија је та најпосле оживела.{S} Ја сам гледао бесне јаничаре, к |
| измала веселост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо побе |
| глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вика имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана |
| е знао само једну једиту реч.{S} Али је та реч била силна, моћна.{S} Она је казивала све жеље, |
| <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не |
| не.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чини |
| Назредин оџином магарцу.</p> <p>— Море та нам је његова мана скинула с врата једног опасног пр |
| же.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — освета!...</p> <p>И ову је реч Ђиле разумео. |
| у зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с |
| , <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна в |
| зивала све жеље, све жудње Сарине.{S} И та је реч имала једно страшно име.{S} Реч се та звала — |
| олази на своје њиве и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је то |
| олику је децу погубила — на да је сад и та несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо |
| други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се |
| к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што г |
| е могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?... |
| ред био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и |
| е.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чини |
| окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> о |
| овек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> |
| ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца |
| засенуше од јаке светлости.{S} На сред таванице, која је одиста вештачком руком извајана, виси |
| је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике као ђав |
| едном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми рече:</p> <p>— Г. министар |
| отмуло лупи онамо код великог ормана, и тад болно писну један женски глас.{S} Ја сав претрнух.{ |
| о их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је отац био и |
| мао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао да извлачи жар; он би с |
| диктира мир — мир „Санстефански“...{S} Тада је страшније но игда проговорио неумитни интерес т |
| више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других гостију.{S} Могао си лепо |
| како доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори |
| жи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни обл |
| Александар I...{S} И ако је његова реч тада била свемоћна, неумитна политика Русије на Истоку |
| зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев |
| уђ, Ђиле Ђеврековић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јо |
| то Белобрк, а мало даље и Секула Смуђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Че |
| ак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и Тадија Врљо.</p> <p>— Још нам остаје да образујемо од н |
| е Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишли кући поп В |
| лећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> < |
| е је било, браћо, до истине, до правде, тај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт н |
| } Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе, тај не своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бо |
| батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут |
| S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео |
| покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не |
| га и — пресуда.{S} На кога он око баци, тај му се, богме, није више могао измигољити.{S} Могао |
| Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> <p>— Ама |
| S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и општинског суда и одбора.{S} Сад |
| е било пуно.{S} Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> |
| драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио |
| певао.{S} Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је ота |
| што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само очи Златине уобразиље. |
| и:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће моћи до краја издурати.</p> <p>— Море Митар им |
| е горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више и не избија из Зегине кафане.{S} Има их који б |
| оме, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из његове капетаније.{S} Кад он озг |
| мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак пољубио....{S} |
| обесвећења, а онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је пониж |
| н, који је обесветио сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повук |
| ти....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“< |
| аштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са |
| <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у а |
| је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Суводола и Суводољана, никад се није |
| } Кад неко примети процениоцима, да сав тај мал вреди више и од 2000 дук., они само одговорише: |
| народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" |
| и смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} Поглед тај беше дубок, али и пун неке збиље, помешане с детињо |
| ше узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да се ми и слушамо, ама је друкчије наше |
| че земље има...{S} Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се за |
| ни, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био горак.</p> <p>Он седе.</p> <p>Мени би неш |
| јник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претресу порекао: и да је разбојништво из |
| е окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јо |
| е ни скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{ |
| ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— Он вас је, г. министре, ве |
| ne unit="subSection" /> <p>Ама па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се |
| уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули какв |
| на јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио јасно и разговетно.{S} Он је знао само једн |
| га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихвати други.</p> <p>— Ко каже, да Јоле н |
| то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жал |
| голицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од в |
| дала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржати.{S} Он обори очи пр |
| здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд ст |
| .{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S |
| еосвештенству митрополиту Михаилу.{S} И тај дочек мора бити више но свечан, но сјајан.{S} Он мо |
| прну опет један осмех; али као да је и тај осмех Млађо разумео.</p> <p>— Знамо се ми ко смо, г |
| ко могао с њим изаћи на крај.</p> <p>И тај је дан дошао.</p> <p>И пре и после подне викало се |
| .{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја мој |
| г одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас. |
| зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо |
| м сигуран.{S} Да су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али |
| обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то |
| су</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га ч |
| вени потрес, па су они прсли.{S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош кој |
| ој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махати |
| тати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских две |
| е треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, |
| и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво тел |
| ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред механ |
| } Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Ин |
| > <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуља |
| Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућу |
| а ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Она |
| е она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, |
| о само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно |
| теде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{ |
| остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главом |
| отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“ |
| могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и |
| кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да |
| је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човеко |
| ма тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Ни |
| де!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну некол |
| S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право ме |
| , па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских прозор |
| жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме |
| — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јо |
| дседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Пре |
| ели.{S} Јоле се само осмехну.{S} Ама му тај осмех беше сетан.{S} Видео сам.</p> <p>— Де седи!.. |
| дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, |
| <hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај се морао газда Вулу додворити, кад га је зовнуо на |
| а лицу Ђилову; јер је лице Ђилово једна тајанствена књига, по којој рука модерног разврата беле |
| ађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нап |
| <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике |
| итавог једног века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катари |
| у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> |
| Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је сврш |
| алаје, ни пето да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред моји |
| дна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред свако:</p> <p>„Благословен |
| } Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон М |
| — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> <p>— Децо моја, Суво |
| сти истурила некаква калуђерско дворска тајна.{S} Али прича се, да се преосвештени и после стар |
| S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што |
| шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју политику....</p> <p>— Кад бих ја знао, да |
| у стапати, док најпосле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види.... |
| осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171 |
| сије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балк |
| ст, <pb n="275" /> а очи су му блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави |
| ли Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и ау |
| , — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Ј |
| д ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара |
| тино купи а скупо да прода.{S} Он и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену |
| те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен |
| .{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и ви |
| село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта |
| пао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — има |
| ушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{ |
| ака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад |
| гуће, сад би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSec |
| ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати св |
| укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S |
| ану.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то се |
| ом већ, да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом |
| се Богу помоле, нити би с људима какав такав <pb n="246" /> посао вршиле, већ онако долећу — Б |
| а ову земљу мало више заслуге, но да се такав измет на њ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— |
| први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава, којима се |
| ласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да није, газда |
| и избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мал |
| знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израд |
| :{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје уку |
| дан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављ |
| Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички живот српскога народа |
| о — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим сам појео више соли и леба но |
| адити. —</p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <p |
| равио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из слободе брани.{S} Један пут ј |
| ткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја н |
| , онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} Без свога кмета — нем |
| а пакост, неко је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као све |
| кретао као пришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окр |
| но ваш „отац“ Остоја.</p> <p>— Бога ми, тако је.{S} Нама се најстрожије налаже из Београда — да |
| очели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина |
| е, видело се одмах, отац Ђунисије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у т |
| {S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механ |
| а одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла она че |
| живи поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> |
| ој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вул |
| вај!...</p> <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман |
| лађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако и ми мислимо, одговориће ђакон Млађо, гледајући за |
| е зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и |
| едном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако се ја светим! </p> <pb n="385" /> <p>— А, лаже, бо |
| те — а?...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево о |
| на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми пружи руку |
| о дај!...{S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако м |
| воме добром познанику.{S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{ |
| ам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је к |
| но не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио на растанку г. Сре |
| м провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га |
| рви станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и они, који о народноме зноју живе.... <hi>Чи |
| ао поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето |
| и, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице |
| своме љубимцу покаже „благонаклон“.{S} Тако га је најпре и најпре сам собом зађаконио, и посла |
| у оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопц |
| м Грмом зауставим да се мало издува.{S} Тако полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мо |
| чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још од јутрос |
| одмет, да се о њему нешто више зна.{S} Тако, прво и прво, ваља знати, да је он питомац врачарс |
| рава несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је ст |
| ој где не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рука |
| а манастирском подруму добро дошли.{S} Тако су бар између себе говорила два по Христу брата са |
| мо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако је са свим право.{S} Данас се свуда рад више цени |
| вет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је поди |
| у, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} |
| мо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора д |
| е зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после оне прве забр |
| али, није се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школск |
| извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<t |
| Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у оног |
| је....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p>— Па да пођемо синко.</p> |
| де ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам га слушати; |
| ој порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} |
| осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера |
| терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш |
| е, али није могла ни речи да прозбори — тако се била престравила.</p> <p>— Не бој се, душо дади |
| д <pb n="363" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па |
| шта ни министер.</p> <pb n="12" /> <p>— Тако и ваља, рекох ја Јолу.</p> <p>Мој ме друг погледа |
| ти и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чи |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Тако, кад се не може друкчије, онда се морало онако как |
| окраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да и |
| мо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у |
| то је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле. |
| у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. министре, одговори капетан Неша и не чекају |
| реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А како су они радили? —</p> <p>— Једн |
| ужно да одговорим ономе брату.</p> <p>— Тако, тако, бог вас живео, повикаше као из једног грла |
| ренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово волим. — Нека један другом очи |
| ифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај |
| ештеноме као нека врста „камер динера.“ Тако је постао његов љубимац.{S} Из ове га је милости и |
| ...{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо |
| огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ни |
| мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, који зна да дужник мора из ока |
| .</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора м |
| послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мислим, господине министре, одговори г. Мија гласо |
| десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је два дана како се ломе.</p> |
| е несрећа не би догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p |
| инистар на расположењу није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио. |
| <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је и кроз <pb n="55 |
| за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву |
| едан против другог дигну, рече мој друг тако гласно, да се један од њих живо окрете и оштро нас |
| љи добра, а и ако желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи т |
| праунуци не могу одужити....{S} Е, кад тако каже један бивши начелник или капетан, онда се то |
| љамо!...{S} Кажи му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>У |
| општим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први изв |
| колена клецати.</p> <p>— Дај боже да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си м |
| осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку |
| шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац |
| је сам на несрећу опазио, да баш и није тако.</p> <pb n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у |
| ије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осме |
| ше отворио дућан...</p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у т |
| вине</title>“....{S} Данас је нико више тако не зове.{S} Она се зове — гостионица — "<title>без |
| хнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се ј |
| о је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога овде...{S} Ја мислим, капетане |
| пе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народна пословица —док једном |
| Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту |
| „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скривају и тако драгоцени податци за историју ослобођења Балкана и |
| век мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора |
| с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, |
| носи:</p> <p>— „Одежду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо |
| Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборит |
| — лупи ме један од оне двојице по глави тако грозно, да ми се смрче пред очима...{S} Мени се уч |
| по довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, па се ј |
| а у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <d |
| размећу по свили и кадифи....{S} Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше |
| ад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај шт |
| хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине Срејо?...{S} Ето од кад су напредњаци н |
| — ко је с нама а ко с њима...{S} Је ли тако оче Млађо? — <pb n="173" /></p> <p>— Оно.... тако |
| је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће |
| шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осветљено и лице, и оно, као сне |
| твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред пото |
| коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд ни |
| p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охраб |
| <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де п |
| итичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички положај Србије, |
| аром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опа |
| сам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — —</p |
| приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај с |
| боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{ |
| Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу — о |
| мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто тако бива и с нама који обијамо министарске прагове.{S} |
| Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а |
| — Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да чест |
| а незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповске чите и ас |
| не могне примити.{S} Други дан се опет тако исто догоди, али се већ долази на мисао да смо дош |
| да некакве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало |
| т, пође по своме округу, срезу — где су тако рећи до јуче били власт, делили добро и зло, па ка |
| хански сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим |
| чи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S |
| дине.</note> <note xml:id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московс |
| еће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски |
| га сад видим.{S} Лудак један!...</p> <p>Тако је капетановао капетан Васо.</p> <milestone unit=" |
| а, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не беја |
| ли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде и године 1883.{S} Али је баш те г |
| е на самим вратима размимоиђоше.</p> <p>Тако се десило.</p> </div> <pb n="242" /> <div type="ch |
| и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по го |
| ош једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| е му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове године било.</p> <p>На слави, ко на слави |
| е ни осетити — кад ја зажмурим.“</p> <p>Тако је говорио Раде Ђеврек, кад би се овако где повела |
| аће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се о |
| штро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побратима надао.{S} Њему је каза |
| а ваше карте не предам?! одговори ми он таком озбиљношћу, да ме је просто застидео.</p> <p>— Мо |
| атимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> је просто поме |
| епријатно „међуметије“ — истерало је из такта и нашег говорника.{S} Његов ораторски глас већ ни |
| ..{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</ |
| ем, да се обратите г. начелнику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се |
| {S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, о |
| затвора, али му је ова казна замењена с талиром на дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| најпре, заврнула мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло л |
| тровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој дру |
| дол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице С |
| жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да задржи истијашну ватру за онај посао, који су |
| а</title>" још се и данас расправља.{S} Таман се једна <pb n="235" /> парница сврши о пречем пр |
| S} Не зна се ни ко пије ни ко плаћа.{S} Таман се једни огласе за кметове и одборнике, а ето ти |
| мислим Ђила, одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу |
| ивати печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> |
| ва иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него |
| кафу од „келнера“ и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају |
| ама.{S} Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас поне |
| .{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја доле |
| лу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Ма |
| су људи.{S} Они су зверови.{S} Њих ваља таманити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица... |
| Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још с |
| м тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, још |
| је прошло много времена, од како је ова тамна дружина отпочела да празни оканицу за оканицом, а |
| > свега, свега....{S} Јест, ноћ је била тамна.{S} Киша је пљуштала.{S} Олуком је јурила вода.{S |
| иси до тада нигда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; о |
| се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, |
| ја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш |
| .</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћа |
| но питање које је многима од нас одиста тамно...{S} Ви је намесисте славним мужевима свете Моск |
| ом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разго |
| кле су либерали долазили, „<hi>ви</hi>" тамо још никад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чис |
| Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се разбијају суднице и отимају општински печа |
| ме срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик зло, а невеста му је напаст.{S} Знате ли, |
| ају суднице и отимају општински печати; тамо, где једна пијана гомила оглашује сама себе да је |
| } Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га погледали.</p> <m |
| ..{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Тамо би му лепо било....{S} А кад ми свршимо свој посао |
| тану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако |
| је врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Кад изађе — с њим је био и Јоле |
| осле су сви отишли кући поп Вићиној.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Зару |
| ону страну, од куда се бас појавио.{S} Тамо се окрете и сенка говорникова.{S} Али је тај преки |
| окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем |
| а? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које м |
| честале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се сваки дан збацују кметови; тамо, где се ра |
| дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је веч |
| згледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло |
| нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за намесника.{S} И тако се и овде изврши она народ |
| а. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја оп |
| те лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати сме |
| дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— |
| д био да се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опе |
| а, који је остао да намири коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао |
| о још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? |
| сви полетимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и мах |
| , којим азијски и јевропски народи врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Те |
| и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ла |
| ..{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оста |
| ћи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на |
| е један по један залећу на свећу, спале тамо своја крила и после падну на сто и стану се улудо |
| е кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо причека.{S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја ш |
| где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не тамо, господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечера |
| оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради н |
| и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас дого |
| ноћу око на око свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} |
| лико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Београду размећу по свили и кадифи....{S} Је ли |
| моји погледи и моје мисли отимали су се тамо — где је она била.{S} Онај велики орман беше бацио |
| S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је писма стајала |
| ледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пре |
| танице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је у земљ |
| саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово је збор Гос |
| .{S} Ја се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад |
| ојим гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Ал |
| 9" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} Сви ва |
| > <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини с |
| унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет уша |
| отражим га међу сумњивим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бр |
| ео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за презид |
| калну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од |
| Београда.... <pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божј |
| </p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и на |
| стани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде |
| " /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да је њено вечито цар |
| ћ онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке |
| ршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалск |
| } Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта на |
| ни по подне одбити један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао |
| n="305" /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и уч |
| отрих један осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, до |
| твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а не попује.{S} И ви имате владику!...{S} |
| и друга браћа Срби.{S} Не кољемо се као тамо.{S} Ми смо готови да овде један за другог изгинемо |
| S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се д |
| мо, овамо!...{S} Ево их!... повика неко тамо негде иза дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на ули |
| код нашег капетана Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он |
| оче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Белобрк |
| се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо |
| ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p> |
| ти венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и |
| образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и цр |
| ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазна |
| и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече долази ђакон Мла |
| а и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску косту |
| ; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види све — и који долазе и који одлазе.< |
| е усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горе |
| ецкаво виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са св |
| ?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га |
| ију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешт |
| дицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и стани |
| ђох да испрежем коње....</p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! |
| /p> <p>— А мој татица? —</p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ва |
| е само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, |
| ...{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: <pb n="35 |
| исност</title>“ беше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су на |
| што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о т |
| тици с либералима, рекао би:{S} Прва је тачка нашега програма, да се његово високопреосвештенст |
| Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <p |
| прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уст |
| беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет могле видети само о |
| кладом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Од |
| о ситница понамештано и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге |
| урета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> <p>— Лол |
| ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p |
| диш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у др |
| жеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кунст није ни мисл |
| нису ни пушке избацили а задужили су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави п |
| ="390" /> као да су се стекли сви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и ра |
| Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p> <p>И, о Боже, она прогледа: а њ |
| но погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И од |
| цу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој је побро још јутрос отишао на пушнице.{S} Ето види |
| стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћ |
| ика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Он |
| Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?!</p> |
| из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p |
| на Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански глас про |
| во дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан си |
| >— Па.... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двој |
| </p> <p>— И мој татица?...{S} Није само твој! осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одг |
| о сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза све.{S} Њу је написала |
| кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је протекао — има више од д |
| ачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заи |
| ћи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твоја матора попина све поквари.{S} Он тамо кметује а н |
| </p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута |
| 134" /> свој потпис....{S} Збиља, је ли твоја жепа била пунолетна онда кад си се равнао с повер |
| ј баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p> <p>— Слушај |
| очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се |
| и глас задржа.... „А како он не пита за твоје име?{S} Зар не видиш да је његова душа завирила у |
| раш, а другом земљу ореш....{S} Знам ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче |
| > <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p |
| > <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима |
| доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> <p>— Од твоје меке, од твоје беле руке Саро, Ђиле је срећан и к |
| ро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Стра |
| р не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко с |
| Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господин |
| ..{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож овај у кани |
| гао да појми.</p> <p>— Онда нека добију твоји повериоци! — овако исто као и овај лудак што је х |
| Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га |
| оже мој!...{S} Погледај милостивим оком твојим на овај измучени народ мој!..{S} Не дај, Господе |
| законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си их и донео.. |
| е оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} |
| гледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механс |
| , од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова?. |
| > <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо |
| зда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одговори Ђевр |
| ш се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, ниси се кајао....{S} Послушај је и |
| литике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се б |
| истој ствари служимо.{S} Ја сам разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за т |
| је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он |
| са „<title>Гласом Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш ка |
| едај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што с |
| ..</p> <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побрат |
| о се дивили овој величанственој раскоши творчевој.{S} Она беше наслонила своју лепу главу на мо |
| /> и ви пробати!{S} Та ви сте и онако „тврд“ судија.{S} Није вас могао смрвити ни закон о неза |
| ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста, неки тврде да је гроб капетан Васин онде негде одмах испод г |
| опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између |
| ог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} |
| брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим |
| је име као добар платиша.{S} Ако је ово тврдило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да |
| е негда полетале главе.{S} Ово последње тврдим и сам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, |
| " /> <p>— Не, озбиља, ја тако мислим, а тврдо сам до сад веровао, да тако мора мислити сваки, к |
| ло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је |
| но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији.. |
| тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p |
| е „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалише против овога решења већем суду, али их већ |
| учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што |
| им сном развучена лица његових другова, те су сад више личили на неку врсту лешева, но на људе |
| Та је мисао изоштрила народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слобод |
| ћене јуначким главама српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам |
| промилују и ижљубе та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве |
| те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!... |
| е и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Само још стој |
| S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> < |
| Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је суг |
| стане код људи, а и код самог капетана, те да им помогне.{S} Ове је жалбе примао Вића, и објашњ |
| оливене крви дигла се густа маглуштина, те је покрила горостасна брда и планине, дивне луке и р |
| е искочила два мишића, као два гуштера, те од љутине играху, е би рекао — нешто се живо на лицу |
| беше немарно пуштена дуга и густа коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан нер |
| назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд одовуд, метну га под надзор.{S} Него је оцу Ос |
| ијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше пос |
| , како му се преко карата отима поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмор |
| А лепо се с оним његовим оком искраде, те једном два кресну на ме... „Златно срце!...“</p> <p> |
| е при крају писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Са |
| ала погана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине... |
| кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не |
| гат манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="28 |
| ове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дот |
| неуредне.{S} И он одмах донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му би |
| Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме....{S} М |
| лучај, а не промућурност Зегина донесе, те овај сазна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У оста |
| зачуђено.{S} Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p> |
| /p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</p> <p>— И ј |
| расечено, а отлен се повукао млаз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се |
| /> <p>Кад се коме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је |
| и поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна кућа.{S} Њи |
| ачући..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у |
| нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико |
| а треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у к |
| очно платно ове људске гробнице отвори, те се на њему појави вилински стас некакве небеске прил |
| е и ливаде, може га и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико наро |
| а, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и замолили га, да настане код људи |
| !{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доц |
| добијемо.{S} Ја сам морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p |
| опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</p> <p>Кр |
| одовуд, еле, попу Вићи испаде за руком, те, лицем на Ивањдан, сазва први радикалски збор у цркв |
| е одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети |
| ..{S} Не знам ко је се на њих смиловао, те им и овде образовао један пододбор.{S} Ишло им је ма |
| мах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чи |
| робо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се |
| под главом, али се није лепо наместио, те му је глава више пресамићена, па је зато хркао, да с |
| ли је старатељског судију нешто помело, те није дошао, а баш је обећао.</p> <p>— Лисац један!.. |
| ребник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То |
| н од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш да сам вуче кола. |
| а; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни ве |
| но сваке године ишао кући о благу дану, те му севао колач и био на ручку.</p> <p>Тако је и ове |
| ти; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога м |
| о у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p |
| је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у |
| се, па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове |
| мали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регулише, ако је хтела зе |
| слата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође капетану Неши надлежним путем налог |
| наших познаника, сродника и пријатеља — те се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без |
| треперила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна |
| итељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептир |
| си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви!</p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шт |
| и је бистро око седога попе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву |
| додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим с |
| > ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око какв |
| Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ове муке к |
| озору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђено.{S} Она |
| а положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији.. |
| лакше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш |
| јој сваки дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред мини |
| ре, плива.{S} Одмакнеш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме до |
| му гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда те нема више, прошапта опет радикалски старешина....{S} |
| за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— |
| добро, да не дође дан, кад се ми сви за те нападе не покајемо....{S} Сад си развалио вилице те |
| о с повериоцима и кад је дала потпис за те? —</p> <p>Белобрку синуше очи неком врашком радошћу. |
| то ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{S} Тако ми је од прилаке ономад говорио н |
| извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срест |
| "15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар |
| гнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; |
| Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћ |
| обрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и |
| у своје сведоџбе још је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у ст |
| ош динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек ч |
| тином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone un |
| А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да |
| мар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим врати |
| Је ли тако браћо? —</p> <p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се |
| ију полећу варнице срџбе и жудње за бог те пита каквом осветом.</p> <p>Једном се могла опазити |
| онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножили.{S} Ето, ја |
| орима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, какво |
| бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ов |
| исност и мало старију и мало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који |
| на ме грешну...{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она |
| реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим к |
| јах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Зал |
| ице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и дру |
| нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови пуни беар |
| Ми вам не можемо помоћи.“</p> <p>„Да се те кобне речи нису каквом руском државнику случајно пре |
| из Зегине кафане.{S} Има их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им из |
| Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју |
| .{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојком? |
| ну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац и с |
| ћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века служити.{S} Мој малер данашњи |
| покајемо....{S} Сад си развалио вилице те једном небо параш, а другом земљу ореш....{S} Знам ј |
| и си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде <pb n="1 |
| о насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да прен |
| ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му |
| ак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не би те, ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пун |
| ли.{S} И они су се први одмах размицали те овим другим места градили, док се, мало по мало, не |
| м ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То ниј |
| све живео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давранис |
| овечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, Бриц |
| свака жена!{S} Опрости!...{S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /> |
| есам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другојаче замишљао.{S} Ја сам на |
| ицу даде особиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} |
| ? —</p> <p>— Јест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p |
| <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни речи.</p> |
| ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује клале, он |
| ажење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за вели |
| на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, |
| н жив и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} |
| јесењи поветарац пирушио је оздо дољом те би с времена на време синула по која варница на ватр |
| па —- ништа.{S} Свуда је добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се |
| рсиском: „Народ те је обасуо благом; он те је окитио бисером и драгим каменом....{S} Он те је у |
| итио бисером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} О |
| најем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу пом |
| м.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се прашта |
| си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и ве |
| дирнули где је најтугаљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће |
| опет заводнише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га |
| ћи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и за |
| о иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и |
| тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечи |
| справи се, пронишани мало; саже се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном |
| који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с оцем, пријатеља с приј |
| етима државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ и |
| ри ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове с |
| ло да буде и године 1883.{S} Али је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мал |
| и брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку р |
| упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и т |
| Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођо, рекнем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој |
| полако рече:</p> <p>— Господине, извол’те, да вам покажем — собу.</p> <milestone unit="subSect |
| неким неодољивим саучешћем....{S} Извол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана |
| Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе слушамо....{S} Ја сам председник овога збора.{S} Ј |
| ахни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни. |
| љда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али |
| есну, а десни брк мрдну.</p> <p>„Они на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — к |
| веду батине?!{S} Оно је све и било због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газ |
| питаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећ |
| {S} Она настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да |
| а окусили.{S} Да ми <pb n="124" /> није тебе — Бог и душа, ова би ми деца скапала од глади!...< |
| бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими мене — |
| — Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да |
| у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се |
| а сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само н |
| још врзете овуда?!{S} Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да |
| хвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Каж |
| > <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа. |
| — — <pb n="240" /></p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових друг |
| оносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си синоћ ову кућу оставио, ова с |
| >— Велики и свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на м |
| то он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш |
| служити.{S} Мој малер данашњи казаће и теби <pb n="129" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Ум |
| о раније причувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и |
| атати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкроти |
| а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди |
| и, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немо |
| ебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав ча |
| не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је |
| у и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народне; ако нисте кадри да завирите у његову ду |
| у трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној |
| еше пала лепа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пе |
| ата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао |
| легу.{S} Он би још волео да је нема.{S} Теже је познати без жига, кад његови лопови од вас покр |
| опа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</ |
| пет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поучити до Јоле кочиј |
| могла самлети своје.{S} Претварање још теже.</p> <p>Још се и данас прича, како га је један хте |
| рећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно сироче имало кога год свога.{S} Ту |
| и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји |
| доказано.{S} Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „ |
| им полама живе, а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорц |
| и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Бео |
| ној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крваво |
| која прогони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније. |
| калски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокош |
| омаде растрже околна села и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сум |
| и — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци... |
| ="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема... |
| инистар још не беше дошао.{S} Наравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми бе |
| га момци отегли к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено |
| загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуд |
| > <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти |
| укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плакати.</p> <p>— Господине, Бог с вама био, |
| ђе имао је свога дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставк |
| е отац био и отац и мајка....{S} Сад је тек самохрано сироче.</p> <p>Само је Смиља друкчије мис |
| ојавом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну |
| /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, |
| единце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти м |
| ј Боже да се ја преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискуј |
| о поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се |
| а.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господине, го |
| ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} |
| едну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да |
| n" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има право |
| ла“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, си |
| S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на ама |
| у да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.< |
| а...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маукну — мау!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> |
| ам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан...</p> <p>Море немојте |
| ћи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} |
| к одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето |
| сам.</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим |
| о народу прозврктао....“</p> <p>Сад сам тек опазио да је сирота морала негде коју више повући.{ |
| е данас један а сутра други Суводољанин тек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно река |
| је он сам доста напредњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, |
| но стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачк |
| ubSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађ |
| ва голема мука нагнала, кад су се ноћас тек сетили да овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, ш |
| а.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се с |
| } Моја кума Злата навршила је 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо |
| } Него мени је опет тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за |
| м у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледа |
| да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први с |
| не ваља, онда изнађите бољи пут....{S} Теке, браћо, пут се изнаћи мора, победа се извојевати м |
| е шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио |
| о келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђ |
| на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стад |
| азом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе среској |
| стиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је о |
| коме преко смрти претече, и није његова тековина, но отмица од сиротиње!...</p> <p>За ове речи |
| мља, ова држава, знаду ли они — да није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На |
| а није тековина овога појаса!{S} Ово су тековине векова.{S} На ово имају права и она деца што ћ |
| бручи испод очију модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао |
| ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна и на све живо и мртво....{S} Ето сад ве |
| ваки је на ме гледао као крава на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} |
| су Православља</title>“ беше опет један телеграм из Кијева.{S} Он је наговештавао, да се с поуз |
| квене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете чи |
| м шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добит |
| ван је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла свака о |
| сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 |
| вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено |
| но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S |
| ... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће |
| осетим како ме мравци прођоше кроз сво тело.{S} На прозору је стојало оно анђеоско девојче, с |
| да — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; |
| е мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово вис |
| Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је тол |
| лујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро он каже!{S} И ми се олујин |
| сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А к |
| е, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позн |
| ке...{S} Они су ми се, ево овде, на врх темена, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о |
| погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна |
| рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N1" |
| отвори каквим подесним говором.</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркв |
| у идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с изборима?</p> <p>— Не м |
| оворила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту |
| зимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би |
| родужио изгртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким су |
| а примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> <p>„Јест, из |
| овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би се заклео, да се срџба игуманова и није од |
| имала какве везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; ча |
| а своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нар |
| Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бач |
| како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" |
| к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али је дете вриштало, као д |
| А кад оно пусто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надз |
| бра коња.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он |
| ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђаво јес |
| чи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{S} Он је ишао некуд журно.</p> <p>— Лакше, |
| што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S} А зар не иду нови из |
| } Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама поч |
| поређати; довољно је само, да смо, тако терајући, догнали, да један другом <pb n="342" /> вадим |
| и, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А горе су седели — један господин |
| тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!...{S} Кад си год твоју Јецу послушао, н |
| дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са с |
| бир, прекосутра — ајде на зекцир...{S} Терет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не |
| го тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... велики, онај, терет.{S} Па, после, ова |
| че:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је мучно, а с њима још горе.{ |
| ст сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски |
| од.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета — ако је могуће баш никаквих — онда је и држави |
| ма државних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им м |
| оче овако:</p> <p>— Ова земља стење под теретима државних дација.{S} Напредњаци су те терете ум |
| та Стевана.{S} После дугога разговора о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p |
| т је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; али је тај кривац на претре |
| ање варошани.{S} Сад или су били сеоске терзије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око |
| о: <pb n="309" /></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао |
| е им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, д |
| ој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div ty |
| о је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источно |
| смановог сна озго са ладнога Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} |
| цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да макари ни слав |
| } Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка |
| друга....{S} Као да пронесе и сврд’о и тестеру.{S} За њим је Зељов махао репом.{S} Осетио је љ |
| је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зељов, ког |
| ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа |
| ј земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш |
| хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена....{S} А |
| у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} Оста му она механа недовршена... |
| еној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој г |
| мозак, па онда постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува боле |
| и.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној њеној окуци виде се некак |
| о је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.< |
| вља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и независност своју и ост |
| е се, да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше |
| цу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски народ крио по гуд |
| онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{S} Отац Остоја пазио је Радоји |
| е чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице |
| вет, драги пријатељу, пати још од једне тешке болести, рекнем ја моме другу после мале почивке. |
| преварим, да наше патње тек сад иду.{S} Тешки су греси који ову земљу притискују....{S} Нас још |
| , где они господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — |
| а су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облет |
| едњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком постала <pb n="284" |
| вичаја!{S} Онда нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати. |
| нистре, на каквим смо вам ми мукама!{S} Тешко ономе, ко с овим народом посла има!...{S} Иди каж |
| с сачува од напасти лукавих људи!...{S} Тешко је народу кога оваки људи повуку за собом.{S} С т |
| оре но да нас бесни вуци растржу....{S} Тешко овоме јадном народу, ако га овако разломљена доче |
| мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пустимо певца да по полици скаче! < |
| ..{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Тешко нејакој деци!{S} Ако им ништа не оставиш, онда се |
| свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијаш |
| <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бранилац! — от |
| о и пресудио; и, како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се |
| .</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу, кад их нема ко други поу |
| аса за „народне људе“.{S} Ко не послуша тешко њему.{S} Где се год може на лепо — <pb n="33" /> |
| на скупштини, ја не знам; али — нама је тешко....{S} Дава се, дава се, дава се, па се више прос |
| о велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам су дана....{S} Мен |
| ко су изукрштани и извијугани, да им је тешко краја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се |
| и независност српског народа.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново |
| ије проговорио ни речи.{S} Њему само би тешко, кад ђакон Млађо рече:</p> <p>— Оче Вићо, сад је |
| о ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} Може ли, децо, бити кућа без свога ста |
| Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много тешко.{S} Ето, баш — једва дише; а и терет му је.... ве |
| нам буде <pb n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад јед |
| Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он странци |
| а види.{S} Њему паде на само срце нешто тешко — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана |
| ...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <p |
| о.</p> <p>— Идите, али полако.{S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово |
| ао кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Не знам, Ђиле, очију ми |
| да си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјом!....“ < |
| омиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисл |
| ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} Знамо све.{S} Причао нам је |
| прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не избијаш из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Т |
| азвуче своју браду — дрмао овом земљом, ти си онда био мањи од маковог зрна; а сад нам изгледаш |
| јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће покојног Павла Бошњака, па га |
| врти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</ |
| има школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> < |
| а си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати и ногама копати....{S} Тако раде и |
| е да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, д |
| <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p>— Јес; право велиш, пооч |
| ненадне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан. |
| визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало |
| у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Р |
| из Зегине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по |
| ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} |
| и лепа жена!{S} Сирота моја поћерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? |
| е!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и |
| p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је о |
| у викнуо:</p> <p>„Газда Радосаве!...{S} Ти си војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ос |
| лна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти си пијан, мој весели синко!..</p> <p>Поп Вићо је сам |
| ој рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда |
| ећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} Нека те, нека.... и о |
| накостреши се Ђиле.</p> <p>— Куш!...{S} Ти плаши жену, кад се ожениш.{S} Сара се већ доплашила. |
| ..{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја с |
| черас написати више од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, зб |
| е, нареди нека се донесу и клупе....{S} Ти знаш — — —</p> <p>Донеше се и клупе.{S} Ко доби мест |
| сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, осече се Ђиле, ок |
| еби је доста остало; али која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих к |
| не Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје |
| забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кава |
| им?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> |
| благодарности.</p> <p>— Ево плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта |
| паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> |
| доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се само онда сетиш Бога, кад легнеш на мацке, рђо од |
| p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допр |
| ема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Ј |
| S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин |
| чеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут |
| <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јо |
| су ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пуш |
| рајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти знаш твог кума....</p> <p>Злата приклопи врата.</p> |
| да Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шт |
| рка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си видео све....{S} Јеси ли? —</p> <p>— Видео сам, о |
| луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чин |
| ш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког |
| <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дали?...</p> <p>— Ја и мој син?! |
| ука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само је још остао на љ |
| велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не мешај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Вели |
| зда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јест, газда Раде, зв |
| бно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?... |
| сти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одговори мој друг, а очи му засветлише од |
| <p>Ја бејах престао да једем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса |
| и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи! |
| овим светом! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја |
| та....{S} Мени још један грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа |
| </p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Ти сваком нађеш махну.{S} Тамо је и Секула....{S} Злати |
| } Ти би пустио Ђулаша да на нос пада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад з |
| ном....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај који даје — он може и |
| ити без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд с |
| уза.{S} Сенке се сташе живље кретати; а ти покрети очевидно су показивали опште допадање.</p> < |
| {S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине м |
| </p> <p>— Ја сам, господине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отвор |
| ад више но икад...{S} Него, збиља, бога ти, синко, познајеш ли кога год од те наше горе господе |
| још неки из гомиле.</p> <p>— Ама, бога ти господине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко |
| годити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога? |
| радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Б |
| <pb n="341" /></p> <p>— Прођи се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не |
| упно одвалио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана м |
| Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} |
| адио бих се.</p> <p>— Па кажи нам, бога ти, капетану!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде |
| да ми да где год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси. |
| д ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради |
| ао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадик |
| тељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да |
| елај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је мени |
| не слуша?...{S} Ја вам, децо, кажем, да ти људи не желе овој земљи добра, а и ако желе, која ва |
| Он је конак капетан Васин прекројио, да ти га је милина погледати, па — опет ништа.{S} Срећом њ |
| мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би м |
| ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло |
| они не знају ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му |
| од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни механског <pb n="46" /> пра |
| — Па које добро мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</ |
| опорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цил |
| " /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Њего |
| S} Ама, браћо, нити ваља пса пустити да ти са совре скида плећке печене јагњетине, нити је добр |
| кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега... |
| де си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шало |
| } Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснае |
| едино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије дужан је служи |
| чен си на комаде као гујин реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А гл |
| ilestone unit="subSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Бриц |
| p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, к |
| о Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну напредњачки министри и њихови сејмени!...</p |
| аса истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник нашег пододбора |
| и картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} |
| и њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својо |
| .{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плач |
| ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам они |
| лиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се уве |
| се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је на |
| } Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. |
| а овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и прила |
| сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јоле не |
| ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме ј |
| и као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су му |
| >Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле.</p> |
| е она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — док |
| да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је једна п |
| верава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пр |
| <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале |
| , дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црно из |
| рена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништа ти се не може, женски ђаволе! рече Ђиле очевидно збуњен |
| ова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој моне |
| о за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами:</p> <p>— И пара више!</p> <p>— И |
| до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} Закрвавила очима, а з |
| да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи ш |
| било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити |
| <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекат |
| ерекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме |
| /p> <p>— „Дотле а не даље!“</p> <p>„Сад ти се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је |
| ам поред твоје постеље седела — док год ти није било боље....</p> <p>Ја се застидех.{S} Ја поре |
| и мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна |
| То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је |
| S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> |
| радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово је народна ку |
| м је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, |
| дједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо |
| му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадит |
| > <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Бр |
| атак и јасан натпис:</p> <p>„Бирај које ти је јевтиније!“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| /p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш? |
| шао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу де |
| ...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне ш |
| м!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} |
| казују, и одвише простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!.... |
| ине, ти си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упи |
| ест, газда Раде, звао сам те...{S} Море ти имаш, болан не био,једну забрану? —</p> <p>Ђеврек жи |
| е сопствене ноге стао....</p> <p>— Море ти мени овде говориш жешће но какви напредњак.{S} То, ш |
| а још мање за политичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Р |
| кона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник п |
| <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душ |
| љу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде |
| очиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месе |
| а ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она два велика, |
| са — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, |
| својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали мн |
| с пријатељем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?. |
| и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, ономад |
| /p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели т |
| и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} Ено |
| по прсима.</p> <p>— Добро оче Млађо, и ти оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће |
| ра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним уг |
| Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — |
| е једна на другу искезиле зубе!...{S} И ти велиш да си напредњак? —</p> <p>— И ви рекосте да ст |
| попује.{S} И ви имате владику!...{S} И ти још кажеш — наш владика вамо нагиње.{S} Мени се овај |
| е држе на концима но на платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код т |
| образ окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога не |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац |
| до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си познао да сам ја напредњак?</p> <p>— Те још какви |
| p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Св |
| — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разговарати — искрено и без претварања.{ |
| је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и ти потписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и |
| {S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар ниси од некуд |
| <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хв |
| ћи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како их оно зову, котило им њих |
| у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, о |
| — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ мами на „ла |
| разумео твоју бољку, — онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бат |
| беше неке неразговетне напомене. „Зар и ти смеш да проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, |
| рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ до века |
| ом примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радикалци су завели своје карте д |
| сподине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Б |
| Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон.. |
| уће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељско |
| ека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ам |
| ва народнога!!...</p> <p>— Море, остави ти напредњаке!{S} Они су девета рупа на свирајци.{S} Ка |
| ма, но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо |
| е изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњ |
| баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима, па они подавију реп, па |
| који има снаге и да влада.</p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у |
| ам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти оно боље!{S} Јеси видео онај ред рупа; а поред сваке |
| tle>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p |
| и сетно лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да |
| рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S} Не можемо ми сад порадикалити сав свет.{S} |
| арабурмом!{S} Кукавни народе, колико ли ти је још суђено да патиш!...{S} Исечен си на комаде ка |
| има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} |
| е, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у пета |
| е од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни да буду радознали.{S |
| S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у с |
| жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" чита |
| к се само смешио.</p> <p>— А ниси ми ни ти бољи, прихватиће опет Брицо.{S} Где си да си, ти не |
| једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстати све |
| може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Фе |
| ују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p> |
| нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А они ти се, као да их гледам, настави капетан Нешо, сви лист |
| , богме, негде им и повладити.{S} И они ти се после изврну к’о сељачки гуњић...{S} Остави ти њи |
| /p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка |
| ш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомством и пред историјо |
| је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред п |
| год за латова....{S} Бога ти — које си ти вере?{S} Напредњак — већ видим да ниси.{S} Иначе, не |
| ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду |
| ојка Влада је кршан момак....{S} Док си ти био на граници — на њему је сва кућа лежала.</p> <p> |
| де реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пајо, био на граници, није било дана, кад Злата за |
| ју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} |
| ихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупшти |
| упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депута |
| чари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни капетан Неша ни старатељск |
| наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде |
| мога Пантицу: да је напредњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>". |
| се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири |
| лаву Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пу |
| Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо |
| ми сад порадикалити сав свет.{S} Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу ш |
| замери мојој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не д |
| рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{S} Да де |
| ај.{S} Ти си видео моје карте.{S} Велим ти да се одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{ |
| д мој!..{S} Не дај, Господе Боже, молим ти се, да га зли дуси наводе на пут искушенија, но изба |
| p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „малер! |
| мета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— С |
| давраниса она ми рече:</p> <p>„— Не д’о ти Бог да си којом недаћом онај знаш, а више га не би м |
| беглук?!...{S} Ако су сви радикалци као ти и ови твоји другови, онда — не било их....{S} Нож ов |
| да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову |
| је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше з |
| чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти |
| творише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} З |
| мислим, већ знам насигурно.</p> <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су |
| је.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме много задржа!{S} Знаш куда морам!...{S} Опрости.{ |
| — Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а оно му око кресну колико игда може.</ |
| на, истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него |
| а, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још прич |
| ресултат моје оцене.....{S} Казуј, како ти стојиш с твојим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не |
| а у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у т |
| рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо питање одговорих:</p> |
| бројем 3. <pb n="361" /></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број |
| одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> |
| викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?! |
| вамо имају своје заставе....{S} Ми смо ти само сиротани.{S} Пошљи нам једну!{S} Али знаш какву |
| едном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив |
| ...{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Радосаву Пурићу викнуо:< |
| их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљка |
| се не даде нуткати.</p> <p>Море, добро ти је ово вино, посинче; ти нама све подваљујеш!</p> <p |
| гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познају н |
| ако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар немаде |
| ју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник |
| ни огласе за кметове и одборнике, а ето ти једне гомиле, те их збаци и избере друге....{S} И то |
| одраслије сеоске момчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, |
| м за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— |
| радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то до |
| ију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSection" |
| нског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се зат |
| м јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p>За њ |
| е умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да испреже |
| рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд |
| и још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој |
| — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гле |
| теби згрешили?!..{S} Господине, аманет ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам своји |
| е Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих. |
| и су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p |
| {S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштв |
| ка у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредњаке као гладни вуци....{S} |
| А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима знам |
| не злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и ј |
| мет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет годи |
| итај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на |
| куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milestone |
| д њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду он |
| <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана....{S} Не бој се, ја им |
| title>Глас Православља</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих кара |
| {S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете |
| стране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш победист |
| one unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мог |
| ком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто изв |
| ц Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао шту |
| за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тоб |
| ју:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако мариш за твога Ђулаша?!...{S |
| он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар тако — је ли!?{S} Ти |
| ка.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет |
| ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Види |
| не“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по |
| е реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми теле |
| уте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је наград |
| али, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке пром |
| а по народу, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари |
| на.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сум |
| .{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> |
| се, бога ти ачења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће на |
| безобразио!...{S} И он се почео са мном тикати!...</p> </div> <pb n="377" /> <div type="chapter |
| > лежала десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником бех |
| н је, рекох вам, радикалац....</p> <p>— Тим боље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако |
| ку меру....</p> <p>„Напредњаци мисле да тим начином заплаше бираче да своју свету дужност не вр |
| орио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</p> <miles |
| карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже |
| ви.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио |
| , па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака даље, или с |
| рви је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над д |
| стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Ки |
| ре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па по |
| Да најпре страћи сву очину готовину; за тим да задужи оца; а после? — да га осрамоти....{S} Ко |
| .{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а најпосле није изос |
| леди зауставише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде п |
| у карту.{S} Момак се мало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — |
| амо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу спуштати тијан, провидан, а овде о |
| чи.{S} Не би га, бога ми, поаиле.{S} За тим се врати.{S} Видело се, да га нешто беше сневеселил |
| то у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав о |
| и и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што ј |
| стаде ме мерити од главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} |
| неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет благо — као да ништа ни би |
| тро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад нас |
| <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију |
| >— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли |
| ев? —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Лас |
| к’о се на ногама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу |
| од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дуга |
| нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво мо |
| .</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господин |
| отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад |
| а као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну це |
| сана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додаде:</p> <p>— Ми овде имамо и наш пододбор. |
| а постала талисман његовом тециву; а за тим његова лагана, врло лагана — сува болест.{S} Ова је |
| јамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Ка |
| >Злата притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији |
| почеше нешто живље кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Не |
| чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском |
| окренула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манаст |
| кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна |
| е виде — мој добросрећниче!..</p> <p>За тим се отац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној |
| ће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводол |
| же и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутним бојама |
| олуострва, а не пита за народе, који на тим полама живе, а још мање за политичке тежње којима с |
| ли они виде, нису ваљда слепи, да им је тим баш потписан пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су |
| тедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде |
| кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Са |
| она својим прстом показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства |
| проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} Он као крадом пр |
| д вама, ево, признајем, да сам се и сам тим развратом до те мере служио, да ме је чисто стид ка |
| наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone |
| .{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти, с тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би |
| и „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене т |
| unit="subSection" /> <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и |
| — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} |
| тове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се |
| олим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју није прошарао по је |
| могли своју зараду да приме....{S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да |
| ене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску ка |
| цкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и вели |
| <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи |
| што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и ст |
| море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послов |
| требити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капетан Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је |
| {S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до |
| а земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја |
| ...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше лица ових |
| оја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, |
| к су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они су, господо и браћо, <pb n="159" /> |
| отивника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> |
| Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, |
| а си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката |
| пљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта на |
| ата бележи своја дела, бележи последице тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>С |
| И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу т |
| сам принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ |
| е живе српске јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и б |
| tone unit="subSection" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тих некако дана, донела је и „<title>Самоуправа</title> |
| завају.</p> <p>Овога вечера ноћ је била тиха и нема.{S} На пољу ни мачка да маукне, ни псето да |
| атно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном са |
| >Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже је — као планински источ |
| пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се поче на земљу сп |
| и и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судн |
| аће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само! |
| пеша „<title>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала |
| ичувао, друкчије би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{ |
| да измењам мисли са једном радикалском тицом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици |
| е би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу |
| га и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је |
| > <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ н |
| „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, дост |
| арта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господ |
| S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте начинио „би |
| елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" / |
| еша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосв |
| p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожног |
| усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза рамова од прозора појавише се још неки с |
| — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично |
| реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет |
| су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} Али ова тишина не беше као она прва.{S} У он |
| p>И сад од једном неста оне божанствене тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шт |
| спођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо |
| зазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. министре, <pb n="179" /> немо |
| ја верујем, да обојицу нас једнаке муке тиште, да смо ми оба дошли да <pb n="346" /> једној и и |
| а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточ |
| виново лишће....</p> <p>Кроз ово танано ткиво осмешкиваху се као снег бели јастуци са својим џа |
| ци.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> тлачи, тај је душман народни, па ма ко он био....</p> < |
| ју тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних светила....{S} Кроз ту та |
| о да запева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разас |
| их костију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На то |
| предњачку бруку.{S} Како она није прва, то је сигурно, да неће бити ни последња.{S} Суводолска |
| имати свога домаћина, а не слушати га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нем |
| ије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није како треба изу |
| и милостиве душе.{S} Седи отац Остоја, то је, по свој својој појави, преостатак оне класичне д |
| “?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуб |
| а додиривати са министарским столицама, то их је бистри поглед г. Ракарца <ref target="#SRP1887 |
| етиће отац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> с |
| нати.{S} Ја имам тамо једну кафану — е, то вам је право гнездо радикалско.{S} Прозвали су је — |
| се и с њим мало обавестим.</p> <p>— Е, то ли ви мислите, господине? — Нисте потревили.{S} Онај |
| Мију, старатељског судију.</p> <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрап |
| инистри задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и с |
| брк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} |
| не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима о |
| етанија без свога капетана?{S} Не може, то ви сви знате.{S} А имати свога домаћина, а не слушат |
| и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити |
| да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{S} Доле с власничким пр |
| порим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} Ја немам куд кући....{S} Кукавици |
| обно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва сорта радикала.{S} Ако не мислиш как |
| рдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он |
| о.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и мо |
| ва тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, прихвати сенка с неком очевидном руго |
| о и највећи богаташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово н |
| Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у |
| сци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму....{S} И ако у наш |
| прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не м |
| совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла бран |
| тура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећиће капетан Неша, кад већ виде, да с |
| ох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за један сто у |
| ан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да |
| ј мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина; али ме |
| , то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народни, то је његова тековина, којом се он |
| доцније о овоме божијем слузи известио, то неће бити на одмет, да се о њему нешто више зна.{S} |
| десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p>— Па да станемо мало, о |
| итао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба. |
| тигање које се за њима диже....{S} Ето, то им је награда од онога, кога су они, како су писали |
| ; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где г |
| чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, то је зној народн |
| пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што има |
| би каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми се мех |
| ти старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} З |
| не карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хл |
| /p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од пр |
| о „<title>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод |
| у?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} То су праве видре.{S} Али зар они мене да преваре, је л |
| у сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ |
| .</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете онај несре |
| ле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Ба |
| од кулом смотрих скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - |
| ош буде истина, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, |
| аш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле. |
| љ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; али, је ли се он само очешао о |
| ише и доксат и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грд |
| /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле в |
| n="389" /> тешко.{S} Врло тешко....{S} То ви тамо не можете знати.</p> <p>Сад једну молбу.{S} |
| се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb |
| ог оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Мор |
| се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механ |
| м сину светлост по ономе доксату....{S} То беше једна млада и лепа жена.{S} Као да је сад гледа |
| ђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамошње радикалије.{S} Њима свако вече |
| еосвештенства митрополита Михаила...{S} То ми добро памтимо.{S} Његово је име већ записано где |
| свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује < |
| ц био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? — Биле па прошле.{ |
| стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очију.</p> <p> |
| по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — |
| > <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше г. министре; |
| упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опоме |
| сном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто г |
| ицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда се окрете кмету:</p |
| код „<title>Белог Курјака</title>“.{S} То је гостионица!...{S} Мени се згади кад видим ову наш |
| „<title>кафана без сведока</title>“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, пову |
| ити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам онај што пр |
| на онога господина.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне о |
| уго не личи.</p> <p>Ђиле је погледа.{S} То беше поглед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шап |
| Дрмну га мало.{S} Поп Вићо прогледа.{S} То беше страшан поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— |
| жо причао, почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити. |
| стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног |
| мет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То нам је место свима драго.</p> <p>Представљање је стр |
| велика, <pb n="304" /> мрља од кала.{S} То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окрене |
| а, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у |
| у.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} То су ти напредњаци од главе до пете.{S} Него ја и њима |
| аде у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век |
| та.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он је давно и давно отимарио и |
| њем боју ове куће мора да је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је |
| Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и онај што дере ј |
| p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који обично буде пред с |
| ише.</p> <p>Онај се кукавац распаса.{S} То му је.</p> <p>— Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} О |
| иле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доб |
| чела кривити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље |
| имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S} Њу је Сара познала.{S} |
| оћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од к |
| је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; а то је већ ште |
| ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p |
| мора сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, |
| етан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком |
| лински стас некакве небеске прилике.{S} То беше вила пророчица.{S} Њено лице засија као на гори |
| и мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то |
| мо све.{S} Причао нам је газда Вуле.{S} То је и за њега и његову кућу, мој синко, несрећа права |
| оре! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога препреденог лисца.</p> <p> |
| нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упи |
| јом се плаше политичка деца Јевропе.{S} То је нека врста Османовог сна озго са ладнога Севера.{ |
| би 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати једној удовици са чет |
| нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} С.... предао ми га је ба |
| да Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} |
| даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> <p>— Иди, бога ти |
| ти једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ваљда неће отимати на |
| мутила власт, а сад? — Не може више.{S} То рече Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на к |
| есу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, кој |
| ез нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако |
| ити оно пара доста, колико су имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао |
| при крају, сами од себе, сковрчени.{S} То се познаје.{S} Били су много плављи но коса.{S} Доњи |
| ма.{S} Ја га почех већ и сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек св |
| обијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{ |
| ?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви |
| дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако |
| ало потврђу од те ваше независности.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} То |
| , на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију ју |
| ке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше једини пут.{S} Кола су нам била покривена — арњ |
| ко га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитниц |
| де говориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</t |
| покојни <pb n="106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стека |
| една ме реч обасја као сунчани зрак.{S} То беше реч:</p> <p>„Твој....“</p> <p>Ова ми реч каза с |
| е чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што |
| је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај мој весели друг.</p> <p>— Не седи нико, од |
| знан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше слика мојих боних, али и мојих златних, снова.{ |
| ако ни од доктора писмо добио нисам.{S} То су били злослутни знаци.{S} Једна ми мисао сину кроз |
| а имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио |
| азије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе |
| дан човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз |
| Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нарочито <pb n="271 |
| и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу же |
| S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овал |
| ан осветљен прозор.{S} Полетим тамо.{S} То беше некаква двокатница.{S} Горе доксат, доле к’о ка |
| е једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Али ништа, ме |
| иштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође пр |
| о се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет тишина.{S} А |
| Не може бити да овај свет није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало |
| } Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и |
| сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — наваљивању Јолов |
| тави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је остао Суводол |
| </p> <p>И отац Остоја сврши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више |
| виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака... |
| им поверењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар |
| најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једн |
| у га дочекали ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чу |
| се опет те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим |
| причао:</p> <p>„И тај баш не писну.{S} То је срце, људи...{S} Знам ја моју руку.{S} Видео сам |
| едан! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му к |
| а прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео. |
| ву изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p> </div> <d |
| ри један глас.</p> <p>Ја се окретох.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло |
| дан женски глас.{S} Ја сав претрнух.{S} То је био глас њен.....{S} Сви полетеше на поље.{S} Јол |
| шчина — <pb n="345" /> нигде и нико?{S} То нећу, брате, па ма ме светска обест, па ма ме свију |
| ако ти нађе оно вече кућу докторову?{S} То ми ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде н |
| су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Ракарчев.</p |
| шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој високи положај. — — — — — |
| наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} Она совра, оно јестиво, |
| во у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на какве би с |
| постави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једн |
| рога манастирског вина пирне за душу, — то, ваљда, неће бити противно светим канонима....“</p> |
| покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSectio |
| — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми |
| цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без душе, то је оличени мртвац.{S} Рад је жи |
| минцем, митар пандур и сноп дреновака — то им је онда била и истрага и — пресуда.{S} На кога он |
| .{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У |
| tle>Самоуправина</title>“ мене тицала — то су ова два радикалска политичара боље знала но ја... |
| као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни ноћ.{S} Они познај |
| а изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава — то су њихна; а ос |
| погледом Сариним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да |
| она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, нешто мало сков |
| одина!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је путоказ руској источној политици.{S} Он је царици |
| а Севера.{S} Тестаменат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како с |
| ече:</p> <p>„Тестаменат Петра Великог — то није празна козачка бајка, којом се плаше политичка |
| е и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко |
| ик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то се и данас прича. ба њих се нису ни изрицале пресуде |
| јунаци.{S} Белобрк, Брицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није |
| беше једна људска глава....{S} Но не — то беше глава једне лепотице.{S} Лице јој беше крвљу по |
| ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам превар |
| де брижан — врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — |
| и ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} Тада је Београд имао и других |
| су ови лупежи сазнали и за ове новце — то ми је била загонетка. „Да <pb n="74" /> их није отку |
| ез сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене |
| зборе.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само |
| није изоставио, ја бих казао истину и — то оцу Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отп |
| ело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Фе |
| али.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — леп |
| шег брата Радојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај |
| т удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} |
| дјекну невесињска пушка.{S} Њен одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје осл |
| жити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог ра |
| буднине.... <pb n="77" /></p> <p>Сан — то је психичка проблема коју наука о души још разрешила |
| ене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</ |
| /p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном је догнао да постане чак и таба |
| летимо — као лептирови.{S} А кад тамо — то као да не беше Јордан, већ некаква сива и маховином |
| мене нема граница.{S} Скресати буџет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да |
| ....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми |
| тенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према |
| ' и његов образ калом баца!...</p> <p>— То је истина, додаде калфа Брицин.{S} Његово високопрео |
| а „возим на једним колима“....</p> <p>— То не верујем, господине....{S} Напредњак и — радикалац |
| приближна правичност очува....</p> <p>— То је истина, па и опет се и код све добре воље каквог |
| адник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује |
| готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста м |
| д ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, ре |
| ва највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са свим тако.{S} Ја још даље идем.{S} Политички п |
| нати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти заборављаш да они немају кад ни д |
| а телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у то |
| ло боље за напредњаке не гуде.</p> <p>— То, до душе, јест, г. министре; али која вајда нама од |
| ма обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он |
| прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не тр |
| Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, г. министре, нека протува.{S} Где ти он није |
| вљају питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то |
| жена била? —</p> <p>— Не знам.</p> <p>— То је била Сара.... <pb n="382" /></p> <p>— Која Сара? |
| р.</p> <p>— Они се још надају.</p> <p>— То им још једино остаје.</p> <p>— Највише их једи наиме |
| реч о капетану Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек. |
| ула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда с |
| је назоре.{S} За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сва |
| дног канцеларијског инвалида!“</p> <p>— То је, брате мој, зло! викну мој друг.</p> <p>— Исто та |
| .. „Ти си им сигурно тврђи од мене....“ То рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо ко |
| } По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија |
| претварања.{S} Обоје смо једне среће, а то је: ми смо обоје несрећни а — можда и проклети....{S |
| атише.{S} То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене но |
| ...{S} Једно се само могло приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад |
| ји није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Суводолци су до неко доба ноћ |
| показује да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чис |
| би опет морали заћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била |
| има.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавно не служи своју паро |
| <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p |
| оспода овде — као да су се заверила, да то јединство растроје, да та два Фактора један против д |
| ја заменим.{S} Кмет ми баш сад рече, да то може да буде.{S} Злати заводнише очи од радости.</p> |
| Ваља нам написати преко 20 писама.“ Да то нисам оној светини казао, она би рекла:{S} А што су |
| м задрхтати изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, шт |
| Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А |
| ојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} |
| оклето му српско млеко; а ко помаг’о да то буде — српско га млеко разгубало — да Бог да!... <pb |
| спрдачине.{S} Но г. Мија судија, као да то и не опази.{S} Он настави:</p> <p>— Брдарица тврди, |
| у погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и |
| S} Сад сте, видим, и сами независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, г |
| вицу.{S} Као да нас, Бог с нама био, за то <pb n="343" /> неко плаћа.{S} Ја сам се преп’о.{S} М |
| некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац |
| која заслужује свако „поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. |
| е нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по мног |
| Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисл |
| не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете други разговор. <pb n="248" /></p> < |
| аља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, да се с вама договорим, |
| ога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.</p> <pb n="26" /> <milestone unit="s |
| а говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На |
| одузели и лебац и госпоство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ |
| е да по овој земљи пале и жаре, а да за то ником не одговарају!...{S} Збиља, и ви се још врзете |
| у не може ни један странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах |
| као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то.{S} Ја се на крају краја не кајем, јер сам добио јед |
| .{S} То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — |
| да је њему самом добро; држава није за то, да народ ради како би држави било добро, већ како б |
| нда је и држави добро.{S} Народ није за то, да вечно ради, да је држави добро, већ да је њему с |
| товање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, в |
| очеличеног народа....{S} Партије се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више до |
| изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту б |
| талом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио |
| н се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у |
| падали на напредњаке — да им плаћате за то.{S} Зар није и наша и њихна девиза:</p> <p>— „Доле с |
| ивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дубоки ба |
| напредњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети. |
| ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, |
| његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а он |
| лим, добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они т |
| а саме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ |
| сан за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да и |
| својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње н |
| код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубр |
| и јаки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила |
| што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људ |
| је се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим |
| онако исто као и ти моју....{S} Ето за то ти и рекох да смо једнаког бата.{S} Г. министар нема |
| могла бити већа од гроша“; али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „гу |
| је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњ |
| >— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и лепо се видело, к |
| </p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом |
| а си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта ве |
| ним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто текну.{S} Он ома скочи, и — пре је стигао горе |
| > Колико се, јадница, после кајала; ама то беше доцкан.</p> <p>Но Сара је била жена која се уме |
| >— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет који ми ваља предати |
| у с њега скидала.{S} Она му, истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од |
| поведам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни овластити.{S} Ја сам доша |
| рашком радошћу.</p> <p>— Не знам.{S} На то баш нико није ни помишљао.</p> <p>-— Јесам ја, прихв |
| е и таман да отпочне службу божју, а на то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну |
| ; ја не долазим да вам заповедам, ја на то ни овлашћен нисам; на то ме није имао права нико ни |
| и бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и х |
| рво прочита програм.{S} Кад реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге |
| судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може заклети, а ништа више.</p> <p>Протокол о испиту |
| мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е, мој синко, ваља само имати пара |
| е две акције....{S} Најпосле, дође и на то реч, како су неки бургијаши мутили по његовом срезу, |
| вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац |
| Неша. — А не реко ли ја вама, да ви на то вижље мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то т |
| нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим, ми нисмо овде |
| рижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, добро гово |
| ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не рече.{S} Он се окрете мени:</p> <p>— Ни вас |
| S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је мн |
| е свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у |
| изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, ка |
| снагу, сву моћ и државну и народну, кад то заишту интереси политичкога опстанка нашег, — а не д |
| ниси још причао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и стан |
| ове проклете <pb n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се пр |
| од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома Ђеврек отпири |
| оће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је отац Остоја, како се данас један а |
| тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се |
| .{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба готово мало о коме свечанику да поп Вићо није и |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба прошло је много година.{S} Ко се родио онда, ка |
| на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од то доба о капетану Неши г, Ракарац је са свим другојаче |
| куд кући....{S} Кукавици мени!{S} Откуд то баш мени да се догоди?!...{S} Ја не знам, господине, |
| —</p> <p>— Не, одговорим му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају |
| грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч |
| иш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи |
| } Прелетим очима и оне око њега.{S} Све то беху моји познаници из оне злосрећне <pb n="370" /> |
| estone unit="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је |
| b n="248" /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <mileston |
| олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно |
| нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помогло, докле год суд не проради.{S} Онда је Р |
| м суду, али их већи суд одби.{S} Но све то Ђевреку не поможе да се поново дигне на ноге.{S} Она |
| } Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, к |
| S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне |
| из доста поуздана извора слушао, да је то просто некаква изванредна сладост.{S} Ето, за то се |
| . у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се крен |
| у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног срећног старог доба, за којим данас по |
| с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом љ |
| ам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање в |
| ри Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме камо срећа да ни |
| ак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова највећа политичка погрешка.</p> <p>— То је са |
| нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — — — — — — — — — — — — — |
| } Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, своју част спас |
| дило и „<title>Видело</title>“, онда је то доказ, да је и оно делило моје мишљење....{S} У оста |
| не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. - - - - - - - - - - -</p> <p>— Овај |
| Вића, и објашњавао је људима од куда је то зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећа |
| тивницима служити смемо.{S} Г. Среја је то изговорио неким гласом коме сам и сам морао веровати |
| д би вас избацио из кола....{S} Така је то сорта радикала!”</p> <milestone unit="subSection" /> |
| > <p>— Јест, право велиш....{S} Мука је то.{S} И њима је тешко.{S} Али, опет, мајковићу, осам с |
| ећ реч о министарским столицама, ала је то лепо бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело ве |
| у карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први мрзе на |
| познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или капетан, или |
| а не знамо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:< |
| Саром ишао као брљива овца?{S} Сара је то опазила, али јој им наум пало није да га бар једним |
| ан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ак |
| и ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Н |
| ачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и н |
| Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S |
| Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што |
| оде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.< |
| жо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Не |
| о....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Ст |
| ришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица.... |
| љења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који ка |
| е, ако Бога знаш!..{S} Казуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S |
| нигда ни била није.{S} А овако, кад је то само отац Остоја — седи и свакога поштовања достојни |
| и морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А |
| је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак |
| ван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном сел |
| е нешто плашио овога друштва.{S} Све је то изгледало с коца с конопца; а кад би се сетио да се |
| Јелиних, а можда и — Мариних, — све је то, свако за се, роморило: и ја сам љубимче оне анђеоск |
| ерважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачар |
| S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсм |
| и, да ли је то било из поштовања или је то била извесна врста подсмеха.</p> <p>После дугог хода |
| па оно, као снег бело лице — све ми је то и сад пред очима!...</p> <p>Мара ме погледа, а лагач |
| лици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у г |
| агони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном |
| о буде, да повратимо батине.{S} И он је то изговорио с таком безазленошћу, да ме <pb n="297" /> |
| ам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.< |
| ни до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо |
| по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S |
| оји...{S} Не д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Поглед |
| ворио, и као да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државник |
| ти зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше н |
| </l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепц |
| азнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} О |
| о о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p>Оно ст |
| а је некаква голема мука пекла.{S} Није то ласно дреждати пред министарским вратима.{S} Ту чове |
| одину, Београд је веома оживео.{S} Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београ |
| т, приметиће Секула Смуђ.</p> <p>— Није то тако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, та |
| {S} Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де пит |
| ра би га испод очију погледала.{S} Ђиле то није опазио.{S} Он се беше мислима винуо својој прош |
| икалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши противници к |
| дан бивши начелник или капетан, онда се то друкчије прима, но кад му ми говоримо....{S} Остави |
| легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Од |
| не; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити с |
| радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Боји |
| твари он по кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} |
| о уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитати на лицу Ђилову; јер је лице Ђилово ј |
| па га лепо довео кући....{S} Не може се то људи тако...{S} Ево и ја скапах радећи, и дан и ноћ, |
| и!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике после |
| } Онда смо ми све.{S} И — допадне ли се то коме — лепо; не допадне ли се — још лепше....{S} Нек |
| напредњаке љоснемо о ледину.{S} Док се то не постигне — ми морамо ортаковати и један другог тр |
| иликама ваљати....{S} Историја, како се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће л |
| ла — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва ч |
| и није била необична ствар.{S} Тако се то дешавало и пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту |
| његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би д |
| тео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку |
| ло боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра да |
| не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда народу |
| } Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb n=" |
| еницу од 1000 дуката већ само од 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па и |
| } Ми смо после рата имали много дуга, и то на више места.{S} Те је дугове морала држава да регу |
| да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили пр |
| а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. м |
| баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а о |
| .{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра овце, преко сутр |
| покривено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске ре |
| би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих |
| здераним печатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан |
| а....{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом оду |
| д куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и к |
| да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви |
| S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била на прегледу |
| ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало |
| Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слуга без ајлука!...{S} Сад видим — да су му вете ре |
| ква сумњива тица из варошице Б....{S} И то као бојаги, некад о судном дану, некад и о мањем све |
| ле, те их збаци и избере друге....{S} И то је већ дотле дотерало, да су се поштени људи повукли |
| им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста казне, онога озго свевишњега.{S} Ето, |
| ислити да су њом и мене обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n=" |
| ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} Он је пред моји |
| авном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна му срећа!... < |
| <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду |
| и јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....</p> <p>Ђевреку неш |
| смо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је светац по заповести он |
| није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећег газдаша.{S} На |
| и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би ли казали ономе |
| pb n="195" /></p> <p>„Подајте им ак!“ И то је значило пуну полицијску меру.{S} Првоме оцепише 2 |
| <p>„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару |
| ко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се вид |
| и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је. |
| <p>Ђеврек жив претрну.</p> <p>— Може и то бити, господине, одговори Раде гласом којим је хтео |
| два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се ко |
| питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило.. |
| ја тебе не бојим.{S} Ја јесам либерал и то не кријем; али ја сам те партије пре са свим другоја |
| где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи миш још вуцара по Б... |
| ам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пив |
| Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три че |
| решили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — дан |
| </p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„Тај с |
| бије дужан је служити овоме јединству и то свом преданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту слу |
| на пречасни отац игуман имати гостију и то гостију, који су њему мили, а манастирском подруму д |
| нило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп |
| аше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој |
| срећа да није, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој |
| био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срез |
| тако седео, ни сам није знао.</p> <p>И то нико није опазио, па ни Јово клисар. — — — — — — — — |
| е жалила ни сама „Самоуправа.“</p> <p>И то, најпосле, није било ружно.{S} Да се она лепа кућа З |
| рао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он |
| сто других.</p> <p>— Јес, јес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоц |
| S} Боже, кад би ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати свој |
| Једна варница — па да букне.{S} Ала би то било славно!{S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} |
| њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је смањио на најнижу |
| ка какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах С |
| > <p>— Да оно, људи, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Бео |
| аре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме ј |
| другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац намесник ми је десна рук |
| кога сам се ја преп’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те зав |
| .{S} Поздравила вас је.</p> <p>— Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S |
| е!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њена, као кармин румена, уст |
| да неког није ишчекивао.{S} Али кога ли то? —</p> <p>Излишно питање; власт није ни ноћу своја.{ |
| {S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!. |
| и, па некако није могао да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи |
| > <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n= |
| на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} Али то још није довољно да је и он добро информисан о полит |
| еци као дани!...</p> <p>Вече је.{S} Али то беше дивно вече!{S} Тихо је, па благо је, па свеже ј |
| није нашао ништа тако необично.{S} Али то опет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да |
| дим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће |
| рекао:</p> <p>„Ми смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се |
| напредњачких пустахија!...“</p> <p>Али то све ништа није помогло.{S} Она су два Краљева указа |
| ече се капетан Нешо на Божу....{S} Јели то Вуле механџија? —</p> <p>— Он је, господине, одговор |
| ре, која се зове куга људска.{S} Заболи то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се м |
| Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, |
| hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донеси ми то и то из... „<hi>Марине собе</hi>;“ а момци:</p> <p>„ |
| во да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђевре |
| ц за вођом.{S} Па није <pb n="24" /> ни то доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он |
| враћао сетан кући.{S} Но попу Остоји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је п |
| , не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе |
| на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p> <p>— |
| жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и горе.{S} Прави је страдалник.{S |
| Доле с напредњацима!....“ Докле год они то желе, они су нам природни савезници, а богме и ми њи |
| tion" /> <p>— И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио гл |
| у, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако се не варам, мало и у |
| — А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој ј |
| ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су као запета пушка. |
| та велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Ан |
| >Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ра |
| ислиш да сам ја напредњак?{S} Од куд ти то изводиш?</p> <p>— Е, господине — то се одма позна.{S |
| p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице |
| та:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар тако болан?!..{S} И ти још доводиш депутациј |
| Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се |
| р је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично прол |
| ш ли ме, драги Брицо, сад?...{S} Де пиј то вино!...</p> <p>Брица се не даде нуткати.</p> <p>Мор |
| етице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— З |
| ј чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у |
| ине, ви, па Бог.{S} Помозите!{S} Ми вам то нигда заборавити нећемо...</p> <p>И све то није помо |
| чен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник.{S} Има послова и |
| им храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} |
| и без ручка...{S} Браћо моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је нар |
| беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта глед |
| осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S |
| } Нико остати не сме!“</p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси шко |
| д Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је врућ |
| а пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало оп |
| зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда |
| не гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бит |
| звршење да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Бело |
| {S} Међу тим, из акта се види, да је он то све наређивао, али да се продаје нису могле да изврш |
| и припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеж |
| — Ово је народна кућа!...{S} Платиће он то нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Те |
| ти и наруквице, појас и стихар.{S} И он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо о |
| ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га сви благосиљамо!...{S} Кажи м |
| си тамо по ближе, кажи нам вере ти, ко то зло измисли и народу натовари на леђа?... упита једа |
| ћ неће бити ни српског народа....{S} Ко то жели проклето му српско млеко; а ко помаг’о да то бу |
| 3" /> и пред Богом и пред људима.{S} Ко то поманита да мир ове земље баци на друм, да се њим бе |
| стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је још горе....{S} То од нас н |
| .</p> <p>— Па да видимо, мајсторе, како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га мож |
| е ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— Ову битангу избаците на поље, загрми би |
| абављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило |
| , тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима |
| ло, да књиге ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и |
| своју свету дужност не врше онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Сам |
| м, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он с |
| ствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону пр |
| — да нису морали.{S} Наше је баш начело то, да се и не дају слободе по нечијој вољи, но по мора |
| ароду најтеже.{S} Па, после, да је само то — ни по муке....{S} Кулук нас просто сат’р..{S} Мало |
| у војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — |
| аиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше аманет.{S} г. М....{S} |
| елите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p> <p>— |
| рожије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Бел |
| ептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен од свеће, али некако, својим ваљ |
| оше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разг |
| у право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се |
| до сад....................“</p> <p>Зар то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу |
| одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није |
| а је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испо |
| шане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље |
| амо држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — |
| о је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и |
| <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те |
| негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p |
| То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада уч |
| пати и звати га ђаконом Млађом, тако му то <pb n="36" /> име и остане.{S} Он је истина постао и |
| ам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал |
| Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="38 |
| више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се н |
| п’о?....{S} Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином |
| у чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја дођох да „ви“ јавим.{S} Добро би било да |
| н пасош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пу |
| усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milest |
| је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам |
| ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео н |
| аслужио ни марјаша.{S} Ја му једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, је |
| адикалског орлића.</p> <pb n="10" /> <p>То вам је некакав дугајлија.{S} Мршав је као берлински |
| аци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То рече, па се окрете по кафани.{S} Његови се погледи з |
| тапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је ма |
| децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а |
| двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milest |
| им очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једно |
| о ђакон Млађо, лошије зацело не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Од |
| па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити |
| авлијских ограда <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се преврт |
| ац је са свим другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он с |
| добијао један те један одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} |
| цама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прек |
| душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</p> <p>— Кад би то само |
| а граници, није било дана, кад Злата за тобом није оплакала.{S} То би и Владу ражалило.{S} Он ј |
| ; али је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Пр |
| <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— Добро, ако Бог да, одг |
| раво...{S} Ми имамо с кметом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалск |
| ра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да о |
| {S} Јадник!...{S} Тако и овај.{S} Бог с тобом, ово је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте при |
| у?!..“</p> <p>Мени свану.</p> <p>„Бог с тобом, снахо, како немам,“ рекнем јој, и извадим карту |
| и ти?..{S} Он се теби поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе |
| } Ти си као и Вуле!{S} Имам ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?! |
| Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао се |
| два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; златно прстење, два |
| ша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; дванаест сена; зла |
| да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су они поли |
| ад смотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он ј |
| закон прописује. — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title> |
| е један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни |
| маше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></p> <p>— Он с |
| ало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и |
| !...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу сумануте обести ваљ |
| су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски пододбор суводолски |
| и Суводољана, никад се није радило.{S} Тога је вечера Радојица зовнуо и кмета Стевана.{S} Посл |
| ки збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петна |
| .{S} Све их је довезао Јоле кочијаш.{S} Тога дана беше пала лепа киша, те је пут био доста тежа |
| њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, срећом, није нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бл |
| то, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна... па враголаста.{S} Очима ј |
| министре; али која вајда нама од свега тога? приметиће ђакон Млађо, који је дотле пажљиво прат |
| ноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на вас осече: да |
| у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њу нека страва поче |
| жду доле!“</p> <p>„И тако му забрани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав о |
| у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није умео да ка |
| етила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а два у постељи.{ |
| разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што |
| измученога витеза.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небес |
| а тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је сед |
| Али јој мало одлахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђ |
| проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад сам ономе м |
| Ђиле настави даље.</p> <p>— Али ако од тога и колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} |
| обро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио |
| постао и поп и намесник, али се свет од тога није могао одучити.{S} Он и данас оца намесника зо |
| е завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S} Карташ се и тераш политику!. |
| е пили алвалуци за какав пазар, који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би |
| Нешо имао и неке своје назоре.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела< |
| it="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да је гуја од њега ок |
| ви ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се год повела реч о капета |
| цо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нек |
| ом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало ми је још |
| гумана Партенија, рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај сми |
| Па да пођемо синко.</p> <p>И они су се тога дана кренули.{S} Газда Вуле је одмах послао једног |
| уре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то гости |
| аже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> < |
| сам научио.{S} А данас видиш....{S} Без тога си проп’о!...“</p> <p>— А лаже док зине: ономад са |
| још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити гла |
| ....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г. Г. „врло лепо примио".< |
| ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити, — говорили су они, к |
| ест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди |
| ад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало да буде |
| истина рече, да је сугаре; али ја нисам тога мишљења...{S} Па и сам би се Јоле мени <pb n="42" |
| назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, реко ми је овде на јавном месту да сам био за пол |
| ење...{S} Види се, да се Јолов побратим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} |
| — као сињи <pb n="258" /> камен.{S} Он тога дана није могао ништа да окуси —па ни рибе, коју ј |
| о.“ <pb n="255" /></p> <p>Најпосле, ево тога места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли |
| од овога зла....{S} Кад је већ дошло до тога, да се сви договоримо, како да се народу помогне, |
| , како то најпре иде.{S} Ако је селу до тога збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви ч |
| то, за то се сигурно људи и отимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — |
| г. министру рекнем, правећи ми „аконто тога“ комплименте:{S} Како они већ знаду да ја стојим д |
| их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас |
| рат.{S} Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је же |
| женој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да |
| су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и ставила у свој прог |
| ње цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни дао да мој радикалски жољо дође до речи |
| је на Истоку — била је свемоћнија.{S} С тога вам се још онда рекло:</p> <p>— „Ено вам Аустрије! |
| озори беху застрти белим завесама.{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке |
| азити ни једна мрвица од дробљења.{S} С тога је мачак и дозволио Перивоју да и овај своје учини |
| газда Вуле беше отишао на пушнице.{S} С тога ваљда оба момка — и келнер и арџија беху дошли да |
| оду су испијени и последњи сокови.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити кра |
| а осећаја који се не дају описати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам ле |
| у кога оваки људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој |
| му томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n="336" /> дођох — пре девет.{S} К |
| би се, осмех г. Ракарчев разумео.{S} С тога он окрете:</p> <p>— Нека се не мисли, да ја „народ |
| велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао политици.{S} Пол |
| братим тога дана надао гостима, те је с тога заклао јагње.{S} Он истина рече, да је сугаре; али |
| усти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе |
| па се више просто нема откуд...{S} Те с тога бих ја, браћо, к’о рек’о....{S} Доста смо ове до с |
| даћа ма с које стране притисла, па би с тога долазили капелану Вићи, те му се пожалили, а и зам |
| едати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побр |
| Мија, а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да |
| к и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каж |
| ву.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном види |
| e unit="subSection" /> <p>Ђеврек је још тога вечера говорио са Стојом.{S} Њој опет заводнише оч |
| — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском подо |
| а утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павл |
| док дођоше пред Вићине вратнице.</p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — п |
| и.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш дана некако пред сами мрак нађем се с г. М.... |
| и на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био просто блажен.{S} Он је све редом |
| има.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас |
| била прва међу првима.{S} Њу је начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарств |
| одњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, |
| своди око на око — ни дању пи ноћу.{S} Тој је бољци народ много имена дао, па је ово зло опет |
| е јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сва |
| Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди пр |
| ди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај ма |
| требљавате дате слободе.“</p> <p>„Ја се тој њиховој писци грохотом смејем:{S} Ако су оно „народ |
| како коме он пресуди — тешко ономе, ко тој суђаји нађе какву махну.{S} Тај се морао селити из |
| ницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује палаца |
| ога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези |
| рски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече |
| сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једи |
| > <p>Једни опет вичу:</p> <p>— Пса ваља тојагом по њушци; даћемо ми њему печену јагњећу плећку! |
| кнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и гости без ручка...{S} |
| трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције....“ Истина, приметиће он, и г. председник |
| па од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ |
| е чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и све |
| чи.</p> <p>— Имаш ли, болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми |
| м...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак се осмехну и сле |
| у, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му дока |
| стре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што |
| излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких својих комшија, дућанџија — неком десет, неком |
| ћим....</p> <p>— А откуд баш овде — код толиких других механа, и то баш онда кад ми имамо скупш |
| онице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посланика, на јавном месту нападају на |
| {S} И — колико је год пута њим окренуо, толико су се пута и отвориле и затвориле оне лепе плаве |
| ој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, па некако није могао да |
| S} Колико ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је |
| ориле и затвориле оне лепе плаве очи, а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој.. |
| еба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од глади, — а они се тамо по Беогр |
| , они само одговорише: „Ми смо нашли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, н |
| е тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата.</p> <p>— То имаш право; али ти з |
| а гори од либерала.{S} Ови се по каткад толико забораве, да, кад с либералима воде разговор, ка |
| , зорт му је велики дат, па колико може толико и поскакује.{S} За њим пристала дечурлија, па уд |
| а наказивао и Јоле кочијаш.{S} Он га је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} |
| аћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник |
| лахну, кад виде да се од тога Раде није толико препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, |
| да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све в |
| а једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} Мој се сапутник на ове Фе |
| иту Михаилу говорио.</p> <p>— Није мени толико, г. министре, колико осталим нашим начелним приј |
| .{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — у |
| /p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле, |
| сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке |
| ..{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у ста |
| е, свршено.</p> <p>— Сирота Јела!...{S} Толику је децу погубила — на да је сад и та несрећа сна |
| на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутра газда Вуле беше отишао на пушн |
| м ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске странке</hi>".</p> </div> |
| ли ко мало воде на длану.{S} То је вече толково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој гос |
| то, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капетанији, заврши |
| тимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" /> мало и и прочастити....{S} |
| ршио, и да му је Ђиле био саучесник.{S} Том је приликом Ђиле пуштен из недостатка доказа.{S} Ал |
| тао око себе некога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Њ |
| <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p>— Док си ти, Пај |
| оцеви бити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> |
| ми ко смо, г. кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одгово |
| Зеги просто дала нове крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд |
| ја, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у с |
| а твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти с |
| ви ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим ју |
| им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што о |
| да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а |
| а“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу с |
| - - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Преда |
| олитичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с ј |
| бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну:< |
| а Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато |
| ше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но |
| које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак о |
| продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говор |
| што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p |
| мо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погле |
| уће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> < |
| поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе нек |
| </p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радикалс |
| ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} В |
| обратима.{S} Она друга двојица беху:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по ј |
| е је друг разумео.{S} Он рече:</p> <p>— Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледа |
| ргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило |
| ма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мић |
| уострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног та |
| а нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек з |
| ети на вашар.{S} Ја вам вечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ва |
| <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђи |
| м се, рече ми неким свечаним нагласком, томе посветио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ д |
| слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Мија судија настави:</p> <p>— Ево |
| ни капетан Неша ни старатељски судија; томе је крива друштвена основа, сам друштвени склоп.{S} |
| учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум п |
| ви.{S} С тога је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојиц |
| е и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њем |
| чити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} |
| о сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S} Тај више |
| S} Он је онај потуљени; кога он опржи — томе кожа спада.{S} Он је гуја — само још нико не зна, |
| ли нашао какво печеније парче.</p> <p>— Томе ти је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео дру |
| аучности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Б |
| о момче које се не даде помести бајкама Томе Брдарице.{S} То беше ђакон Млађо.{S} Он скочи:</p> |
| да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет дошли до свога златнога доба!... |
| г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишља |
| овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше блед витез!...{S} Измуче |
| <title>Брку</title>“.{S} А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би с |
| ако се заручи и злоба са сатаном — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књ |
| /p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, да се његово високопреосвештенство митрополит Мих |
| ћи не може.“ <pb n="210" /></p> <p>И на томе се та ствар сврши.</p> <milestone unit="subSection |
| у саставило једно друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И м |
| још занима једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он |
| {S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— |
| S} И баш за то је потреба да се живо на томе ради како би се данашњем друштву друга праведнија |
| ам.{S} И радикалска партија ради баш на томе, да се то доба више никад не поврати.{S} Нас наши |
| шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се |
| прима реч какве политичке губе — каквог Томе Брице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере |
| цније рекоше, да је берберски калфа код Томе Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај г |
| од овако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите |
| вештавао, да му се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> |
| — па данас? — Биле па прошле.{S} Ко се томе могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац. |
| м одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочијаш.{S} Образитије |
| на реду.{S} После има још нешто.{S} Али томе није време....{S} Памтимо ми све....</p> <p>— Ја и |
| болести...{S} Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још м |
| победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад |
| у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S |
| А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} |
| мера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слуш |
| „<title>Самоуправа</title>" је донела о томе једну белешку.{S} Она је завршена овим речима:</p> |
| то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ће |
| сад спаљен овде копрца.{S} Него доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим то |
| ди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој |
| се он могао скресати, и, најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркв |
| једном отпочети, о државном буџету, и о томе, како би се он могао скресати, и, најпосле, и о то |
| " /> зајазити...{S} Побриндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме м |
| о.{S} Имам драгоцену идеју!...{S} Али о томе кад будемо на тенани.</p> <p>— Како стојимо с избо |
| ам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад с |
| отрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо и — река |
| нит догађај.{S} Неколико се дана само о томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао |
| евојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја добио капелана и как |
| еки дан живо се повела реч између нас о томе, како су нас напредњаци предали на милост и немило |
| ео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе нешто знао.{S} Дам момку карту.{S} Момак се мало з |
| {S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београда секвестирао све |
| .{S} Сутра се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведо |
| кон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га ово име подсећа на многе |
| шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имат |
| т није зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, |
| n="256" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски |
| врши молитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су |
| и опазио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Р |
| арицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и |
| ет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, |
| мије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је женик |
| езу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убил |
| лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; |
| ћ, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Радак |
| </p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Иначе |
| ивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најм |
| а ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблесак |
| љено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово |
| де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако ув |
| осподине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си позна |
| нутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са осуђ |
| штина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присво |
| судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви су |
| неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша.... |
| ашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У каф |
| бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако |
| се, да је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, < |
| р изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Њему паде |
| књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице био је девер....</p> <p>Мића Белобрк био је |
| и сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога зла....{S} |
| ско ти поздравље од брата Србина</p> <p>Томе Брдарице.“</p> <p>Јадно српско срце!...{S} Где је |
| } Ономад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике |
| ог противника, приметиће <pb n="141" /> Томо Брицо, и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули |
| кој цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Ђиле Ђеврековић |
| номе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p>— Добро, добро — знамо ми да је Б |
| емио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина |
| а, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Грг |
| дољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога ми, Бриц |
| жар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и мога друга сео сам ја.</p> |
| манити где се год стигну и нађу, повика Томо Брица....{S} Паре вамо дај! — на нека ти помогну н |
| Мићо Белобрк, некад Секула Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је нај |
| уди.</p> <p>„Од куд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме |
| је отац Остоја добио капелана и како је Томо Брицо певао за певницом — све једно, као и сваки п |
| а...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Томо Брдарица.{S} Ви га сигурно познајете.{S} Он се јун |
| питање о коме он говори.</p> <p>— То је Томо Брдарица...</p> <p>— Јесте, г. министре, то је Том |
| ла — па коме се пре досади! зацерека се Томо Брицо, и поче и он добовати.</p> <p>— Море тога не |
| о се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{S} |
| еретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеван |
| екула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> |
| {S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало |
| вити некаква развучена лица.{S} То беше Томо Брицо, до њега Јевто Белобрк, а мало даље и Секула |
| <p>И одиста, сутра дан дођоше судници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срнда |
| > ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, и један онако домаћински обуч |
| bSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама Јевте Белобр |
| n="202" /></p> <p>— Код Миће је остао и Томо Брицо....</p> <p>— Она сремачка губа? —</p> <p>— Т |
| скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је довезао Јоле ко |
| то Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђо |
| они су сви дошли.{S} Најпре је испитан Томо Брицо.{S} Ево како је он сведочио:</p> <p>„Ја, мој |
| p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прош |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо био је тога дана ваздан нерасположен.{S} Да |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили с |
| ва посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за оним Белобрком, па за С |
| н.</p> <p>Ми одемо.</p> <p>Прво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађ |
| наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{S} То су вам главе тамош |
| ј побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} |
| тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, који је сигура |
| о је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао какву мисију у м |
| ри онај бас, али бас, који је сад с два тона био скромнији.</p> <p>— Видите, то је врло добро, |
| же ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо не мош да живиш |
| и не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме |
| положај.{S} Њен се глас, овога пута са тоном ниже, јави: </p> <p>„Пречасни оци, господо и браћ |
| S} Дао би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година од |
| даћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од мене... |
| н радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више |
| јте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> <p>Ја сам |
| лада, додаде ђакон Млађа нешто блажијим тоном.</p> <p>— Немој се љутити оче ђаконе, може ти то |
| на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — |
| p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога чо |
| о погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:</p> <p>— Богме, господине, то и не помињите!{S} |
| анских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као оно године 1815.</p> <p>— |
| ависност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и стаде разавијати један |
| е!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао |
| има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорни |
| и се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се вр |
| ија има на Истоку, приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће |
| енак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што с |
| друге <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није чов |
| ењем.{S} И он ми пружи руку.{S} То беше топла рука.{S} Осетио сам како јој сваки дамар бије.</p |
| божји слуга дуго година слао свевишњему топле молитве, да милостивим оком погледа измучени наро |
| је моје груди загревала као каква блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит ж |
| заноса отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме |
| опет осмехну.</p> <p>— Овде осећам неку топлину, рече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај |
| о, па и без јастука заспао.{S} Могли су топови пуцати — ти се зацело не би пробудили.{S} Само ј |
| врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине |
| ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вече |
| <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше а |
| огом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аманет |
| стуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претрну |
| златника, и нешто динара; расекао ми је торбу и нашао онај аманет — баш као да га је тамо сам о |
| рстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу |
| о, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли |
| а има!...{S} Иди кажи им, да се с места торњају одавде; јер ако им изађем.... <pb n="317" /></p |
| и учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S |
| стите точак....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" |
| ..........</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал |
| нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} И амови су одговарали и колима и коњима.{S} И |
| и; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хл |
| и једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгледаше као какво опаљено по |
| исац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нема више, — рећи |
| одмакнеш!</p> <p>— Море не забашуруј ти траг!{S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири бо |
| па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у да |
| ане.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом та |
| исао на длаку...{S} Зар не видите да му траг заудара на петролеум...{S} Пишем ја г. Ракарцу:</p |
| м косом.{S} По њеном се лицу још виђаху трагови од неке неразговетне престрављености.</p> <p>На |
| други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p |
| воју политику.{S} Русија има само своју традиционалну политику...</p> <p>На ове се речи, г. мин |
| осталности ради, већ ради Русије и њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља |
| ије но игда проговорио неумитни интерес традиционе руске политике.{S} Он пружа Бугарску <pb n=" |
| јшире слободе и да од својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама |
| чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} Без тога, вере ми |
| } Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми |
| реп; а свака ти се део грчевито вије — тражи своју главу....{S} А главе? — Оне једна на другу |
| и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И а |
| вано, рече:</p> <p>— Писао сам газди да тражи осуство, или нека изради да га ја заменим.{S} Кме |
| евину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђ |
| захрани, одене и обује....{S} И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n=" |
| са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не тражи, али ни да се нашали.{S} Не знам ко је крив Бог м |
| што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве!...{S} Ти с |
| а говору.... <pb n="65" /> Какве батине тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може и |
| крив Бог му судио!...{S} А од народа се тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово |
| тано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Мех |
| ја мало и с тобом рачуна!{S} Ти ли оно тражи, да се заведу батине?!{S} Оно је све и било због |
| шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска само |
| иди, да није који калп.</p> <p>— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи |
| утио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ов |
| рицо, још оне ноћи, пирнуо је некуд.{S} Тражили су га на све стране.{S} Али је оној зверци мучн |
| а је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог дати, |
| Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоупра |
| а.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb |
| > <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тражим....{S} И, рек’о бих, реч м |
| ражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми |
| ја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ништа не тражимо, ми ни од кога ништа и нећемо да тражимо, осем |
| чима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по с |
| о но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми |
| ни газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху |
| рез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио међу плавим.{S} Нема га.{S} Потражим га међу сум |
| е ђакон Млађо владици предлог, којим је тражио од преосвештеног да постави староме свештенику с |
| е чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</ |
| је заиста био готов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} |
| и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом |
| ну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p |
| . попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја. |
| ем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао Белобрк.{S} Не сме знати сва |
| а био, ко вам је отео паре ви од њега и тражите.{S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја |
| олутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb |
| {S} Ја мислим да су се ти извори морали тражити.{S} Ми смо после рата имали много дуга, и то на |
| ати наћи мајку; онда јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за мој |
| па — куд који....“</p> <p>Ово је овако трајало док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице. |
| исаше: <pb n="354" /></p> <p>„Криза још траје.{S} Иста ваша бољка.{S} Бунца.{S} Помиње вас.{S} |
| рода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом |
| ја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђељ |
| колачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га та |
| одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S |
| S} Сав је био калом попрскан.{S} Ноге и трбух коњски нису се видели од блата, а био се сав у бе |
| е....{S} Сад је баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па ј |
| једном изаћи на политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни је |
| ну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му мин |
| пати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу. |
| ати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац Теофан |
| први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност српског народа.{S |
| ицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рође |
| се тврди, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био |
| се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ама и жалио с |
| : <pb n="223" /></p> <p>„Моја досадашња трговачка радња, која од више година постоји у варошици |
| ове радње нису вођене како то прописује трговачки закон — то је суд решио, да се и отац и син с |
| вила суду да не може да одговара својим трговачким обавезама; а друго за то, што се судским уви |
| > <p>„Ово се предаје јавности на основу трговачкога закона.“</p> <p>Тога је дана Ђиле био прост |
| велики, онај, терет.{S} Па, после, ова трговина — стала са свим, са свим баш.{S} Нико ништа не |
| пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n="20" /> — она бере све зе |
| ло не.</p> <p>То је син једног пропалог трговца — Рада Ђеврека.{S} Одиста се тврди, да је Ђевре |
| о нечему видиш, да нису ратари, да нису трговци...{S} Најпосле, могла се видети и она, свима по |
| по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Београда појео силне паре; по што је излаг |
| ш један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На нога |
| — Тома Брдарица....</p> <p>Ја се готово тргох.{S} Погледам га.</p> <p>— То ли је Тома Брдарица? |
| n" /> <p>Прве је године Мићо отпочео да тргује на велико.{S} Ади га срећа није најбоље послужил |
| ти изелице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му в |
| ме поискати реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n=" |
| ерала....{S} Они би рекли: „<hi>Ми</hi> треба тако и тако да <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi |
| а је велика.{S} Имања на све стране.{S} Треба и поранити и одоцнити; а они се доста разумеју и |
| човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца |
| је вредан, да је способан....{S} Држава треба таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претп |
| тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехо |
| живота.{S} Ја не знам, ко од нас двога треба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде |
| ет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Ра |
| а копка.{S} Али једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је на |
| S} Доле с напредњацима!...{S} Тако њима треба....{S} Ко год неће нашу карту — онако мора проћи. |
| е.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо ј |
| и — као мало пре.{S} Ако икад, нама сад треба обавештења.</p> <p>Г. Ракарац га сумњиво погледа. |
| у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само јавити месном кмету....“</p> <p>— Па сад |
| г друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог дана кад нам о |
| и у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напр |
| тимо.{S} Његово је име већ записано где треба.{S} Боже само здравље!... <pb n="253" /></p> <p>— |
| бро; а ви тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружи |
| Ја сам већ све јавио где треба, и коме треба.{S} Јавио сам и то, да се онај напредњачки слепи |
| а је тако важно, да баш он о свему томе треба да је први извештен.{S} С тога, сутра дан, <pb n= |
| своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намр |
| и....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни питање.{S} Сад је на р |
| е зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели наш народ.{S} Радикали су се сув |
| узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика војска.{S} Причао нам је да се тамо негде |
| ко!{S} Или, или!!{S} Полутанство нам не треба....{S} И зар ви тражите, да и за ове ствари знају |
| а ја сам сто пута рекао, да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чека |
| ним плавим вуненим гајтаном, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима |
| а па ко је тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта |
| треса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, |
| 63" /> неће људи да слушају — тако им и треба!...{S} Издадоше нас, брате, власти — па ето!...{S |
| а таке људе.{S} Вредноћу и способност и треба претпостављати „годинама службе“....</p> <p>— А к |
| Сремом и Бачком и Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година н |
| је док се год ствар није иследила како треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по душ |
| а влади, ни нама кочијашима не иде како треба; а док ова проклета железница буде готова, онда с |
| е знати, но отац Остоја, који није како треба изучио ни псалтир, а то ли богословију.</p> <p>Су |
| право није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано |
| од женске руке с обе стране лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену бел |
| више посланика или радикали.{S} Ми само треба да победимо, ми имамо само једну мету — да напред |
| редњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора судити.{S} Они мисле д |
| шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да знаш.{S} Твоја је меница.{S} Рок јој је п |
| аговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да |
| свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, да је једи |
| у велику, ову Марину, ову моловану собу треба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, |
| зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало |
| од неког доба веома отупила.{S} Свачему треба по мало масата.{S} Појићу је док јој модар пламен |
| вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у |
| ге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора свести на најмању меру.{S |
| тражи овај луди Радак?!..{S} Ако му баш требају, може их сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и |
| ам кажем мене свега подиђоше мравци.{S} Требала је само да спусти <pb n="146" /> будак, па да м |
| су нам и они други к’о тај, онда не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Н |
| , а отуд ваде оне који су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостио |
| асош. <pb n="368" /></p> <p>— Они су то требали да предвиде много пре.{S} Знакова је било пуно. |
| ош нека важнија народна питања, која је требало пре расправити, па приступити, с пуном снагом, |
| едати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не удари |
| нао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра дан.{S} Е, а ви сви скочи |
| ан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, ш |
| , господине, баш вам вала! — онако је и требало.{S} Они нам већ пробише главу с којекаквом кукњ |
| и за киме је пошао, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани. |
| ма има једном да пође или којима би бар требало да пође Србија, но које путове обичне очи не ви |
| најпосле, и о томе, како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и |
| онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно |
| м <pb n="75" /> стварима....{S} Није му требало ни два минута, па да повиче:</p> <p>— Готов сам |
| м — и на томе весељу као да би коловођа требао да поведе наше књижевнике на крвави пир, где они |
| о....{S} И онај, који <pb n="300" /> је требао да буде суђен и осуђен, који је обесветио сам св |
| >— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простоду |
| аш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водиц |
| могло видети да се овај калуђер и поред требника и молитвеника по кадшто одавао и другим студиј |
| } Она се и нехотично окрете, те погледа тремом, на који су прозори окренути.</p> <p>Њу је Мићо |
| година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као да |
| ће.{S} Ја само сад живим, и зар за овај трен живота свога, да ништа друго не изберем већ да буд |
| оле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим по |
| ду меса?!..{S} Зар њих да испустим и за тренут из очију?!..{S} Како их слабо познајете!...{S} Т |
| спава.</p> <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се |
| unit="subSection" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да ова |
| .. <pb n="139" /></p> <p>После неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бле |
| ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју |
| којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да се нађ |
| велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно питање |
| лице, њене велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробн |
| ве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, п |
| а, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n="84" /> а златно плавкасте витице игра |
| лаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно иг |
| а иста слика....{S} Оне очи, оне свионе трепавице, она дуга, ова златна коса..{S} Све оно.{S} П |
| у спуштати тијан, провидан, а овде онде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за дв |
| их седам вилинских брежуљака, на којима трепере многобројна кубета и мунаре величанствене прест |
| ку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла |
| , ни драперија, ни „еташеа“, па је опет треперила необичном лепотом и складом — те би човек рек |
| ажавају топчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, |
| тију забезекнуше.</p> <p>Сара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом. |
| сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се |
| онда их је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах |
| ма.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на |
| ита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти |
| нцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета |
| љене прозоре, а отлен, ласно вам је.{S} Трећа кућа“....</p> <p>— И, злато моје, ја нађох лекаре |
| {S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета |
| Имам ја и другог народа сем вас.</p> <p>Трећа класа може подуже и очекнути, не свакојако и она |
| 6" /> друго један с другим по собама, а треће се мете по главама појединих првака њихових.{S} И |
| једног, сутра с другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуш |
| о не баш за се, а оно за кога свога.{S} Трећи се дан више и не сумња.{S} Онда и они на вратима |
| порану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадо |
| више?...{S} Први и други пут!..{S} И — трећи пут!</p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта |
| једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} Сирома |
| да Јоле није на своме месту? прихватиће трећи...</p> <p>Јоле викну колико га грло доноси:</p> < |
| је свој занат добро испек’о, приметиће трећи.</p> <p>— За Бога милога, људи, ја погибох! <pb n |
| нсује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа |
| во и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи |
| ам потпуно верујем...{S} Али ово је већ трећи дан!...{S} Толики се свет изређа....</p> <p>Момак |
| вео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит дога |
| га је и до кућњег прага пустио, додају трећи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како |
| мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; а за две му је мал |
| прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвал |
| и онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— А, добро дошо, Јоле....{S} Твој |
| дем.</p> <p>— Ти си из Београда, синко? трже ме као иза каквог заноса отац Остоја.{S} Осетио са |
| а цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети детету.{S} Оно се беше заценило.{S} Она б |
| , Ђиле? — <pb n="239" /></p> <p>Ђиле се трже — као да га неко опржи.{S} Његове очи засветлише н |
| акве ствари болан....</p> <p>Белобрк се трже.{S} Он полети прозору.{S} Завесу беху заборавили д |
| осам</hi>!...,</p> <p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасова |
| ј до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из својих мисли.{S} И он постаде радознао.{S} Мора |
| и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне оч |
| ој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали. |
| ји...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката |
| Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза сма |
| Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај |
| ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је, ако |
| и нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Бел |
| речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.< |
| оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуманов глас загрмео, а његова с |
| а ланца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека |
| ред овим пустим синовима. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму |
| нка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири рук |
| а — три пут.{S} Пољуби свето еванђеље — три пут; рашири руке, подиже их небу, и његова бледа ус |
| у је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци обнављали — одслужи свету лит |
| > Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само писнеш, онда |
| а те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p |
| во је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја |
| кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима вид |
| грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна <pb n="155" /> јој ру |
| ..{S} Слушајте само!....</p> <p>„Од два три дана овде се луња позната напредњачка пришипетља Р. |
| К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао |
| } Нема ни једног села, које нису по два три пут кроз своје решето просејали.{S} Капетани и писа |
| вани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, ономад су се неки |
| жави највећи део органа.{S} Ето, за ова три дана, мене су њих петорица молила да коју за њих г. |
| оји долазе и који одлазе.</p> <p>За ова три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и за |
| , Радак и Радојица Смиљанин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни |
| бу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И |
| S} Мени и мојој деди, ово је живот — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су |
| дови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} Како су ови лупежи сазнали и за ове новц |
| {S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако да добијем реда.</p> <p>Онај момак |
| .{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати твр |
| ...</p> <p>Једнога вечера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолов |
| </p> <p>Од прилике после овога, тако на три месеца, једнога дана, баш пред само вече <pb n="225 |
| ога огледала па на горе беху постављена три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим стол |
| е куће већ су се могле видети — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом. |
| ></p> <p>— Ја им не дам термина ни нуна три месеца! —</p> <p>А кад је оно дошао с депутацијом д |
| ито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате...{S} Збиља, кнеже, ви сте много рес |
| људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе н |
| Није то баш због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не |
| маш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче |
| сао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три деветице...</p> <pb n="31" /> <p>Је ли вам то доста |
| , која се онда звала „<title>кафана код три славине</title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Цел |
| се гостионица негда звала: "<title>Код три славине</title>“....{S} Данас је нико више тако не |
| ор жели да с вама на само проговори две три речи.{S} Нужно је, вели.</p> <p>Капетан Нешо, душа |
| же оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. министар не |
| блу онда тек спази лепо изгравиране ове три речи:</p> <p>„Пресуда: — На Карабурму!“ —</p> <p>Др |
| ни.{S} Ваља дуго гледати па да се опазе три распрснуте бомбе, а далеко горе, по ваздуху, лете п |
| го, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добра сахата како се непрестано каса.</p> <p>— Ја о |
| Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је б |
| маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суво |
| /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га |
| е записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то |
| бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар |
| па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. |
| вас оно беху напала она два либерала и три радикала....{S} Вала, господине, баш вам вала! — он |
| {S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb n="348" /></ |
| ало по мало, не начинише два, а негде и три реда.{S} Дружина је ова била и по ношиву и по изгле |
| риспео доста доцкан.{S} Могло је бити и три сахата ноћи.{S} Први ми је посао био да телеграфише |
| ?{S} Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао нико |
| ј срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са свим сигуран.{S} Да су нам и они др |
| е на поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механ |
| оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била |
| дошли, само мога Јола нема.{S} Има већ три дана од како ни од доктора писмо добио нисам.{S} То |
| о да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звон |
| . министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S |
| би.{S} Ја скочих.{S} Преда мном стајаху три демонске прилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, ш |
| н, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Једно је за Јола, знао <pb n="289" |
| а, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим му; н |
| ије наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С њима се Мара разгова |
| ре се можете кренути....{S} Имаћемо још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове не |
| > поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом |
| ришт пунано прасе — одојче, тако од две-три недеље; а с лева седео је Средоје и окретао своје ј |
| и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} После је сваки дукат окретала и завиривала — оч |
| и кад видим ову нашу спрдњу код „<title>Три Славине</title>“.{S} Само нам је, окренуће Ђиле, би |
| у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред |
| астио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пр |
| алац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је |
| да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, |
| ени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез. |
| S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од твога. „Андрашија“ знам немаш.{S} За кун |
| лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста којекаквих сијасета..{S} Да бог да, да ја не пог |
| исност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — сам |
| у десет дванаест пута због неких других тричарија.{S} Неколико је пута осуђиван на затвор због |
| у пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овога ист |
| ти попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салвете и гледао у учитеља М |
| на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице пад |
| а права погазили; ви сте до сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником |
| м оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте круниц |
| лаве, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишт |
| {S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим.{S} Она с места поче — с неба |
| у:{S} Тома Брица и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој г |
| пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај. |
| за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветр |
| ом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} Н |
| ут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за коње и за нас вечеру.{S} Ми кочијаши не знамо |
| о да му кафану оставимо на миру и да му троше наши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секу |
| знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога противника? —</p> <p>— Молимо, молим |
| Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су задрктал |
| а зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на он |
| познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезарије оца Партенија.{S} А ето и капетана Неше, он |
| млинара,“ зачу се опет онај бас из дна трпезарије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се |
| ном се могла опазити на средњем прозору трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, ниј |
| p>Али судећи по осветљеним прозорима на трпезарији игумана Партенија, рекло би се, да су се тог |
| а и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да л |
| ко лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP1887 |
| ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, |
| ка да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не може....{S} Ама ко, зар ја да изневерим?!{S} |
| е — ми морамо ортаковати и један другог трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно |
| иди и зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} |
| рџија....</p> <p>И овај јадни народ још трпи! — прихватиће келнер газда Вулов....</p> <p>— Е, в |
| и стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, ј |
| " /> изребри леђа и стаде се на побочке трти о сукњу Златину, непрестано предући своју једноста |
| А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто |
| и даљу и ноћу; онај, који не пожали ни труда ни пожртвовања, па ни самопрегорења....{S} Власни |
| по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дођ |
| А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше срце, која |
| ојако беше нешто жучи и ако се говорник трудио, да је зачини млеком радикалске „толеранције.... |
| су и твога пра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово |
| оговору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} Ето синоћ сам слушао од људи, |
| {S} Њеној тешкој бољци не смемо више ни трунка додавати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угас |
| рни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже |
| ми по Богу брат!...{S} Помози ми!...{S} Трчи по доктора!{S} Него не, стани, да је дигнемо на кр |
| Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Трчи.... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећ |
| рих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас ко није прислушкивао.</p> <p>— Иди, |
| и Рада и Ђила, она мораде онако бона да трчи и да мољака људе да се за њих заузму.{S} Она одјур |
| јаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви по |
| их кумова и пријатеља...{S} Браћо моја, ту није куће где псето не лаје, где мачка не мауче, где |
| ја да изневерим?!{S} Где је ваша длака, ту је моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капе |
| , настави мој намерни сапутник даље, е, ту се већ не могу сложити с мојим предговорником.{S} Он |
| еврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зега је опет из пр |
| — <pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар уп |
| ојим је осуђен на месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суво |
| посао....{S} Ви знате где народ пљуне, ту воденица меље.{S} Скуп је распуштен, Тома Брица, Сек |
| ок ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један и |
| Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда морате проћи поред оних освет |
| Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозо |
| ве му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Бри |
| у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књиж |
| ме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре |
| ви више не симпатишете Русији но ја.{S} Ту има мало и историје.{S} Јаваш, јаваш; да се мало раз |
| Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања.. |
| ...“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p |
| осталим нашим начелним пријатељима.{S} Ту пре неки дан живо се повела реч између нас о томе, к |
| дреждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања |
| буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме |
| упштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе Радак радикалску карту, дао је |
| е се стружу и дотерују људске главе.{S} Ту затечем и мог покојног друга Л....{S} Овога сам чове |
| ја.</p> <p>— Немој се жестити, Раде.{S} Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било. |
| >“.{S} То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостиј |
| з оне злосрећне <pb n="370" /> ноћи.{S} Ту ти беху и Јевто Белобрк и Томо Брицо и Ђакон Млађо, |
| м је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетана Неше.{S} Писари истина седе доле |
| де обично Јово држи мангал са жаром.{S} Ту седе и — зажмури.{S} Колико тако седео, ни сам није |
| а мало подоцкан, али је баш свратио.{S} Ту, реч по реч, нађе се, да је капетан Нешо и акционар |
| уштвена основа, сам друштвени склоп.{S} Ту основу ваља скрхати, па онда неће бити ни воденичара |
| поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле |
| часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г |
| На горњем кату беше као неки доксат.{S} Ту је био онај осветљени прозор.{S} Ама где су степени? |
| има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, в |
| је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо: |
| рској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и на то, како је већ и Ђиле био |
| оја.</p> <p>Он оде за десну певницу.{S} Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а |
| се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клад |
| а поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу отаџбину Србинову!...{S} А кад се пренемо, а м |
| он то све поскида.</p> <p>— Сад седи — ту, рече му благо отац Остоја.{S} Поп Вићо седе — на ис |
| пштина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема |
| среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" /></p> <p>Пандур |
| ља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онд |
| рограм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По на |
| почивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свак |
| .{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији |
| пред самим Зегом.{S} Овога вечера Зега ту није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Т |
| де, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, |
| че, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!... „Његово високопреосвештенст |
| машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда да пољуби |
| леда их.</p> <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на бел |
| долу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} А ни она Стевандера није боља.{S} |
| <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија поп Вићина.</p> <p>И |
| мој синко, несрећа права.{S} Ако сам ја ту, дијете, крив, или овај мој кмет Стеван, или овај на |
| варе, је ли?...{S} Не, бога ми.{S} Нема ту друге.{S} Морам с њима сести, с њима се дружити; поп |
| зују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он |
| реданошћу, свом љубављу својом.{S} И на ту службу треба да нас покреће сам принцип, сама вера, |
| гртање жара, али би се и отац Теофан на ту вику из мутвака помолио натоварен неким судовима, и |
| де неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> да ја баш волем да |
| вереника!...{S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одгов |
| е бацио полупровидан одсенак.{S} Она је ту стала и — дворила нас.{S} Кад би <pb n="290" /> је г |
| ој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах |
| јпре отпочео онај весели Радак, коме је ту недавно капетан Нешо све продао за некакав дуг Зеги |
| ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ отео мах.{S} Кужан је и сам ваздух који онај сил |
| летао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево |
| ре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За Беч је |
| елом и до појаса дугом брадом и било је ту место.{S} Оне многобројне брчкотине по лицу и врату |
| осмејкује.{S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше пос |
| „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле ту није помешан....{S} А ако јесте — онда збогом свете! |
| азда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбук |
| беже без обзира — само да се и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао |
| ћи..{S} Момци су из дућана излетали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у кле |
| ду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примит |
| узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало |
| неба и без небесних светила....{S} Кроз ту таму, неком небесном моћи назреше очи моје српску ко |
| ти.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог повер |
| 105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватит |
| сад добити.{S} Ја и моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад |
| и речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пред њима сакрије |
| о нисам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не у |
| се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Било их је, који су ово нарицање и чули |
| ="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинил |
| сим вам, богме, никакво добро.{S} Је ли ту газда Вуле? —</p> <p>Ми се сви згледасмо.{S} Несрећа |
| Још није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226 |
| ј, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам |
| {S} Само им је остао Суводол.{S} Е, али ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом сел |
| требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и |
| превукло некакво зеленкасто влакно; али ту баш — <pb n="390" /> као да су се стекли сви конци т |
| лика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове мога Пантицу |
| истина; али механа је механа.{S} Ко ти ту не дође и не оде?!{S} Сад више но икад...{S} Него, з |
| те њих петнаест Суводољана, не рачунећи ту Радака и Живана Срндаћева, који су се још раније упи |
| отписао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега в |
| дна ми мисао сину кроз главу.{S} Ја сам ту мисао послушао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} |
| зао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао мој кочијаш.{S} Морао сам г |
| чагу мале столице, коју је мало пре сам ту довукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два |
| смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје госте, а каткад вако и вечером.{S} |
| верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви |
| ти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!...{S} Ако су сви ра |
| ију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је радикалац; а би |
| <pb n="9" /> радимо.... <hi>Ми</hi> смо ту и ту погрешили....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то у |
| Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одраслије сеоске момчади |
| гледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г |
| о лице Златино.</p> <p>— Беше ли ти оно ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смот |
| } То је нека врста авети, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — |
| моја, онај, глава, господине!...{S} Ето ту и капетана.{S} Он зна нашу кућу.{S} Ви па Бог.{S} Из |
| или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису |
| се дала прилика.{S} Седми је септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти так |
| с нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћин |
| Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон руком за месец дохват |
| искупиле под овај смирени кров, и да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу др |
| у стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Повреда је, вели, веома опасна |
| </title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и п |
| нешто мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђак |
| а укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожего |
| чито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђела — гледам где се по калу суманут |
| ...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљеном величином Српства.</p> <p> |
| учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми смо јецали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> оку |
| је после крила од њега, кад је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко ње |
| друкчије мислила о Златином нарицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб од |
| жним парохијанима дели весеље и радост, тугу и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу н |
| } Сиђе и Јоле кочијаш.</p> <p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи н |
| ес, јес, баш сам смотрио, где неко сину туда — испред самих прозора....{S} Него, душице моја, п |
| сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени и мојо |
| ју од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} А оставиш ли |
| а се пребијају од немила до недрага.{S} Туђа мајка, туђа рука - ладни су као лед ледени!...{S} |
| шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар |
| Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашње |
| више жао.{S} Као да је гледам, где пере туђе кошуље да оно детешче захрани, одене и обује....{S |
| улом....{S} Они су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њи |
| а свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и с |
| утори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, |
| немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— Е |
| и свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то |
| е крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{ |
| И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!... |
| рбинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам бу |
| д’о вам Бог знати, како је то бити под туђином!....</p> <p>И он застаде.{S} Погледа горе — рек |
| да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ј |
| ло.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— |
| лаву у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси ли опазио ономад, како се на ме исп |
| рте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких ус |
| их њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> |
| није издахнуло некрштено; још није било тужбе да је какав ближи род венчан....{S} За пуних 50 г |
| ио надлежним путем налог да по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на |
| а те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима ка |
| сподине капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полуп |
| од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, који је највише с кметом |
| за банкротска дела.{S} Њега непрестано туже, да неће да нареди да се и непокретно имање пок. Ђ |
| Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа |
| ош отац Остоја није дошао кмету да кога тужи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друг |
| предњак.{S} Овај ти дотрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја |
| де пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....< |
| д једном намршти, а преко лица му прође тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>М |
| ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју Срба... |
| црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог н |
| ош око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко испод манастирске порте |
| м друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> |
| нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он ме тужно погледа....</p> <p>— Видиш, рече ми, твој друг пр |
| збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше |
| ој се две крупне сузе скотрљаше низ оно тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у |
| ер су се обе огледале на њеном бледом и тужном лицу, и тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p> |
| оторској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорц |
| да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису. |
| валио....{S} Како оно рече, Бога ти? — „Тунели се из темеља љуљају, и како једног дана можемо ч |
| румови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> |
| ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </q |
| т <ref target="#SRP18871_N3" />) против Турака.“</p> <p>— Нуто, нуто нашег Брдарице!{S} Ко је ј |
| ини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Турака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих |
| војевао с књазом Милошем и ову земљу од Турака ослободио, па ниси земљу задужио; а ови напредња |
| ац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а |
| ад сам ономе моме рекла:{S} Море, Томо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} Т |
| — Митре!</p> <p>Митар је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакш |
| га видиш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И |
| „Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мука?!....“</p> <p>— Они су гори од Ту |
| ко исто као густи котурови дима, кад их туробан дуванџија један по један одбија, гледајући, как |
| есту где и јуче.{S} Сад је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема |
| гово лице поста мало, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, |
| уштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у |
| кршевима и врлетима, бежећи испред силе турске и обесити јаничарске.{S} Овај је божји слуга дуг |
| рском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемове окићене јуначким главама српских паћени |
| што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим |
| скрханог јунака....{S} То беше одбегли турски роб! - - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том |
| му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај у |
| ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске бедемо |
| ..{S} Народу је све једно, а га гњечили Турци а власници.{S} Ко народну слободу <pb n="56" /> т |
| а, онда је још горе....{S} То од нас ни Турци тражили нису.</p> <p>— Нека их нека, неће ли бог |
| м оне аветињске слике — гледао сам како Турци натичу на коље живе српске јунаке....{S} А иза св |
| суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут побожни Суводолци об |
| и и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци су нам“, вељаше он, „гњечили тело; а ови нам пију |
| tle>Видело</title>,“ данас здружили и с Турцима, а некмоли с нама, само да доакају садањим мини |
| уни бију се за ову идеју напоредо.{S} И Турчин пада на колена.{S} Свемоћна Русија диктира мир — |
| се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Стој, ни корака д |
| састанци, а овамо, почео неког врага да тутољи с попом Остојом и кметом Стеваном из Суводола.{S |
| да Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, ал |
| /> очи склопио, постављају му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре |
| је оно сироче имало кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад |
| ђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели |
| ом Павлу образовала.{S} Постављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси |
| власницима <pb n="18" /> да буду вечити тутори нашем народу....{S} Најпосле ја никад нећу дозво |
| 21 годину тек пре два месеца, и ми као тутори њено задужење нисмо судски одобрили, а тога се, |
| ...</p> <p>За ове речи од некуд дознаду тутори Павлови.{S} Они туже газда Вула капетану Неши, к |
| кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} Ови људи, рек |
| у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету |
| тим своје жене; а сад тражи да живи од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јав |
| дућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и њег |
| рана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди там |
| А ту је напредњачки двогласац и кмет и ћата.</p> <p>— Онда да и њему пошаљемо Ђила — па коме с |
| наши одборници, онда наши морају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је |
| алаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да нису ратари, да нису т |
| рише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с газда Радом...{S} Зовн |
| није дошао из среза.</p> <p>— Је ли ту ћато?</p> <p>— Ту је.</p> <p>— Нека дође. <pb n="226" / |
| наиђе на ову земљу — бог <pb n="22" /> ће свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном |
| е већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла р |
| .{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих здравица....{S} И, оди |
| ection" /> <p>— И ви рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министа |
| а, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати г |
| га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко стропошта.{S} Руж |
| и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити на вечери.{S} И ми му још верујемо!{S} |
| у из браде ишчупати....{S} Видећете, да ће од свега овога бити:{S} Изео вук магарца....“</p> <m |
| вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, пром |
| еху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли ма |
| натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман имати гостију и то го |
| е....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, која ваше ср |
| } У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат добити два гласа....{S} Сећате ли се, |
| као онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо р |
| е хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, ма |
| није опазио да је Млађа наговестио, да ће, пошто се заједнички оборе напредњаци, кад о радикал |
| <p>Газда Вуле је раније наговестио, да ће вечерас имати још три госта.{S} Они беху дошли.{S} С |
| зео епитрахиљ....{S} Али ми сумњамо, да ће напредњаци овоме своме <pb n="285" /> апостолу за ов |
| оша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, с |
| безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три |
| пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због банкротства?{S} Па <p |
| ео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати н |
| га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> |
| ним.{S} И г. начелник ми је обећао — да ће те предложити....{S} Него збиља, а како је с девојко |
| о је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност.. |
| мало боље припазите?{S} Знао сам ја да ће то тако бити.{S} То је требало протерати одмах сутра |
| и кикота.</p> <p>— И ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на р |
| је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ |
| их људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено |
| ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, |
| 94" /></p> <p>Онда се слободно знало да ће мацке имати посла.{S} Капетан Васо није имао обичај |
| ли да толико вреди.{S} И сигурни смо да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то св |
| д Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под именом:</p> <p>„Раде Ђеврек и Син.“</p |
| Брице....{S} Кад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстраш |
| дног места, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донес |
| е овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па |
| ? — Нека никог другог не криви.{S} Онда ће дати сам о себи сведочанство, да бољу владу и не зас |
| {S} Газда Ђеврек је још стајао.{S} Онда ће му рећи капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је |
| Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра. |
| ни седлати.{S} Кад добију већину — онда ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира |
| ва и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назвати „народним слобод |
| /></p> <p>— Прелази преко њега, па, ја ће рећи ја неће:</p> <p>„Ево још једног канцеларијског |
| склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним |
| ати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо овде скупили да тебе сл |
| >— Иди, Брицо!...</p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућ |
| ешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани |
| — биће и олује и града и — пљуска; ама ће се све то изручити на ваше главе!....{S} Жито је зре |
| <p>Г. Ракарац се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш |
| девати јадни напредњаци?...{S} За њима ће летети и будаци и виле и метле и женске преслице!... |
| ше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки други коров.</p> <p>И а |
| /></p> <p>— Проклета пашчад!....{S} Она ће најпосле наше и своје главе појести, проговори један |
| >Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; са |
| емо од једне страховите болести.{S} Она ће нас онеспособити за сваки даљи политички рад.{S} У н |
| и да распушта народну скупштину.{S} Она ће се сама састајати и распуштати.</p> <pb n="19" /> <p |
| ност непомученога патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу на |
| е мора свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћи |
| ити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурма а пространа и мишија рупа, да се у |
| едњак.</p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распи |
| огледа ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу |
| е! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Није крив |
| нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који то |
| . Среја.</p> <p>И Јоле мало застаде, па ће се тек окренути мени:</p> <p>— И о вама смо, господи |
| ...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредња |
| се речи поче и сам Белобрк смејати, па ће рећи: <pb n="145" /></p> <p>— Истина је, људи, с ови |
| погледа.{S} Гледао га је дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти м |
| ости.{S} Она скочи.{S} Ослушну мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ј |
| цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти буд |
| те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<t |
| а пиво, на дуван, на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на |
| у — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да моли да га види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Ј |
| ection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигурно имају и ве |
| нате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!. |
| ш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либералуша |
| рело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоно |
| удро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да п |
| !...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Уг |
| види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је |
| } Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не вред |
| А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јол |
| кве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затв |
| {S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече |
| не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е ле |
| род, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова радик |
| видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су радови |
| ећ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички |
| .{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? уп |
| дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба...{S |
| питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> <p> |
| , да за све рачун положите....{S} Такав ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрх |
| с просто сат’р..{S} Мало, мало, а биров ће викнути селом:</p> <p>„Људи, сутра рано на кулук — и |
| ="152" /> доксата затресла од неке, Бог ће га свети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто т |
| /> посао вршиле, већ онако долећу — Бог ће их свети знати зашто; проражњају по селу, понекад и |
| да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где се оно до сад није скипијало, дод |
| b n="386" /> бих се да су рачунали, кад ће ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта рад |
| нуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па |
| ску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове бирати.{S} |
| Стари овај божји слуга погледао је кад ће се дићи свештеникова рука да скине завесу са светих |
| е завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се св |
| , а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини по |
| егово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севнути.{S} Он повика:</p> <p>— Јес |
| Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње....</p> <p>Сви су дошли, само мога Јола |
| ло....{S} Боже помози! помислим.{S} Сад ће нас сигурно звати.</p> <p>Момак се врати.{S} Он оде |
| ге стране, а оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му |
| У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле |
| ок не одобри народна скупштина; а народ ће то свагда одобрити, кад за добро нађе.{S} Ваљда наро |
| за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту |
| бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, ако Бог да, надокнадити. —</p> <p>Од прилике |
| светлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете |
| .{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с њима бити, док се не оборе ови „зликовци“. <pb |
| и!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће вам народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају |
| викну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити овај готовански свет.“</p> <p>И отац |
| е ови „зликовци“. <pb n="40" /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с |
| :</p> <pb n="66" /> <p>— Браћо, најбоље ће бити, да бирате старе.{S} Они су опробани борци за н |
| јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и румунског |
| закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска независност....{S} Ако |
| {S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како сви знаци казују, и одвише простране. |
| гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити.. |
| манастир на десетак дана епитимије, те ће се овај седи божји слуга, том приликом, <pb n="287" |
| а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је био истога мњењ |
| инаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l>„Ал’ Турака ниђе бити неће. |
| неће ли бог дати, да и нама дођу — бржи ће бити одовуд но отуд.{S} Ако ми само когод помене, да |
| ам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Мар |
| > да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад |
| , да су и мртви проговорили....{S} Неми ће проговорити тим пре....“</p> <p>Ја га погледах.{S} О |
| итаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним |
| вих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нис |
| приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И они ће доћи.</p> <p>— А који то они, Ђиле? осмехнуше се њен |
| показивали опште допадање.</p> <p>„Они ће за то добити заслужену казну!“ одјекну опет онај дуб |
| адне светске олујине. <pb n="278" /> Ти ће нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} |
| /p> <p>Право каже ђакон Млађа, прихвати ће газда Вуле, тоном неке тајанствене руге. — Ти брицо |
| е носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он у |
| ижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио |
| е једва саставља крај с крајем, примети ће Зега Лауш.</p> <p>— Ја сам познао да ће неки ђаво би |
| ..</p> <p>— Е, вала, неће дуго, примети ће један, за кога ми доцније рекоше, да је берберски ка |
| вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђак |
| Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако шт |
| но, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати |
| " /></p> <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло он |
| о другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше отворио дућан.. |
| пастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p>На ово се г. министар н |
| } Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкрину врата и |
| ем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} |
| ...</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} Излазила сам и на сокак.{S |
| з мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи |
| опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога ч |
| било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан |
| ће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <mile |
| е би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револве |
| Ово се људи више сносити не може, рећи ће Томо Брицо. — Народу су испијени и последњи сокови.{ |
| У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, и стаде мене мерити од пете |
| , не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ак |
| оје их стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја г |
| ши људи? —</p> <p>— Бога ми не би, рећи ће Секула.</p> <p>— Не би ни ја, прихвати Брицо; — газд |
| <p>— Ето, тако, па ти теци и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се |
| је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n="257" /></p> |
| о теретима које народ једва сноси, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Сте |
| сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господине, ви сте ми одобрил |
| аној соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле |
| читељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, да би мало ајнака затурио и дружину разве |
| ..{S} Да бог да, да ја не погодим, рећи ће Павле Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео д |
| да смо ми сигурни с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем с |
| ик чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи |
| его доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно пис |
| /p> <p>— Г. Ђакон Млађо има право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чи |
| >— Море он се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p |
| модре као да је негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети |
| ицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и ја, додаће Томо Брицо. |
| Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, |
| у“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој друг.{S} То показује да су министри обични људи; |
| едном прекршили —- лево или десно, рећи ће мој друг.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>— Ово је |
| си заслужио да ти преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући |
| > <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му х |
| <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта |
| тањи, ако га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако |
| а несрећа снађе!... <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи |
| ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} |
| " /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урни |
| екуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга с |
| , е је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица |
| морало онако како се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више |
| им да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, ко |
| .............</l> <l>„Из клинаца понићи ће трава, </l> <l>„Друмови ће пожељет’ Турака, </l> <l> |
| зге!{S} Јест! — ама сад пис!...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до |
| е, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобр |
| и да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} |
| аже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не тре |
| н то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити драго....{S} Она вас је гледала као |
| ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати т |
| ки кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће онда сиромаси радикали опазити — колико им кокошију |
| " /> кокошињак.{S} Кад га нестане — тек ће онда видети, колико им кокошију и пилића нема....{S} |
| Сара је слушала и гледала преда се, док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ в |
| /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и т |
| {S} Никако се нисмо могли погодити, док ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S |
| милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво седи а право рец |
| S} О свачему се говорило и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Бео |
| у упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p |
| Нико није могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највиш |
| е више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда |
| се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани су |
| ће глас бити глас народни!{S} Пред овим ће гласом задрхтати изелице народне....{S} А да то буде |
| и добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови политички салауци на све мотре.{S} З |
| ари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} За тим ће ми рећи:</p> <p>— Ласно га је наћи.{S} Видите ли она |
| —</p> <p>Она се мало замисли.{S} За тим ће ми рећи — с пуно искреног саучешћа.</p> <p>— Ласно г |
| адио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм |
| утем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се окренути:</p> <p>— Море, Јоле, видиш ли, да см |
| а, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти, Брицо, јеси ли ти луд?!{S |
| ају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, о |
| слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много жустар.{S} Тај неће |
| ш, мош лудо сви девет изгубити; паметан ће сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, п |
| ош гледао брижно преда се.{S} А капетан ће Нешо на то приметити.</p> <p>— Бога ми, г. министре, |
| ње каквог поверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедициј |
| и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ће, вели, и тамо одвојити нешто еспапа.{S} На дну је пи |
| том показује; а пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р... |
| ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. минис |
| јвише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека их, нека!{S} Они су већ долијали |
| ужбе св. Илије, рекао је поп Вићо, а он ће, ваљда, то боље знати, но отац Остоја, који није как |
| tion" /> <p>После неколико тренутака он ће тек окренути:</p> <p>— Сад видим да овај свет има пр |
| .{S} И само је остао мамур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебнос |
| о је морао и капетан опазити.</p> <p>Он ће му од једном рећи: <pb n="227" /></p> <p>— Ено ти кл |
| не није било на овоме свету.{S} Милијун ће прохујати векова, а мене бити неће.{S} Ја само сад ж |
| ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и пред Богом и пред љ |
| мур.{S} Али и он ће ишчезнути, и његово ће место заузети ведра присебност непомученога патриоти |
| {S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који буде будан и да |
| партије — и либералне и напредне и — ко ће их живи поређати; довољно је само, да смо, тако тера |
| > <p>Ја се и Мара почесмо згледати — ко ће од нас двога пре погодити?{S} Не можемо.</p> <p>— Де |
| се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће други већ онај коме сте — ти и твој син — меницу дал |
| живићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним |
| о желе, која вајда, кад тако раде, како ће и њих саме и нас и сву земљу снаћи тешко зло....{S} |
| се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобн |
| ојим добро код г. министра Г.... и како ће ме он одмах послушати, само ако се ја мало мало за њ |
| е не подвали — помоћи јој неће.{S} Тако ће и сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама вл |
| стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вала и бити.... повикаше још неки из гомиле.</p> |
| емо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викнути:</p> <p>— Тешко земљи а још теже народу |
| цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? |
| е и метле и женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им би |
| одила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, |
| стре ову проклету политику....{S} Једно ће им од тога двога извесно доћи главе!...{S} Ономад са |
| >У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> <p>— Ово је народна кућа!...{S} Платић |
| ђу вашим трагом.{S} Слободно!...{S} Оно ће им бити плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, |
| давде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, |
| давде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсницу; ту окрените десно, |
| а оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћ |
| а сва земља принети своје дарове.{S} То ће бити један страховит протест против свега онога, што |
| варило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.</p> <milestone unit="subSection" |
| ре.{S} Ви сви вичете на либерале и — то ће вам и остати.{S} Они на вас не вичу.{S} Они само рад |
| .{S} Краљевић Марко и Милош Обилић — то ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бит |
| истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, ка |
| Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</p> <p>— Оно народу је много |
| је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио |
| е!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, свога д |
| </hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прв |
| цио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме даље, |
| .{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Добро |
| о ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја |
| верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза да |
| а.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само на |
| оме што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара ду |
| p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу |
| " /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој за |
| сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим |
| одговори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осме |
| рократе“ с нама млатају како знају; зар ће народ гледати да му се девет кожа гули, да му се узи |
| одине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицом, па онда, онај, за они |
| .{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће јетко рећи Брицо:</p> <p>— Ето, оче ђаконе, она твој |
| емљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јуначе, посветил |
| pb n="33" /> лепо; а где се не може, ту ће се богме и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упуст |
| неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће најмање бити крив Раде Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви с |
| ина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— Ту ће већ ићи мучније, примети Секула Смуђ.{S} Где нема по |
| " /> какву новинарску експедицију, и ту ће се распрести на стотину тањих кончића, па ухватити с |
| е припадате ни једној партији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће упот |
| бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Ј |
| На њих нека се анатема баци!{S} На њих ће се и сам српски народ бацати дрвљем и камењем....{S} |
| д бацати дрвљем и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S |
| да ће толико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писн |
| е Јоле, и маши се руком да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет |
| сачувати и једну!</p> <p>— Јоле се мало ћевлеисао, приметиће његов побратим, кад оно Јоле поче |
| на слави, људи се мало и развеселе и —- ћевлеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О |
| о зачешљани зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена кос |
| обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелијама; а оштар јесењи поветарац пирушио је оздо дољо |
| в глас загрмео, а његова се брада преко ћелијског <pb n="152" /> доксата затресла од неке, Бог |
| Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде |
| е смо са општином С... сигурни.{S} Кога ћемо тамо послати?</p> <p>— Ја мислим Ђила, одговори Бе |
| Ја сам ти казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја з |
| о мајсторе? —</p> <p>— Да ти јавимо, да ћемо сутра држати овде радикалски збор.</p> <p>— Па да |
| стан-дер!{S} Отиди арџији и кажи му, да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш |
| bSection" /> <p>— Кака ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад п |
| та је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима победити ми или напредњаци — рече Ј |
| раја наћи.{S} Пођимо само за једним, па ћемо се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа |
| је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> |
| држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као |
| ао сам се да не одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам |
| казати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо довече конаковати?...</p> <p>— Мени је све једно — |
| корелијем напредњаку <pb n="313" /> пре ћемо опростити но њима...{S} Него, не знам, да нас газд |
| ао, да је промолио сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и нар |
| е наши душмани свој пир пировати.{S} Ми ћемо постати туђи измећари....{S} Краљевић Марко и Мило |
| вала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} С тога он спусти свој глас за чита |
| је расположење по народу“.</p> <p>— Ми ћемо победити — сигуран сам.{S} Да скочи сва „напредњач |
| елобрк се сатански насмеја.</p> <p>— Ми ћемо да казнимо једнога напредњака, који се усудио да н |
| сти; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врху |
| видети.{S} Њу беше засенио сто за којим ћемо вечерати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г |
| рајци.{S} Кад дотле дође знаће се с ким ћемо се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижа |
| .{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не може нико ни в |
| м — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не скапљу од г |
| Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу |
| мо рећи — не дамо.{S} Ваља знати и како ћемо им не дати.{S} За то ме је и послао главни одбор, |
| немо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо се — ко је с нама |
| ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и ш |
| бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така суд |
| враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Господ |
| ле....{S} Већ — ако сви помремо.{S} Зар ћемо ми дозволити да ове „бирократе“ с нама млатају как |
| рце, која ваш живот испуњава....{S} Вас ћемо, ако Бог да, одредити да приредите свечан дочек ње |
| му је добро, а опет није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу |
| лобрк био је срећни младожења, а Злата, ћер покојног Павла Бошњака, била је злосрећна невеста.{ |
| буда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прс |
| ветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам |
| , — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па |
| а друга два? — За газдарицу Јелу и њену ћер Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад |
| Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је |
| тим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, |
| истог дана издахнуо је на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по вароши |
| S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{S} По свој соби звекнуше парчад од пр |
| у раскрсницу; ту окрените десно, и онда ћете право на осветљене прозоре, а отлен, ласно вам је. |
| p>— Ви ајте туда преко, рече нам он, па ћете много пре мене изаћи на брдо.{S} Мој друг онако кр |
| и они су претрпани пословима...{S} Мора ћете доћи другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини д |
| с ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани пословима.. |
| задовољни.{S} Остало је моје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послу |
| ктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете да идете?{S} Опростите, господине. <pb n="322" /> |
| ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb n="331" /> ваше новце још данас добити.{S} Ја |
| У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један преко другога испасти на калдрму....{S} |
| , господине“, рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозор |
| ак опет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћ |
| {S} Радите ви оно друго; а капетан Нешу ћете вазда наћи на биљези.... <pb n="310" /></p> <p>Од |
| о плаћам.{S} Ти мислиш да си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, ре |
| простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш побе |
| данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> <p> |
| ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо |
| lestone unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво |
| /p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одсео д |
| .</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као ка |
| мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> <p>И |
| џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из |
| /p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена — ко |
| понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути |
| амо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он оде.{S} И сад је неког вр |
| на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурс |
| оно се сироче поводи — сад ће се, рећи ћеш, скљокати на калдрму; али опет, зорт му је велики д |
| Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном под мој нож.{S} Неће те ваљда „срећа“ д |
| <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако ћеш веровати, давно и давно предвиђао.{S} Кад <pb n="36 |
| е шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још нешто |
| адницима, <pb n="294" /> о капиталу и о ћивтама.{S} Он је по говору од главе до пете апостол ра |
| на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и тргови |
| која вајда.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата |
| } За Беч је рекао:</p> <p>— То је једна ћивтинска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта |
| ије хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуде“ — како их је већ крстио сам њен у |
| ; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хте |
| за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно м |
| ше његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског |
| њем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а ча |
| и одби добар котур дима из своје велике ћилибарске муштикле, <pb n="312" /> коју, обично, поишт |
| нца, сребрн сахат; све покућанство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с в |
| езирских ложница, застртих индостанским ћилимима, а посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињ |
| раја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, казаше ми, газдарица Јела, још док је |
| широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заокружен јастуцима од истог ресавог ткива.< |
| .{S} Сад видим — да су му вете речи.{S} Ћифте су све једнаке.{S} Њима ваља објавити рат.{S} Рат |
| икалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћорава посла!...{S} Зар ће неко још поћи за Томом Брицо |
| ује „врачарског мученика“....</p> <p>И „Ћоса“ је седмоме септембру посветио две слике.</p> <p>П |
| ...{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то |
| ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику на |
| очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi> |
| ахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је |
| ам још синоћ телеграфисао за паре, и да ћу их извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато |
| 128" /> их видим печене као раке — онда ћу их оставити на миру!!.. — — — — — —</p> <p>— О боже |
| ом калдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али |
| ству, г. митрополиту Михаилу...{S} Каза ћу му све редом — какве је нове апостоле добила и наша |
| Остави то!....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти зана |
| та ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био |
| ?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мо |
| т тебе жао.{S} Оно су тек лупежи!{S} Ја ћу теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав |
| памет не може излаза да нађе....{S} Ја ћу ти крекнути — као нико мој.{S} Немам, болан, десет г |
| речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све платити.{S} Ј |
| нам ја ко мени смета.{S} Нека их.{S} Ја ћу то њима трипло вратити.{S} Не могу они покуповати це |
| е рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ништа не тражим за себе; ја не тра |
| ти.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи преко-сутра.</p> <p>Момак му на то ништа не реч |
| } Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што |
| овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом високопреосвештенству, г. митрополиту |
| >Још једну ваља рећи о Ђакону Млађи, па ћу се тек после вратити дружини, с којом ми је у део па |
| наш куда морам!...{S} Опрости.{S} Сутра ћу ти први донети муштулук о нашој победи.</p> <milesto |
| ме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где му |
| о од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} Знаду |
| та његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све пла |
| отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за хата |
| } Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до сад — |
| тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не смем и |
| , вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш прв |
| ичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Он |
| дућана извиривале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам |
| Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам ту сео.{S} Тако ми је казао м |
| модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у нап |
| о срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли |
| нице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем |
| сад сте опет ви....{S} Али — с арџијом ћу се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, |
| и народ затрпан!...“</p> <p>— Није него ћу му доказивати, како су несолидно саграђени вештачки |
| чно, а с њима још горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке... |
| ко ми је наложено да вам кажем — толико ћу вам и казати.{S} Више не тражите.{S} Право је рекао |
| ..{S} И, ма на мени главе не било, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушев |
| ијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радикалск |
| но, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> <p> |
| ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су се |
| у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше узда |
| што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати једну таку велу...{S} Збиља, где ћемо д |
| ....{S} Он ће ми за све платити.{S} Још ћу вечерас писати г. министру просвете и црквених посло |
| но, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад |
| RP18871_C8"> <head>VIII</head> <p>Ништа ћудљивије од једне приче, а нарочито оне, којој смо рад |
| става штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, да и ова врста по |
| ао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нека се види и зна, |
| дати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у |
| ну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћулсије, па за столом лепа Сара....{S} Они јој вити прс |
| .{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне к |
| Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се тунели из темеља љуљају и само што се ст |
| х шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајмака; аковче старог суводолског вина; је |
| шњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S} Био је босоног |
| {S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, |
| и положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном већ два-пут-три.{S} П |
| ења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи |
| уштво избацио на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где гл |
| но на друго онако накострешише, дуго су ћутали.{S} Момак донесе пола оке љуте, али Ђиле махну р |
| право, рећи ће г. Ракарац, после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Са |
| one unit="subSection" /> <p>После малог ћутања, Злата ће рећи:</p> <p>— Миће још нема! они сигу |
| же да је тако, газда Раде.</p> <p>Наста ћутање.</p> <p>— Ти си ме звао капетану? —</p> <p>— Јес |
| одине, говорили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном |
| у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које до |
| <p>— Опазила сам, Пајо.</p> <p>Павле је ћутао.</p> <p>— Па она је већ велика девојка Влада је к |
| а, додаће Томо Брицо.</p> <p>Белобрк је ћутао и нешто мислио.</p> <p>— Јесте; она је заиста бил |
| и сад — још није доцкан!!..{S} И он је ћутао, као да нема језика....{S} Ето, ваздан нисмо ништ |
| се ја рачунати! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко |
| Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже ти здравље — нама; све ће се то, |
| ас и наша деца благосиљати....</p> <p>— Ћути ти будало, повика ће Мићо Белобрк.{S} Ми се нисмо |
| иком још нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат |
| прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone un |
| овало њену јадну мајку.{S} А мене? — Да ћутим; боље је....{S} Ја погледам на њене груди.{S} На |
| ...{S} Ја...{S} Али нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто стр |
| нисам ни речи прозборио.{S} Он ћути, ја ћутим — прави Енглези.{S} Али опет овај сахат путовања |
| Теби није добро — ја видим....{S} А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој! |
| окаљан, твоје име понижено.{S} И ти још ћутиш?!..{S} Кад ћеш се пренути из тога твога немара? — |
| мурен.{S} Обично је за ручком и вечером ћутларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S |
| се већ бринем.{S} Мислите ли ви тамо на ћутуку, како ћемо их се отрести?...{S} Њих сад већ не м |
| шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселник посрну право на Јевту Бел |
| ај је број „<title>Самоуправе</title>", у осталом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун |
| , изузимајући кафану код „три славине", у којој буде по каткад гостију и до пред саму зору.{S} |
| у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села....{S} Оно је нова Ср |
| </p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била м |
| е и не десе ту...</p> <p>Још тога дана, у вече, Брицо је рапортирао радикалском пододбору, како |
| .{S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала пр |
| амог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Ј |
| ком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свил |
| мој лисов под столом.</p> <p>И одиста, у тај мах скочи лисов испод Сариног стола и стаде махат |
| дај тамо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле варо |
| лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе га материном мил |
| ори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се |
| вукао, мислећи, да вози своје две бебе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, |
| рвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и китњаста села... |
| сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си к |
| ne unit="subSection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, м |
| уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак |
| bSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалски скуп.{S} Ту беше д |
| ле отишао....{S} Свратим, од неке муке, у — Касину.{S} Седнем за један сто — сам.</p> <p>— Једн |
| } Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <pb n="305" /> осветљен про |
| ој клупи седе седам људи.{S} Мало даље, у далекој перспективи, тече велека река, а на једној ње |
| етио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у даљем говору, дотаче и тога, како га је г. министар г |
| Ђеврек.{S} Ја сам с њим, ви сви знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То н |
| м се концем зашивају и креманске вреће, у којима се носи мливо за политичке воденице поточаре; |
| д плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем толиких народних посла |
| а је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко си ти?..{S} О |
| ва.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цети |
| свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за прошивање каквог поверљивог през |
| у, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток |
| ; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В... |
| , познати поп Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, |
| тутори престали слати трошак, а, вели, у туђем се свету не може живети о ветру.{S} Тутори су г |
| ше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жесток |
| ....</p> <p>За овим су колима, бога ми, у доста великом одстојању, ишла друга.{S} Ова већ не бе |
| — А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У |
| сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђеврек — он се клео њим; а бог |
| ука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви одемо још на прво звон |
| то сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — |
| на десној страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — з |
| ечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се |
| з авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побрат |
| их прозора.{S} А одатле, рекла сам вам, у трећој кући седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хв |
| Одем.{S} Више му нигда кући ишао нисам, У министарству ми бар нису смели рећи:</p> <p>„Господин |
| горе.{S} Они су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај |
| p> <p>— Стани, синко! повика он слабим, у саму душу продирућим, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — |
| је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирисало миомиром нај |
| доста.{S} Морам се дружити с друштвом, у које ме он као рукавицу баци.</p> <p>Али ништа за то. |
| млађи; тако је исто и са једним селом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не с |
| ушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа |
| аво да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешто жучи и ако се говорник труди |
| узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да беше неке неразговетне напомене. „Зар и т |
| ећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, па је један изгубио читава |
| кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамиј |
| а даје јој Добручу — овај несрећни као, у коме ће се вечно глибити добри односи бугарског и рум |
| канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућ |
| ке пале на клупу — као, Бог с нама био, у мртваца.{S} Лице му беше преливено неким модрикастим |
| о се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се манастиру опазило необично кретање.{S} Пречас |
| и то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> не вермају ни за президијале, |
| та....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма капетан, у томе се селу, у том |
| волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би ме сви разумели; ал |
| чких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха |
| ="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да са |
| аузму оно место, одакле се једино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политичк |
| S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александри |
| он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, |
| владичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњ |
| рамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи; тамо је жен |
| срезу не верма капетан, у томе се селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и уб |
| омо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— П |
| о, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет“, мислио је.</p> <p>— Па које д |
| на галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање б |
| да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па е |
| е печене јагњетине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко суд |
| ци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либера |
| играду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, у Кини.. |
| P18871_C9"> <head>IX</head> <p>Куће су, у неку руку, судбе исто као и људи.{S} Неке трепере сја |
| S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што освај |
| ивке, ја вам опет велим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме |
| еликим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни једна жива душа.</p> <p>Али |
| ну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког подругљивог сажаљењ |
| кви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Ин |
| о ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p |
| што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не |
| нет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В.... стајао је врло близу владајућих кругова.{S} У о |
| док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, да тамо прочитам оно, |
| игао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два мала златника, и нешто |
| тски договор, за братско споразумевање; у нас почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се г |
| почиње да изумире међусобно поштовање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ ниј |
| ју лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи и бешњи |
| по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, луд |
| ододбору, како је прошао <pb n="252" /> у Суводолу.{S} Ту се десио и ђакон Млађо.{S} Њему ће је |
| знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</title>" више вреди но с |
| би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у један залогај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што и |
| аптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских д |
| је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, |
| лађа са Мићом Белобрком. <pb n="119" /> У осталом на овога се капетана није жалила ни сама „Сам |
| нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече опомиње да размишљамо |
| дрктале....{S} Красан је оно доктор!{S} У свему тачан — као добар сахат!</p> <p>Он ми писаше: < |
| on" /> <p>— Има ли кога год жива?!..{S} У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{ |
| време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба |
| и речи више....{S} Кесу вамо дај!...{S} У нашим очима напредњаци и нису људи.{S} Они су зверови |
| ћ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је |
| ом, у коме је кмет нигде и ништа....{S} У коме се селу не слуша кмет, у коме се срезу не верма |
| ну причати, како они далеко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гми |
| оје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор. |
| да је и оно делило моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја |
| ! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће вам бити, како с |
| .{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} Она готово свуд осуствује; |
| је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља знати, да ми много имамо Радака.{S} Него |
| пет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да нис |
| 3" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што на |
| сте славним мужевима свете Москве...{S} У патриотизам наших првака нико не сумња — ја најмање, |
| ку политику — према нама нарочито...{S} У говору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко |
| дан, да је ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова |
| тај Ђиле?{S} Да кажемо.{S} И треба.{S} У добу којим се наша прича бави, ова је сорта људи изаш |
| n" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="2 |
| ао је врло близу владајућих кругова.{S} У очи самог седмог септембра сретнем га на Теразијама.{ |
| Али ова тишина не беше као она прва.{S} У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке стра |
| н одговор:</p> <p>„То је ствар суда.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац ни |
| вати.</p> <p>Добро вели ђакон Млађа.{S} У рукама је власти још све, пробеседиће г. поштар.{S} А |
| нде треперав вео вечерњега сумрачја.{S} У тај се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту |
| ена је велика ватра још око заранка.{S} У то баш некако доба тужно зацича једно прасе далеко ис |
| оласта.{S} Очима је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке м |
| —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</p> <p>— Саро! продера се Ђиле |
| {S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујем |
| ко беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} |
| а грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да јој је осве |
| p>Момак се осмехну и слеже раменима.{S} У овоме осмеху, у овоме слегању рамена — беше неког под |
| о поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазит |
| тварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У великој ревности према нашој ствари он по кашто и пре |
| имати ни једну више од 24—26 година.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, |
| ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему томе он није могао никаква добра да види.{S} Ње |
| купити.{S} Кмет је био истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.< |
| путове којим се Србија кретати мора.{S} У тим тренутцима народ српски и његова држава треба да |
| ом се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{ |
| S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је у |
| Бошњака, била је злосрећна невеста.{S} У сватове су звата и многа господа из Б.... а нарочито |
| ји ни то не би <pb n="286" /> доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу бож |
| леда свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — |
| се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он н |
| сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Бело |
| " /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као о |
| лишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђе |
| особити за сваки даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за бра |
| авио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљаши |
| ко-смеђе, ади оштре и необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S |
| отиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весел |
| Васо није имао обичај да апси људе.{S} У брвнари су обично лежале свиње.</p> <p>„Десет ти њему |
| ворише она кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама |
| , као да је на грудима рођене мајке.{S} У осталом, Смиља дојиља и беше сиротињска мајка, а била |
| лија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у |
| то лакше ићи ако га по среди опаше.{S} У осталом, мачку је било свеједно; он се за то увек доб |
| ободе.{S} Не, она је још нешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се про |
| рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} Онај веселн |
| ао и радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за члано |
| видиш ли, да смо се веома заухтали.{S} У наше је редове пробио елеменат двојак.{S} Један је до |
| и.{S} Њима су одиста дани избројани.{S} У мојој капетанији, ја не верујем, да ће њихов кандидат |
| гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао познати.{S} |
| а.{S} Плаћа ми да не може боље бити.{S} У колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он ж |
| ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој |
| умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац доћи а да за то не с |
| n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У оно класичко доба и српски су слепци даље видели но д |
| бри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је на погребу п |
| ћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Ниј |
| х и смотрим га пред једним прозором.{S} У тај исти мах осетим како ме мравци прођоше кроз сво т |
| } Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, ко |
| а</title>", а коцу ти он није вичан.{S} У осталом, мога кума и ја бих карао; ама кад и сам погл |
| на прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци као дани!...</p |
| нас оца намесника зове: ђакон Млађо.{S} У осталом ни сам се Млађо томе не противи.{S} Некако га |
| нека протува.{S} Где ти он није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмациј |
| Ја овим путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — ка |
| е о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се име „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хо |
| вић, Живојин Срндаћев и Тадија Врљо.{S} У томе акту били су забележени и:{S} Јоле кочијаш, Рада |
| ви да овде један за другог изгинемо.{S} У нас само нема партија.{S} Ми смо сви к’о браћа рођена |
| ј ме друг погледа готово изненађено.{S} У тај баш пар кола стадоше.{S} Ми смо били већ пред мех |
| збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ј |
| {S} Ја нешто више волим ово, но оно.{S} У овоме је живот, у ономе мртвило....{S} Боже, кад би м |
| нај се полелеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али ј |
| је оличени мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Сл |
| .{S} Њу је написала радост.{S} Јест.{S} У радости људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео с |
| ача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Васи.{S} Он одмах пресуд |
| тане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за |
| S} Завесу беху заборавили да навуку.{S} У осталом то и није био њихов посао већ Златни.</p> <p> |
| сну левим оком а десним брком мрдну.{S} У очима Сариним запламти онај врашки жар.{S} Она поглед |
| азна за једну покрупну Сарину тајну.{S} У осталом, ваља знати, да је Зега био одарен да јефтино |
| ка“ — разносач тек беше донео пошту.{S} У кафану нагрну свет.{S} Гледао сам како се грабе око н |
| ...{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских |
| ти.{S} Он је прави — ак — радикалац.{S} У њега је: ко нема радикалске карте, тај није човек.... |
| це — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у панду |
| гађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале |
| > <p>— 0, не, ни пошто.{S} Они „наши“ — у Б... петљају неког врага с тим изанђалим елементом; а |
| данас путовати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p> |
| и.{S} Обори очи, па оде гледати некуд — у незнан.{S} Никад је лепшу видео нисам.{S} То беше сли |
| да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, |
| убала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ се у велико |
| о!...{S} Где вас мој побратим намести — у коју собу, за који сто — будите задовољни.{S} Остало |
| е заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само казао, да се на то може з |
| и лепа жена.{S} Као да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S |
| ш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је ли?...{S} Донеси паре!{S} Ина |
| огу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она овако разговара,г. минист |
| ја твоје јунаштво.{S} Док је ој знаш — у том Млађа развуче своју браду — дрмао овом земљом, ти |
| се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији никога нема, рећи ће Злата, пошто се врати.{S} |
| као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, настави мој друг даље, и да је тако, каквог |
| ривало из дућана — да их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> |
| велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе диму од дувана, је л |
| опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна — или ћете сад један п |
| ити красније.</p> <p>— Озбиље?</p> <p>— У најгорем случају, опозиција овом приликом може изаћи |
| он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма д |
| ти.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке |
| Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова |
| куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30" /> лежала десетица пик и |
| гови ову радост ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим |
| е.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за сваку може рећи:</ |
| исплетене од зрелог пшеничног класја, а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљд |
| <p>„Ова је глава на Златибору расла, а у Посавини пасла!...{S} А ево где јој суђено би, да јој |
| звекнуше парчад од прозорских окана, а у исти мах нешто потмуло лупи онамо код великог ормана, |
| У оној је било побожнога ишчекивања, а у овој неке страве.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ца држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....</p> <p>— Да писнуо ниси, прому |
| је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сами ови предмети ка |
| <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једно доста живо:</p> <p>„Пљес!“</p> < |
| одгоне испред „Санстефанских врата“; а у Берлину јој се истим тоном и истим речима каже као он |
| амницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води крш од људских костију, те из њега гује пала |
| ко виде....{S} У ситницама су велики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам |
| ту им смета поп Остоја и кмет Стеван; а у том истом селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што |
| је гонио један здрав и једар момчић; а у закошарку седео је ђакон Млађо, а њему слева Радојица |
| , ја би је смањио на најнижу меру.{S} А у смањивању порезе — код мене нема граница.{S} Скресати |
| у и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју купају.{S} Јест г. поштаре — биће и о |
| . Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} Он је драговољно примио терет на |
| м.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега је облетао наш стари Зе |
| ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вра |
| је дана један дан била на ногама а два у постељи.{S} Али кад се из Београда вратила, са свим ј |
| а кажу, да је био десна рука капетанова у — свачему.{S} Капетан Неша, веле, за живу главу не би |
| ову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти ча |
| гана похотљивост азијске најезде, те га у ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Г |
| би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> <p>— Да оно |
| најпре сам собом зађаконио, и послао га у подручије своме присноме пријатељу, оцу протојереју у |
| је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда |
| диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} |
| учно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро |
| о погледима г. министра, да нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на бриж |
| леда.{S} Али овај поглед имађаше нечега у себи са свим новог.{S} То беше освета која се буди.{S |
| дахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, |
| ан, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што |
| атим не врати.{S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у ваш |
| овога вечера ми не би имали прилике, да у тој баш кући гледамо догађаје, који тако тесно у свез |
| уђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} Ту ће на |
| ао мало дете плакао, кад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци |
| о да оварише, али то га није помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.. |
| н Нешино јадање.{S} Све би се рекло, да у свима тим опасностима, које је капетан Неша злослутни |
| говим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, ни по подне од |
| челном противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве |
| ло да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни растурач "<title>Гласа Правосл |
| кви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то |
| а.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, тај ће авансовати, сигур |
| <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу пропадоше.{S} За тим седи свештеник поче опет б |
| b n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не м |
| је баш те године отац Остоја опазио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, ко |
| поштовање“.{S} За то се он и одлучио да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Ф |
| ош никад отац Остоја није пропустијо да у очи тога дана не држи бденије.</p> <p>Тако је имало д |
| {S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти је рекао: <pb n="251" /></p> <p> |
| се обелоданио.{S} Он своје жртве напада у по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престо |
| на овако разговара,г. министар не гледа у сахат; али се обрадује кад момак отвори врата и рекне |
| их табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек спази лепо изгравир |
| > <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полуплачни осмејак, кога је, |
| >Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S |
| ри Јоле пакосно.{S} Онај сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео |
| апламти онај врашки жар.{S} Она погледа у Ђила.{S} Ђиле је и овај поглед разумео.{S} Он оде сво |
| за Живана Срндаћева.</p> <p>Она погледа у карту, спусти будак, а по лицу јој се развуче неко лу |
| >Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} Отац Остоја гледао је преда се и своји |
| па приђе столу Сарином.{S} Сара погледа у Јола....{S} Јоле се осмехну, па и њој кресну левим ок |
| м обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Ф |
| а покривена — арњевима.{S} Јоле погледа у ме.{S} Овај поглед имађаше и нешто збиље.</p> <pb n=" |
| с напредњацима!!...</p> <p>Јоле погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну |
| их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда Вула, а г. Вуле се окрете мени:</p> <p>— То је |
| сије знао, тако рећи, а да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас преч |
| писма био, он мало застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и |
| тима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у мајку и радосно викну:</p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка |
| говори као из рукава Белобрк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли на |
| али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{S} Његово лево око опет кресну, а десни брк мрдну |
| о.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, а мрдну десним брком — као |
| с — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — |
| ише на моме другу....{S} За тим погледа у Јола.{S} Овај му приђе.{S} Нешто му оде полако мрмори |
| одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, |
| сти ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — а преко усана |
| ад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} С |
| кула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти! |
| о ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у |
| едстави ствар како треба.{S} Он погледа у ђакона Млађу који је непрестано ту био и слушао шта ј |
| p>Први се ко мало и трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога ш |
| . уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} Нису се познавали.{S} Видело се.{S} Ка |
| а расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија настави.</p> <p>— То вам је, |
| учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда |
| ча Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb |
| речи изговорио, он и нехотично погледа у оца Партенија старешину манастира Р....{S} Отац Парте |
| ишчупа нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина |
| кућа лежала.</p> <p>Павле оштро погледа у Смиљу.</p> <p>— Влада је момак мој.{S} Ја са Златом д |
| брине, одговори г. Мија и оштро погледа у г. Ракарца. <pb n="184" /></p> <p>— Г. кнез је вечера |
| друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се није такој беседи од Јолова побра |
| кад г. министар и по други пут погледа у сахат, — она већ и сама види колико је сахати.{S} Скр |
| рали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена дец |
| мора се растерати.{S} Господар је вазда у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које |
| да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капетанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто |
| hi>"!{S} Он погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула. |
| орски срезане, растове ћулсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да с |
| је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} |
| /p> <p>— Брдарица тврди, да је још онда у главном свршена погодба између Русије и Аустрије о по |
| же да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадају....“</p> <p>„То је, б |
| ју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову већ сорту ретко си могао |
| е добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, шт |
| наше село састајало на договор, али ја у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор с |
| настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа више; и то слу |
| <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да |
| о....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и |
| д хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше застрта једноставним ћилимом, који је, ка |
| </p> <p>Тога вечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи о |
| /> <pb n="112" /> <p>Среска канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вар |
| вој се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злат |
| чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два тешка рата води за ослобођење и незави |
| авале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре ко |
| меници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — |
| ћ могаше отац ослонити.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да |
| и она, свима позната, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, |
| тра врати, нека затече свога одмењеника у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} |
| — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на другу мило осмејкује.{S} Одма се в |
| ви људи, да је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати |
| је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <milestone |
| а му <pb n="200" /> свакад оде сва мука у ветар.{S} Зега је говорио:</p> <p>— Знам ја ко мени с |
| мо немачки — ни бекнути — па је то мука у туђем свету.</p> <p>Ђеврек се на то насмеши:</p> <p>— |
| ромаси!{S} Како их жалим.{S} Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је |
| лост његове душе.{S} Душа је та пливала у некој далеко опаженој нади: — ми ћемо победити!...{S} |
| разиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне с |
| ара баш ни да трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није |
| ла од глади!...</p> <p>Злата је гледала у своју помајку; њој се две крупне сузе скотрљаше низ о |
| оног печења? —</p> <p>Злата је гледала у Мићу и ћутала. <pb n="130" /></p> <p>— Па донеси....{ |
| гле — куд било.{S} Некад је к’о гледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на |
| ице Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја с |
| се из Београда вратила, са свим је пала у кревет и више се није ни дигла.{S} Ова нова несрећа п |
| ат, кога је напредњачка обест дотерала у нашу мезулану....{S} Богме он нам прети!!..{S} Говори |
| а овако је његова велика замисао остала у покушају.{S} С тога се он доцније <pb n="161" /> одао |
| окопреосвештенства, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благов |
| ћ досле оборили и — данас би власт била у <hi>нашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с |
| n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју срећу.{ |
| је народна радикална партија и ставила у свој програм смањење порезе.{S} Оволико сам сматрао з |
| } За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} Нисам и |
| Зар не видиш да је његова душа завирила у твоје срце, у твоју душу?{S} Зашто он тебе не пита ко |
| > <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} Преко Мариног лица прну зрак радости |
| , г. министре, ваша је здравица дирнула у једно питање које је многима од нас одиста тамно...{S |
| коса, те се као златно паперје просула у некакав необичан неред....{S} По њеном се лицу беше и |
| што се беше као златно паперје просула у некакав необичан неред; гледам оне још благе, али сам |
| што се као златно паперје беше просула у некакав необичан неред, па онда онај мек поглед, погл |
| А и право је било.{S} Јеца јој се нашла у помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} |
| {S} Мара Јелина беше најчувенија везиља у свој околини....</p> <p>С друге стране, до прозора, п |
| м прети, не може бити, а да му се он ма у којој прилици није осладио.</p> <p>— А ко вам је то? |
| на ове Млађине речи благо осмехну; ама у томе осмеху беше нечега тајненог.{S} Он је био одблес |
| уга....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, |
| , а нарочито они са позлатама и иконама у златноме оквиру.{S} Најжешћу је ватру осуо на скупоце |
| ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> <p>— Писао сам га |
| миши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме |
| ош није вечерао; а кад се вечера спрема у „Малолованој соби“ — ту треба имати иштал, рећи ће он |
| се боље загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим п |
| ављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ов |
| другова..{S} Он је са својим друговима у другом рату излетао до на тужно Косово поље.{S} Он је |
| ма се Мара разговарала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у |
| единим — тамним и светлим — карактерима у једној причи, — Ђиле, ако не <pb n="209" /> заузима о |
| S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — ви |
| вори несретни кочијаш, и окопишти очима у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска |
| аши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти велиш? —</p> < |
| ће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S |
| ву све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошици, својим очима видео, што с |
| е неколико дана Ђиле је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских |
| .{S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске |
| и калдрму предамном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе |
| остен Атињанима:</p> <p>„Браћо, времена у којима живимо озбиљна су.{S} Крвава се борба отпочела |
| а учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за т |
| велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.</p> <p>С д |
| ></p> <p>— Па донеси....{S} Наточи вина у бокал из крајњег бурета....{S} Де, душице моја! — ти |
| Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апса због |
| добио једно искуство.{S} Оно ме истина у мал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим при |
| > <p>И то је једна од виђенијих општина у капетан Нешином срезу. <pb n="256" /></p> <p>Ово је с |
| ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — макар са два гласа; а ова два г |
| ом кишом....{S} Ама ма како дошла — она у првом реду неће донети мира напредњацима, а још мање |
| на механа ма и III класе, боље но и она у селу П...{S} Та је мисао Зеги просто дала нове крви.{ |
| а до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи мангал са жаро |
| мо осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђила.{S} Њу обузе неки пламен по образу.{S} Застидела |
| а онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто зад |
| чан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто зами |
| , он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад |
| да у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— Пих, све зло и го |
| нда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то грађа из оног |
| Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе... |
| проражњају по селу, понекад и ноће, па у јутру рано одјуре даље.{S} Од то доба приметио је ота |
| улсије, па онда у оне грдне темељце, па у греде, па у рогове, — па да се одмах позна да је то г |
| м да боље намести ћебе на коме седи, па у том погледа у ме и кресну опет својим десним брком — |
| главом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p |
| огледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па у Ђила....{S} И — онда се нешто замисли. <pb n="212" /> |
| . кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Бриц |
| погледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његов |
| пустим.{S} Она с места поче — с неба па у ребра:</p> <p>— За Бога, господине, има већ неколико |
| вом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су ми, ј |
| e unit="subSection" /> <p>И овог вечера у кафани Јолова побратима морао је бити некакав скуп.{S |
| дњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом |
| у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине е леђа, па да га |
| оје жене, а то је била најбогатија маса у моме срезу, — ето г. Мија, који му је и предао имање |
| <p>Још истог вечера ова су акта послата у Н.... преосвештеном владици.{S} Те исте недеље дође к |
| изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, не би ни меха |
| ога свеца, сваке недеље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је |
| ма велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Он |
| ма велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно |
| штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb |
| b n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако само пис |
| сове и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, |
| Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми је пута рекао да вас за |
| , де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и онако |
| лнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су ми п |
| ногама држи.{S} Већ је почео да попушта у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не |
| нути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемственика за |
| рестравио!{S} Од како ми се она несрећа у Б.... догодила, просто не могу да дођем к себи.{S} Ја |
| t="subSection" /> <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{ |
| n" /> <p>Миће Белобрка најлепша је кућа у варошици Б....{S} Истина, ову је кућу градио покојни |
| е мржње и вечитог трвења, које нас баца у некакву грозничаву вртоглавицу.{S} Као да нас, Бог с |
| "subSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтил |
| .{S} За тим оном сикирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одст |
| {S} Нису му, говораху, оставили ни миша у дувару. <pb n="230" /></p> <p>— Море он се и био мног |
| ога друга једна порадикаљена либералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим бех |
| овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово зна |
| лушаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим |
| и нису се видели од блата, а био се сав у белу пену претворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p |
| чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Поред моје постеље још сеђаше као анђе |
| црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи су му мрко-смеђе, ади оштре и необично ж |
| !!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! повика капетан |
| азиш синко?...{S} Пођи — нека ти је Бог у помоћи!{S} Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у |
| молованој соби, полупао прозоре и неког у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{ |
| ознаника.{S} То беше г. Среја, мој друг у колима и изасланик главног радикалског одбора.{S} Он |
| ога су оне исте ноћи, кад је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — обл |
| етнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устав |
| ела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа западне....{S} А некакав опет тајанствени глас |
| ала — као са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а п |
| жао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би доста, већ сутра д |
| ледала у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој |
| реле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> |
| Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећн |
| p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb n="167" /> |
| ековић <pb n="281" /> — одвеземо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Или |
| тиште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жен |
| вог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — као обично, <pb n="351" /> да га упи |
| И он сад тражи да заведе други бољи ред у овој земљи!... <pb n="298" /></p> <p>— Е, стани мало, |
| сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане |
| и, тај ће и победити....{S} Да је народ у праву, о томе не треба ни зборити; о томе није ни пит |
| А она је једина била која је наш народ у данима најгрознијих искушења, мука и беда - крепила, |
| ћа дође мало себи.{S} Он погледа — свуд у наоколо.{S} Нека полузлатна светлост беше плинула и п |
| {S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наоколо.{S} Мало поћута.{S} У кафани наста гробни тај |
| њу старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> уп |
| је суд решио, да се и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p |
| донесе решење, те се и отац и син ставе у притвор.{S} Разлози су му били јаки.</p> <p>Ево их:</ |
| Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па |
| купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао момак Гавро.{S} А го |
| ј, а за тим се стаде, мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не до |
| сад бити....{S} Ја још држим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и оп |
| Он није ни испрезао.{S} Одјурио је све у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на |
| и.{S} То је онај вечити закон, који све у времену руши.{S} Томе ће закону подлећи и ваша судска |
| ај је светац по заповести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 |
| руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде у дну ватре која беше некако на дуж наложена, па поче с |
| авно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Размери очима, па пободе и друге две со |
| жим....{S} И, рек’о бих, реч му застаде у грлу. <pb n="339" /></p> <p>Момак опет слеже раменима |
| мртвац.{S} Рад је живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n=" |
| о; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је већина у скупштини осигурана — |
| а све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Мла |
| бразду, којој се крај губио доле негде у њеним алабастер-недрима.{S} Ја се сав стресох....{S} |
| сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "<hi>толковати програм радикалске стра |
| јска.{S} Причао нам је да се тамо негде у свету саставило једно друштво, које ради на томе, да |
| наче могла мерити с колима првога газде у капетанији <pb n="308" /> Нешиној.{S} Коњи су били ис |
| прстом да макнете; а кад где глава иде у торбу, онда вичете:{S} Зато је таман Ђиле.{S} Од сад |
| ...{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га је преосвештени на месец |
| } И ја видим да он од неког времена иде у страну.{S} И оне <pb n="127" /> вечери а и сад, све б |
| Брице калфа, одговори Веса келнер и оде у подрум по вино. <pb n="327" /></p> <p>Ја ову бруку ни |
| еда.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви видели....</p> <p>Сад наста опет |
| као каква дугачка притка, а за тим оде у некакво вијугање — као кад видиш пијавицу кад по води |
| ни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олтар.{S} Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта |
| а је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се вратио — био је поп.{S} Донео је од |
| одмах послао једног на коњу да брзо оде у Б....{S} Они су пошли мало доцније.{S} Али су опет ст |
| ост.{S} Једном га смотрих,где журно оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњуш |
| е — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни свет нико неће моћи <pb n=" |
| емо још на прво звоно.{S} Отац Вићо оде у олтар и обуче се и таман да отпочне службу божју, а н |
| е Злати било 16 година.{S} Њен отац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, |
| /p> <p>— Ласно га је наћи — ако не буде у срезу.{S} Погледајте горе — она два осветљена прозора |
| ца, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући б |
| сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је |
| шаоци.{S} Сенка говорникова као да дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, |
| а мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он |
| } Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих |
| па — опет ништа.{S} Срећом његовом дође у Б.... за капетана капетан Неша.{S} За овим дође и „пр |
| one unit="subSection" /> <p>Једном дође у Суводол и Томо Брицо.{S} Довезао га Ђиле на таљигама |
| и и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскињ |
| оговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бру |
| во кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чис |
| — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се д |
| стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па опет и |
| и турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу |
| уби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисл |
| ики; а у крупницама се изгубе као гмизе у трави....{S} Ја сам моје начелне пријатеље проучавао |
| е и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле пероре |
| Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап по кап — камен издуби.“ Нас се не |
| то је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио, или који није сено добро оградио....{S} |
| гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потргала погана |
| ше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Ц |
| аше мишљење, али, признати морам, да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца ч |
| а је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била |
| Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремите кревет, па ћемо је полако там |
| епањем, али је дете вриштало, као да је у жеравицу бачено.{S} То је и мачка покренуло из његове |
| абада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџија, вина вамо дај!...{S} Ко так |
| тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, |
| n" /> <p>Некако баш тих дана и зашла је у „<title>Гласу Православља</title>“ једна нотица овога |
| ђашња здравица веома дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште.. |
| S} За то је не смемо мимоићи.{S} Она је у своје време по многом којечему, била прва међу првима |
| згубити — као електрична струја, кад је у земљу спроведемо.{S} Овим се концем зашивају и креман |
| а полако зажмури као матора сова кад је у по дне прстом дирнемо.</p> <p>— Право да вам кажем ме |
| аману њом колико игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> |
| n="35" /> <p>Од свих гостију највише је у очи падао ђакон Млађо.{S} Пошто сам се доцније о овом |
| е остао на миру ни Мија судија, који је у исто време и судија за банкротска дела.{S} Њега непре |
| ко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је сам доцније о моме сапутнику слушао, |
| с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага. |
| ек после вратити дружини, с којом ми је у део пало да вечерам.</p> <p>Ми смо казали да је Млађо |
| по калу сумануте обести ваља; гледам је у јазбинама срама — понижену, обешчашћењу; — гледам је |
| ругог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли, да нас не |
| канцеларија у варошици Б.... са свим је у страни и готово изван вароши.{S} Ту је и стан капетан |
| љда, неће нигда ни разрешити.{S} Сан је у неку руку — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узр |
| Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „ |
| то и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког лисца, а прождрљи |
| јан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је нек |
| ји...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас предмет спрдње.{S} Жао ми га јадника.{S} Напредња |
| Ђеврек, па ништа.{S} У два маха ишао је у В., и сам капетан Неша, па ни он не може помоћи.{S} И |
| азијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, али су с |
| некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом |
| рно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у панталонама и ћурчету.{S} На ногама је имао папуче.{S |
| а, митрополита Михаила у Србију — то је у исто време и повратак рускога благовољења према Србиј |
| а о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопроли |
| {S} Капетан га одмах пусти.{S} Нешто је у тај мах писао, те с тога газда Раде мало постоја.{S} |
| му се просто ништа не може.{S} Данас је у срезу мањи капетан и од сеоског бирова.{S} И она моја |
| кроз Београд, онда се зна колико му је у глави, потврди онај враголан.</p> <p>— Бога ми, не би |
| дикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!... |
| нистровао; али онај јадник вечно остаје у „талону“.</p> <p>— То је, бог ме, ружно, рећи ће мој |
| аци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала марва?...{S} За овакве ствари болан. |
| неш ли се даље, онда те од једном збије у једно грдно грбаво клупче, коме дођу ноге као две сту |
| само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми онако пооштро. |
| ог на издржавање једномесечне епитимије у манастир Р.... и да га преда игуману Партенију, старе |
| ође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је н |
| нам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они тамо, у Београду <pb n="116" /> |
| рево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина с |
| {S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку с кочијашима — с Јолом нарочито.{S} Ево ово ј |
| брк, нека банкроштина, данас капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје |
| ио Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола |
| ами себе и своја имања бранимо од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја се |
| у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире |
| де, а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском но |
| еке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једн |
| европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна на спрам друге |
| има; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у к |
| влеишу.{S} А вино, зна се, дреши језике у људи.{S} О свачему се говорило и причало, док ће једа |
| и народни глас, кад свакоме без разлике у овој земљи мора да каже:{S} Ја сам господар.{S} Доста |
| ак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше на ону страну, од куда се бас поја |
| је, г. Михаило, свршио је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио |
| овници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, кад какав виђен дом |
| ору, започе онај сељак, припуцаше пушке у доњем крају села.{S} Ја скочих.{S} Ослушнух.{S} Диго |
| беше окренуто зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод |
| не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Мом |
| да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста дуката.{S} То је и Ђила мало о |
| ли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо ми сигу |
| петана Неше.{S} Писари истина седе доле у вароши, али и за њих срез плаћа станове.</p> <p>Само |
| ведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али |
| и ради, рећи ће једнога дана газда Вуле у својој гостионици, која се онда звала „<title>кафана |
| де ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас |
| е је носио из дућана у дућан, из кафане у кафану један број „<title>Српских Новина</title>".{S} |
| </p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко. |
| лађо на сам дан Благовести 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољаним |
| Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам певао боље од |
| чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој кући, била је и Зегина кафана дупке пуна |
| епе непријатељи и наше славе и величине у будућој заједници словенској.“ <pb n="156" /></p> <p> |
| ј окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и з |
| Је ли могуће да се она може да изметне у овако грубу обману? —</p> <p>Далеко смо били одмакли |
| Они се данас љуте на звизгу и клепетање у клепетуше и тигање које се за њима диже....{S} Ето, т |
| шао ни св. Сава, а већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milesto |
| и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p>Коње је терао |
| мену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријате |
| <pb n="376" /> несреће.{S} Они се топе у радости...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, о |
| м га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још једног познаника.{S} То беше г |
| да и не погледа у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да |
| ни једна жива душа.{S} Само високо горе у брду, негде око среске канцеларије, видела су се два |
| манастира Р...{S} Нешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здрав |
| Млађо дуго ђаконовао, како су му најпре у митрополији почели тепати и звати га ђаконом Млађом, |
| абурма а пространа и мишија рупа, да се у њој склоне од гнева народнога!!...</p> <p>— Море, ост |
| једним послом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да |
| це!{S} Ко је још могао и слутити, да се у јунаку са „Зубаца“, „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељи |
| е нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило нешто на начин, који му није |
| мо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су и мртви проговорили....{S} Неми |
| може разговарати до миле воље, па да се у кући нико не пробуди....{S} Капетан сам ода по соби и |
| узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани држе ноћни састанци, а овамо, почео не |
| господине — то се одма позна.{S} Ја се у томе до данас нисам преварио....</p> <p>— И ти си поз |
| нама предато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И о |
| Нека је дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам ка |
| у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме креве |
| д јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једн |
| дао је повода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али |
| вео,“ повика, и стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она |
| ајгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n="301" /> скоро вратити на своју дужност...{S} Ј |
| ије могао ни да проговори.{S} Док ће се у кавани газда Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се ч |
| > <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, т |
| менутога манастира, коме је — вељаше се у томе писму — отпуштен налог, како има поступити са ос |
| о прокинуто; да ли за оцем? — Она би се у собу затворила, пала по јастуку и ту нарицала.{S} Бил |
| зуба помолити; Тадија Врљос акрио би се у мишију рупу; Живан Срндаћев не би остављао колица; а |
| елеј сав сручи на наш сто.{S} У соби се у пола смрче.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужас |
| /p> <p>Млађо зину да нешто каже, али се у тај мах нагло отворише кафанска врата, и на њих покуљ |
| гао да спава.</p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето зв |
| ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан се у варошици Б... свет искупио на гомилице.{S} И жене и љ |
| <p>Јоле се испод мукла смешио.{S} Он се у два маха окрете и погледа у ме, па кресну левим оком, |
| дан по један одбија, гледајући, како се у вис дижу и ишчезавају.</p> <p>Овога вечера ноћ је бил |
| а само договорим, да вам кажем, како се у Београду мисли, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви |
| изашла веома на глас.{S} Онако, како се у опште придаје важност појединим — тамним и светлим — |
| овит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити с |
| тан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он |
| во је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — много пре |
| али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас мој побр |
| тпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло је бити |
| кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за поштовање и |
| рао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изгледало ми |
| лонац, а троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покож |
| људи.{S} Неке трепере сјајем, купају се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако ист |
| ародне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно место!....{S} И наш програм |
| неразговетном срџбом — баш као да му се у души кувала некаква луда мисао.{S} На ме је погледао |
| се с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога м |
| .. <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су се у кући поп Вићиној претресали „народни послови“ и набра |
| {S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата |
| де с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чеп |
| исни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам и ја пок |
| ас пече по вас дан звезда; ви се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде... |
| у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили |
| народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњ |
| унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсниц |
| нета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну раскрсниц |
| че Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати дес |
| ..</p> <p>Сва дружина погледа — мислите у ђакона Млађу, боже сачувај.{S} Они стадоше мене мерит |
| бе народне; ако нисте кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{ |
| иле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се |
| што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келн |
| о, и то ћу извршити пре избора, рећи ће у неком особитом одушевљену млади поп Вићо, капелан сед |
| није....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио....{S} |
| није био.{S} Имао је и он своје пушнице у П....{S} Тамо је још од јуче.{S} Вечерас су га поглед |
| у се неће допасти мишљење Томе Брдарице у погледу руске политике на Балкану.</p> <p>— И ја сам |
| још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ја с њега не скидам очиј |
| рзо поправио.{S} Јоле ми и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћута |
| ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а нарочито, како је представљају наши радик |
| тинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог зглавка.</p> <pb n= |
| на је јадница осетила да јој нешто пуче у прсима.{S} Од тога је дана један дан била на ногама а |
| ...{S} Јоле кочијаш још једнако гледаше у ме.{S} Његово око није партисало кресати: а брк му је |
| Јолова побратима и нехотично погледаше у ме.{S} Да ли се ова депеша „<title>Самоуправина</titl |
| даћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасета, сутра |
| здравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на оратор |
| горски ветри разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" реч |
| ре на бору, док се најпосле не изгубише у оној, као снег белој, бради.{S} Он викну потресеним г |
| је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но онако:</p> <p>— Тако.{S} Нека.{S} Готово воли |
| <p>— Пих, све зло и горе! рећи ће више у себи газда Вуле.{S} То је, знам већ, масло онога преп |
| улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је н |
| и подсмеха.{S} Ми канда не живимо више у Србији.{S} Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Ро |
| ш, не би га познао.{S} Од кад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му |
| p> <p>„....{S}Полицијске власти пустише у народ своје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине < |
| кога год свога.{S} Тутори детињи дигоше у први мах грдну прашину, али кад дође Раде — све се оп |
| ељи — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb |
| ово на добро окрене“.</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{ |
| начио.{S} Неки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S |
| онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештевици:{S} Механџиј |
| >— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафане избацио и њега и његове |
| ићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Т |
| .{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно ишчупа нож из аста |
| прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, неће бити баш тако, повик |
| беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Она друга двојица беху:{S} |
| ији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шт |
| јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст уз |
| ој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београду се води жестока политика:{S} Малају се и „пе |
| У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну с |
| не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</ |
| — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... опажао се напредак од сваке врсте....< |
| пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је |
| анана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, ча |
| и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла. |
| S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а |
| ад сам вам председник.{S} Има послова и у нас, који се не смеју изнети на вашар.{S} Ја вам вече |
| ’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p |
| но тужно и бледо лице.{S} Она погледа и у свога синчића, у свога Перивоја.{S} Погледи ови сташе |
| она гледала у своју прошлост, а можда и у садашњост.</p> <p>— Оне су обе за Злату биле једнаке: |
| варила проклета напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се љу |
| е говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се |
| в:</p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:< |
| поравио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки |
| {S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> < |
| азару.{S} Отац га, једном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас су |
| је толико пута возио.{S} Возио га је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О сва |
| а, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе ку |
| почело да сумња, да врда.{S} То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је |
| .</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше |
| а и општине.{S} Тек дан по два, па би и у Суводол досинула по каква сумњива тица из варошице Б. |
| сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад кажу, да |
| бор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону |
| друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобили |
| заузео Павле Бошњак....{S} Он одјури и у Београд.{S} Куд није ишао и кога није молио да се ова |
| , како би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни ор |
| два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека га не |
| аго, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле |
| у памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без н |
| p> <p>Ја претрнух.{S} Заиста сам имао и у торби нешто пара; но то не беху моје паре.{S} То беше |
| n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао и у Београд по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душ |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Него и у кући и дућану газда Ђеврекову, није баш ишло најбоље. |
| е.{S} Он је тога истог вечера свратио и у редакцију „<title>Видела</title>“, истина мало подоцк |
| ваља размрсити.{S} Ова је маса некако и у другом којечему неталична.</p> <p>Због ње су готово с |
| о радикалски пододбор — много пре, но и у самој варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради у |
| о:{S} Кад овако напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа |
| жу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твојој гостионици газда Вуле може да буде злих духова |
| Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попи |
| девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p> <p>— Ето, тако, па ти |
| ига, кад његови лопови од вас покраду и у Срем пресалдуме....</p> <p>— Тако је, бога ми, повика |
| и и одоцнити; а они се доста разумеју и у закону, те ће моћи и вересију покупити.{S} Кмет је би |
| забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је најгоре прошла.{S} Кад јој |
| вац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на 800 дук.{S |
| је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту имао своје пушнице, — онда нека се пр |
| S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај се мах зачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се у |
| да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} О |
| ече она и понесе руку грудима.</p> <p>И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сам |
| то само био твој бели врат! —</p> <p>И у тај исти мах Сарин длан сину, а у кафани одјекну једн |
| /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и III класе, бо |
| т ти њему врућих — па на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове |
| пуштање његова гласа....</p> <p>И ко би у овој прилици гледао оца Ђунисија и оца Теофана — би с |
| ничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, |
| арабурму!“ —</p> <p>Друга се слика губи у некаквој маглуштини.{S} Ваља дуго гледати па да се оп |
| мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да љ |
| ац оде у војску, а своје јединче остави у аманет Смиљи дојиљи, а дућан своме вредноме момку, Вл |
| прилику, рекао:</p> <p>„Нај ово остави у „<hi>велику собу</hi>";</p> <p>Газдарица Јела: „Донес |
| еч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један мали др |
| о лаутар засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је бил |
| /p> <p>— Не дамо, не дамо, повикаше сви у глас. — Е, није доста само рећи — не дамо.{S} Ваља зн |
| лог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и од |
| p>— Тако, бог те живио?... повикаше сви у глас.</p> <p>Онај, који се онако из петних жила упео, |
| Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево |
| le>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком став |
| </p> <p>После мале паузе одговорише сви у глас:</p> <p>— Сви смо наши.</p> <p>Мићо продужи:</p> |
| уљи с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} |
| тал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом погледа, осмехну |
| .{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи ни не тећи.{S} Т |
| Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас вазд |
| нове.</p> <p>Само практиканат Божо седи у малој собици, одмах до архиве.{S} За овога практикант |
| народног ђенија, те је могао да провиди у будућност, и да српској слободи предскаже васкрсење, |
| а и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давн |
| е, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном т |
| због посланика.{S} Две ста три ста људи у Београду — а више а мање — то се њему не познаје.{S} |
| теде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је |
| ише од 20 писама....{S} Ти се Ђиле нађи у Зегиној кавани!</p> <p>И, бога ми, збор се растури, н |
| иште <pb n="61" /> нашега програма лежи у овој идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а |
| Суштина кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ прис |
| ајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих га оцу Партенију...{S} Там |
| нашег главног одбора, а он га још држи у својој механи!...{S} После, ја сумњам одавно на газда |
| етврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S} Кад <pb n="128" |
| што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о том |
| је добро извештен.{S} Ако он не излази у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд |
| е негде телад дојио, рећи ће Зега, који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.< |
| нство.{S} Он је нашао, да та вера стоји у складу с радикалским начелима.{S} На Србију диже дрвљ |
| служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правилима — типику — службе св. Илије, рекао је поп В |
| ачка радња, која од више година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од с |
| } Реших се да — вичем.</p> <p>— Седи ли у овој кући доктор? повичем колико ме грло доноси.{S} Н |
| стина, не баш истим редом и речима, али у главном не вали ни запета.{S} Па и како би другојаче |
| хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се |
| p> <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замир |
| н остави мачка и потрча вратима.{S} Али у тај се мах и врата отворише и дете се претури и главо |
| {S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да |
| ци отровно дејство опази....</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title |
| стаде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p |
| и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с |
| аг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбур |
| } Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено. |
| цали.{S} Бесмо се <pb n="83" /> окупали у сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да |
| ection" /> <p>Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала < |
| а неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао прозоре и неког у соби камено |
| рндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикалски подо |
| ечера казаше да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осети |
| врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини.{S} Влада је дала оставку....“</p> <p>Тога баш |
| доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала |
| ати, у коју врсту он спада — у прву или у другу?</p> <p>— У прву, господине.</p> <p>— А где је |
| очити, кад веле, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. |
| n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски народ и уну |
| Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет чим доб |
| и рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target="#SRP18871_N |
| ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули у наш програм, прихвати мој друг у колима, — а ту смо т |
| ес — и ја би то рек’о.{S} Кад смо дошли у Л.... — бога ми беше подоцкан — тамо су га дочекали к |
| Србинову!...{S} А кад се пренемо, а ми у туђини, далеко далеко од свога завичаја!{S} Онда нам |
| а посао Брицо!...</p> <p>То рече, па ми у само грло наслони врх од свога ножа, а на груди револ |
| кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе нико други није крив до мој кочи |
| у од најоштријих срестава, којима се ми у борби с нашим политичким противницима служити смемо.{ |
| од камена, не беше ни мртав ни жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учи |
| лутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав |
| <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на ка |
| ди повукли <pb n="64" /> и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не н |
| > и не излазе ни у село, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, т |
| живот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска |
| on" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашл |
| етан Неша, веле, за живу главу не би ни у срез изашао без Боже.</p> <milestone unit="subSection |
| изнова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не |
| да их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи и |
| астао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема сумње да су момци г. мин |
| опе опазило, да те злослутице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити |
| {S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова наших.</p> <p>Злата притвори врата и о |
| овај говорио, мој је кочијаш пиљио мени у очи.{S} Оно његово ђаволасто око кресаше, као да је н |
| .{S} Живана Прнкова испребијаше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S |
| би ме довели у мучнији положај, но они у Б....</p> <p>Она је ћутала и бројала паре — не једном |
| човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} Наше је да слушамо па — квит, приметиће |
| у судници.{S} Јесу ли наши људи сигурни у томе селу?{S} Ти то боље знаш, Секула.</p> <p>— Сви с |
| Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче |
| зна, да и ова врста политичара не трпи у процесу „народних слобода“ велике скокове....{S} Посл |
| ="137" /> вам: вечерас су сви на вечери у молованој соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Бео |
| миљанин.{S} Они су синоћ били на вечери у манастиру Р.... а вечерас код капетана Неше. — — — — |
| црквених послова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније пос |
| не лакта, мало треба, па да се претвори у живу жеравицу, превучену беличастим пухором, таман да |
| места седе, а ко не доби, он се сћућури у прикрајак. <pb n="52" /> Не може бити да овај свет ни |
| стељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао је и политички жив |
| е.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да |
| рај.</p> <p>— Истина, кажи ми!...{S} Ти у Б...., велиш, ниси до тада нигда долазио.{S} Онда беш |
| спехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велике народне ствари.{S} А та се снага може ј |
| апетани и народ.{S} Ваља само погледати у оне, мајсторски срезане, растове ћулсије, па онда у о |
| кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи? — Нас ово зло, нас ова напаст раздире — сто пута |
| има очи, свога доброга, старину послати у који богат манастир на десетак дана епитимије, те ће |
| о ће мо овај народ развратити, поцепати у таборе међусобне мржње и вечитог трвења, које нас бац |
| p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али их је газда Вуле <pb n=" |
| рече ми момак, — „вечерас ћете вечерати у молованој соби,“ и пружи руку на прозоре, где сам дан |
| и сама види колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на ов |
| рекора док сам жив.{S} Да има ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док |
| ојим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо овде дремати као коњи |
| У исти пар и арџија газда Вулов излети у авлију — као опарен.{S} И ја пођем за њим.{S} Кад иза |
| је додао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је |
| беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} Није имао на коњу |
| љеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана колико г |
| нас вихори као рашчешљано перје разнети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По |
| ера био веома незгодан положај.{S} Бити у друштву с тако различитим капама — почињући од поповс |
| луци ваљало ми је још онога вечера бити у селу Г.... да онога издајника са кметства збацимо.{S} |
| је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мара дуго смо с |
| будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и њ |
| народу и његовој држави није могло бити у интересу, да се огласе као рђаве платише.{S} То је ру |
| .</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али они виде, нису ваљда слепи |
| сувише рогове.{S} Ми ћемо му их сабити у главу.{S} Ко је против народа и народ је против њега. |
| ј соби!...{S} То ваља телеграфом јавити у Београд.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</ |
| дино могу, у границама закона, изводити у земљи реформе и политички програми.</p> <p>— Тако је. |
| очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, |
| није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђило |
| г. министру, могу се слободно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена. |
| ијем путнику данас није могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, кој |
| , а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко би нас онда и поглед |
| а први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске |
| замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су |
| да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобрк.</p> <p>— Имају и разл |
| пођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" / |
| да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласној „<hi>гостионици без сведока</hi>".</p> <mi |
| тресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном видим.{S} Пођем |
| ине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето вам кола.{S} |
| отворише и затворише.{S} Оне светлости у соби неста.{S} Отворише се врата и на доксату, и зрац |
| ли овде доктор?“ —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одм |
| а си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год пут нанесе, где су се они намножил |
| оверљивог президијала; отлен ће сврнути у <pb n="105" /> какву новинарску експедицију, и ту ће |
| тово кроз плач, — „ја сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} |
| то шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p> |
| . морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али у његову |
| ве у касу.{S} Њему ваља још ноћас стићи у В... а сутра на вече у Б...{S} То је сушти ђаво.{S} Ј |
| ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет н |
| ранцузе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Француз |
| } Та Павле је волео Злату као своје очи у глави. <pb n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио шт |
| обом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врста срдите |
| и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонском ватром. <pb n="241" /></ |
| стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и коме тре |
| е, велики задаци које она има да изврши у тренутцима кад се стане коначно решавати источно пита |
| у свађи једног пробо; али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако |
| гови, онда — не било их....{S} Нож овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помисл |
| чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... начинио већу сензацију но и она прва за |
| д — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи:</p> <p>— Да Бог да ти се, јунач |
| нем јој.</p> <p>Она седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ |
| рачарскога свеца.{S} Док је био још ђак у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвеште |
| и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикал |
| , да ћемо сутра на <pb n="117" /> конак у В...!{S} И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто |
| ом да збуни мушки поглед.{S} Сад је тек у пуној женској снази.{S} Није могла имати ни једну виш |
| ао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и поставе га тамо за |
| {S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица неш |
| познате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има |
| па.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не могох смотрити.{S} Тражио са |
| обом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> <p>„,...{S}И не в |
| их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате је |
| — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледам у потпис.{S} Докторов.{S} Али једна ме реч обасја као с |
| p> <p>Она ме пољуби.{S} Ја јој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет б |
| и ја бих карао; ама кад и сам погледам у оне ђаволасте очи, бога ми, право да кажем, и мени се |
| збогом свете!...</p> <p>— Јест, ја имам у торби 36 дуката; ама то нису моје паре.{S} То је аман |
| ми њима још морамо служити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су пр |
| бише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, рећи ће Секула Смуђ, који тек оно данас беше |
| д рек’о бих, лакше дишем.{S} Као да сам у другој земљи, у другој држави.{S} Истина, и у Београд |
| оње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци и на Пиро |
| Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Озго преко сапи |
| и треба!{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах |
| ниси? —</p> <p>Ни сад не знам, како сам у онај пар скочио с кревета.{S} Кад сам дошао к себи, ј |
| у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити је |
| >Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је да је |
| /p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; |
| >Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше донео по |
| ће се....{S} Један је полетео и с ножем у кавану.{S} Ја сам онда побегао....{S} Ајдемо кући, ма |
| волите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру |
| ечасни оци, господо и браћо, да испијем у здравље славним мужевима свете Москве, овоме словенск |
| не мисли, да ја „народну вољу“ разумем у ономе смислу, како се она данас истиче у новинама, а |
| у нисам више могао да слушам.{S} Седнем у кола и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо и |
| угог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо |
| p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Седнем у кола и викнем кочијашу:</p> <p>— Имаш дукат више, ако |
| ту дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају своје лепе г |
| аравно — тек је девет.{S} Ја се повучем у сам кут.{S} Отуд ми беше згода посматрати оног мог др |
| сти, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови...{S} |
| S} Први ми је посао био да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 д |
| е меша с радикалима и либералима, да им у свачему гледа „кроз прсте“, одговорио му је жешће но |
| и то све исплели....{S} То је пут којим у нас обично пролазе све богате пупиле.{S} Да није неко |
| <p>— То ли је Тома Брдарица?! помислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" |
| их није откуд кочијаш опазио, помислим у себи“.{S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана |
| чине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигд |
| е оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже сво |
| а је на гују стала...</p> <p>Ја излетим у авлију, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм от |
| твоје....{S} У помоћ!...</p> <p>Полетим у собу.{S} Страхотан призор.{S} Доле на патосу, до вели |
| га баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке зграде.{S} Седнемо за онај ма |
| Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији од сваког |
| оји би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— Браћо и суграђани, започећ |
| елазимо....</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило |
| а кошница.{S} Тако је и са једним домом у коме се не зна, ни ко је старији ви ко је млађи; тако |
| понуди ме да седнем, загледа још једном у карту и онда је однесе г. министру.{S} Брзо се врати. |
| уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим повика:</p> <p>— Јело, гледај вечеру!...</ |
| ни једној партији, па су ономад за мном у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су м |
| дину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и он и |
| етали, те ту булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке пр |
| одине министре, одговори г. Мија гласом у коме познасмо онај мало пређашњи бас са дна трпезариј |
| варница на ватришту под Великим брестом у манастирском дворишту, у коме се више не виђаше ни је |
| ма нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у оне грдосије од кућа.{S} Били смо на стану код „<titl |
| ен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па после? — Склањају се од политике ка |
| Имао је грло као девојка.{S} Тај се дан у Суводолу само о томе говорило, како је отац Остоја до |
| натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадам |
| .{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћама и кошуљи с некаком великом дреновачом, други у |
| >Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко њеног љиљан-образа прелети као |
| да је и Златин отац био један по један у варошици Б...{S} То су биле две прве куће — па данас? |
| е пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила к |
| !...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти, ћор |
| али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!.. |
| у, заблиста једна звезда као алем камен у коси Венериној, а за тим се стаде, мало по мало, све |
| о мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја |
| распуштати сем народа.{S} Он је суверен у земљи.{S} Све друго — од највећега до најмањега — има |
| ћег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на |
| о се око свога Краља; јер је он домаћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S |
| јутру око неко доба дана пробудио, а он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} |
| /p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ |
| је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми |
| г?!....{S} Марка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — |
| </p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну |
| а мајстор; ја се опет не разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{ |
| , Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима....</p> <p>— Остави га богати; не мож |
| очитана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једн |
| ао један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти |
| на жарач, а и нехотично би се загледао у мутвачка врата....{S} Очи би му се нешто засветлиле, |
| те ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пр |
| о; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му |
| нашао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, |
| као да он беше неумолим.{S} Он је држао у десној руци сврдо а у левој тестеру....{S} Око њега ј |
| ћу и 24-ту, видео сам, како је загризао у даске; а кад му ожегох последњу — он ме само мрко пог |
| да се и сама кафана, где сам запао, као у планинске сметове, зове — "<title>кафана без сведока< |
| ј с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у копорану ће тек рећи: |
| S} А к’о зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „нар |
| право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} Изгледао ми је сетан; па и опет б |
| чега се помало опомињао, губило се као у некој магли....{S} Сећао се само, кад је Ђуро лаутар |
| ва.</p> <p>Сари лепо засветлише очи као у гладне курјачице, кад где год на близу опази свој сиг |
| тији.{S} Одмах ће му засветлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне ради |
| ованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто све |
| ски глас већ није био онако сигуран као у први мах.{S} Он није био више ни онако красноречив.{S |
| Бог.{S} У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало |
| едао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се од једном испра |
| н је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним идејама не кужи свет.{S} Њ |
| види паметно.{S} Њега је сам Бог послао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се |
| огама неколико месеци.{S} За тим је пао у постељу, и девети је дан издахнуо.{S} Кажу, да је до |
| помоћи кад је оно Зега већ са свим пао у постељу.{S} Она му је и очи склопила...{S} Сад она др |
| е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так — так |
| Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит до |
| а?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га остављаш |
| цањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и не |
| „практикант“ Божо.{S} И Зегин је посао у почетку истина наилазио на врло велике сметње, али, н |
| ве што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са |
| мо пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Зав |
| мала сејка!...{S} И наш је калфа отрчао у кафану газда Вулову.{S} Код куће никог нема. <pb n="1 |
| - -</p> <p>После сам се од некуд нашао у некаквој радионици где се стружу и дотерују људске гл |
| рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| један сан.{S} Ја сам тамо једном отишао у два и по, рачунећи да је тад ручао, кад јес, момак ми |
| ког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђилом, својим гимназијским другом из |
| чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <pb n="23" /> кокошињак.{S} Кад га нестане |
| а Вуле, побратим Јолов, који беше дошао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахн |
| ку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски кокошињак....{S} Кад га нестане, тек ће он |
| тив њих поведе парницу.{S} Сад је пошао у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језик |
| аш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, |
| у, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он се, у |
| . — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светлиле као у гладног курјака.{S} |
| ке звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страх |
| те заносне грознице.{S} Он ме је поново у живот вратио....</p> <p>Ја бејах престао да једем.</p |
| а толико је исто пута и мене жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрет |
| чио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учи |
| дседниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда говору.... <pb n="65" |
| азлози су му били, да их је и сам Млађо у два маха са особитим задовољством прочитао.{S} И допа |
| /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом н |
| Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - |
| шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господине ми |
| , јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада о |
| рзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару.{S} Отац га, једном дв |
| bSection" /> <p>Ђиле беше добро отпочео у очеву дућану.{S} На њ се већ могаше отац ослонити.{S} |
| окрете Јолу:</p> <p>— И ти си онда био у Суводолу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, д |
| ора због банкротства; али је до сад био у затвору десет дванаест пута због неких других тричари |
| оме могао надати?! —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} П |
| ио и сам седи отац Остоја.{S} Он је био у светом олтару, пред сликом обесвећења...{S} Да ли да |
| тимају око тога.{S} И г. Ракарац је био у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и |
| ч, дође и на то, како је већ и Ђиле био у Бечу.{S} Најпосле се отац и мајка са сином похвале да |
| део је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нек |
| као члан московскога комитета, долазио у додир с првим политичким личностима Москве и Петрогра |
| о...{S} А зар си ти, Мићо, мање одвалио у прошлу недељу на нашој скупштини кад си народу објашњ |
| зејтину.{S} Он је сваком госту запиљио у очи, па онда у ђакона Млађу.{S} Из очију му је вирио |
| у Јапану, у Кини...{S} Сад се настанио у В...{S} Жесток је либерал; ама је још жешћи Србин.{S} |
| ка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> |
| се признати — и вреди.{S} Кола је купио у Грацу, коње у Суботици, а амове у Панчеву....</p> <p> |
| а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим др |
| У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам се брзо поправио.{S} Јоле ми и овд |
| рио под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се прв |
| лађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{ |
| ивобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он |
| је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“...{S} Кад се у јутру око нек |
| ису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К.... и вратио се.{S} Бојао сам се да не одете....</p |
| човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За њим полетим и ја.{S} На пољу је киша ро |
| у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали |
| — могао сам се одати; али Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке |
| у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први д |
| хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} А |
| ам.</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p |
| аци као редуша псима омаму....{S} И ако у нашим начелима <pb n="132" /> стоји: „све за народ а |
| по бела дана.{S} Кад плаћене душе овако у сред престонице, у очи саме скупштине, пред лицем тол |
| м је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном |
| ете кмету:</p> <p>— Слушај, кмете, како у закону пише:</p> <p>За јавне зборове треба се само ја |
| а.{S} Како би вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад д |
| се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисал |
| би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило мног |
| на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варошици Б.... патро |
| е хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву |
| >Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ био сео за једа |
| уди, нешто вреди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зн |
| м па наше либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у |
| кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег св. Николе.{S} На тај дан, од кад је Сувод |
| о о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...< |
| то за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутра дан је била јо |
| тране.{S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом |
| чали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и |
| пчидерске окосине — све је то треперило у бајној вечерњој румени; а озго, с Врачара, тек поглед |
| вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео н |
| ециште.{S} То се опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија |
| ја вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} Сад се и они не ос |
| видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет |
| које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се ти извори мор |
| о народу као ђурђевске печурке.{S} Само у нас овде нешто се није пробудила народна свест...{S} |
| ико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} |
| ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Болан, ти знаш, колико је имаће пок |
| да је и Злата најлепша девојка не само у варошици Б.... већ и у свој околини њеној. — — — —</p |
| гостима.{S} Кад би сви били као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али нар |
| и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако гл |
| предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине.{S} И |
| а вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао радоснијег пута ни — ду |
| } Пре би се рекло, <pb n="49" /> да смо у Романији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож: |
| Неше?</p> <p>Ајдемо тамо.</p> <p>Ми смо у „крајњој“ соби капетановој.{S} Он ту прима дању своје |
| а.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>.“</p> < |
| ам силно српско робље, како се, оковано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџиј |
| истар на расположењу гледао је расејано у г. Мију судију.{S} Видело се, да је још једнако мисли |
| Ја сам га однекуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ |
| } Он пободе најпре две сошице — наравно у дну ватре; за тим прође те стаде у врх ватре.{S} Разм |
| гуја и акрепа....{S} Ја погледах на дно у тамницу.{S} У њој беше вода до колена; а у тој води к |
| ри.{S} А та се снага може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{ |
| јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво развуче Белобрк.</p> <p>Ја претр |
| кући гледамо догађаје, који тако тесно у свези стоје са нашом причом.</p> </div> <div type="ch |
| сао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује |
| казао, још кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану |
| туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" |
| ...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мислите.{S} Ви ћете <pb |
| Крста“ стаде преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти |
| ислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Тако се то деш |
| орају бити и ћате и бирови; а кад је то у једном селу наше, онда је и село наше.</p> <p>— А кад |
| ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозо |
| уд је то, да њега зове Томо Брицо, и то у његовом рођеном селу, у селу, у коме је он још и кмет |
| он има вечерас некакав свој скуп, и то у молованој соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на |
| >„Сутра дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S |
| да су и Раде и Ђиле остали у апсу и то у апсу окружнога суда, она је јадница осетила да јој не |
| ртија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне |
| нико не сумња — ја најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. минист |
| гом, бити старатељски судија а нарочито у В... то је, колико бити судија са три судијске плате. |
| ома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је ов |
| тник.{S} Он је већ био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седе |
| и у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаволасто у ме; његово лево око опет заигра, а и десни брк учини |
| ле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му опазио |
| од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, кара |
| онци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да |
| ду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим матер |
| те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену |
| , он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија.. |
| и несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у в |
| ур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> <p>То |
| е лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се |
| их ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p |
| синко!..</p> <p>Поп Вићо је само бленуо у оца Остоју.</p> <p>— Скини се.</p> <p>И поп Вића је с |
| е.{S} Мени се овај поп не би ни окренуо у Суводолу.{S} Нашао бих ја њему — кад је мајку за сису |
| собиту драж.</p> <p>— Сад сам те дирнуо у праву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да неш |
| дало?...{S} Знаш ли, кога бих ја метнуо у кондуктере, да сам нешто у каквој било власти? упитаћ |
| е сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље зн |
| ац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од |
| — Имаш дукат више, ако за вида, или бар у прве вечере, стигнемо у Б...!</p> <p>Никад нисам имао |
| не жали...{S} Добар је брате, као добар у години дан.{S} Он од добра просто не ваља....{S} Ето, |
| то је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе чове |
| њему глава.{S} С њим стоји главни одбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, т |
| на Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и |
| хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим опш |
| /p> <p>— Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не да |
| :</p> <p>„Дошао је гардист.{S} Зову вас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} |
| га дејства.{S} На једаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у |
| неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помис |
| дњом....{S} Кога ћемо послати још ноћас у општину с...?{S} Кмет је овде — на вечери је код газд |
| p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору није |
| сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до |
| е — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што с |
| сањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а |
| фана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет поте |
| лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се |
| тан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у ме.{ |
| А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. мин |
| рио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и пог |
| овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је с |
| са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у |
| ко ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме р |
| ио на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат |
| поштар, а за другог — да је практиканат у среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title |
| аза се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице |
| ву поштареву претњу прште сав онај свет у смех.</p> <p>Поштар је зверао онако блесасто по каван |
| бори очи преда се.</p> <p>Сав онај свет у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у ост |
| — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</t |
| је таман Ђиле.{S} Од сад ћу и ја памет у главу!...{S} Него вратило вам се!{S} Онда сам ја испа |
| <p>— Он најпре и најпре мора бити кмет у Суводолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако |
| ne unit="subSection" /> <p>Кад смо опет у кола сели и кренули се — ја и мој друг нисмо били виш |
| и.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика ч |
| те много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљуви да сте и с ким сте |
| ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу.{S} Он се мало замисли.</p> <p>Он пружи |
| ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим чети |
| и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата с |
| Овога пута нисмо вечерали у кафани, већ у „великој соби.“ Али ова је соба имала <pb n="99" /> ј |
| дина, а већ је почео да ода.{S} Сад већ у соби не оставља на миру ни столицу, ни јастук, ни огл |
| не црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле ок |
| зло пало на народ....{S} Радаку је већ у тврдо обећао, да <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги |
| тима, — у варошици Б.... патролџије већ у велико беху задремале на својим клупама.{S} У целој в |
| Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојника, које је некаква надземна си |
| слуге божјег, казивале су, да је он већ у велико претурио осамдесету.{S} Па и опет су му биле о |
| вим.{S} Сирома Ђеврек отпирио је за ноћ у Београд.{S} Овамо, онамо — много га је муке стало, до |
| зу, али у тај баш мах осети неку тегобу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и јед |
| к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута |
| ако, мој драги Секула.{S} Ко меће главу у торбу, тај се не сме ослонити на туђу памет.{S} Јеси |
| е први покренуо мисао да се на св. Саву у вече приреди село с игранком а у корист сиротиње.{S} |
| {S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; |
| рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на |
| <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам з |
| које су они сами исплели и овоме народу у руке предали.{S} Они се данас љуте на звизгу и клепет |
| аткад вако и вечером.{S} Његови спавају у другим собама, и овде се може разговарати до миле вољ |
| .{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили су болан лебац, па онд |
| ек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беше одблесак пурпу |
| и, кад виде, како се отац и кћер купају у сузама.{S} Та Павле је волео Злату као своје очи у гл |
| а прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!... |
| и, да своме староме свештенику не смеју у очи погледати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| оме присноме пријатељу, оцу протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} П |
| рити, кад га је зовнуо на кафу и ракију у „<hi>моловану собу</hi>".</p> <p>Ову велику, ову Мари |
| што су се десили на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо |
| ад би год отац Теофан имао какву мисију у мутваку.{S} До душе, тада би и отац Ђунисије престао |
| .{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} То беше <pb n="53" /> мучан поглед.{S} Као да |
| на тебе сумњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> |
| ство, неку душевну милину, милину, каку у своме животу осетио није.</p> <p>После овога — додири |
| ала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину једна мисао.{S} И то беше по његовом мишљењу |
| кочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар брица онда добро обрије, ка |
| као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш |
| ега моћног заштитника северног, а да му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шаре |
| .</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколико речи да |
| мој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафе |
| ....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за |
| шанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И овај јадни н |
| ог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где л |
| би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не дође дан, к |
| радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. |
| ди шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли нек |
| огао је, кажу, познати зликовца, док му у очи завири.{S} Аша код капетана Васе ретко је могла с |
| е припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, |
| а, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју издахнуо.{S} Белобрк се већ два пут састајао |
| ешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба мити |
| ти тврду реч, да ћу с њим провести зиму у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смр |
| ом.</p> <p>— Он је, господине, на стану у гостионици код „Два јаблана“.{S} Тамо би могли стати |
| очи склопила...{S} Сад она држи кафану у капетан Васином конаку...</p> <milestone unit="subSec |
| господине, ја им не верујем — да легну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их |
| о је људску крв....{S} Мени нешто жигну у главу.{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам |
| рџија.{S} Ја не могу....{S} И он бризну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двор |
| Зрика своја два.</p> <p>Добошар звркну у добош, па опет викну:</p> <p>— И да ли ко више? и ник |
| дамном испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} |
| то отац Остоја долети као смушен, јурну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Дол |
| је мучно пре зауставити, док не тресну у поток.{S} Тако је било и с Ђевреком.{S} Одмах после о |
| <p>И у тај мах нешто страховито тресну у средњи прозор.{S} Онај се полелеј сав сручи на наш ст |
| На ову Јолову изјаву — сва кафана прсну у смех.{S} То је мало одобровољило и мога сапутника.</p |
| и и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p |
| таре губерине...{S} Сав онај свет прсну у смех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а |
| а своје госте газда Вуле спремио вечеру у Мариној соби, и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Ф |
| који је тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштв |
| b n="193" /> осталом, ваља знати, да су у оно доба били другојачи и капетани и народ.{S} Ваља с |
| злога, окренуће Секула Смуђ.{S} Нека су у свој земљи наши кметови, наши одборници, онда наши мо |
| три дана правио сам студије.{S} Оне су у неку руку и занимљиве.{S} Скраћивале су ми оно досадн |
| } Ето синоћ сам слушао од људи, који су у Београду били, да је до сад пало седам ћуприја; да се |
| от српскога народа.{S} Догађаји који су у овој причи оцртани — само су поједини моменти изнети |
| а таљигама Јевте Белобрка.{S} Ноћили су у кући Радојице Смиљаниног.{S} То је било у очи летњег |
| ора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се |
| ембар.{S} Избори повереника извршени су у свој земљи. „<title>Видело</title>“ је доносило белеш |
| браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте |
| ога, кога су они, како су писали док су у опозицији били, избавили од наше тираније....{S} Они |
| од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава... |
| ње пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да приме. |
| же свршио посао.{S} Придигао ми је кесу у којој је било 12 дук. у дукатима, једна меџидија, два |
| је, богме, коштуњава логика.{S} Њу нису у стању прекрупити ни најљући жрвњи каквог напредњачког |
| и дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погледати.{S} Твој је образ окаљан, твоје име пон |
| нако лепо наздравља московском комитету у трпезарији Манастира Р....</note> <note xml:id="SRP18 |
| а, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је процењено на |
| Православља</title>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић. |
| рас сам на њихне очи бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За |
| {S} Ја сам слободу замишљао као невесту у бело рухо обучену кад стоји пред светим олтаром, а по |
| нова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два в |
| p> <p>Она мало застаде.{S} Измаче свећу у страну, да би ме боље видела.</p> <p>— Кога тражите, |
| урица, како се као гладна пашчад залећу у села и збегове, како на миздраке набадају нејаку дечи |
| лажне сведоџбе.{S} Данас, сведоци мећу у апс ни криве ни дужне, а отуд ваде оне који су давно |
| а и Мићо Белобрк.{S} Сва тројица држаху у по једној руци револвере, а у другој голе ножеве....< |
| .{S} Сава и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци ад |
| ком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крун |
| они на колима, а радикали свуд, где их у гомили видимо; а кад, на колима имамо све партије ред |
| </p> <p>Јоле испреже коње.{S} Одведе их у ар.{S} Поскида пуно ствари с кола.{S} Два ћупа пекмез |
| њега....{S} Рашири обе руке и подиже их у вис.{S} Његово лице сину неком надземском радошћу, а |
| и се тек опрасила крмача.{S} Затворе их у пандурску собу.{S} У јутру се „рапортира“ капетан Вас |
| ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао |
| estone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник |
| њак и — радикалац?!...</p> <p>Ја прснух у смех.</p> <p>— Дакле ти мислиш да сам ја напредњак?{S |
| и, да је Ђеврек био најбогатији трговац у Б....{S} Према њему покојни Павле Бошњак био је ништа |
| тно имање пок. Ђеврека распрода и новац у масу у несе, те би бар адвокати могли своју зараду да |
| ви је страдалник.{S} Али и јес прегалац у овим нашим стварима.{S} Нема му на далеко равна.{S} У |
| е Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора и |
| зео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од 28 дуката. —</p> <p>Кесу је истресо и ос |
| Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став до |
| и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>Мија судија настав |
| е:</p> <p>„Ђакон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n |
| ече долази ђакон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на ча |
| вика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако |
| ко газе и секу остареле старце, а нејач у ропство одводе; слушао сам лелек и запевку несретне м |
| му и то не би доста, већ сутра дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу б |
| <p>— Наш добри отац Остоја.{S} Сад баш у петак.{S} У суботу смо га саранили....{S} Било му је |
| ал’ главе не стаде, али за то ће ми баш у многим приликама ваљати....{S} Историја, како се то д |
| Ама тај му осмех беше горак.{S} Но баш у тај мах долети у авлију један сељак на голу коњу.{S} |
| а ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох |
| итај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Требник под мишку, |
| Него, дијете, аманет ти божји, кад одеш у Београд, отиди — коме било од њих....{S} Видео си све |
| се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Такав сам |
| своме коњу под реп, па онда да пољубиш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а |
| платну....{S} И ти по ваздан не завириш у дућан?!...{S} Окапао си код тога проклетог Вула....{S |
| у и жалост!...{S} За пуних 50година још у Суводолу нико није сахрањен неопојан; још ниједно дет |
| се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ј |
| исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Д |
| што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="206" /> на и |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још у очи светог Илије, у кући поп Вићиној био је радикалск |
| уде ни девет сахати, а већ је сва варош у дубоком сну, изузимајући кафану код „три славине", у |
| Р....</note> <note xml:id="SRP18871_N3">У западном крају Србије наш народ зове овај рат: „Немач |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У В.... сам приспео доста доцкан.{S} Могло је бити и тр |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У варошици Б.... рано се леже.{S} Не буде ни девет саха |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У олтару, на десној страни, на растовој клупици, у пуно |
| l:id="SRP18871_C7"> <head>VII</head> <p>У малој соби, на миндерлуку седела је Злата Белобркова. |
| а: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> <p>У манастирском дворишту, под Великим Брестом, наложена |
| ! - - - - - - - - - - - - - - - </p> <p>У том пукоше врата на мојој соби.{S} Ја скочих.{S} Пред |
| боде!...{S} Доле с напредњацима!</p> <p>У тај се мах отворише врата на кафани, и отуд јекну нек |
| цима — не треба така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у мех |
| ..{S} Живела слобода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, |
| !{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право |
| овај у канију — кад ти велим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али |
| ло, па — „изео вук магарца!“....</p> <p>У тај мах прозвркаше једне кочије испред кафанских проз |
| политичара боље знала но ја....</p> <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с |
| му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и неколико чаша.. |
| е жигнуло до у сам мозак мој....</p> <p>У тај се мах пред нама обрете Јоле кочијаш.</p> <p>Он м |
| га, то је, колико и немати га...</p> <p>У којој кошници нема матице — ви знате <pb n="277" /> ш |
| моја дружина.... и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како т |
| вашим другом — вођа је њихов...</p> <p>У томе се отворише она кафанска врата из авлије.{S} У к |
| а бесни некаква неодољива срџба.</p> <p>У том се нађе и Јоле преда мном.{S} Он се горко осмехну |
| мо да је и он против напредњака.</p> <p>У другој једној прилици, бранио се пред једним радикалц |
| е школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она теш |
| зда Раде.... забрана је забрана.</p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћа |
| беше неког подругљивог сажаљења.</p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће н |
| и, које су ово миловање пратиле.</p> <p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак |
| у продају и повратити све имање.</p> <p>У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се гов |
| ле — опкладио бих се у оку љуте.</p> <p>У тај се мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — |
| а, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> |
| одседео.{S} Она је имала право.</p> <p>У тај мах заклапараше некаква кола у нашој авлији.{S} П |
| S} То је и Ђила мало ослободило.</p> <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада |
| тамо оставиле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете пог |
| кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p>У осталом, испиту ових сведока присустволи су и ђакон М |
| куће никог нема. <pb n="125" /></p> <p>У том се на сокаку зачу јак жагор Нено ће викнути! </p> |
| ћ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на соби врата.{S} У собу уђе н |
| но, јагње сугаре. <pb n="149" /></p> <p>У мутваку је опет живо радила куварица Јула.{S} Она одв |
| рале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега |
| во клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај |
| к:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш броју изашле су многе депеше — како су радика |
| а бољу владу и не заслужује!...“</p> <p>У „<title>Гласу Православља</title>“ беше опет један те |
| вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и познам Јола кочиј |
| ина и двадесет и девет.</p> <p>Још нека уапсе сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиља |
| оли то — на здраво, колико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, |
| ну руку, приметиће други гласом особито убедљивим.{S} Погледај како самим врхом окресује...{S} |
| оји сами собом казују и боју политичких убеђења, која ова господа у опанцима исповедају.{S} Ову |
| је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према |
| Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну неве |
| а, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби ме...{S} Ја то нисам дужан, одговори газда Раде и л |
| ола среза....{S} Сиромах!{S} Баш га оно уби.{S} Проклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. |
| о очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима што за |
| рије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју постељу ос |
| ба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>Зега је много облетао око |
| гњечили тело; а ови нам пију крв а душу убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух наро |
| е тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда В |
| .{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле је, |
| ни дигла.{S} Ова нова несрећа просто је убила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} |
| је и мој друг у тешким мукама преминуо, убили некакви зли људи, — облетао <pb n="80" /> је и ра |
| зу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу влада онај ко је јачи |
| сом.</p> <p>— Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ће |
| роклете им душе!...{S} Ама је и њих Бог убио. <pb n="384" /></p> <p>Мара се окрете мени.{S} Очи |
| нику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, рече он.</p> <p>Ми |
| ико кад би иглом уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штре |
| уха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи ако га по |
| сму.</p> <p>— А, гле мачка, сине!...{S} Убрадио се као и мама твоја.... па ти преде!! повика Зл |
| вима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се |
| а тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема |
| ка за срез б.. готово једногласно много уважени газда Радојица Смиљанин земљорадин из Суводола, |
| н је прочита, погледа ме с неком врстом уважења; понуди ме да седнем, загледа још једном у карт |
| мало отупљује способност за поштовање и уважење тих народних ауторитета.{S} Питам те, брате мој |
| им уважене?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Уважиће им се нема сумње....{S} Него ја се задржах.{S} |
| ..{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не допада онај учи |
| S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати <pb n="323" /> и |
| и.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не оста дужан.{S |
| b n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p |
| подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој кочијаш не ост |
| 33" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим с |
| ево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!. |
| веће, али некако, својим ваљда небатом, увек омаши и одлети у страну.</p> <p>— Ми зар нећемо ов |
| огика и психологија; а како се политика увек мора додиривати са министарским столицама, то их ј |
| о је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, кој |
| еумитне политике. <pb n="187" /> Она је увек једнака.{S} Она је грозна.{S} Она зна за Исток и и |
| сваки би ме зврчио по глави, и мене је увек жигнуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам |
| ода никад не може бити много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих ру |
| мње....{S} Него ја се задржах.{S} Ти ме увек задржиш.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом.{S} Јави ми |
| </p> <p>— „Е, вала, оче ђаконе“ — он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па |
| рам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије |
| о „његово високопреосвештенство", те се увек на њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је пр |
| мет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за оним столом што је до |
| и много.{S} Њих је увек мало.{S} Њих ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је л |
| ву, док му је онај, истина сетан, али и увек благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био |
| Јолов астал — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Рада |
| ом, мачку је било свеједно; он се за то увек добро наплаћивао.</p> <p>Перивој је с њим делио и |
| истога мњења.{S} У осталом овај је кмет увек мислио као и капетан Неша.</p> <p>И тако газда Вул |
| а....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон |
| исам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек она иста слика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, |
| шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове заборавити на свој |
| о свевишњи Бог благослови наше оружје и увенча га победама, основа миру између нас и султана ов |
| ршили наши први људи....{S} Јоле, ја те уверавам — таква дела далеко су од најоштријих срестава |
| ало скрате време, иначе, бар по њиховом уверавању за вечером — они нигда не играју какве добити |
| е може живети о ветру.{S} Тутори су га, уверавао <pb n="211" /> је, просто појели, и он само че |
| Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срцем и душом одан ради |
| рује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице |
| тац ђакон.{S} Северни стриц зна, то сам уверен, да прави разлику између <pb n="180" /> српског |
| е листу пише?....{S} Ми смо већ и онако уверени да он нас ради и виче на напредњаке....</p> <p> |
| означи и само лице, које би, по његовом уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је |
| и оче игумане....{S} А ја опет могу вас уверити, да ће ваши труди бити крунисани једном жељом, |
| ци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни ма |
| е кући вратио, затекао је сермију још и увећану, а своју Злату још лепшу и одраслију.{S} И Смиљ |
| проради.{S} Онда је Раде пуштен; јер се увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S |
| најмање, а нарочито у њихову политичку увиђавност...{S} И ви сте, г. министре, један од наших |
| Ђеврека и Сина</title>“ прегледају.{S} Увиђајем се нашло, да су неуредне.{S} И он одмах донесе |
| бавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису вођене како то |
| девет знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо |
| ао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није с мене скидао!{S} Познао м |
| ја и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега |
| рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S |
| шаше необичном пажњом — као да се сав у уво претворио.{S} Он погледа још једном у ме, за тим по |
| стриме јутра.{S} Зора нас буди, а јутро уводи <pb n="379" /> у живот новога дана; али нас вече |
| овоме грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, |
| ску меру.{S} Првоме оцепише 25, а он ни увом да мрдну.{S} Митар је доцније причао:</p> <p>„И та |
| дњак изразио, — видећете, неће за то ни увом мрднути, неће га, просто, ни глава заболети.{S} Ка |
| се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ј |
| вим људима кажем, да ћу да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На |
| ене и оног мог друга, бити не може, већ уврстили где треба.{S} То се могло опазити још другог д |
| озната власничка скутоноша, поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме |
| уго <pb n="45" /> нешто.{S} Либерали су увртили у главу да се морамо равнати и ми, и српски нар |
| уге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у главу, да ће бити позвани да образују кабинет |
| к.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Наравно да сам га тражио |
| стом дигну из Зегине кафане, и олако се увуку преко прелаза онамо иза Вулова дрвљаника, па оспу |
| „ти“.{S} Слободно.{S} Нећеш ваљда језик уганути.{S} Видиш, како се ја тебе не бојим.{S} Ја јеса |
| једнако срдио и неком претио:</p> <p>— Угарак ћу ја њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шт |
| и читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начиним ја њима дан у по тавне ноћи, па посл |
| од сваке у бога напасти, па и од самога угарка....{S} Ето, ја седим овде, а памет ми је тамо, г |
| и сваком, ко јој се не поклони, грози — угарком и кијаком....{S} Смемо ли свету погледати у очи |
| > <p>— Море тога не мош порадикалити ни угарком, ни....{S} Него нека и напредњаци добију бар ко |
| и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се |
| ао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не може бити, а да му се он ма у којој п |
| аци предали на милост и немилост Аустро-Угарској, док ће један рећи:</p> <p>— Људи!{S} Криво се |
| вати.{S} И ово јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!.. |
| петан прича, онда су напредњаци са свим угасили свећу; а ја вас могу уверити да и наша извешћа, |
| ове мрачне одаје бацила, да ту свене и угине....{S} Гледао сам силно српско робље, како се, ок |
| њацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах окретоше |
| народ дићи споменик.{S} Нека се и други угледају на вас — нека пођу вашим трагом.{S} Слободно!. |
| ете у материну трбуху још није ни света угледало, а напредњачки му министри задужише и косу на |
| .{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он био на наук |
| ом чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсјајкиваху мали, од плаве свиле јастучић |
| подин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну о |
| био сео за један сто у северо-западном углу кафане.{S} За тим је столом седео још један човек |
| ог зимског несавелка.</p> <p>С десна, у углу, горело је сребрно кандило пред иконом светога Јов |
| иши би нам преко совре трчали да нема у углу куће, сћућурена мачка; авети беже од дома у коме к |
| што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајуш |
| то дерао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n=" |
| о, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек |
| ћу.{S} Видео је онај добро да му се ђак угнездио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре.. |
| /> Јосифом II закључи онај тајанствени уговор, на основу којега су ове две велике царевине пов |
| г века опет проговорио онај тајанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара ау |
| нцузи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријс |
| н је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источне народе, који Балканско пол |
| а га увере ове две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа I |
| какве жигове, под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Ш |
| чи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа |
| стоја, већ какви, с неба послани, божји угодник.{S} Али кад изађе на амвон и благо погледа по н |
| е....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{ |
| е бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педа |
| ас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канда не ж |
| S} Причекајте га господине, додаде Вуле угоститељ тоном неке неразговетне забринутости!....</p> |
| Ама, неће бити баш тако, повикаће Вуле угоститељ, и мрко погледа по својим гостима.{S} Кад би |
| га друга сео сам ја.</p> <p>Мени је сам угоститељ показао место где ћу да седнем.{S} И ја сам т |
| ...</p> <p>— Коме? —</p> <p>— Мари Вула угоститеља....</p> <p>— Мари?! не даде ми ни издушити.< |
| е?“ — <pb n="381" /></p> <p>— Ђери Вула угоститеља.</p> <p>— Мари?!“</p> <p>Она се замисли.{S} |
| да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет |
| уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — ма |
| ога ђавола намештати, и том би приликом уграбио да ме погледа.{S} Враг!...{S} Његово би лево ок |
| о онај беседник, који је сигуран, да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече |
| биле на другом месту.</p> <p>Једном јој уграбих поглед.{S} Она се запламти.{S} Обори очи, па од |
| ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право у очи.{S} Оне су се светли |
| у да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко другом јаму копа, сам у њу пада, |
| јке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њоме заките пашине |
| знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео |
| p>— „Продаћу је вама, оче ђаконе“, рече угурсуз тоном пуним руге.... „Ти си им сигурно тврђи од |
| му око кресну колико игда може.</p> <p>Угурсуз један!{S} Обезобразио!...{S} И он се почео са м |
| > <p>Од то доба не скидам очију с овога угурсуза.{S} Рекао би, да ми је у душу завирио.{S} Ни п |
| , дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче....{S} |
| мех.</p> <p>— Зар мене нађе да забушиш, угурсузе — а? повика капетан Васо, па се и сам оде смеј |
| е Ђиле сатанском заједљивошћу.</p> <p>— Угурсузе! -</p> <p>— Јес, бога ми.</p> <p>— Иди слободн |
| а мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пословима лукавији |
| аше:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре.{S} Луда п |
| n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! удавићеш ме! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта |
| ни шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитости, и сваком, ко јој се не поклони |
| некаквом тамбурашком друштву.{S} Добро удара у тамбуру.{S} Још се карта.{S} Али се, причали су |
| узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки регал на вино, на пиво, на дуван, на рад |
| на све живо и мртво....{S} Ето сад већ ударају на говеда некакве жигове, под изговором, да су |
| ица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отиш |
| ар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{ |
| у булументу дочекивали лупом у тигање и ударањем у клепетуше...{S} Жене и девојке промаљају сво |
| , на радње....{S} Сутра ће опет доћи да ударе намет и на вола, и па краву и на теле, и на овна |
| остати славан муж и на политичком пољу, удари г. Ракарац у неку врсту гневна подсмеха.</p> <p>М |
| p>Ја лепо опазих како мој друг кипи.{S} Удари му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’ |
| и коње.{S} Кад тамо, сиромах поп Вићо — удари на белај!{S} Распирлитао се поп Остоја -— као да |
| да Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — Мићо!!!</p> <p>По |
| .{S} Повреда је, вели, веома опасна.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпоче |
| акује.{S} За њим пристала дечурлија, па ударила у врисак и алакање.{S} У том стиже и Секула.{S} |
| како је јадник Владо, кад га је граната ударила, пао на Белобркове руке, и да је њему у наручју |
| уди, да је као свећа пала и слепим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одма |
| том стиже и Секула.{S} Нисам имао куд, ударим и сам у смех...{S} Е, јесу одиста врагови!{S} Оз |
| је разумео.{S} Он тури руку и — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника чита |
| е, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово првина |
| већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да |
| је, како ми доктор рече, тако несрећно ударио кћер Вулову у груди, да је као свећа пала и слеп |
| атушти, е би рекао, сад ће киша из њега ударити.</p> <p>— Да се на скупштини поради и на томе, |
| среза, и да ће се за то сад о скупштини ударити нов прирез на народ.{S} Ту баш за совром изнесе |
| трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни један странац |
| ја, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, |
| } То беше белега од онога малопређашњег ударца.{S} Окренем се месту где је сирота пала.{S} Ни с |
| ни господују, а земља издише под тешким ударцима мучкога непријатеља....</p> <p>— Е, е — доста, |
| терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори |
| е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" /></p> <p>Она мало застаде.{S} Изм |
| — Мићом Белобрком....</p> <p>Како се то удесило ни сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва чети |
| да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио своје предиво, које је опет казивало, како је ов |
| наше земље па и сама Европа као да мора удешавати своју политику према томе, како би они опет д |
| } Знам ја њих.{S} Јесу ли они прогутали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> < |
| ан је и сам ваздух који онај силни свет удише.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у ко |
| ак дође те ми јави, да је дошла до мене удова пок. М....{S} Залуду јој је казато да се још ни о |
| . 432 динара ваљало ми је одмах предати удови пок.М...{S} Оно ресто ми је требало за трошак.{S} |
| ми га је баш при поласку, да га предам удови покојног М. као издржање за прошла три месеца.{S} |
| о је аманет који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Р |
| рођеној кафани; а он нека се рачуна са удовицом и њеном децом....{S} На посао Брицо!...</p> <p |
| ло, по мало, мрачно и туробно.{S} Он се удуби у неке мисли, ако се, то јест, може у опште узети |
| сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога очекују сву своју |
| људи и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и жен |
| ног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му |
| , проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш |
| </p> <p>У том се отворише врата, и ћата уђе.</p> <p>— Ево ти ћато овога решења.{S} Иди тамо с г |
| право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у кафану....</p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и |
| <p>У том се врата опет отворише.{S} Сад уђе ђакон Млађа, с једним проседим господином и једним |
| партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не може.{S} Дана |
| ећ томе дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, |
| бода народна!...</p> <p>У кафану најпре уђе Јевто Белобрк, за њим Секула Смуђ, за овим Томо Бри |
| ипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они рад |
| аде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Н |
| с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле кочијаш.{S} Он још с врата повика</p> <p>— П |
| рану — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још |
| и је стајао напред пред људима.{S} Јово уђе у олтар — на северне двери.{S} Не би га мало, па оп |
| инили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине мех |
| , па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.</p> <p>— А где је Божо?</p> <p>— Јо |
| олако отворише на соби врата.{S} У собу уђе неко — на прстима.{S} То беше Јоле кочијаш.{S} Он ј |
| зиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један дугајлија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— |
| ћници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут у вис диже |
| а кафанска врата из авлије.{S} У кафану уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p> |
| мах отворише кафанска врата, и у кафану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова |
| p> <p>Одем.{S} Вратим се у три и по.{S} Уђем у оно предсобље.{S} Оно проклето звоно зврјало је |
| ?...</p> <p>— Нисам...{S} Нисам смео да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да в |
| p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач тек беше дон |
| јој прети да је, сироту, угаси.</p> <p>Уђем.{S} Нисам ни дисао....{S} Страшно!...</p> <p>Увек |
| га што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да повратимо батине |
| мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну рас |
| мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{S} Оно ће вас одвести на једну рас |
| путовања.{S} Свеће су биле попаљене кад уђосмо у авлију гостионице „<title>Без сведока</title>. |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сап |
| ао са својима у кући.</p> <p>Кад у собу уђох, наши се погледи један у други стопише, а преко ње |
| радикалски пододбор суводолски.{S} У њ уђоше:</p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{ |
| е јунаке....{S} А иза свију тих гроза и ужаса беше пукла поноћна тмина без неба и без небесних |
| е.{S} Сад тресну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчи |
| зали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не Радацима, већ и ђакону Млађи; би л |
| е слободе,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне од |
| њим делио и ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је с |
| ашев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: арџија, пекар и о |
| тео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — |
| усто суводелско вино поче да тера мачка уз оџак, онда сам поп Вића дође у неко „надземаљско“ ос |
| елнер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S |
| ака; он је једна простачина: пристао је уз нас, а ни сам не зна зашто....{S} У осталом ваља зна |
| народ“, <pb n="358" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митроп |
| е среска канцеларија....{S} Од ње, горе уз брдо, у истом реду — трећа кућа.{S} Има велику капиј |
| о натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је п |
| среска канцеларија.{S} Од ње, мало више уз брдо, трећа кућа.{S} Има велику капију.{S} Кућа је м |
| 8" /> вели он, „стоје уз свете каноне и уз свога законитог архипастира митрополита Михаила....{ |
| начелнику.</p> <p>Осетио сам лепо да ми уз образе пође неки пламен.{S} Било ме је стид и овога |
| ада, а ти онако еин-беин.... теке да си уз руду....{S} А кад зобнице дођу, ти први станеш рзати |
| лекара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам н |
| воју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва кафана била |
| е тражи све, све баш.{S} И пореза и оно уз порезу.{S} Ово је народу најтеже.{S} Па, после, да ј |
| подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад н |
| ом била, откала, исклечала и газда Вулу уз осталу венчану спрему донела.{S} Диван то беше разме |
| отац Остоја.{S} Осетио сам неку топлину уз образе.{S} Нема сумње <pb n="291" /> ова ме је стари |
| рекосте, кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. М |
| ви опет велите да ће нам сва мука бити узалуд? окрете се г. министар на расположењу г. Мији ст |
| ам некако изглед његова лица каза да се узаман мучимо.{S} Он је погодио.</p> <p>Сви се изређаше |
| омоћи.{S} Идоше и други људи, па све би узаман.{S} Нарочито се беше јако заузео Павле Бошњак... |
| учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред м |
| крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме у |
| мој друг, а очи му засветлише од неког узбуђења, кога ни ја нисам могао разумети.</p> <p>— Они |
| ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— П |
| по манастирском забрану.{S} Овој малој узбуни међу свињама дао је повода момак Гавра, а Средој |
| к’о бих, дохватао до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горел |
| апредњацима!</p> <p>Овај је громогласни узвик слушалаца тако потресао нерве беседникове, да је |
| о!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S |
| S} Доле с напредњацима!!</p> <p>На овај узвик јекну сва кафана:</p> <p>— Да живе радикали!...{S |
| и ме сви разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песм |
| ског полуострва.</p> <p>„Ко не верује“, узвикну Тома Брдарица, — нека га увере ове две тачке из |
| сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препоро |
| у столицу; а кад је с радикалима, он би узвикнуо:{S} Наша је девиза: доле с напредњацима!...</p |
| жно Косово поље.{S} Он је ту одушевљено узвикнуо:</p> <p>„Косовски јунаци!{S} Ево нас да вас ос |
| ли — Мићо!!!</p> <p>Побратим Јолов при узвику „Мићо“! необично развуче гласом, у коме као да б |
| онако како то интереси земље захтевају, узвикује један „<title>Самоуправни</title>“ дописник из |
| а помести!....{S} На биралишта, браћо!“ узвикује други испод развалина старога Гамзиграда...</p |
| исером и драгим каменом....{S} Он те је узвисио нада све, а ти си њега заборавио....{S} Онај ко |
| лим, да је доба ту, у коме има да грмне узвишени народни глас, кад свакоме без разлике у овој з |
| суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство |
| оји даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни т |
| учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди речено, држао механу и у селу П.... и ту им |
| говори Белобрк.</p> <p>— Таман — бар ће узгред још коме напредњаку понудити нашу карту, осмехну |
| ..{S} Он је град народни.{S} Он је наше уздање..{S} Кад тај град опасује још један зид — зид чи |
| ама <pb n="238" /> будућност му је као уздарје носила — губилиште.{S} Све се то могло прочитат |
| је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте |
| теља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она наста |
| дојицу....{S} Његове речи — то је тежак уздах народни, <pb n="263" /> уздах је тај пошао са дна |
| а, за којим данас по који старац дубоко уздахне.</p> <p>Конак капетан Васин је, у неку руку, дв |
| ...</p> <p>Доста је да, с болом у души, уздахнемо:</p> <p>„Поменуло се, а не повратило се!“</p> |
| и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што за |
| е тих дела.</p> <p>Сад опет Ђиле дубоко уздахну.</p> <p>Сара га погледа и — осмехну се.{S} Она |
| </p> <p>„Благо мајци која га је родила“ уздахнула је мајка Ђилова.{S} Но ће тек одједном запита |
| свемоћни Боже, ја све ли се теби може! уздахнуо је седи свештеник кад се попео на мали амвон, |
| овог зрна; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њег |
| но креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам |
| као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се за св |
| том рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} Теби ни једно ни друго не личи.</p> <p>Ђиле |
| та јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка врисну као да је на гуј |
| га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе н |
| се рука, рекао би, сама послушно диже, узе од газда Вула нож и метну га у каније....{S} И њего |
| у тим, и Злата мало дође к себи.{S} Она узе Перивоја и стаде му тепати материнским тепањем, али |
| а дође у нов душевни расположај.{S} Она узе, лепо се опазило, достојанственији положај.{S} Њен |
| са и посу песком, он погледа у Рада, па узе звоно и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.{S} Стаде и он.< |
| ођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хи |
| оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч |
| новне и две гимназије.{S} После га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле пе |
| ам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово, па ја опет <pb n="133" /> подваљује |
| ругих сенака на осталим прозорима, беху узеле положај пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се чов |
| арод — људи, жене, деца, бабе, старци — узели метле, мотке, преслице, лопате, виле — па их прек |
| p>— Осветили би се ми — да смо од некуд узели ћер Бошњакову као ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ј |
| уте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господство.{S} Главно тежиште <p |
| ш боље.{S} Наши су власници ово обратно узели....{S} С тога је народна радикална партија и став |
| тине није им ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су д |
| сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да ће ту бити колико т |
| али како је овај у брзо оздравио, те се узело, да је повреда лака, тако се он пусти да се из сл |
| и у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољана, не рачу |
| је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| кову снашла <pb n="237" /> она несрећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах |
| ора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, |
| ет — баш као да га је тамо сам оставио; узео ми је са стола златан сахат и ланац у вредности од |
| о је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p |
| не, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба оволика в |
| ега обузе некаква ватра.{S} Како сам је узео и на постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је |
| ћ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану оставим |
| n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> |
| данас ваздуги дан картао.{S} Све их је узео бес:{S} Или се картају, или бистре ову проклету по |
| , он би и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан |
| еџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту и дозволио да се у његовој кафани |
| добра бити неће.{S} Ето, ја сам за то и узео радикалну карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, |
| је најмање крив кум и поочим.{S} Да си узео другу девојку, данас не би ни ове куће имао.{S} А |
| ао ти, — рећи ће Брицо.</p> <p>— Ја сам узео ћер Бошњакову, а друга су браћа узела имање његово |
| то нису разлози — а?</p> <p>Ђакон Млађо узео је слободу да преосвештеном владици означи и само |
| да још имаш....{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; ни |
| онај народ од саблазни, — тај је, ево, узет на одговор; он је осуђен, он је понижен — он осрам |
| — — — —</p> <p>Још је тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Си |
| >— Ја сам тражила своју сиротињу....{S} Узети туђ аманет, па рећи: отеше ми лопови....{S} Мени |
| гици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} На против, она је од најне |
| ке мисли, ако се, то јест, може у опште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он |
| који у то доба још ни сањао није, да ће узети Сару Јездину.</p> <p>— Бог ће га свети знати где |
| ца <ref target="#SRP18871_N2" />) морао узети на свој нишан...{S} Збиља, кад је већ реч о минис |
| е је млијеко бело“, па и опет сам морао узети њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани |
| ју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учи |
| понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако н |
| Отац Златни беше јако оболео, с тога му узеше само комору с два добра коња.{S} Он је желео, да |
| Арбанашана; Румунији, својој савезници, узима Бесарабију, а даје јој Добручу — овај несрећни ка |
| е бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још не |
| дати да му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозвол |
| Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, ни кап |
| кашто и прегна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити |
| приметити, а то је, да је игуманов глас узимао особит тон онда — кад би год отац Теофан имао ка |
| ми је пута рекао да вас замолим, да не узимате другог кочијаша, док се он не <pb n="85" /> вра |
| свој револвер, који је висио о некаквој узици, па оде претурати по мојим <pb n="75" /> стварима |
| тали удицу, сад морају ићи онамо куд ја узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си |
| каније....{S} И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — |
| едам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво ђогаче, па савија камџијом, а |
| е заценило.{S} Она беше пружила руке да узме дете, али није могла ни речи да прозбори — тако се |
| ио....{S} Онај који даје — он може и да узме; онај који узвишује, онај може и да обаљује....“</ |
| нашка?</hi>" Ми ником не дамо да сувише узме ђем на се.{S} Ето нека вам каже тај господин — да |
| их побуда, из којих је радио да Белобрк узме ћер пок. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улог |
| г министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је град |
| ђу тим њему није ништа сметало да јавно узме радикалску карту, и да у исто време буде главни ра |
| колико добра песница, округао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S |
| цима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им узмемо паре, онда смо им узели и власт и силу и господс |
| ије налаже из Београда — да пошто по то узмемо општинске власти у своје руке, прихватиће Белобр |
| и да једну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни |
| га? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну |
| {S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то |
| , што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану зна |
| језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету деш |
| /p> <p>— Нема ту друге, господине, — но узмите нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!.. |
| , а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим.{S} Она ме још |
| дер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом ко |
| ти и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ ударају некаки р |
| Сутра да га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци |
| амо нешто знам — нек се и радикали мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба |
| дато само на аманет.{S} Нека се у памет узму!{S} Тако им кажи — слободно!...</p> <p>И онда ми п |
| мојим очима разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што |
| {S} Ја сам и њихову <pb n="86" /> пажњу узнемирио.{S} Ја сам и до сад путовао и пролазио кроз м |
| својим <pb n="329" /> лабудовим крилима узносила дух мој тамо негде горе, где сам замишљао да ј |
| рило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} |
| ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{ |
| хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци |
| ..{S} Ти знаш, да свака појава има свој узрок.{S} Ето, и ја сад живим од туђег зноја, од туђе з |
| другог, а прекосутра с трећег законског узрока. — </p> <p>Ђиле је, истина, пуштен из затвора зб |
| — мађионик.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке н |
| к.{S} Он нам износи појаве без узрока и узроке без појава.{S} Он нас одводи у далеке незнане св |
| и, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо |
| .{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни поочим, н |
| под овај смирени кров овако једнодушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, св |
| став не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава изборно право од најмањега до највишега слуге |
| ашао бих ја њему — кад је мајку за сису ујео....{S} Нека он одлежи у манастиру...{S} Послао бих |
| безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја са |
| м ни марјаша ниже.{S} Они су узели више ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на ма |
| де!! повика Злата.</p> <p>И дете заиста ујми плачем; погледа у мачка, а на лице му изби полупла |
| дан странац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још |
| кула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{ |
| амо чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повезем?</p> <p>— Слоб |
| парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде растрже околна села |
| </p> <p>Али кад оно уђе у наш свет онај ук, да од сваког кућерка начине механу по плану, онда с |
| и се мењају.{S} Сваки изда бар по један указ.{S} Иначе не би се знало да је министровао; али он |
| нула да не прегору.</p> <p>Мало за тим, указа се и отац Ђунисије, најмлађи сабрат у манастиру.{ |
| шта није помогло.{S} Она су два Краљева указа опет један за другим прочитана.{S} И после два да |
| ране....{S} Злато!...</p> <p>И Злата се указа на вратима.{S} Њено лице беше, рекло би се, још б |
| ија је....{S} Божо!...</p> <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хо |
| неколико тренутака, врата се отворише и указа се још једнако бледо и сетно лице Златино.</p> <p |
| четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три године, тога после и Бог заборави. <pb |
| ађа беше оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију |
| } На крајњем прозору, до самих степена, указаше се још две сенке.{S} Обе су биле под камилавкам |
| е двадесет осма година!?...{S} Како сам указни — има више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чул |
| pb n="146" /> будак, па да ме као свећу укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш |
| узео на око.{S} Баш би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његов |
| друштво, које ради на томе, да се свуд укину војске и ратови....</p> <p>— И ми смо то метнули |
| ....{S} Него, на срећу вашу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушак |
| што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос |
| ује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Али кад му приших 23-ћу и 24-ту, видео сам, ка |
| им, гласом.</p> <p>Поп Вићо стаде — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{ |
| пред оком видео није.{S} Ја стадох као укопан...{S} Куд сам знао поћи.{S} Морам признати, да с |
| ма је просто сажизала.{S} У кога се оне укопиште — томе је горе но да му свраке мозак попију.{S |
| смо сви овде наши, рече он и ђаволасто укопишти очима у Млађу ђакона....{S} Оче Млађо, како ти |
| " /></p> <p>А кад га је један напредњак укорио, да се више меша с радикалима и либералима, да и |
| мела није.{S} Ја јој још једном јасно и укратко испричам.</p> <p>Е, али она сад тек бризну плак |
| S} Ја мало застадох.{S} Зауставио ме је укусни намештај ове собе.{S} У њој не беше ни канабета, |
| у хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама радикалцима — не треба така слобода!.. |
| ш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на друга врата....</p> <p>Ове последње речи |
| су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани, да им је тешко |
| ко се.... морало, — рећи ће газда Вуле, улазећи у собу.{S} Он ово говораше више у себи.{S} Али |
| дно поделити у три класе.{S} Прва класа улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Се |
| зио да у његове парохијане мало по мало улази онај исти ук, који од неког времена на комаде рас |
| акве мисли, које, на сву прилику, нису! улазиле у програм вечерашњега већања.</p> <p>— Онда смо |
| карте начинио „билету“ с којом слободно улазим на врата најскривенијих радикалских намера...{S} |
| вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — неколико ми |
| е.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе један ду |
| к на голу коњу.{S} Није имао на коњу ни улара, већ га беше завиличио некаквом старом појасином. |
| е на њима кокоши легу, а с коња скинути уларе, па их пустити у сампас....{S} Бог с вама био, ко |
| тног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — пи |
| зашто и не, кад данас држе као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на и |
| заслепљеношћу, поп Остоја, као суманут, улети у олтар, па се раздера на свог јадног капелана ко |
| S} То би и Владу ражалило.{S} Он једном улети нама двема у собу, па готово задувано, рече:</p> |
| ху већ давно и давно свеће погашене; на улицама се није могла видети ни једна жива душа.{S} Сам |
| гостију.{S} Могао си лепо опазити како улицама иду све на гомиле и гомиле — различне и по ноши |
| за дрвљаника.{S} Нека се вика диже и на улици. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> < |
| не да да се батине врате, већ је био на улици!...</p> <p>Мићо Белобрк заусти да и он нешто рекн |
| азда Вуле <pb n="319" /> све избацио на улицу.{S} Па још, по врх свега, он зове на вечеру кмета |
| лом они су зевзеци.{S} Ја им само дајем улоге за карте, и они јадници држе да имају једнога рад |
| к. Павла Бошњака.{S} Ту је, веле, играо улогу прст политичкога симпатисања....{S} Капетан је вр |
| у богословији, он је у неку руку играо улогу преосвештеноме као нека врста „камер динера.“ Так |
| памет ми је тамо, где сам и свој живот уложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово н |
| а крила и после падну на сто и стану се улудо млатати, не би ли опет полетели.{S} Ето и теби је |
| ичао.</p> <p>— Од куд ти сад то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је милов |
| у за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — ми смртници! — Ја само ову кафану знам без сведока |
| чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има прилика, — да се у свету дешавало, да су |
| егна.{S} Некад се то није ни узимало на ум.{S} Данас је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шт |
| му у јужној Италији....{S} Тако је то: „Ум за морем, а смрт за вратом!...“ Кад га понеше на гро |
| о <pb n="330" /> да се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, |
| разумем као он у 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати нек |
| в и здрав вратио...{S} Видиш, молим те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он м |
| ростите, господине. <pb n="322" /> И ви умало не платисте главом.{S} Сад видите...{S} Несреће н |
| сто ми је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не мо |
| речит, колико је, како се причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је |
| ао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти, то нем |
| Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде |
| род нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћи с правом назват |
| ове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> <p> |
| аши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{S} После дугог размишљања ре |
| ра се већ доплашила...{S} Зар само људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно шт |
| 65" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јорд |
| ан.</p> <p>Но Сара је била жена која се умела и да свети.{S} И она се Зеги и осветила.{S} Врати |
| у они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику је образованост ово |
| ни.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад! |
| ати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — — — — — — — — — — — — — — — —</p> <p>Из вар |
| знаду ко им је прави пријатељ.{S} Ја не умем, брате, да лажем.{S} Нисам научио.{S} А данас види |
| је ову трампу и брзо и вешто извео.{S} Умео се користити првом Сарином забуном.{S} Она пристад |
| и чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим било згодним изговором.{S} Тако, на п |
| он у своме кревету!{S} Он то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губил |
| елобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само |
| авио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он погледа у ђак |
| растурио и радикалски скуп, а нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с |
| 29" /> а данас, а сутра, помози Бог.{S} Умећу се и ја онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Ф |
| !....{S} Стани...{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! о |
| а!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочиј |
| до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је |
| /p> <p>— Оче Вићо, ајде, болан не био — умиј се мало, очешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у |
| је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! |
| а се бојала да куд не умакнем.{S} Ја се умијем и обучем — на двоје на троје, па је после пустим |
| ија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а момак дође те ми јави, да је дошла до мене удов |
| } Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSection" / |
| бијена.{S} Вратим се.</p> <p>— Госпођо, умирите се.{S} Она треба да је у тишини...{S} Распремит |
| , повика он — „трчите на Јордан — те се умите и окупајте!“ И ми сви полетимо — као лептирови.{S |
| вних дација.{S} Напредњаци су те терете умножили.{S} За то треба да плате.{S} Народ им мора суд |
| а спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим подесним говором.</p> |
| и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић док је обиђе....{S} А сад, у ова критичн |
| S} Једна зрака с поља засени му и онако уморне очи.{S} Он погледа кроз прозор.{S} Величанствен |
| соби.{S} Она је осветлила и она, пићем, умором и — мртвим сном развучена лица његових другова, |
| волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће изд |
| е тужна сета.</p> <p>— А знате ли ко је умр’о? —</p> <p>Мара га погледа; погледа и у ме, као да |
| т о њему и данас прича — као да је јуче умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, о |
| Ко се родио онда, када је капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и да |
| дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... нашега ђакона Млађу запопе и пост |
| ли је било суђено да отац Остоја још не умре.{S} Имао је да дочека, да пред својим Суводољанима |
| рп.{S} Ко није за живот — нека га — нек умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви о |
| свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књига са свим.{S} С |
| е и ову кућу сазидао.{S} Жена му некако умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете |
| ост божију....</p> <p>— Сад не жалим да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и дру |
| пред нама залепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата |
| ода лековита.{S} Ко је се напије, рече, умреће; а ко се њом умије — оздравиће.{S} Ја загњурим г |
| акове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа било.{S} Јецу не см |
| ко, ти силни капитали леже бескорисни — умртвљени!...</p> <p>Ђакон Млађо беше занемио; а капета |
| дњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму да добри односи између нас и велике Русије имају св |
| о знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либ |
| на рукама своје ћери и Павле, и тако су умукли они зли језици по варошици Б.... да се јадник пр |
| е, онај може и да обаљује....“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Ч |
| брве се над саме очи намакоше.</p> <p>— Умукните ви тамо!{S} Овај збор нисте сазвали ви.{S} Ово |
| зулуфи, а озго, преко грдне ћеле, беху унакрст пребачена два три подужа прамена косе.{S} Десна |
| е могох смотрити.{S} Тражио сам га свуд унаоколо.{S} Нема га.{S} Горе у врху стола смотрим још |
| и послови на врат натуре, онда се могло унапред знати, да ће тога дана пречасни отац игуман има |
| приметиће г. Ракарац тоном, који је још унапред наговештавао, да му се неће допасти мишљење Том |
| ати мој друг у колима, — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <h |
| .{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у авлију....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче. |
| .{S} Има велику капију.{S} Кућа је мало унета у нутра....{S} Одавде лево, уђите у прво сокаче.{ |
| квој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом крвопролићу — за |
| ати онога божјег угодника — могу, ваљда уништити и владичино решење....{S} Нека уграбе и то.{S} |
| а — макар са два гласа; а ова два гласа уништиће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче |
| а круна Немањина....{S} Оно је главом — унук твој!... <pb n="71" /></p> <p>Овај пророчански гла |
| да ова два побратима пече некаква тешка унутрашња мука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учин |
| а све сенке лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишин |
| еме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи раскоши везирских ложница, застртих индостанс |
| е морамо равнати и ми, и српски народ и унутрашњи и спољашњи интереси наше земље па и сама Евро |
| тим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он не пита за твоје и |
| ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутрашњи глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали с |
| м се лицу беше извајало слабо али неким унутрашњим страхом прожмано бледило; а око румених њени |
| ово изасланици радикалских пододбора из унутрашњости Србије.{S} Дошли су у Београд да с главним |
| већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напредњачких пустахија!...“</ |
| разастираше, малала је моја узнемирена уобразиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доно |
| у предмет могле видети само очи Златине уобразиље.{S} Ко зна, можда је она гледала у своју прош |
| спод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од самог зимског несавелка.< |
| зиду, на коме су стајале у златан оквир уоквирене слике Краља и Краљице, а испод ових велика фо |
| евима, и у два завојка крмезли јоргани, уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На об |
| печеној јагњећој глави.{S} Сад је таман уорио, да би све напредњаке, да се <pb n="43" /> у једа |
| Ко није политички слеп, тај их је морао уочити.</p> <p>— Како то мислиш? —</p> <p>— У Србији су |
| ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал |
| ми независни, за то ми онако слободно и упадате у реч.{S} Али почујте, господине кнеже, да вам |
| p>— И ви сте сведочили?</p> <p>— Ја не, упаде му Јоле у реч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро |
| одете....</p> <p>— Овде ћемо вечерати, упаде му у реч газда Вуле.{S} Имам и сам с вама неколик |
| ну!{S} Немој бар г. министра мучити!... упаде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} |
| ајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он на |
| p>У том се опет врата отворише и у собу упаде један дечак од 10—12 година.{S} Он се беше сав за |
| е свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упаднем јој оштро у реч, ви и немате баш ништа да мисли |
| а истина не припадам ни једној партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не |
| и задужише и косу на глави...“ е, то је упалило како ваља!</p> <p>На ове се речи поче и сам Бел |
| То је некаква отегнута, сува саблазн, с упалим очима и лицем бледозеленим...{S} То је нека врст |
| /> зоби своје аминаше... ама — неће им упалити!{S} Народна ће их свест спржити као и сваки дру |
| и Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила није.{S} За самим ручком пукло је, кажу, више |
| /> зла и насиља, каква овај народ није упамтио ни за страховито доба крвожедних Јаничара....{S |
| b n="19" /> <p>— Тако је; добро си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, |
| цима!“...</p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко вик |
| паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, так, так, так |
| то је Гарашанинова пречишћена полиција, упашће му у реч Јолова побратима арџија....</p> <p>И ов |
| /p> <p>— Бог ме су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' В |
| еће ни да помене — као да нису ни живи, упашће угоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се |
| Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо ђакон...{S} Пазите добро, да не д |
| ромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно одвалио. |
| љају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чу |
| вите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви |
| народ овога пута победи, с тога су се и упели из петних <pb n="54" /> жила, да нас омету, да на |
| > <p>Онај, који се онако из петних жила упео, да курталише народ од власника, не беше нико друг |
| да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се борио на Белој Паланци |
| Живана Срндаћева, који су се још раније уписали у радикале.{S} Тога се дана образовао и радикал |
| веној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и узело радикалске карте њих петнаест Суводољан |
| лу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знам |
| а Ђулаша?!...{S} Да се он од некуд није уписао у другу партију, те си се на њ расрдио, па га ос |
| први пуцањ невесињске пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобође |
| Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући једну плећку, коју је већ поче |
| ела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, који је дрхтао као свео листак мирисно |
| етан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> <p>— Сад |
| н пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита га отац Остоја, гласом, који је већ неко зло слут |
| евојче.</p> <p>— Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две ре |
| — Дакле ви се бавите и тим занатом?!... упита их тоном пуним гнушања....{S} Сад међер видим о ч |
| о измисли и народу натовари на леђа?... упита један старчић.</p> <p>— Зар још питаш, а ко би др |
| >— А знате ли кога сам опет довез’о?... упита ће Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик пого |
| ине и да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до прво |
| Неко закуца на врата.</p> <p>— Ко лупа? упита капетан гласом нешто мало промуклим.</p> <p>— Ја |
| још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још га нема.</p> <p>— Т |
| јем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</p> <p>— Ко? — па Јоле.</p> <p>— Вратио се. |
| шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подругљиво мога друга једна порадикаљена либер |
| чини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> < |
| онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" /></p> <p>— Прелази прек |
| то баш онда кад ми имамо скупштину?{S} Упита Брица, а очи му сташе севати неком сатанском ватр |
| могли свршити посла код г. начелника? — упита ме г. министар смешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Вр |
| лако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим нестрпљењем отац ђакон.</p> <p>— А |
| .</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита ме, доста потресеним гласом.</p> <p>— Лекара, гос |
| ви ноћас на рачун радикала опљачкали? — упита угоститељ тоном пуном руге и подсмеха.{S} Ми канд |
| то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Г |
| ад му без душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само о |
| преда њ, погледа му оштро у очи, па га упита:</p> <p>— Капетан Нешо!..{S} Јеси ти то?! — Зар т |
| апетан Нешин пандур кући Ђеврековој, па упита још с врата:</p> <p>— Је ли ту газда Раде? —</p> |
| едник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p>— Може ли ти бар данас изаћи? —</p> <p>— |
| и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света?....{S} И сад? |
| ? — онда смо добили и сву капетанију, и упита и одговори Јевто Белобрк.</p> <p>— Онда су наши и |
| тан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно право.{S} И он је добро и |
| — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „из |
| ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— Упитај напредњаке који су нас од ње отуђили!</p> <p>— О |
| због банкротства?{S} Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом |
| дела се.</p> <p>„Мора да сам нешто лудо упитала“, помисли веселница.</p> <p>Ђевреку у том сину |
| је све јасно....</p> <p>— Како вам је? упитам је с неком страшљивошћу.{S} Она се опет осмехну. |
| ..{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, |
| ></p> <p>— Како ти мислиш за овај срез? упитам га и метнем прст на број три.</p> <p>— А, са сви |
| то паде на ум да ме питаш, анђеле мој? упитам је и станем је миловати по оној свионој коси што |
| } Иде право мени.</p> <p>— Одакле је? — упитам га, а срце ми поче да лупа.</p> <p>— Не знам, го |
| мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту п |
| и по — као обично, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Упра |
| /> осветљен прозор.{S} Да одем тамо; да упитам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> |
| од кола не беше.</p> <p>— А где је Јоле упитам арџију.</p> <p>— Ево ме, господине, одговори он |
| пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки унутрашњи глас задржа.... „А како он |
| кше; стани мало!...{S} Имам нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да |
| ло није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас ту има пуно вредних виђ |
| није ни питање.{S} Сад је на реду да се упитамо:{S} Ко ће победити? — Ја вам кажем, онај, који |
| шем селу, ми вам то не дамо....{S} Ето, упитао си кмета, како велиш да у закону пише, и он ти ј |
| а осветљена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— |
| ..{S} Неки ђаво јес.{S} Сто сам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи |
| <pb n="219" /></p> <p>Г. Ракарац ме је упитао президијалом за мишљење.{S} Ја сам га описао на |
| ај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ов |
| видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем. — — — |
| то је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те |
| а погледа; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац О |
| n="53" /> мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Д |
| ме оним великим плавим очима, па ће ме упитати:</p> <p>— Ама, како ти нађе оно вече кућу докто |
| едаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака |
| ц се беше замислио.{S} Ама ће од једном упитати:</p> <p>— А ко је тај Јоле кочијаш? —</p> <p>— |
| ј идеји....{S} Наши нас противници могу упитати: а држава? — Ми би им одговорили:{S} Путујте ви |
| и „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Млађа ђакон тоном пуним некога блаженства, и ст |
| моуправе</title>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што ле |
| а ти писма рече да ћемо вечерас писати, упитаће Тома Брица Белобрка, кад поседаше за сто у оџак |
| азда Раде? —</p> <p>— Које добро Марко, упитаће сам Раде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога ча |
| <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Остоја.</p> <p>— Ми од тебе, попе, ни |
| — Оно као да се дерња Вуле механџија?.. упитаће ђакон Млађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се |
| — И ти, Смиљо, велиш, да си то опазила? упитаће Смиљу отац Златин, а беше оборио главу преда се |
| кнеже, да ће нам сва мука бити узалуд? упитаће г. Ракарац министар на расположењу г. Мију стар |
| је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће г. Ракарац с извесном бојом ироније.</p> <p>— Н |
| е ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има |
| дела.</p> <p>— Кога тражите, господине? упитаће доста несигурним гласом.</p> <p>— Лекара, госпо |
| акле, како рекосмо, господине министре? упитаће капетан Нешо г. Ракарца, као с неким победним п |
| ере, да сам нешто у каквој било власти? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— Кога? —</p> <p>— Ми |
| и...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и ник |
| у.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме неко и дотаче се руком до оне столице што је |
| под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би |
| S} Ама знаш ли с ким сам се отоич срео? упитаће ме од једном Јоле.</p> <p>— С ким? —</p> <p>— С |
| p> <p>— Па кад велиш, синко, да пођемо? упитаће г. Божу отац Остоја, а по лицу му се просу нека |
| —</p> <p>— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да |
| ри Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Прочитај ово одавде — па |
| {S} Колико ли долази њих на ту општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а |
| то мислио.</p> <p>— Да ли је он још ту? упитаће од једном.</p> <p>— Није, одговори отац ђакон.{ |
| Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није |
| .</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погледав у ме, па опет кресну дес |
| — Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, који као да није ни обраћао пажњу о |
| осподине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав зајапурио од узбуђењ |
| ..</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p>— Бојим се, господине, н |
| Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> |
| шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на стр |
| ије осладио.</p> <p>— А ко вам је то? — упитах их ја и нехотично.</p> <p>Јоле погледа у газда В |
| што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Н |
| довијати свакоме јаду....{S} Но ја оно упитах вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугод |
| се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- капетана Нешу и старатељског судију.{S} Они с |
| сам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака појава има св |
| ква обешењачка радост.</p> <p>— Колико? упиташе сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, ос |
| он ме увек тако зове — „ја би те нешто упито....“</p> <p>— Па де питај Јоле, рекох му ја.“</p> |
| је повести, — знам већ — куда.{S} Да је упишем у напредњаке.{S} Можемо им бити све сами кметови |
| братиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде |
| ко он био....</p> <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у |
| } За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, |
| послом, а богме и с мојим пријатељима, упозна.{S} Радња после неће ни осетити — кад ја зажмури |
| арији за две године, али су се они опет упознали и к’о два брата запазили; а од кад се Ђилу дес |
| е свети знати!...{S} Још да ми је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог |
| оље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће им он — Васо — дати |
| лића нема....{S} Волео би да се и с њим упознате.{S} Одма би видели да је то вук у овчијој кожи |
| другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, и што ова прича |
| ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати и спобратимом Јоловим и његовим редовним гости |
| д својих противника траже да остану при употребама тих слобода у границама које се њима допадај |
| какве би се корисне ствари оне могле да употребе...{S} Колико <pb n="218" /> би се сирочади њим |
| е,“ онда пусти народ нека их он ужива и употреби како он уме и зна, и онда ће се оне одиста моћ |
| тлити очи као у гладне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете са |
| једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим је капет |
| напредњаци, кад о радикалцима буде реч, употребљавати личну заменицу "<hi>ви</hi>", а не „<hi>м |
| ји су их и дали — на начине како се оне употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер н |
| ђе у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славниј |
| ини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ некаква буновна јава што ме |
| estone unit="subSection" /> <p>Ја бејах управ пошао да замолим Јола, да, ако му је икако могуће |
| неопратог каквог греха нашег, налази и управа наше драге отаџбине.{S} Ови политички коцкари др |
| збацивању старе и бирању нове општинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264 |
| мо нашим властима да се по овоме закону управљају, а свима и свакоме да му се покоравају!...“</ |
| скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побратима.{S} Његова се беседа завр |
| ави било за ручак било за вечеру, — то, управо, наша прича није могла да докучи....{S} Једно се |
| дном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га прочита.{S} Он је већ о томе |
| није представио све како јесте, или да управо није умео да представи ствар како треба.{S} Он п |
| — — — — — —</p> <p>Из варошице Б.... ја управо и нисам отиш’о.{S} Ја сам отуд побег’о.{S} Несре |
| д негдашњег Зеге начинила скелет.{S} Он управо није више био ни скелет.{S} То је некаква отегну |
| н државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — што и наро |
| речег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет заведу батине....{S} |
| да свуд постави своје људе на општинску управу.{S} То су извршили готово свуд.{S} Само им је ос |
| да образујемо од наших људи и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} |
| еверили!...</p> <p>Капетан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није |
| д је за тобом туговала....</p> <p>Павле упре очи у Смиљу.{S} Преко његова лица прелети нека врс |
| о.{S} Седе.{S} Поћута мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо о |
| на настави.</p> <p>— Онај, који је тебе упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будем |
| а суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — право на прозор собе Вићине.. |
| ма. <pb n="72" /> Три револвера беху ми упрта у прси, а три ножа под саму гушу.</p> <p>— Ако са |
| шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве бе |
| нешто замислила.{S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} |
| е и — на ружно!...{S} Ако се наша ствар упусти сад — онда смо обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар м |
| о обрали бостан.</p> <p>— Ко, зар ми да упустимо? повика један из оне гомиле....{S} Већ — ако с |
| кажу куд је пошао.{S} И, заиста, он се упути Великом бресту.{S} Ватра се беше разјаглила.{S} С |
| оде у кафану, а још се журније врати и упути се право коњушници.{S} Тамо се дуго забави.{S} Ка |
| <pb n="366" /></p> <p>Овога баш вечера упутим се с једним другом у башту спроћу скупштинке згр |
| м оваквим концем, овога вечера, беше се упутио и Јоле кочијаш.{S} Њега је у заман тражила Мара |
| ака помолио натоварен неким судовима, и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно |
| је собе позваше на вечеру.</p> <p>Ја се упутих кафани, где смо обично вечерали. —</p> <p>— „Не |
| о да телеграфишем у Београд да ми се на упутнице пошаље 600 динара. 432 динара ваљало ми је одм |
| вце још данас добити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их с |
| што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он обично гвожђе кује док је вруће...{S} Кам |
| варошици Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буд |
| о је полако тамо пренети.{S} Тако смо и урадили.</p> <p>Кад је се дотакох да је подигнем, мене |
| против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају осетити сви.{S} То мор |
| идим — мртву ја живу.</p> <p>Тако сам и урадио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>- А шта |
| ?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет година затвора... |
| </p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n= |
| > знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не |
| а на једној њеној окуци виде се некакве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа |
| ао је да са својим начелним пријатељима уреди ову земљу...{S} Господине министре, ако Бога знат |
| свести на најмању меру.{S} И она ће се уредити на основу прогресивне системе.{S} Наша ћивтариј |
| добро извукох.</p> <p>— Ово је г. К.... уредник „<title>Видела</title>“....{S} И онда к’о мало |
| <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, г. уредник се готово трже.{S} Он погледа у мога друга.{S} |
| ешећи се.{S} Се’те!...</p> <p>Враг онај уредник!{S} Зар му је морао и то казати?{S} Бога ми, ос |
| ..</p> <p>Али у тај мах приђе нам столу уредник „<title>Видела</title>“.{S} Он ме упита:</p> <p |
| <pb n="353" /></p> <p>Ми оба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> |
| ао у нашу кућу.</p> <p>Сутра дан је све уређено — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је о |
| али су они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио је |
| грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, |
| /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха и кикота.</p> <p> |
| усито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега т |
| .{S} Али је и њега зло време и непогода урнисала, те је поцрнео и, овде онде, протрулио.{S} Сам |
| } Онај га апс и она прва забрана просто урнисаше — и у здрављу и у капиталу.{S} Али Стоја је на |
| n="101" /> ћерећели-платна.{S} Они беху урупчени гроздастим везом, а овај опет беше поткићен па |
| 2" /> а на сваком оглавку, где се свеће усађују, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папир |
| ли Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод очију у ме.{S} |
| ика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један осмех.{S} Осмех је тај говорио |
| вим оком, а десни му брк мрдну, а преко усана му се развуче једна од оних врста осмејака, које |
| иће г. министар на расположењу, а преко усана му прелети осмех очевидне спрдачине.{S} Но г. Миј |
| есну опет својим десним брком — а преко усана му се развуче ђавољи осмејак: а за тим брзо додад |
| та била малолетна, прошапта он, и преко усана му прелети пакостан осмејак.</p> <p>— А би ли ви |
| сте да имате њихову карту!</p> <p>Преко усана г. министра на расположењу прну опет један осмех; |
| што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој друг као суманут стајаше над овом лепом |
| м прожмано бледило; а око румених њених усана као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је |
| и разагнали — дотле већ беше у тој крви усахнула и наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учите |
| S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повик |
| Усвајамо, повикаше сви у глас.</p> <p>— Усвајамо, повика и Јоле кочијаш — и одма за тим додаде: |
| ог радикалног одбора из Београда....{S} Усвајате ли тај предлог?!..</p> <p>— Усвајамо, повикаше |
| вај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен овде копрца.{S} Него дос |
| {S} Ова ми помисао прође кроз кости као усијана летка. „Не може бити“, помислим опет.{S} Јоле т |
| ви конци твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова |
| Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђем.{S} И ако то још буде истина, онда је |
| преврнемо тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Он |
| {S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном мирноћом.</p> <p>— Ја ћу доћи сутра.{S} Ја ниш |
| њижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, за тим своје жене; а сад тражи да живи од туто |
| ицању и туговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSe |
| о мало стрпљења.{S} Пуштимо га нека сам ускочи у гвожђа.{S} Ја сам већ све јавио где треба, и к |
| ни народ српски.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац |
| одма за тим додаде: али само под једним условом....</p> <p>— Каквим? упитаће јетко мој сапутник |
| нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су увртили у гл |
| петан Неше, а непрестано му играше доња усна од некакве срџбе.</p> <p>И они су то још истог веч |
| е дима...{S} Ама сам опазио, да му доња усна, мало-мало, па заигра....{S} Сад да неко затури ка |
| ким модрикастим бледилом.{S} Доња му се усна отобољила, а с ње се повукла нека врста влакнастог |
| мешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, — беше слика анђела храни |
| p>Сад се опет залепрша један осмејак на уснама г. министра на расположењу; али овај су осмејак |
| осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључио, да је мој друг овоме чарши |
| благ осмех на његовим још доста свежим уснама, био сведок добре и милостиве душе.{S} Седи отац |
| ...{S} Очи би му се нешто засветлиле, а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: јед |
| То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле у |
| те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, није смела ни да изусти ону |
| ме, па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издај |
| м подвољком.{S} И ко би му видео крваве уснице, о које су мало пре врата лупила, па онда ону, к |
| у убијају....{S} Ко ли ће сад пробудити успавани дух народа нашег?!....{S} Марка више нема; јер |
| ио уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао остала у покуш |
| двојак.{S} Један је дошао — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћем |
| се нађу нерастројени, моћни, те да би с успехом <pb n="369" /> могли дејствовати у корист велик |
| ко се то десило, за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били |
| дирнула.{S} Она је у мени изазвала неке успомене, које ме поодавна тиште...{S} Молим вас, г. ми |
| њеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја се сећам — <pb n="380" /> свега, с |
| <p>У овоме старцу још не беху убрисане успомене на она тешка и мучна времена, када се српски н |
| ко га ово име подсећа на многе пријатне успомене, које су за ово име везане.{S} Међу тим њему н |
| а се од некога стидео; а кад би се мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Ј |
| ша....{S} Веса келнер беше већ почео да успрема столице по кафани, кад ми газда Вуле с врата по |
| лана“.{S} Тамо би могли стати с колима, успут нам је.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone uni |
| редом, онда припадамо оној, која за нас успут плати по коју напојницу, а на конаку трошак за ко |
| } Прва суревњивост!{S} Па — и она ме је усрећавала.</p> <p>— „Ко га тражите, господине? — упита |
| у сви једнаки....{S} Ама зар Белобрк да усрећи овај народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што |
| ? осмехнуше се њена, као кармин румена, уста.</p> <p>— Враже! ти се, корсем, будиш..</p> <p>— Н |
| а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми смо сви овде наши, рече |
| ри руке, подиже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У т |
| p>И, о Боже, она прогледа: а њена бледа уста — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се у |
| хотично прошапташе његова већ поплавела уста. <pb n="267" /></p> <p>У том се полако отворише на |
| јићу је док јој модар пламен не пође на уста.{S} После ћу је повести, — знам већ — куда.{S} Да |
| >И у тај се исти мах закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њ |
| на.{S} Ударила јој је крв и на нос и на уста.{S} Сад је отпочело и бљување.{S} Доктор мисли да |
| <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију л |
| /p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па му онда полако про |
| о ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У томе келнер донесе трн оканице вина и |
| то доста? — рече први и злобно развуче уста.</p> <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти |
| а воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не испушта — као да ју је родио....{S} Причекајте |
| <p>Тако је и било.</p> <p>Мићо Белобрк уста, погледа по гостима, поћута мало, па онда отпоче:< |
| аква надземна сила поубијала.</p> <p>Он уста; али осети да га ноге издају.{S} Он седе.{S} Његов |
| била нека врста радосне румени, а преко уста му прелети лак осмејак, који је у осталом, како је |
| елике оне плаве, оне паметне очи, а око уста јој се залепрша, благ, али и пун бола, осмех.{S} О |
| ште још један ватрен пољубац; али сад у уста.</p> <p>— А знаш ли, злато моје, која је оно жена |
| господара, од народа....{S} Али наш се устав не задовољава само тиме.{S} Он нам ујемчава избор |
| за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не би се могли ни дана |
| — а ту смо тачку унели и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> вој |
| и хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напред |
| ра-праунука...“ Али кад ону трудну жену устави па народу викну: „Браћо!{S} Ето, ово дете у мате |
| ..{S} И наш програм сугласан је с нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „с |
| и у наш пројекат устава....{S} По нашем уставу <hi>мобилизацију</hi> војске нико не може пре на |
| ашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу нико нема права ни да сазива, ни да распушта нар |
| ба више да се љути?....</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit= |
| ни одбор сам казао.</p> <p>Мој сапутник устаде.{S} Поклони се гостима.{S} Погледа свуд у наокол |
| тњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љуљати.</p> <p>— Скидај се!</p> <p> |
| евнуше очи неким необичним жаром.{S} Он устаде.{S} Стаде к’о солдат.{S} Онда ће рећи с усиљеном |
| рабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате |
| И ову је реч Ђиле разумео.{S} Они обоје устадоше.{S} Они обоје једно другом руке пружише.{S} Са |
| ве крви.{S} Он је с том мишљу и легао и устајао.</p> <p>И тако, отуд одовуд, еле, попу Вићи исп |
| приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки чове |
| вих слугу....{S} Ко више покаже куражи, усталаштва, радљивости, тај ће и победити....{S} Да је |
| нао своје капетаније....</p> <p>— Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац мо |
| њему се ништа изменило није.{S} Још да устане из гроба капетан Васо са својим дугачким јасминц |
| ли!....{S} Знате ви за оно:</p> <p>„Кад устане кука и мотика.</p> <p>„Биће Турком по Медини мук |
| апље над туђим коритом.{S} Боже, да сад устане Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ов |
| где ли си!...{S} Ја, боже, да сад нешто устане из гроба!....{S} Не би познао своје капетаније.. |
| их собом донети.{S} То јој рекнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} |
| благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оног крвавог разбо |
| поглед — поглед мртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут |
| бори сребрним и благим гласом:</p> <p>— Устани јуначе, устани мучениче, погледај тамо преко оно |
| за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одраслију женску деду.{S} С |
| ма ја и не опазих кад беше Мићо Белобрк устао иза нашег стола и пришао Јолову побратиму.</p> <p |
| чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе |
| њи.{S} Можемо рано стићи, само ако иоле устера.{S} Ја сам се окретао по соби — не знам ни сам з |
| и он ми је донесе, и таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} |
| , те га три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и пол |
| <p>Представљање је страна биљка; али у устима Мариним, у сребрном гласу њезину, оно је замирис |
| рет је ово, људи...{S} Ако овако и даље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад |
| им он — Васо — дати пара, колико им год устреба.</p> <p>Али ко је још могао веровати Ђилу.{S} Т |
| во нам и Јола!{S} Баш добро.{S} Ако где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две |
| ...“</p> <p>И Јово се клисар беше нешто устумарао.{S} То се није могло сакрити од људи, а нароч |
| S} Само је ђаволасто кресао оним оком и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво |
| лила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 годин |
| pb n="108" /></p> <p>Само се још једном усуди Смиља да о том поведе реч с оцем Златиним.</p> <p |
| да казнимо једнога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он н |
| моју руку.{S} Видео сам га лепо како се усукује као вренгија, а, псето једно, ни да укне!{S} Ал |
| е лако су задрктале од неког унутрашњег усхићења.</p> <p>За овим наста свечана тишина.{S} Иза р |
| јемчим, одговориће ђакон Млађо с неким усхићењем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и от |
| ци. <pb n="302" /></p> <p>За тим се све утаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Има ли |
| је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, а нарочито |
| Дошли су у Београд да с главним одбором утврде правац којега се има држати народна скупштина. < |
| олковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења |
| , кад Владо при првим јуришима на нишка утврђења погибе од гранате....</p> <p>Тога истог дана и |
| сажаљевати.{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{ |
| краљевина Немањина!...{S} Погледај и — утеши се!...{S} Оно је награда твоме мучеништву....{S} |
| ата.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у Ђилову мајку, па |
| ..{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај грађанских слобода.{S} Ја сам слободу замишљао к |
| што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на изборима но први домаћин у нашем Б...; кад т |
| о да је добро мотрио како је то причање утицало на овога великог научника и државника.</p> <p>— |
| го га је муке стало, док се ова несрећа утишкала.{S} Наравно, да би му још теже било, да је оно |
| арка више нема; јер се и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога |
| е витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" |
| ешто више.{S} У њој гоњена слобода нађе уточишта.</p> <p>Стоја се просто беше скаменила.</p> <p |
| апада мирне путнике по друмовима, да им утрампљава радикалске карте; а, ако до какве згодице до |
| му у замену за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови |
| мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S |
| амо није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развратити, поцепати у |
| је се за то и склапају да се међу собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је с |
| даљи политички рад.{S} У нас се са свим утрла клица за братски договор, за братско споразумевањ |
| помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу, кад сад?...{S} Уграбише браћа.{S} Ко друго |
| ругом се машаш да и сунце <pb n="90" /> утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинил |
| S} Али је оној зверци мучно било у траг ући.{S} Кажу, да су га у Руми виђали у некаквом тамбура |
| амо, ономад су се неки зарицали да неће ући у кабинет — кад већ томе дође ора — ако у тај кабин |
| >Божо притвори врата.{S} И после се све ућута.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После пол |
| . и ту замуца...</p> <p>У кафани се све ућута.{S} Ја ни сад још не знам, како то би.</p> <p>— О |
| ећ ме поче бити „малер!...“</p> <p>Јоле ућута.{S} Прође мимо ме, кресну левим оком, а мрдну дес |
| а проглавиш бела зуба?....“ Мића на ово ућута, као да му неко мараму метну на уста....</p> <p>У |
| колико је знала и — смела, на је после ућутала.... <pb n="108" /></p> <p>Само се још једном ус |
| ачу нека жива граја у авлији.{S} Сви се ућуташе.{S} Капетан Нешо преста да пуши.{S} Он диже гла |
| гледати.</p> <p>И ономе не даде ђаво да ућути.{S} Он се окрете ономе у копорану:</p> <p>— Ево, |
| адне мачке.{S} Све ће употребити да вам ућушне радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је |
| ву жицу...{S} Де право кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што ј |
| бе, у лицу два мала јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђ |
| ки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ у |
| епетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и мој коч |
| се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београд! — — — |
| о и на лево и на десно.{S} И на свако: „уха', и уват“, одговарао је колико га грло доноси:</p> |
| О неки звоне, неки звижде, неки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула С |
| дати, клепетати, и подвикивати.</p> <p>„Уха!... уха!...{S} Уват’!... уват’!!..“</p> <p>Али им и |
| и, нити се виче: <pb n="333" /></p> <p>„Уха!... уха!!..{S} Уват’ уват’!....“</p> <p>Капе Београ |
| ешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате пандури некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} |
| вај благи божи слуга стресе се.{S} Њега ухвати дрхат.{S} Поплашио се — први пут у своме животу. |
| n="250" /> Требник под мишку, попе, па ухвати село, те свети водицу, ја каквој баки читај моли |
| ти од какве изнутрице.{S} Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добр |
| ...</p> <p>Газдарица Јела беше грчевито ухватила рукама своја колена,а погледи јој не силажаху |
| оној мудрој глави.</p> <p>— Онда је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити... |
| осподине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по лицу му се прос |
| из чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} На овоме је доксату капетан Васо мног |
| Васе Кривобрка...{S} Лисац се најпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велик |
| под сам нокат завуче.{S} Али ма где се ухватио, он око себе стане рити, Бог с нама био, као да |
| рио...</p> <p>Кад је Јоле пошао и руком ухватио за кваку, врата се сама отворише.{S} Одовуд Јол |
| х је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. м |
| кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.< |
| ијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им дао писнути.{S} После је ишло све п |
| распрести на стотину тањих кончића, па ухватити све поштанске линије и станице, а отуд скренут |
| је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај потуљени; |
| S} Стидно је да кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изр |
| р засвирао мачванку и кад се сви у коло ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није |
| т тајанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу п |
| створа.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи ј |
| {S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Браћо, ја вас молим |
| прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S |
| одио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо уст |
| дравица....{S} И, одиста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторск |
| а у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам са свим другојаче замишљао утицај г |
| вога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и пони |
| tle>“.</p> <p>— А знате ли, упитаће, г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим |
| > <p>— Ми овде имамо и наш пододбор.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, |
| и за коње....{S} Видео сам да је веома учеван.{S} Био је свуд по свету, каже, а највише по Шва |
| — можда и проклети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И |
| е напаст.{S} Знате ли, дедо, где су сад учестале паљевине, отмице и лоповлуци? — Тамо, где се с |
| о.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у селу крађе, и то данас нестане људима прасет |
| воднише очи.</p> <p>— Раде, како те Бог учи!...{S} То једно дете имамо....{S} И онако га помете |
| ром зинзову... <pb n="215" /></p> <p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћ |
| {S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, у |
| S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И баш за то је потреба да се |
| шњег ћивтинског друштва.{S} Оно ме није учило раду.{S} Оно ме је учило да будем паразит.{S} И б |
| и с нашим избором, рећи ће Мићо; — нека учине и остали колико ми овде у нашем срезу, па нам је |
| ош једну нашем Секули!...</p> <p>— Пст! учини Белобрк и метну прст на уста.</p> <p>Врата се отв |
| у друштву.{S} Да га нешто у пакао баце, учини му се, да ће му бити лакше, ако се с њим још ко с |
| ука.{S} Кад поред мога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже д |
| је ово међа између сна и буднине?...{S} Учини ми се, као да ми испред очију сину сенка мога зло |
| азда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —</p> <p>Још је |
| лепрша, не бих жалио одмах умрети...{S} Учини то!{S} Братско ти поздравље од брата Србина</p> < |
| најбоље послужила.{S} Он банкротира.{S} Учини поравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књи |
| сну још једном, али јаче и ужасније.{S} Учини нам се да се из прозора и сама ћерчива иставише.{ |
| лежала је — Мара.{S} Бледа као смрт.{S} Учини ми се да и не дише.{S} Лево слепо око беше јој не |
| и догодила....“</p> <p>Па тако и јест — учини ми се.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што х |
| адици!{S} То је требао давно и давно да учини, рећи ће неко од простодушних Суводољана. <pb n=" |
| каквог праведног министра овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на ко |
| учића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за глав |
| јци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!..</p |
| са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна разгов |
| чак и дозволио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер |
| е министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{S} Од кад о |
| својим плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; |
| и и овде притече у помоћ.{S} А да то не учини — ми би опет морали заћутати. — — — — — — А то би |
| је испред кафанских прозора.{S} Мене се учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша. |
| } Већ година дана прохуја!{S} Она ми се учини трен.{S} У срећи пролазе дани као сати, а месеци |
| јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове људске гробнице отв |
| да ми се смрче пред очима...{S} Мени се учини као да се патос, на ком сам стајао, измаче испод |
| ту на прозору, душице моја?{S} Мени се учини да те смотрих....</p> <p>Злата га погледа зачуђен |
| ви као из једног грла.</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p> |
| и другом којом приликом.</p> <p>Мени се учини да овај разлог има свога места.{S} Па ипак, оно ш |
| И ми ћемо баш онда насести, кад нам се учини, да смо на врхунцу своје моћи, својих победа....{ |
| жив, ни у сну ни на јави....{S} Њему се учини — не, мени се учини, као да се источно платно ове |
| S} Капелана прође нека језа.{S} Њему се учини да није у својој соби већ у пећини каквих разбојн |
| ожа, а на груди револвер!{S} Онај други учини то исто.{S} Они као из једног грла прошапташе:</p |
| ово лево око опет заигра, а и десни брк учини своје.{S} Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— |
| а „постојеће стање“ у земљи, па да и он учини своје.{S} Али, срећом, његова беседа овога пута д |
| да је ја извршим...</p> <p>— А ко ми то учини, господине, да си ми по богу брат? упита Ђеврек, |
| те једну сошицу мало окрену.{S} То исто учини и с оном другом али нешто мање.{S} За тим оном си |
| бе.</p> <p>И они су то још истог вечера учинили.{S} Нема сумње.</p> <milestone unit="subSection |
| онај ваш прекор.{S} Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, реш |
| Он се горко осмехну:</p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се |
| нат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастите точак....{S} Него |
| или....{S} Да <hi>смо</hi> онда то и то учинили, <hi>ми</hi> би их већ досле оборили и — данас |
| бива.</p> <p>Тако је и са мном било.{S} Учинило ми се да још не бејах ни очи свео, а ја се нађо |
| bSection" /> <p>И ономе се свету одиста учинило као да оно није њихов стари поп Остоја, већ как |
| амргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се увек на њ |
| арадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, па у |
| стоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони |
| ..{S} Најпосле, и млађи је.{S} Добро је учинио.</p> <p>„На ово се могу заклети на сто еванђеља. |
| ч.{S} Неко ме је изоставио.{S} Добро је учинио; али и да ме није изоставио, ја бих казао истину |
| "297" /> је просто помео.{S} А он ми се учинио далеко оданији нашој ствари но они други....{S} |
| и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онако дивно удесио с |
| ам, где могу лекара наћи.{S} Тако сам и учинио.</p> <p>На доњем боју ове куће мора да је кафана |
| Гласа Православља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редо |
| сле га отац узе у дућан.{S} То је добро учинио, јер од како Ђиле перорезом прободе свог једног |
| до данас није могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо ниј |
| ати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Оста |
| је блед као мртвац....{S} Томе се мора учинити крај.</p> <p>На то ће рећи Радојица Смиљанин:</ |
| з тога, вере ми, ни они неће моћи ништа учинити!...</p> <p>Док је год овај говорио, мој је кочи |
| људи.{S} И они су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да |
| собом утркују, која ће више добра земљи учинити.{S} Тако је свуда у срећним земљама.{S} У нас с |
| тац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би Бога да опет легне у гроб |
| уда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да и он |
| —</p> <p>Ђиле је био у оца јединац.{S} Учио је основне и две гимназије.{S} После га отац узе у |
| доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори прес |
| аре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја му моје дете нећу дати, умеша се најпосле и Па |
| ђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p |
| ...</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина историј |
| и, и ви браћо из других села и општина, учите своје млађе да вас слушају поштују, какоће и њих |
| !....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ....{S} Сем тога, рек |
| е обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види с |
| Е, стани мало, газда Вуле, окренуће г. учитељ.{S} Ја се ту с тобом не слажем.{S} Није крив кус |
| осмехну.</p> <p>— Јес, добро говори г. учитељ.{S} И ја нешто од тога знам, рећи ће Јоле више, |
| S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да смо сви пошли некуд куда н |
| е, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учитељ нам напомену, да је та вода лековита.{S} Ко је с |
| низ година — за пет пуних векова....{S} Учитељ нам је причао лепим језиком српским о васкрснућу |
| ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну певницу, само не знам шта |
| ипадам ономе нараштају.{S} Децо, повика учитељ тужним лицем, пазите добро данас имамо историју |
| о што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> <p>— Нигде и нико!{S} Томе Брице калф |
| једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ђиле се |
| и он у оној крви утопио!...“</p> <p>Сад учитељ поче јецати — од тешкога бола и туге.{S} И ми см |
| едаред тек пуче глас у селу П.... да је учитељ Вићо дао оставку.{S} Он оде у Н....{S} И кад се |
| па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете Јолу:</p> <p>— |
| p> <p>„Амин!“ одговори иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и |
| гловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене крви дигла се густа маглуштина, те |
| сукметицу.{S} С њима је, разумео се, и учитељ Мирко.{S} Опкладио бих се, да ће код Вула бити н |
| мо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо од туге и жалости за изгубљ |
| и до кола да ме испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?. |
| месец дана епитимије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Ву |
| дућанџија.</p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш |
| Остоја парох суводолски и Стеван кмет и учитељ Мирко....{S} Ја сам их и данас нашао све заједно |
| рихвати арџија газда Вулов....</p> <p>И учитељ је носно један број „<title>Самоуправе</title>“. |
| светио. —</p> <p>— И ја бих му, настави учитељ даље, томе и поверовао; али, ево белаја — он је |
| ци Б....{S} Кад нешто предузме да уради учитељ Вићо и Зега механџија, који је, узгред буди рече |
| гроб — да нашу бруку не гледа, одговори учитељ Мирко.{S} Овај се свет извитоперио.{S} Истина, н |
| г.{S} Море људи, мени се не допада онај учитељ Ђилов!...{S} Од куд баш да се Ђеврек задужи Васи |
| моју мајку, па — и мене.{S} Ово је мој учитељ, г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Ст |
| наша краљевина!.... „И сад,'" рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији о |
| расуде“ — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад |
| вили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину |
| поверовао; али, ево белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре стра |
| говорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И то је једна од виђен |
| . Ракарцу:</p> <p>„Он и може бити добар учитељ...{S} То моје није да оцењујем....{S} То је ваше |
| иком крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И |
| или овај мој кмет Стеван, или овај наш учитељ, то је и газда Вуле.{S} Његова је механа, истина |
| чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко мало осмехну.{S} Ама тај му осмех беше |
| , масло онога препреденог лисца.</p> <p>Учитељ је Мирко гледао преда се и нешто мислио.</p> <p> |
| ченици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај уздах имао н |
| а, до оца Остоје, посадише мене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља г |
| препао.{S} За тим обоје зовнуше Ђилова учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговара |
| Ђиле почео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави. |
| е село сретно с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари. |
| и данас био жив да га сину није узео за учитеља.{S} Ја га, истина, познадох, али доцкан....{S} |
| смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{S} Ама је овај |
| примети Секула Смуђ.{S} Где нема попа и учитеља — <pb n="142" /> одмах је теже.{S} А ту је напр |
| на вечеру кмета Стевана, попа Остоју и учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личнос |
| ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах |
| а Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три празна места.{S} Је |
| још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову... <pb n="215" /></p> <p> |
| нако на велико.{S} Он је и сину набавио учитеља, па га лепо довео кући....{S} Не може се то људ |
| лавом.{S} Он погледа у оца Остоју, па у учитеља Мирка, па у газда Вула. <pb n="288" /></p> <p>— |
| један крај од своје салвете и гледао у учитеља Мирка.{S} Био се замислио.</p> <p>— Па? — ти си |
| томе говорило.{S} Кад би Ђиле са својим учитељем изашао да се мало прошета, већ се извиривало и |
| протојереју у В...{S} Ту је Млађо дуго учитељовао и ђаконовао.{S} Па кад умре намесник у Б.... |
| јаслама либералским?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесе |
| к умре!... <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслам |
| о за полицијским јаслама....{S} Ево, г. учитељу, ја вам овде пред овим људима кажем, да ћу да в |
| и тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да видиш бруку!{S} Ови напредњаци ск |
| умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} Боже |
| p> <p>— Може он још бити и учитељ своме учитељу, намигну ђаволасто један лакрдијаш.</p> <p>— Мо |
| етох и познам Јола кочијаша....</p> <p>„Учитељу“, повика он — „трчите на Јордан — те се умите и |
| т’ паучина;</l> <l>„Неће имат’ ко језан учити....... </l> <l>.................</l> <l>„Из клина |
| <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, по |
| Ви желите г. министру, упита ме са свим учтиво.</p> <p>— Желим, само на две речи...{S} Да није |
| ик.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb |
| , багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „прека„ душу изедоше.{S} |
| тацију, па им је он, онако како он зна, ушао у траг и осујетио им „сатанску намеру“....{S} Он с |
| и се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му тр |
| /></p> <p>„Не дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, |
| ће, којих је пун овај свет, кроз иглене уши протурале....{S} Кажи, имам ли право?</p> <p>У глас |
| и нека.{S} Боље је да ћутим.{S} И дувар уши има.</p> <p>И у тај мах нешто страховито тресну у с |
| вози оног...</p> <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! нак |
| а, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је н |
| је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} Тако нама и треба!{S} Ево, ја гла |
| гу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S |
| да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула Смуђ на крају своје сведоџб |
| еници....</p> <p>Ђевреку нешто зазуја у ушима.{S} И онај сто, и капетан Нешо, и оне клупе и — д |
| е Б.... и још ми је непрестано зујала у ушима она звизга, она клепњава, оно ухтање...{S} Ја сам |
| памћењу, а давно је и давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без нао |
| ли овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа Виће.{S} Он устаде, али се поче љ |
| биш у ово овде!“ повика она и показа ми ушице од будака, а полако зажмури као матора сова кад ј |
| на три велика астала.</p> <p>Кад смо ми ушли, за овим столом не беше ни једне столице празне.{S |
| господине, мало очекнути.{S} Сад су баш ушли неки „народни“ посланици.{S} Они улазе отуд на дру |
| днога напредњака, који се усудио да нас ушпијунира у нашој рођеној кафани; а он нека се рачуна |
| има по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не би л’ га на |
| о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљу — бог |
| проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, уштва!...</hi>" Каки ово белај наиђе на ову земљ |
| S} За то су те, ако се не варам, мало и уштинули? —</p> <p>На ове се речи Јоле мало осмехну.</p |
| оп суводолски....{S} Сине мој, видиш ли ушто је ова земља уваљена?{S} За ово ће неко одговарати |
| вама било, кад би се неко у ваше домове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје стареш |
| сам ја....{S} Он ме је провео кроз све фазе оне љуте заносне грознице.{S} Он ме је поново у жи |
| } Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу |
| може јавити једино у јединству она два Фактора, која ти мало пре поменух.{S} Сваки син Србије |
| ла, да то јединство растроје, да та два Фактора један против другог дигну, рече мој друг тако г |
| о то мислиш? —</p> <p>— У Србији су два Фактора с којима сваки, па и политичке странке, морају |
| принцип, сама вера, да је јединство тих фактора једино кадро да развије сву снагу, сву моћ и др |
| у маленкост — мало службе.{S} Ове врсте Факултет лиферовао је нашој држави највећи део органа.{ |
| ка, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па с |
| м где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима беше и мој |
| а она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скрате време, иначе, бар по |
| келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, |
| е.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богм |
| она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора д |
| p>Г. М....{S} С.... који ми је дао онај Фатални аманет од 36 дуката да га предам гђи М.... у В. |
| во ђаволасто око кресаше, као да је на „Федер“ навијено, а једним брком смицаше и узмицаше, као |
| пред вредно је поменути.{S} Била су на „федер“, с два „сица“ — праве каруце.{S} Него и коњи су |
| осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е |
| а Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толк |
| ло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се |
| то се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb n="88" /></p> <p>— Знате |
| чео да прима „лекције“ од свога учитеља Феђе, опазила се јака промена у његовој нарави.{S} Ђиле |
| за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвора, али му је |
| Море, не плашим се ја ни Томе Брице, ни Феђе књижара, ни Ђила Ђеврекова, а још мање Белобрка и |
| је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} Ја сам истина председник на |
| Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а између овога и |
| итај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто срачунавао. <pb |
| помело, да у извесној прилици подражава Феђи.</p> <p>— Општина Д.... одговори Белобрк.</p> <p>— |
| колико мрву опази Јоле, онда на здравље Феђи.{S} Јоле воли Мару — све једно као да ју је и роди |
| већ је јавно мишљење у варошици Б... о Феђи узело други правац.</p> <milestone unit="subSectio |
| љко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би саветовао Ђе |
| богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де га мало, молим те! |
| ...{S} Ко је могао веровати пре доласка Феђина у кућу Ђеврекову, да ће сиромах Раде допасти апс |
| страдало....{S} Мој се сапутник на ове Феђине речи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Бе |
| свет.“</p> <p>И отац и син дивили су се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе ј |
| у најпромућурније....</p> <p>— Е, вала, Феђо, упашће у реч Мићо Белобрк, оно и јеси покрупно од |
| ј посинак — Јевто Белобрк, Секула Смуђ, Феђо књижар и Ђиле Ђеврековић <pb n="281" /> — одвеземо |
| ечерас рекох: „Тома Брицо, Секула Смуђ, Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам написати преко 20 |
| t="subSection" /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђевр |
| зда Вулу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпиј |
| , па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, овако ћ |
| оџаклији Мићиној.</p> <p>— Ето, видиш, Феђо, да је овај Брица прави жутокљун у нашим пословима |
| и од туторовања над другим масама...{S} Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко с |
| јим гимназијским другом из Београда.{S} Феђо је у гимназији од Ђила био старији за две године, |
| — ко је Ђиле; ама се сад зна и ко је — Феђо...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сара и Ђ |
| поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и оче |
| че се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Томо Брицо...{S} А зар |
| су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толико је од вас бољи.</ |
| прангија.{S} Секула Смуђ био је кум, а Феђо књижар старојко; онај старији мушкарац Томе брице |
| Белобрк у Брицу.</p> <p>— Нека те, нека Феђо — рећиће Брица нешто збуњено; доћи ћеш и ти једном |
| у „<title>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на гла |
| да се укипе општинска самоуправа? упита Феђо, и завуче у нос мали прст од прилике до првог згла |
| да оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама град |
| ion" /> <p>Па мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, сво |
| од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш за „постојеће стање“ у земљи, па да |
| хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с неком срдњом....{S} Кога ћемо послати још |
| ере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи леп |
| и ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</p> <p>— Ама ја сам сто пута рекао, да револвер н |
| доста о томе!{S} Сад на посао, рећи ће Феђо, мало озбиљнијим тоном, и онда извуче једно писмо |
| водолу, а после, већ, видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, пр |
| је нечију благајну опљачкао, — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица пог |
| напредњаци, какви су њихни људи, додаће Феђо књижар....{S} Дакле смо са општином С... сигурни.{ |
| се најпре и најпре разрачунати,“ додаће Феђо књижар неким особитим нагласком, који је после про |
| >— Која је сад општина на реду? упитаће Феђо, а беше се окренуо наребарке, и отпочео да добује |
| игане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар....{S} Ево, даћемо вам Ђила.{S} Ако је до з |
| <p>— Море, доста с тим вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептиров |
| се све ово у новац претворило, говораше Феђо, — то би изнело страховите суме.{S} И, онда, на ка |
| вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Феђо књижар.{S} Он је дао уво г. Среји, ама очију није |
| је распуштен, Тома Брица, Секула Смуђ и Феђо књижар нека остану.{S} Ваља нам вечерас написати в |
| , и када су — Томо Брицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагње |
| остављени су и тутори:{S} Секула Смуђ и Феђо књижар.{S} О овој се маси говорило, да је најбогат |
| оравнање.{S} Равнао га је Секула Смуђ и Феђо књижар; а за њ је морала дати потпис Злата.</p> <p |
| еоград по еспап.{S} С њим једаред оде и Феђо.{S} Душа ваља, Ђевреку би веома криво, кад од сина |
| ице, — онда нека се пред њима сакрије и Феђо и Белобрк и Брицо и Секула па и сам Ђиле....</p> < |
| > <p>У то ће некако доба у Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, ш |
| је радикалски скуп.{S} Ту беше дошао и Феђо књижар и Томо Брицо, па и сам Ђиле.{S} Све их је д |
| — —</p> <p>— Код Белобрка је свратио и Феђо, рече Ђиле и стаде лукаво мерити Сару.</p> <p>Сара |
| је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевто Белобрк.{S} Довезао их Јоле кочијаш |
| Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаше некакве мисли, |
| д.</p> <p>— То је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Сму |
| без свога законитога архипастира; а ти Феђо иди с твојим безбожним начелима онамо, од куд си и |
| та, где би се могло сести, онда ће рећи Феђо:</p> <p>— Газда Вуле, нареди нека се донесу и клуп |
| слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p |
| b n="212" /></p> <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам |
| — како их је већ крстио сам њен учитељ Феђо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад се зна |
| у имали.{S} То најбоље, вели, зна и сам Феђо, који га је и упознао с Васом, и рекао му, да ће и |
| а Смуђ, некад Томо Брицо, а некад и сам Феђо књижар.{S} Али му је најчешће долазио Зега кафеџиј |
| на.{S} Познадох га.{S} То је био главом Феђо књижар.{S} Прелетим очима и оне око њега.{S} Све т |
| а Смуђ, за овим Томо Брицо, а за Брицом Феђо Књижар.{S} Они одмах приђоше столу Ђилову.{S} Бело |
| ту либералску крпурину?! осече се на њ Феђо књижар, и поче даље да нешто срачунава....{S} Боље |
| а народнога.{S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам ва |
| онда с тобом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једн |
| ћи брзи возови.... осече се доста јетко Феђо књижар.</p> <p>— Феђо има право, прихвати ће реч Т |
| сам како се грабе око новина.{S} Књижар Феђо беше међу првим који дочепа једну „<title>Самоупра |
| рка ђакон Млађа, до овога је сео књижар Феђо, до Феђе Секула Смуђ, до Смуђа Томо брица, а измеђ |
| итај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајанственог из |
| до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну му Феђо кажипрст на уста и погледа га с пуно значаја, па м |
| разумели; ала би то била сила! узвикну Феђо књижар, и оде свирукати своју познату песму и прат |
| b n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће те препородити ова |
| ом и устурао брком.{S} На збору узе реч Феђо.{S} Он им прво прочита програм.{S} Кад реч дође на |
| S} Охрабри де га мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не з |
| ће све нама противно избране....</p> <p>Феђо поче живље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чел |
| жим да је све у рукама власти...</p> <p>Феђо се грохотом насмеја и опет оде неког врага срачуна |
| Оне говоре свих дванаест језика.</p> <p>Феђо је ту изнео, онако овлаш, неке своје назоре.{S} За |
| о — како се само пожелети могло.</p> <p>Феђо је остао у кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну |
| ко, рече да и данас мори куга? —</p> <p>Феђо се само осмехну.{S} Стоја погледа у Рада, па у Ђил |
| ра.... живела народна свест!...</p> <p>„Феђо“.</p> <p>И „<title>Српска независност</title>" дон |
| од сина доби писмо, да се решио, да са Феђом оде мало и до Беча.{S} Да би извадио трошак, он ћ |
| stone unit="subSection" /> <p>Ђиле се с Феђом вратно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из |
| 100, и то баш онога дана, кад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно |
| и и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, реч по реч, дође и |
| !{S} Ево, ја главом, гледао сам у онога Феђу као, боже ме опрости, у свеца.{S} Сиромах Раде Ђев |
| нате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Сутра ће опет да м |
| ине зарадио двеста дуката.{S} Ово је на Феђу учинило необичан утисак.{S} Он погледа у Ђеврека, |
| едњацима....{S} Он тек искрљешти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи н |
| није скуп....{S} Ту ћемо наћи и књижара Феђу, и Секулу Смуђа, и Тому Брицу и Белобрка Мићу....{ |
| e>Српску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</titl |
| вео у град....{S} Да види.... несрећног Феђу.</p> <p>- - - - - - - - - - - -</p> <p>Другог једн |
| ју му над масом туторе — Секулу Смуђа и Феђу књижара.{S} Први је најпре своју очевину уситнио, |
| у мења!{S} Онда би мој побро и Секулу и Феђу и Белобрка па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у |
| Ђилова.{S} Но ће тек одједном запитати Феђу:</p> <p>— Ама где ти оно, синко, рече да и данас м |
| Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући и престави га оцу и матери.{S} Боже, к |
| он погледа у Брицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је |
| гледа у Белобрка, па онда у Брицу, па у Феђу, па Смуђа, па у ме, па у газда Вула....{S} Његове |
| ца.{S} Горе доксат, доле к’о кафана.{S} Фењер је издисао.{S} Горе, на горњем боју, беше један п |
| То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издисају.{S} На горње |
| S} Преда мном је већ био Јоле.{S} Дигао фењер, па ми завирује у очи.{S} Био је сав блажен.</p> |
| опет на несрећу десило у време судских Ферија.{S} Дежурни је био млади судија <pb n="232" /> г |
| грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, |
| а с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од пан |
| с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешир |
| еколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је на ме гледао као крава |
| и гомиле — различне и по ношиву и и по физиономији.{S} Највише су падали у очи они с кусавим ч |
| ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песнице, а ч |
| >Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суду да не мо |
| >— Ја и мој син?!</p> <p>— Не, већ ваша Фирма — „<title>Раде Ђеврек и Син</title>“, одговори ка |
| /></p> <p>Неки се нађоше од поверилаца Фирме „<title>Рада Ђеврека и сина</title>", те се жалиш |
| тог истог вечера узет у попис сав еспап Фирме: „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>", па онда св |
| стекло на седам осам.{S} Суд отвори над Фирмом „<title>Рада Ђеврека и Сина</title>“ стециште.{S |
| ише година постоји у варошици Б.... под Фирмом:</p> <p>„Раде Ђеврек“, од сада ће се водити под |
| о, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Јадна м |
| иком ништа!{S} Ја сам старији ортак.{S} Фирму ја потписујем.{S} Сад се не плаши менице Кривобрк |
| овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве песниц |
| Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте леве п |
| ..{S} Ево, овако ће им полетати главе: „Фић! фић! фић“! фикну он десним дланом преко стегнуте л |
| о.{S} То је и мачка покренуло из његове Флегме.{S} Он пође право Злати.{S} За њим се још вукла |
| ју, беху у тробојци изрецкане од танана флис-папира дињасте крунице.{S} И у њима је горело осам |
| курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од дру |
| собе.{S} У њој не беше ни канабета, ни фотеља, ни столица љуљашица, ни креденаца, ни драперија |
| ке Краља и Краљице, а испод ових велика фотографија Краљевића, уоквирена у зракасти венац од са |
| а у њима једно преко другог, наслагане Фотографије — ваљда пријатеља и познаника газда Вулових |
| ли припасти оним јунацима који су их од Француза ослободили, већ Аустрији, коју су били Француз |
| су заједно с Русима године 1814 потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, |
| нику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији поту |
| ослободили, већ Аустрији, коју су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закљу |
| у В... да даје „лекције“ из немачког и Француског језика, а кад је дошао у Б.... види се с Ђил |
| масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву стотину, господине, бо |
| оваде.{S} Они још и сад један на другог Фрче.{S} Најпосле није остао на миру ни Мија судија, ко |
| кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренус |
| афану уђе — Јоле кочијаш. -</p> <p>— А, ха, гракну сва Ђилова дружина. — Ево нам и Јола!{S} Баш |
| ог у соби каменом лупио....</p> <p>— А, ха.... то ли је?!{S} Баш добро!{S} Нека...{S} Ама та ми |
| о прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капета |
| нама, кад оно пренесе све на сина...{S} Ха, помислим, ови се већ спремају да некоме утуле свећу |
| дуго, дуго, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ха, угурсузе један!...{S} Ти ми се само ноћас извуче... |
| и, и станем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</ |
| упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!...{S} Ја, боже, да сад н |
| запрепашћено Јеца Брицина....{S} Сине, хајдемо кући!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| људи скоче — све се може....{S} Сад? — хајдемо тамо.{S} Кафана је.</p> <milestone unit="subSec |
| а је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; |
| акон Млађо — прави је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на |
| акон Млађа.{S} Ово је лисац у поповским хаљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарск |
| >— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му лепо стоји, прихвати ће неко др |
| аренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и са |
| ; стајаће хаљине газда Радине и стајаће хаљине сина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџе |
| о да је сад гледам — у оној дугој белој хаљини.{S} У руци је држала свећу.{S} Сад би је могао п |
| амном....{S} То беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шар |
| рани, на оној зелено жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судл |
| о ушију, а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе н |
| чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он прети угарком.{S} Ко угарком прети, не мож |
| е селу, у томе се срезу слушају лопови, харамије, паликуће и убилци; у томе селу, у томе срезу |
| рицо...{S} Ђиле — то су пржибабе, то су харамије —</p> <p>— Феђо бар није био с вама.{S} У толи |
| и гавази турски — да њоме заките пашине хареме....{S} Пред мојим се очима отвараше унутрашњи ра |
| миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у крај — беше зас |
| евушимо песму миља, песму љубави, песму хармоније над хармонијама!...</p> <p>Соба — с краја у к |
| дина.{S} У лицу је бела као свиони лист хартије; али врат, врат, па онда онај меки, онај као го |
| сад вршљали трње на темену моме; ви сте харчили моје благо, а ником рачуна давали нисте. — Врем |
| о, од празна разговора нема нам никакве хасне.{S} Ја сам вас вечерас звао на договор.{S} Вуле н |
| олим истину, и то себи, а не другом, за хатар.{S} Милијун је прохујало година, а мене није било |
| , преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не б |
| оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу још не беху убрисане |
| дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година донео из Јерусалима и поклони |
| гда је полетало девет глава....{S} Сад, хвала богу, тога више нема.{S} Ви нама дотерајте порезу |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ево ме, хвала Богу, у Београду.{S} Сад рек’о бих, лакше дишем.{ |
| свештеника Вићу.</p> <p>— Па, бога ми, хвала владици!{S} То је требао давно и давно да учини, |
| је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда н |
| не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте дошли.</p> <p>— Се’те, госпођ |
| им те, умало нису отишли још даље...{S} Хвала учитељу.{S} Он му није дао...{S} Ћути бога ти!{S} |
| {S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав вратио...{S} Видиш, мо |
| седи лекар.... <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем с |
| ш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власничка пришипетља, о |
| ори, ако не грдиш кога она грди, ако не хвалиш кога она хвали — онда си пропао, онда си власнич |
| ине кафане...{S} Сиромах Зега!{S} Ти му хвалиш јутром комовицу и каву кајмаклију; пред по дне ш |
| } Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог да ми, онај....</p> <p>И у тај |
| к задужи Васи Кривобрку?..{S} Овај само хвата на лајм масароше.... слушао сам ја о њему триста |
| беде.{S} Они као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те |
| теби нешто да кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} |
| хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад б |
| оће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад беше Мићо Белобр |
| да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p |
| а не би требали ни брком да мрднемо.{S} Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и |
| > шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни да оњуше...{S} И само док заварају |
| иновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он неће за њу ни прстом мрднути....{S} |
| што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби |
| људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Доста о томе! рећи ће Феђо књижар с не |
| аш, јаваш; да се мало разумемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{ |
| S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону Азије с Јевропом, на |
| Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежије Хелеспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Б |
| а то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровник — на западној страни Балканског |
| Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ов |
| олуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Солун и солунско прист |
| одјек — то беше витешки поклич Босне и Херцеговине за своје ослобођење.{S} Томе се покличу ода |
| ком и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком и Банатом...{S |
| њене традиционе политике....{S} Босну и Херцеговину оставља милости и немилости нових заплета; |
| о под Вукаловићем; он је први одјурио у Херцеговину на први пуцањ невесињске пушке; он се први |
| Јована, осветљаваше лица ових поноћних хијена.</p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је |
| ди врве тамо амо — ово је више од седам хиљада година!...{S} Тестаменат Петра Великог — то је п |
| ше сви као из једног грла.</p> <p>— Пет хиљада, осам стотина и двадесет и девет.</p> <p>Још нек |
| едамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе у каф |
| че, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> <p>— Немој ме му |
| .. <pb n="307" /></p> <p>— Хвала вам по хиљаду пута, госпођо, рекнем јој и пођем све трком.</p> |
| је, газда Раде, али јесте,и то за равну хиљаду дуката — и то само по једној једитој меници....< |
| же.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду дуката, или...</p> <p>— Е, немам, господине, уби |
| Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — уп |
| p> <p>И он оде.{S} И сад је неког врага хитао. <pb n="364" /></p> <milestone unit="subSection" |
| на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да |
| ду што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза ти |
| колико сам могао опазити — као да му се хити.{S} Он жели да се за сахат кренемо.{S} Сад пред из |
| Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} Звао ме је да се нешто договоримо.{S} |
| к узе позив.{S} На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом по |
| На њему беше записано: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p |
| бу у глави.{S} Смучи му се.{S} Проби га хладан зној, и једва се дочепа до оне растове клупице ш |
| еговој нарави.{S} Ђиле је постао најпре хладан, за тим натмурен.{S} Обично је за ручком и вечер |
| та; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина, поче |
| патриотизма.{S} И она ће, по сад, бити хладна и мудра водиља свакоме послу народном!</p> <mile |
| оди у далеке незнане светове; он отвара хладне гробове давно преминулих наших познаника, сродни |
| уговању, али је и она те мисли ускоро у хладни гроб однела.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ичине...{S} И он се беше зауставно пред хладним, пред неумитним интересом свемоћне Русије; и он |
| сама Србија.{S} Најпосле и Русија броди хладно Дунаво — с девизом, да ослободи источне народе о |
| Ја сам моје начелне пријатеље проучавао хладно и — без милосрђа....{S} Ово је ресултат моје оце |
| о, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на |
| и, која је за то ту, да људе опомене на хладну, неумитну смрт. — — — — — — — — —</p> <p>— Код Б |
| а држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала па |
| рви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ћемо заранити нашу децу једва толико, да не |
| да су ту делиле међу собом не само со и хлебац већ и многу другу ђаконију коју је кадар на свој |
| S} Радикалци ваљда неће отимати насушни хлебац од једне сироте жене и њене деце.</p> <p>Белобрк |
| бе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу! |
| мо се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div> <p |
| ушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно.{S} Механџија је....{S} Бо |
| рим му....{S} Из Београда сам.</p> <p>— Хм, из Београда, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта |
| а само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мисију.</p> </div |
| што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли т |
| ..{S} Ајде мени још два!...</p> <p>— О, хо....{S} Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четир |
| стављају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ј |
| представљају наши радикалци...</p> <p>— Хо, хо, упашће му у реч г. Мија старатељски судија, — ш |
| о сам свети олтар, — тај данас слободан хода.{S} Њега нико ни за длаку повукао није; а онај, ко |
| рече нам учитељ, „нашом земљом туђинац хода — гори и страшнији од негдашњих Турака!.... „Турци |
| есна врста подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мр |
| ти оног мог друга.{S} Слаба светлост из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Б |
| подсмеха.</p> <p>После дугог ходања по ходнику, најпосле седнем у сам кутић онога мрачног пред |
| помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте.{S} Момак |
| е ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> |
| . није ништа!... скочио дади својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива |
| си се затрчао.{S} Ваља скочити, па рећи хоп.{S} Ласно је ђаволу у риту свирати....{S} Добар бри |
| се мах, за два копља горе, па западноме хоризонту, заблиста једна звезда као алем камен у коси |
| осем људи — као свака жена.{S} Бог зна, хоће ли се још кад ратовати.{S} Имаћу од друштва прекор |
| анас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у глуво доба ноћи, хватам оне, који |
| а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S} Он би |
| јини надамо.{S} Само је мучно погодити, хоће ли она доћи с градом или онако само с ветром и јак |
| Нека оду мало и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, б |
| ог сирочета...{S} Он, веселник, жустар, хоће да прсне од љутине, а они то опазе, па све горе и |
| дне зборове — ето им слободних зборова; хоће слободне, независне судове — ето им слободних и не |
| хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зборове — ето им слободних зборова; хоће |
| прву, господине.</p> <p>— А где је он; хоће ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути |
| отмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“</p> <p>И Јово се |
| {S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помиловали....{S} Су |
| ="143" /> Наши су радови пуни беара.{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза |
| !...{S} Доћи ће, рече ми, и до тебе.{S} Хоће да те моли, да одеш до г. Г....{S} Само нека га ов |
| p>— Видиш ли их?...{S} Тако ја умем.{S} Хоће они са мном да се мере....{S} Ето им сад!...</p> < |
| о како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, |
| ћеш се пренути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а |
| њаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> < |
| ну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Хоће ли бити доста тридесет у ерцу?</p> <p>— Није.{S} Ј |
| } Он је пред мојим очима прави јунак; а хоће ли бити и јунак ове причице — идемо да видимо.</p> |
| , за ме је ипак пријатна успомена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему том |
| p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице.{S} И узео радикалску карту |
| Несрећа обично не долази сама.{S} И она хоће друштва — исто као и људи.</p> <p>— Ноћас, пред са |
| S} Ови напредњаци скочили сви листом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, |
| Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето, он |
| {S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће ни д |
| има.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{S} Ј |
| би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време |
| ет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким б |
| да се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост.{S} |
| опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га помилова |
| ебе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат законитост |
| а беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} Народ |
| не, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се окрете |
| ни су спурдисали и своје и туђе.{S} Сад хоће да очувају народно....{S} Знамо ми њих, господине. |
| ије нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што |
| му се и други пут верује, и ако у опште хоће да очува своје име као добар платиша.{S} Ако је ов |
| {S} Ја <pb n="15" /> знам има их који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> |
| pb n="91" /> се мало подкрвавиче, а они хоће да ти на теме скоче и да ту своје буњиште начине!. |
| Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску самоуправу — ето им је; хоће слободне зб |
| ајпосле ухватио у кљусу.</p> <p>— Е, он хоће све онако на велико.{S} Он је и сину набавио учите |
| „<hi>ак</hi>" радикалац; а кад сад — он хоће да му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео гово |
| ело, ни у механе ни у суднице....{S} Ко хоће да не нагази на какви белај, тај се мора клонити и |
| „напредњак“ помиње само онда, кад се ко хоће да наружи, али, ваља казати истину, ни ми боље не |
| угом очи поваде!...{S} Нека се сви, ако хоће, покољу.{S} Ја нећу ни увом мрднути....{S} А и кад |
| ока из бока наћи да свој дуг плати, ако хоће да му се и други пут верује, и ако у опште хоће да |
| pb n="316" /></p> <p>Они тамо могу како хоће....{S} Кад могу прогнати онога божјег угодника — м |
| ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све редом |
| ...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жаре, |
| , вина вамо дај!...{S} Ко такву слободу хоће, нека је задржи за се и за своје укућане.{S} Нама |
| а Радина дућана.</p> <p>— Овоме курјаку хоће још за живота реп да измере, додаће Јанко Зрика... |
| лач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа сумњати, г |
| зашто смо и дошли!</p> <p>— Па, истина, хоћемо ли писати она писма, упита Брицо докусурујући је |
| и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — и либералне и напредне и — к |
| жем стругуцати.</p> <p>— Ено, опет он — хоћемо ли писати писма, рећи ће Белобрк и наточи своме |
| ту бити колико толико одморка.</p> <p>— Хоћемо ли мало стати овде? — упитаће Јоле кочијаш, погл |
| казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти кеса?!..</p> <p>— Дакле ви се бав |
| ..{S} Нема без договора ништа....{S} Ми хоћемо сви да се припитамо....{S} Је ли тако, господине |
| слободу; ми тражимо једнакост....{S} Ми хоћемо да „буде сваком по способности, сваком по заслуз |
| метом посла, а с тобом, попе, не.{S} Ми хоћемо да држимо јавни радикалски збор у Суводолу, као |
| ет — то је скресати силу и власт.{S} Ми хоћемо власницима да поткусимо мало скуте.{S} Кад им уз |
| нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо св |
| а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоћемо ли ми о изборима добити више посланика или радик |
| петан Неша прогони само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не |
| , одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпиј |
| о свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће |
| S} А, бога ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су |
| е упропастио — мене је обешчастио...{S} Хоћеш ли да будемо ортаци, Ђиле? — <pb n="239" /></p> < |
| .{S} За певницом сам певао боље од кога хоћеш карловачког богослова.</p> <p>Суводољани се одист |
| > <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p> <p |
| штина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, бр |
| ава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу, пружи |
| кнеже; а да не знам да с том примедбом хоћеш да се нашалиш, ја би ти лепо одговорио.{S} Радика |
| и слободно, па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја дан |
| ј Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.</p> <p>Кочијаш се осмехну.</p> <p>— Ја |
| , од кад зна за се, радије јео, но како хоћеш печење; а на Благовести његова кућа нигда није би |
| пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето!{S} |
| јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мо |
| а се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо свога кмета; а за попа? — Попите, ако хоћете, |
| а види.{S} Она ми рече:</p> <p>— „Јест; хоћу још једном да га онде видим.{S} Нека зна!{S} Тако |
| там оне, који су му разбили прозор?!{S} Хоћу — сад баш!...{S} Ево, господине министре, на какви |
| ата повикао.</p> <p>— Пола оке љуте!{S} Хоћу њом да наоштрим моју дружину.{S} Опазио сам, да је |
| а — прошапташе:</p> <p>— Ваздуха!...{S} Хоћу да се угушим!...</p> <p>Полетим да отворим прозоре |
| носи:</p> <p>— Ја имам реч, браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина |
| ао.{S} Још тога вечера погодим кола.{S} Хоћу да је још једном видим — мртву ја живу.</p> <p>Так |
| о — као да ништа ни било није.</p> <p>— Хоћу баш да вас нешто упитам — к’о децу своју.{S} Вас т |
| дотле — не липши магарче!...{S} Море ја хоћу да се образује пододбор и у Суводолу.... хоћу тамо |
| там је и машим се за револвер.</p> <p>„—Хоћу да ту пушчицу метнеш своме коњу под реп, па онда д |
| у укапи, док ће на срећу рећи:</p> <p>„—Хоћу да ми кажеш да ниси и ти од некуд онај....{S} Како |
| оздравио, он је поново ступио у редове храбрих својих другова..{S} Он је са својим друговима у |
| аку повукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саб |
| о напредњаци раде јавно и у сред светих храмова божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли |
| као да јој је говору од овог баса нова храна пристигла.</p> <p>Она настави; <pb n="157" /></p> |
| српских паћеника, те се њиховим главама хране врани и гаврани; гледао сам оне аветињске слике — |
| ичке тежње којима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 п |
| умњају — кукавче мој — а гују у недрима хране — као да његова уста прошапташе....</p> <p>— Ми с |
| е прави издајник оне коре хлеба која га храни. —“</p> <p>Овде сад настаде мала пауза.{S} Сенке |
| S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину дечицу!...{S} |
| дни, то је његова тековина, којом се он храни и ода зла брани, којом је он виђен и на дому свом |
| Поред моје постеље још сеђаше као анђео хранитељ онај лепи женски створ....{S} Низ њено се лице |
| га женскога створа, — беше слика анђела хранитеља....</p> <p>— Како вам је, упита ме гласом, ко |
| тересом свемоћне Русије; и он је познао храпави глас онога тајненог уговора који Исток и источн |
| игда може, и забоде је у сто, па повика храпавим и пола промуклим гласом:</p> <p>— Газда Вуле, |
| коју је наш Зељов попашно лизао својим храпавим језиком!...</p> <p>И ја сам то све као на јави |
| овукао није; а онај, који је свети храм Христов сачувао од обесвећења, а онај народ од саблазни |
| ве је нове апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb |
| ао у коме се још по мало белуцаше света Христова обитељ са својим мрким кубетима и белим ћелија |
| браћо из других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу |
| У то је отац Остоја веровао као у свето Христово еванђеље.{S} Он је од радости као мало дете пл |
| људи повуку за собом.{S} С тога је сам Христос Спаситељ у својој молитви господњој рекао:</p> |
| Тако су бар између себе говорила два по Христу брата самца: отац Теофан и отац Ђунисије, </p> < |
| ашег говорника примамила и два брата по Христу — оца Теофана и оца Ђунисија. <pb n="158" /></p> |
| а игуманова и није односила на брата по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под он |
| рекло би се, да су се тога вечера многе хришћанске душе искупиле под овај смирени кров, и да су |
| ки народ, ако се обоје не врну на прави хришћански пут, и ако не врате на архијерејску столицу |
| <pb n="320" /> рећи ће отац Млађо тоном хришћанског саучешћа.</p> <p>— Људи, ја бих рекао, да с |
| ким поносом по својим друговима који су хркали, као поклани.</p> <p>— Видиш ли их?...{S} Тако ј |
| у је глава више пресамићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и |
| во је данас осми дан!...{S} И баш ме не хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— |
| То му је и у очи пребачено.{S} Он се не хте ни бранити.{S} Само је ђаволасто кресао оним оком и |
| ени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збачења његово |
| ити суревњиви?...</p> <p>Смиља о том не хте више нигда повести речи. <pb n="109" /></p> <milest |
| обом пошалити!...</p> <p>На ово Феђо не хте ништа да одговори.{S} Он се загледао у једног лепти |
| био — Јоле кочијаш.</p> <p>Отац Вићо не хте кроз онај свет.{S} Он скрену мало у страну — северн |
| ..{S} И, газда Вуле, још ни до данас не хте доћи да ми то јави; а, сад, хоће да му ја, и то у г |
| S} Он одвезе вашег друга у К....{S} Кад хтеде поћи, улазио је два три пута у вашу собу.{S} И — |
| еније.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих људи у Суводолу.{S} |
| м шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори.{S} За то и Срндаћ окрете |
| им је поп Вићо већ обукао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах ос |
| ...{S} Оно си јагње јевтино узео.{S} Ја хтедох да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на |
| питао сам сам себе.{S} И неколико пута хтедох да заустим да га бар за име упитам, па ме неки у |
| су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети.{S} Сад многи отреса ушима, ама доцкан.{S} |
| } Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једном ви |
| > <p>— Господине, рече ми Јоле, кад већ хтедох сести у кола, видели сте све, знате све.{S} Ето |
| да.{S} Ти си банкротирао.{S} И ћивте не хтедоше те из својих канаџа пустити, док Злата не даде |
| ко умре при порођају; али је божја воља хтела, да му дете остане живо.{S} Он га даде на дојиље, |
| сумње <pb n="291" /> ова ме је старина хтела опоменути да ја нисам сам за домаћиновим столом.< |
| угове морала држава да регулише, ако је хтела земљи да поправи изгубљени кредит баш тиме, што с |
| , те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „застареле ћивтинске предрасуд |
| 1" /> могао да гледам.{S} Несрећна мати хтела је да се разбије као дивља звер кад у гвожђа запа |
| а; погледа и у ме, као да ме је упитати хтела — знаш ли ти? —</p> <p>— Наш добри отац Остоја.{S |
| г ње су готово сви адвокати вароши В... хтели један другом очи да поваде.{S} Они још и сад једа |
| е погледаше, баш као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо |
| се тамо ломи ствар.</p> <p>О томе су се хтели вечерас договарати у „кафани без сведока".{S} Али |
| тило; а они радосни погледи — као да су хтели покликнути:</p> <p>„Ево га — дошао је!..“</p> <p> |
| бити министар!{S} Ја сам, ако би ми се хтело веровати, из доста поуздана извора слушао, да је |
| септембар ту.{S} То је твој дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, т |
| а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по каткад да лане и на в |
| ручак и вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила пре |
| имао намеру да вас вређам, г. кнеже.{S} Хтео сам потврдити само ваше мишљење о мојој логици.{S} |
| .{S} Соба се око мене стаде витлати.{S} Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке г |
| реко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, да ће то лакше ићи а |
| оком, а мрдну десним брком — као да је хтео рећи:</p> <p>„Слушај само.{S} Сад смо га дирнули г |
| ренуо мени и осмехнуо се, баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Остави ти њих мени.... ’Вако ја њима |
| мерити од пете до главе — баш као да је хтео рећи:</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се |
| чи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Б |
| брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Је сам ли вам казао, да је ак?...{S} |
| атно тек после три недеље.{S} Ђеврек је хтео из коже да изађе, али га је много стишавала Стоја. |
| осподине, одговори Раде гласом којим је хтео рећи да је то каква таква пометња.</p> <p>— Богме |
| а десетица пик и седмица ерц.{S} Тим је хтео рећи да је сигуран.{S} Пред противником беху отвор |
| су били Французи победили...{S} Тако је хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине |
| је се имало куд — морао сам.{S} Тако је хтео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другов |
| и! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад спаљен о |
| /></p> <p>Отац Остоја, на све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="s |
| То је био неки добар господин.{S} Није хтео проћи механу док макар мало не свратим; а није дао |
| Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говори.</p> <p>— С овога места, господи |
| ад већ виде, да старатељски судија није хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} |
| ван Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није хтео доћи.{S} Но ту се већ беше искупило и пуно одрасли |
| ода момак Гавра, а Средоје се у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необичн |
| је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни звати.{S} Остале је све звао.{S} И они су сви д |
| дан, баш у моменту кад је поп Вићентије хтео да отпочне службу божју, подбоден партијском засле |
| , што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нис |
| вечеру, и доручак и ужину — па, хтео не хтео. <pb n="120" /></p> <p>То је сведочила претурена ш |
| о јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, мени се не доп |
| ући.{S} Ошинем коња и одем.{S} Нисам се хтео заустављати ни код Великог Грма.{S} Уз пут сам мис |
| је могуће свратити у гостионицу, где би хтео.{S} Тешко гостионичарима, који не стоје у дослуку |
| могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи истину, а камо ли, да би могао |
| осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је!...</p> <p>И ја на ово немо п |
| > мучан поглед.{S} Као да ме је упитати хтео: „Да ли и ти припадаш овим људима....{S} Да ти бар |
| ним брком мрдну — баш као да ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово |
| мично разгледам списак.{S} Нарочито сам хтео да видим где је увршћен срез капетана Неше.{S} Нар |
| бити некакав скуп.{S} Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем |
| да дам још динар; али, кум си ми; нисам хтео на те да ударам.</p> <p>— Знам, знам, куме; ти мен |
| болан, да положиш толике паре?{S} Нисам хтео да те срамотим.{S} Ти си ми први газда у свој капе |
| ну, господине, бог с вама?!{S} Ја нисам хтео оставити ни паре од 150....{S} Знам ја њих.{S} Јес |
| -— Јесам ја, прихвати Смуђ; — али нисам хтео помињати, јер од поравнања не би могло ништа бити. |
| очијаш се осмехну.</p> <p>— Ја то нисам хтео рећи, господине.{S} Има и међу сиротињом људи од р |
| >Још се и данас прича, како га је један хтео вешто да забуши.{S} То је било овако:{S} Ухвате па |
| дан.{S} Не хтенеш ли — онда си ти тако хтео.{S} Онда си ти крив, ти одговоран — пред потомство |
| лазе све богате пупиле.{S} Да није неко хтео, зар би се игда маси покојног Павла Бошњака постав |
| Бошњак...</p> <p>Али то Павлу није нико хтео да верује.</p> <p>— Павле хоће да је паметнији од |
| доста.{S} У тренутку, када је поп Вићо хтео да отпочне службу божју, онај окорели грешник, као |
| и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да |
| нећу ни увом мрднути....{S} А и кад бих хтео — не могу.{S} Та ја и немам никакве власти.{S} Сад |
| на поље.{S} И ви сте онда ћутали.{S} Не хтесте ни прстом да макнете; а кад где глава иде у торб |
| зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им није њега, не б |
| исто као и понеке људе.{S} У једним се хуче, уздише, рида, а у другим пева и весели.{S} Али се |
| а, као свога сина, поздравља најсилнији цар његова века....{S} Познајеш ли га?...</p> <p>— Не п |
| ба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је т |
| ору руске дарице Катарине и аустријског цара Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Мл |
| еђу руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петр |
| убета и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на |
| закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> <p>Г. Ракарац се б |
| ице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустријског, које од речи до речи гласе:</p> <p>„А |
| и мунаре величанствене престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелес |
| али? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, немају сродства — нарочито велике |
| умемо!{S} Море хеј куда сте забасали? — царевине не осећају као људи.{S} Царевине немају срца, |
| вор, на основу којега су ове две велике царевине повеле крсташки рат <ref target="#SRP18871_N3" |
| мају сродства — нарочито велике и силне царевине.{S} Оне имају само својих интереса; оне имају |
| оста — за годину; а за две му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варош |
| Свет је мислио да је тај негде ископао царево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону |
| {S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јосифом II закључи онај тајанствен |
| тика по нас — грозна.{S} Кад она овлада Цариградом, овладаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и |
| ркву и народ српски оправда пред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и |
| е с поуздане стране дознаје, да су се у цариградској патријаршији већ одлучили, да из свога мат |
| Банатом...{S} То јој треба као полеђина Цариграду.{S} И — после сто година не само што неће бит |
| није био.{S} У Москви, у Петрограду, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у |
| две тачке из оног тајног уговора руске царице Катарине и <pb n="186" /> Јосифа II цара аустриј |
| јанствени уговор, закључен између руске царице Катарине и цара аустријског Јосифа II?!...“</p> |
| хтео тајни уговор закључен између руске царице Катарине и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно |
| оказ руској источној политици.{S} Он је царици Катарини дао миг, да с царем <pb n="185" /> Јоси |
| мах, рекао бих, сама се завеса скиде са царских двери, и онда сводовима малене суводолске цркве |
| теникова рука да скине завесу са светих царских двери, и кад ће се заорити: „Благословено царст |
| на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!...{S} Она је јевтина.{S} Може се д |
| ми, твој друг прошива историју „новога царства“....{S} И одиста, оно ко и не беше девојачка гл |
| ери, и кад ће се заорити: „Благословено царство!“</p> <p>Али се свештеникова рука не диже; нити |
| је њом поздрављао:</p> <p>„Благословено царство...“</p> <p>За ту молитву није знала богословија |
| о буде пред свако:</p> <p>„Благословено царство....“ <pb n="270" /></p> <p>И само је седи попа |
| , оно божанствено:</p> <p>„Благословено царство, оца и сина и свјатаго духа — њиње и присно и в |
| аш учитељ... „Да би основали „магловито царство!...“:{S} И заиста, рече учитељ, од проливене кр |
| оре, где сам замишљао да је њено вечито царство!...</p> <p>А сад? —</p> <p>Ту невесту, тога анђ |
| ацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе гребену од костију лежаше бл |
| ре тражио да се пореза смањи на дукат и цванцик, повика:</p> <p>— Бога ми добро вели газда Вуле |
| прво порезу требало смањити на дукат и цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад б |
| {S} Ви нама дотерајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша де |
| дине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло г |
| жућкастој батисној хаљини са љубичастим цветићима, стајала је, колико судланица велика, <pb n=" |
| у, оно је замирисало миомиром најлепшег цветка у градини српских обичаја <pb n="104" /></p> <mi |
| та лепа брда српска, те реке српске, та цветна поља српска, те миле дубраве српске — ту драгу о |
| мо преко оног крвавог разбојишта, у оне цветне ливаде, у она питома поља, у оне беле вароши и к |
| звајана, висио је, као из каквог бокора цвећа, позлаћен полелеј, са дванаест запаљених свећа.{S |
| да својим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" / |
| у слике краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, виде |
| а је куја избљувала!...{S} Но он је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да |
| е за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху кит |
| три пут у вис диже; и сваки пут устима цвркну.</p> <p>И Злата се као иза сна трже и полети дет |
| њима.{S} Кад постигнемо нашу заједничку цел, онда ви на једну, а либерали на другу страну.{S} И |
| лу нарочито....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина |
| а....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S} Кесу вамо д |
| <p>„Живео московски комитет!“ заори се цела трпезарија манастира Р.... а све сенке лако су зад |
| ош не и боље....</p> <p>Само оцу Остоји цела ова ствар изгледаше веома загонетна.{S} У свему то |
| стране, до прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилим |
| ворили.{S} И он зна све....{S} Ћутао је целим путем.{S} Био је веома брижан.{S} Једном ће ми се |
| је и у Л.... и у В...{S} С њим ћеретао целим путем.{S} О свачем му је причао — где је био и шт |
| а Мара да га на вечеру зовне....</p> <p>Целина ове приче захтева, да и ми за Јолом пођемо, па о |
| мало по мало, све у једну неразговетну целину стапати, док најпосле не дође на онај тајнени ка |
| сци поред ватре се окрећу.{S} Сва кућа, цело двориште миром мирише.{S} Пси машу репом — око сва |
| ред светим цариградским патријаром.... „Цело српско свештенство и сав српски народ“, <pb n="358 |
| /title>“....{S} Сирома Павле Бошњак!{S} Целог се века мучио и злопатио, а данас, кад је <pb n=" |
| </p> <p>— Павле хоће да је паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у р |
| а; а сад нам изгледаш као да су узде од целога света у твојим рукама.{S} Да ти није њега било, |
| аше сејмени у по бела дана, а на видику целога света, а после?...{S} Стидно је да кажем.{S} Али |
| беху задремале на својим клупама.{S} У целој варошици није се могла видети да гори свећа.{S} П |
| во благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни једна једина све |
| идим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; али је опет ве |
| м морао да попустим, те он изнесе своје целокупно политичко гледиште.</p> <p>Он започе овако:</ |
| ше поново изнела „<hi>тачан</hi>" рачун целокупнога државног дуга, који су напредњаци, од кад с |
| и, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа ни од кога не кријем |
| увидело, да је у главном Ђиле руководио целом Фирмом.{S} И то је била по Ђеврека срећа....{S} Ј |
| Мора да је неки стари мераклија.{S} По целом лицу виделе су <pb n="337" /> се плаве пеге, баш |
| погледа — мало их је, који не осете по целом телу неко језовито миље...{S} То беше жена што оч |
| ј се маси говорило, да је најбогатија у целом срезу б.... али се вазда додавало, да је и Злата |
| итана.{S} И после два дана ниси могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних |
| другове, а вечерас сам изјурио на поље целу радикалску скупштину.{S} Даље се више не може.{S} |
| онда поче редом мерити од главе до пете целу његову дружину.</p> <p>— Кога ли су ови ноћас на р |
| и смо наши!“</p> <p>Али то би покварило целу ствар.{S} Како, зашто? — То ће се доцније видети.< |
| свим право.{S} Данас се свуда рад више цени но капитал.{S} Капитал без рада — то је тело без д |
| а места из Млађиног писма, па нека свет цени, да ли је ђакон Млађо имао право или не.</p> <p>„. |
| егових речи, г. министре, па их ви сами цените.{S} Он нам онда доста сетно рече:</p> <p>„Тестам |
| н и ову тајну прода Сари по врло високу цену — прода је за њену лепу руку.{S} Он је ову трампу |
| и.{S} Поред момака у брзо свиче свачему цену.{S} Већ је почео у велико да оварисава и у пазару. |
| а нарочито Батум и његово пристаниште, цео источни крај Балкана, Једрене, Галипоље и прибрежиј |
| му са две „три ћивтинске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и |
| кви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И |
| га што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова лица беше веома суморан; а оно натуште |
| лице народне....{S} А да то буде, треба цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власниц |
| леспонта....</p> <p>— „Аустрији припада цео западни Балкан са Солуном и солунским пристаништем. |
| људи забораве реч „ви“.{S} Њима је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево |
| о што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времен |
| ство....{S} А за то се двоје данас коље цео свет....{S} Ми радикалци већ смо друго <pb n="45" / |
| "16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореметило....{S} С тога он није ни да |
| ушно ујединиле, данас мисли, данас дише цео народ српски, сва земља наша, изузимајући оне јадне |
| нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам завести систем ошите народне само |
| е руке кретале.</p> <p>— Брже!</p> <p>И цео онај свет преста да дише.</p> <p>Онај се кукавац ра |
| иза леве певнице учитељ Мирко,</p> <p>И цео се онај свет стаде крстити и Богу молити. ----</p> |
| ој, Херцег-Новом..{S} Французи су тукли цео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а ко |
| ипло вратити.{S} Не могу они покуповати цео наш срез.</p> <p>Он је конак капетан Васин прекроји |
| та напредњачка владавина и у опште овај цео бирократски систем.</p> <p>— Ово се људи више сноси |
| а није било Јеце Брицине, пропао би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви в |
| оне.{S} А на другој се страни види како цео народ с литијом дочекује „врачарског мученика“....< |
| n="165" /> партије, од то доба као да у цео народ уђе некакав бес, па му се просто ништа не мож |
| ружно „протолковали“, а у том се мњењу цео батаљон утврди, кад Владо при првим јуришима на ниш |
| нико више, и први и други пут!“</p> <p>Цео је свет мислио да капетан Васин <pb n="199" /> кона |
| ам знао поћи.{S} Морам признати, да сам цептио — као прут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Ч |
| окресује...{S} Види, види — како полећу цепчице од лесковца!..</p> <p>— Е, тај је свој занат до |
| ; ко би му опазио оно невино полуплачно церекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, |
| ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати као каква весела будала.</p> <p>— „Продаћу је |
| и не би платио, рече му Јоле и стаде се церекати....</p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Ч |
| на реп не стаје“.{S} И онда би се почео церекати....{S} Очевидно је, да му се ово допадало.{S} |
| Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно церекати.</p> <p>— Ето, господине, то вам је она прва с |
| крете главу на страну и стаде се злобно церекати....</p> <p>— Ако ништа друго, а оно ми је могл |
| ишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих волео, господине....</p> <p>— Знам |
| у, у Цариграду, у Бечу, у Далмацији; на Цетињу, у Америци, у Александрији, у Индији, у Јапану, |
| а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књижар... |
| огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно опер |
| ма као да ништа ни било није.{S} Запали цигару, наслони се на столицу па стаде одбијати густе к |
| олико дана једва проговорило са ове две цигле врсте:</p> <p>„Овога пута ми смо остали у мањини. |
| значаја, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n |
| е, посветила.</p> <p>Ономе једва нађоше цилиндар....{S} И док га је лактом брисао, г. Среја му |
| си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а њима је овога вечера био веома незгодан пол |
| ералуша у доста <pb n="371" /> поабаном цилиндару.{S} С њим беху још три друга.{S} Један у гаћа |
| уверењу, најбоље одговорило предложеном циљу.{S} То је био учитељ Вићо из села П....</p> <p>И т |
| S} Процес тај као да није далеко....{S} Цирих је, рече, варош која заслужује свако „поштовање“. |
| о да у њој сврши <pb n="213" /> науке. „Цирих је,“ узвикну Феђо, „мати нових идеја.{S} Идеје ће |
| вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Феђу одведе кући |
| Б.... доћи и Феђо.{S} Он се тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали сл |
| } Мара му се обеси о врату, па га стаде цмакати.... <pb n="383" /></p> <p>— Е, е; доста, доста! |
| а знаш! превијаше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Ва |
| и њихову карту....{S} У нас, их има као црва у рани....{S} Па опазе ли да ниси њихов — не даду |
| му нека румен у образе, те дође у лицу црвен — к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би. |
| вим.{S} Нема га ни тамо.{S} Погледам на црвене.{S} Био је забележен под бројем 3. <pb n="361" / |
| да дочека, да пред својим Суводољанима црвени од стида; а Суводољани, да своме староме свештен |
| и кавгу? — Несрећа би била.</p> <p>Онај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као |
| вљи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S} Очи |
| нин, али су сва три ова имена превучена црвеним плајвазом.{S} То се ни до данас није могло сазн |
| но: „хитно“, а ово „хитно“ беше три пут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>Ђеврека то нешто те |
| > <p>Ево ти и списка изборних места.{S} Црвено подвучена — то су наша, сигурна као град; плава |
| апетан Неша још у почетку писао о овој „црвеној тичици“...</p> <p>— И ја ћу писати његовом висо |
| рећи је био некакав поп с дугом, готово црвеном, брадом и косом до пола леђа рашчешљаном.</p> < |
| аз крви, те начинио преко бледог образа црвену бразду, којој се крај губио доле негде у њеним а |
| ше нашим душманима.{S} Ми се вијемо као црви под кором — како ћемо зарадити кору хлеба; како ће |
| ао, да се на те речи може заклети у сто цркава; Јевто Белобрк — у сто судова.{S} Ђиле је само к |
| а.{S} Поп Вићо седе — на исту клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник... |
| е апостоле добила и наша света Христова Црква, додаде ђакон Млађо, и прође једном <pb n="220" / |
| да неће бити ни последња.{S} Суводолска црква слави св. Илију.{S} Стара и добро позната власнич |
| "subSection" /> <p>Малена је суводолска црква.{S} У њу не може стати ни пола онога света, што с |
| нда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p> <p>— Та ми данас имамо далеко п |
| Оно неколико отпадника — нису ни српска црква ни српски народ.{S} Они су заклети душмани и српс |
| ?...{S} Не иде.{S} Благ је дан.{S} Пуна црква народа.{S} Брука би била сто пута гора....{S} Нај |
| рене.{S} Од тога нам није ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напре |
| и камењем....{S} На њих ће и наша света црква излити заслужено проклетство...{S} Она их је већ |
| Данас је св. Илија.{S} Данас слави наша црква.</p> <p>Отац Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— |
| Ту му је сад место; али кад виде да се црква напуни, а да поп Вићо још не почиње, он оде у олт |
| јску столицу свога законитога поглавара цркве.</p> <p>„<title>Глас Православља</title>“ је похи |
| ене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, и не хтеде га дати на толике молбе првих љу |
| других крајева, — синови свете Христове цркве — помолите се са мном за једно, Господу Богу, да |
| која није кадра да очува светињу своје цркве, која прогони свога светог архипастира, тек сад ч |
| са оног лимом окованог крста суводолске цркве, беху <pb n="266" /> упрта два светла влакна — пр |
| ери, и онда сводовима малене суводолске цркве одјекну оно свето, оно узвишено, оно божанствено: |
| род.{S} Они су заклети душмани и српске цркве и српског народа.{S} На њих нека се анатема баци! |
| је тим говором препоручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила |
| p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За њим <pb n="269" / |
| па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац г. Рак |
| чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p>Јоле је трљкао један крај од своје салв |
| {S} Најжешћу је ватру осуо на скупоцене црквене барјаке и неба.{S} Он је већ у начелу против св |
| за то су његове очи биле упрте у свете црквене двери, а оне велике седе обрве беху се готово с |
| противнику“ — ако му не дадне да у очи црквене славе држи бденије.{S} Он дочепа од цркве кључ, |
| ну забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе већ телеграфисао |
| .{S} Он скрену мало у страну — северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и |
| е примио је портфељ министра просвете и црквених послова, па како су манастири у неку руку што |
| у вечерас писати г. министру просвете и црквених послова — моме добром Ракарцу.{S} Замолићу га |
| нешто код јужних, а нешто код северних црквених врата.{S} Остало се подвоји на гомилице па ста |
| п Остоја, парох суводолски, у очи самог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не |
| су га Фурије спопале.{S} Ми се онде по црквеној порти окренусмо мало на и одосмо.{S} Тако је — |
| ве и окосине; а она два велика бреста у црквеној порти беху обливена румено-златкастом пеном, а |
| а Ивањдан, сазва први радикалски збор у црквеној порти у Суводолу.{S} Тога се дана уписало и уз |
| ој страни, на растовој клупици, у пуном црквеном округу, беше се поп Вићо завалио и — заспо.{S} |
| еба.{S} Он је већ у начелу против свију црквенских утвари.{S} Најпосле окачио је мало и звона, |
| Суводолци су до неко доба ноћи долазили цркви, па кад видеше да је затворена и да у њој не горе |
| земо се сад у очи св. Илије суводолској цркви.{S} Она слави св. Илију.{S} Одвезао нас је кочија |
| еље, свакога годета у малој суводолској цркви служи службу божију; равно је 50 година како отац |
| ео из Јерусалима и поклонио суводолској цркви.{S} По лицу му се просула она вечна, она милосрдн |
| ечера и није било бденија у суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p |
| е, да су сви заједно били у суводолској цркви и у очи св. Илије и на сам дан св. Илије, и кад к |
| попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бденија...</p> <p>„Сутр |
| ли на служби на св. Илију у суводолској цркви.{S} Ево имена тих сведока:{S} Томо Брицо, Јевто Б |
| дан је била још већа брука и то у самој цркви, или, боље рећи, у самом светом олтару.{S} Ми сви |
| м, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао сав онај народ; а цео народ уве |
| дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим у |
| Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви на бденије — сем Јола, који је остао да намири ко |
| и у Суводолу.{S} Народ је сву ноћ врвио цркви, па кад је видео затворену, он се враћао сетан ку |
| ле грешнике пржи и — сагорева.{S} Сад у цркви наста свечан тајац.{S} Седи свештеник поче:</p> < |
| Вићо, сад је ред да данас ви служите у цркви.{S} Служићу и ја.{S} Учитељ Марко ће држати десну |
| говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором препоручио:{S} Да се и |
| </p> <p>„Напредњачко насиље свуд па и у цркви.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p |
| о је своме капелану забранио да служи у цркви на сам дан црквене славе.</p> <p>— Ја сам о томе |
| ешљај се!...{S} Данас ти ваља служити у цркви.</p> <p>Вића га погледа.{S} Гледао га је дуго, ду |
| аној соби.{S} Ено му гори полелеј као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа |
| клисар. — — — — — — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај св |
| ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога Илију.{S} За пуних 50 година још |
| ти 1883. године у порти мале суводолске црквице, пред свима Суводољанима и пред оцем Остојом — |
| ад је дочекао, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а |
| ог црквеног патрона, самовласно закључа цркву, само да не би његов капелан држао бденије као шт |
| {S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да су га Фурије спопале.{S} Ми се онде |
| и жена из Суводола и околних села уђе у цркву.{S} Остали свет, а нарочито момчадија и женскиње, |
| северним црквеним вратима.{S} Он уђе у цркву, а готово га нико и не опази.</p> <p>И још се дуг |
| окорели грешник, као бесомучан, јурне у цркву и на најгрубљи начин смакне одежду оцу Вићи и заб |
| тице не иду ни у суд да кога туже, ни у цркву да се Богу помоле, нити би с људима какав такав < |
| суводолској цркви — први пут од кад ову цркву служи отац Остоја.</p> <p>— То не стоји у правили |
| срдио на светог Илију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?. |
| з свога материнског крила одлуче српску цркву и српски народ, ако се обоје не врну на прави хри |
| ославља</title>“ је похитао да и српску цркву и народ српски оправда пред светим цариградским п |
| ија и женскиње, стаде — нешто пред саму цркву, нешто код јужних, а нешто код северних црквених |
| амог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркву оскврнављену и понижену, — него се и они на њ’ ка |
| д, у ова критична времена по нашу свету цркву, изискује се од једног мирског свештеника много в |
| испече.“ Е, али кад он сад дирну у вашу цркву, а ви:</p> <p>— Куку, капетан Нешо!...{S} Куку ја |
| би једном већ требало завирити и у нашу цркву па и њу реформисати, и кроз цео државни организам |
| страни Балканског полуострва; а Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина на оној, на којој је Сол |
| огледа Ђила с она своја два велика, два црна, два ватрена ока, а преко усана јој прелети један |
| а на њ исколачи она два велика, она два црна, она два ватрена ока. <pb n="203" /></p> <p>— Ништ |
| ћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним подвезицама, којих кићан |
| ој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса — то нема више.{S} Па и они њени мајушни, не |
| оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, |
| у ђакона Млађу, који је дотле седео као црна египетска мумија.</p> <p>На ову Јолову изјаву — св |
| с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, |
| људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас их он већ другим очима гледа.{S} |
| ом, — а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују |
| ице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна коса, па оне в |
| мо, тури те несрећне карте, махни се те црне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бр |
| ета; а за попа? — Попите, ако хоћете, и црне цигане, а само не напредњаке, одговориће Феђо књиж |
| , истина, на то не одговори ни беле, ни црне; али је после крила од њега, кад је за тобом тугов |
| све то, није хтео да рекне — ни беле ни црне.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном дођ |
| .{S} С тога и беше занимљиво посматрати црне пантомимске сенке које се на њима на изменце појав |
| гда долазио.{S} Онда беше тамна ноћ.{S} Црни облаци беху покрили небо.{S} Јест; оно је одиста б |
| удници и Томо Брицо и Ђиле Ђеврековић и црни Радак и Живан Срндаћев.{S} Радојица Смиљанин није |
| рекли: „онај слепи“; а зову га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се нај |
| е <pb n="387" /> којекакве изелице, као црни гавранови над каквом стрвином, и отлен се неће одм |
| из В.... у Л.... причао да и Србији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} Т |
| у га и: „онај црни“.</p> <p>Ето, то је „црни пришт“.</p> <p>Он се најрадије гнезди где год на п |
| беше жена у дугој белој хаљини с неким црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци |
| повести ондашње владе у календару вођен црним словима.{S} То је као било 1983 године.{S} Од куд |
| као какво опаљено поље покривено врелим црнкастим пухором.{S} Некаква загушљива јара давила ме |
| ипада Крим, Бесарабија, дунавска делта, Црно море — а нарочито Батум и његово пристаниште, цео |
| клију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино |
| му се девет кожа гули, да му се узима и црно иза нокта.{S} Не, то ми вите нећемо дозволити....{ |
| ош неће измислити и довити се, да вам и црно иза нокта узму....{S} Па им и то није доста, већ у |
| знети у незнан.{S} Земља ће ова постати црно згариште.{S} По њој ће наши душмани свој пир пиров |
| ао пред самим мутваком једно, као угљен црно, а као дулек наливено, јагње сугаре. <pb n="149" / |
| потукли Французе:{S} Руси на Березини, Црногорци у Дубровнику, Боци Которској, Херцег-Новом..{ |
| ојима се ти народи вековима хране...{S} Црногорци су заједно с Русима године 1814 потукли Франц |
| ео свет; али су ове у Далмацији потукли Црногорци а код Москве Руси.{S} Па и опет, само за то ш |
| адаће и Бугарском и Грчком, и Србијом и Црном Гором и Херцеговином и Босном, и Сремом и Бачком |
| S} Нас још жеже невина крв, проливена у црном Кошутњаку....{S} Почнимо од Косова, од косовске в |
| авља милости и немилости нових заплета; Црну Гору оставља да се вечно бије и крвави с обешћу кр |
| ци, сви ви на дуге летње дане преврћете црну земљу, вас пече по вас дан звезда; ви се купате у |
| х.{S} То беше газда Вуле.{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни н |
| другом овако на брзо нешто говорили, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у нам |
| а присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <pb n="243" /> је чвр |
| ош благе, али самртним страхом прожмане црте на њеном крвавом лицу; па онда онај тужан осмејак |
| шао; оно нестрпљење, док сам погледао у црте лекарева лица. у његове погледе — да тамо видим, д |
| из ходника беше му лепо осветлила сваку црту на лицу.{S} Био се мало устурио и — замислио.{S} Т |
| р.{S} Уча нам је председник.{S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му н |
| руку на прозоре, где сам данас видео г-цу Мару да се с Јолом разговара. <pb n="100" /></p> <p> |
| њега....</p> <p>— Ево и ја на двајес — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш ка |
| ли су они кога ђавола купили.</p> <p>— Цупас, викну и онај до њега....</p> <p>— Ево и ја на дв |
| То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</ |
| } Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли с |
| четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — зар <pb n="28" /> не видиш да нас Смуђ м |
| ва?... повика Брица и стаде левом ногом цупкати, а прстима по столу добовати некакав марш....</ |
| напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из угла трпезарије, јер се све сенке у један мах ок |
| моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и то знати, да би то питање цео наш разговор пореме |
| пет дошли до свога златнога доба!...{S} Чак би се могао дозволити и какав рат, који би наше пен |
| свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак си могао, овде онде, опазити и по који цилиндар; а |
| или си сад свршио! загрми глас Јолов — чак иза коњушнице.</p> <p>— Овамо, овамо!...{S} Ево их! |
| учитеља Мирка!...{S} На вечери је била чак и она личност, о којој сам вам јуче причао — саже с |
| <title>Срп.{S} Независност</title>“, па чак и „<title>Глас Православља</title>“ — дизали су лел |
| много је пута, вели, о њему мислио, па чак кад је и у Цириху био.{S} И Ђилу буде мило.{S} Он Ф |
| вале — да виде, ваљда, куд ћу....{S} Па чак и жене нису биле беспослене.{S} Ја сам и њихову <pb |
| е причало, био уман, говорило се, да је чак могао и успети; а овако је његова велика замисао ос |
| е, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — |
| уб’о.{S} И тај се мали убод зарије доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве с |
| ма више.{S} Једном је догнао да постане чак и табана.{S} Дуго су му се и дуго доле на доњем бој |
| ="198" /> ни доћи, већ веле, да је горе чак иза „Суве Крушке“, а куд је то, а куд Бошњаков гроб |
| догодило у газда Вуловој кафани, те се чак због тога растурио и радикалски скуп, а нико није у |
| у страну обмањивали, а другој су бацили чак и рукавицу.</p> <p>— Ја мислим да је то њихова најв |
| , кога ја плаћам — заповеда и господари чак и моме животу и моме имању!...</p> <p>Док је ово мо |
| н није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми, гос |
| ем....</p> <p>— За газда Радојицу јемчи чак и отац Партеније, додаће старешина манастира Р.... |
| едном два, одведе и у Београд, а једном чак и у Беч.</p> <p>„Могу, данас сутра, зажмурити; нека |
| ево благо, кад оно јес, а он се завукао чак и у ону сандучару Васе Кривобрка...{S} Лисац се нај |
| самићена, па је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао. |
| цама, којих кићанке <pb n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке |
| екао за капетана, а било их је, који су чак и началнику махнисали.</p> <p>Најпре је и најпре от |
| ј.{S} Тамо је сад весеље.{S} Дозвали су чак и лаутаре из Заруба....{S} Зли су то људи.{S} Ја до |
| ве у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађај у варошици Б... |
| , но избави нас от лукаваго!...“</p> <p>Чак онамо до северних врата опази се неко комешање.{S} |
| ила је из Б....{S} Осетих како ме оздо, чакод ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} |
| — док би ударио длан о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="19 |
| побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гладни св |
| једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, ка |
| ну уђе један дежмек, у масном ћурчету и чакширама.</p> <p>— А гле мој побратим дошао, повика он |
| } Највише су падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо |
| и с некаком великом дреновачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Т |
| <p>Митар откопча.</p> <p>-- Тако!...{S} Чакшире доле, лоло једна!!...</p> <p>— Аман, господине! |
| аше се онај несрећник као црв.</p> <p>— Чакшире доле! загрми још жешће капетан Васо.{S} Ти се с |
| кажем: гледај, те за рана хватај какав чамац!{S} Сутра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли чита |
| женске преслице!...{S} Мало ће им бити чамаца и на Сави и на Дунаву; тесна ће им бити Карабурм |
| шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчицама.{S} Али је и њега зло време и непогод |
| ила и Рада Ђеврека.{S}Њега спопаде нека чамотиња.{S} Вук’о се на ногама неколико месеци.{S} За |
| се у изобиљу; а неке је притисла рђа и чамотиња, онако исто као и понеке људе.{S} У једним се |
| је као лисиче одрањен <pb n="37" /> на чанку врачарског свеца; а сад је тек дошао у радикалски |
| аљинама.{S} Он је као лисиче одрањен на чанку врачарскога свеца; а сад је дошао у радикалски <p |
| је имао папуче.{S} Био је босоног — без чарапа.{S} Гледајући на зелену кецељу, одма се видло, д |
| тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој приђе:</p> <p>— Не бој се!...{S} И он |
| к се најпосле није отворила непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој ви |
| — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њен благ, топао, нежан, са збуњеним ст |
| 871_C12"> <head>XII</head> <p>Слобода — чаролска реч!{S} Је ли могуће да се она може да изметне |
| а и Дунаво, рекао бих, горијаху у неком чаролском огњу.{S} А они густи зелени врбаци аде Циганл |
| потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би п |
| штена два кревета, застрта златно-жутим чаршавима од свилена <pb n="101" /> ћерећели-платна.{S} |
| ћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио, а мом |
| еце до сад — сахранио!...{S} Њу сва ова чаршија воле....{S} Мој је побратим већ ни из уста не и |
| о да је сам сав Ниш освојио.{S} Сад сва чаршија зна и прича како је јадник Владо, кад га је гра |
| нога јадника стаде дерњава -— да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи: |
| о....{S} Можеш мислити, Феђо, цела наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је о |
| е и Павле Бошњак....</p> <p>Ето како је чаршија Б.... претресала ову своју новину.{S} Ама није |
| шем Б...; кад те прве лоле могу на сред чаршије, на сред друма, каквог мирног и поштеног домаћи |
| а дивља.</p> <p>Кад се једном вратим из чаршије и уђем у „гостионицу без сведока“ — разносач те |
| а је кафана.{S} То су ми казала врата с чаршије и један Фењер, који је већ оно на потоњем издис |
| - Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио да забадаш нож у Јолов аст |
| а мора се и признати, да се Феђо у свој чаршији веома разгласио својим говором, својом научношћ |
| тога дана био предмет разговору у свој чаршији; али би се увек склопило по какво друштво за он |
| Иди ти, синко, па сазивај збор у твојој чаршији; а овде, у нашем селу, ми вам то не дамо....{S} |
| е либерале, не би ми места било у нашој чаршији...{S} Сирома поштар Миле!— постао је у нас пред |
| ubSection" /> <p>После једнога месеца у чаршији Б.... била је свадба, какву ова варош упамтила |
| ло док год нисмо изашли из ове проклете чаршијице.</p> </div> <pb n="328" /> <div type="chapter |
| Па опазе ли да ниси њихов — не даду ти чаршијом проћи: о звижде, о звоне, о вичу: „<hi>уштва, |
| тима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, н |
| бор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас као да беше Ђилов.{S} |
| у, још мање каквог ситничара или каквог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народ |
| је уписао у трећи.</p> <p>Ово је био за чаршију Б.... знаменит догађај.{S} Неколико се дана сам |
| па му кажи!..{S} Изађи, ако хоћеш, и на чаршију па растелали целом свету.{S} Ја данас већ ништа |
| к’о мачку; после би га тек избацили на чаршију — к’о и свако друго премлаћено псето, кад га ба |
| p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, клепетати, и подвик |
| па да се озго нагне и погледа доле низ чаршију, — и данас би по кога старца ухватио дрхат.{S} |
| та.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ чаршију.{S} Далеко доле, у другом реду смотрих један <p |
| ер Вулов, па онда ошину ђогата и оде уз чаршију, а деца и момчадија одоше за њим алачући..{S} М |
| кара; али где му је стан? — Погледам уз чаршију.{S} Пуста.{S} Нигде живе душе.{S} Погледам низ |
| равио.{S} Излазио сам неколико пута и у чаршију.{S} Њена ме је Физиономија плашила.{S} Сваки је |
| од сеоског бирова.{S} И она моја вајна чаршијца — не мош’ је познати.{S} Ја имам тамо једну ка |
| ју.{S} То беше нека врста мелеза између чаршинлија и сељака....{S} Одма видиш да нису сељаци, а |
| ничара, па до највећег газдаша.{S} Нама чаршинлијама јест мало неправо.{S} Ми плаћамо на радње, |
| о га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет бога ми она |
| а у мојих 80 година не памтим да су нам чаршинлије збор сазивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона |
| одма сам закључио, да је мој друг овоме чаршинлици издавао „неке поруке.“ За другим једним стол |
| м путем нисам нигда пролазио.{S} У свој чаршици нашао сам једног познаника; па и он — кад је чу |
| о.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер овоме разговору н |
| се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак |
| ењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су се преливале чак до осмејака, ш |
| арлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију |
| Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет |
| о се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави |
| ас у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: с |
| се забезекнути, куд ће нас одвести.{S} Час свраћа у министарски биро, и ту служи, у место јемс |
| па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у веселе, — које су |
| бар сахат како се претурам по кревету — час на леву, час на десну страну, и никако ока да склоп |
| шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и погледа у |
| мутвак; час уз басамаке у трпезарију, а час опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршав |
| ре, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао д |
| тов.{S} Други су наваљивали на власт да час пре тој старој кућурини, која само што није пала, о |
| езависности, могу <pb n="163" /> вам за час прнути из кавеза...{S} У осталом, можда ја грешим.{ |
| Седајте ви, господине!{S} Ево ја сам за час готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси |
| а!...{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његов |
| тровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— Бога ти |
| ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни ре |
| дао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као да му с |
| нице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природну спону |
| еја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па слуша и Фе |
| а премишља — хоће ли овде остати или ће час пре маглу хватати.</p> <p>Ама ја и не опазих кад бе |
| ва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ов |
| ска варош.{S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам ј |
| .{S} А ето и капетана Неше, он је сваки час у народу, па нека вам он каже.</p> <p>— Тако је, г. |
| ли, по цртама па лицу, које су се сваки час мењале — час у намрштене, час у озбиљне, час у весе |
| обити.{S} Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} |
| е вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; али се Јоле од свију искраде и |
| мислио:</p> <p>„Боже, кад куцне жељени час — кад дође до великога народнога суда — куд се онда |
| еди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко могао с њи |
| } Из овога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај |
| везе са оним карлисањем оца Теофана — о час у подрум, час у ћилер, час у мутвак; час уз басамак |
| е нико ни сетио.</p> <p>Брицо је бленуо час у једног, час у другог.{S} Видело се да он смер ово |
| као у воску улепљено, да је већ куцнуо час, кад ће нас „народ“ на изборима збацивати и нове би |
| и, господине министре, ако се овоме злу час пре не учини крај, од ове земље неће бити ништа...{ |
| аде.</p> <p>— Рек’о је капетан да овога часа дођеш.{S} Ево ти и позива.</p> <p>Ђеврек узе позив |
| оље.{S} Повези га.{S} Можемо поћи овога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што |
| сподине, ја би се опкладио, да би онога часа узео нашу карту.{S} И он вели да нам не треба овол |
| иљада, проговори један младић који тога часа уђе у кафану.</p> <p>— А г. учитељу, оди, оди, да |
| аточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе па нека ти он каже.{S} |
| н издахнуо.{S} Кажу, да је до последњег часа био при свести.{S} Ништа му није више било жалије |
| ></p> <p>— Не, господине.{S} Он је овог часа легао, да мало отпочине.</p> <p>„Ала се то лаже!“ |
| је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у једанаест и по — |
| е ли одма доћи?....{S} Могли би се овог часа кренути, додадох моме кочијашу, и већ ми беше од н |
| мотри Сару за својим столом.{S} Она тог часа довршиваше дугачку белу женску чарапу.{S} Он јој п |
| усила, отровала би се.{S} Ђиле би га, с часа на час, разгаљивао.{S} Једном ће му рећи:</p> <p>— |
| о, ни за ким би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам мог |
| исао, г. Среја му је нешто говорио, а с часа је на час погледао вамо на нас.{S} Ту беше стао па |
| S} Изгледао ми је сетан; па и опет би с часа на час севнуо неком неразговетном срџбом — баш као |
| е престонице цара царева...{S} Око то с часа на час погледа доле на Хелеспонат — на ону природн |
| ац Остоја сам обуче, па као сенка приђе часној трапези.{S} Метаниса — три пут.{S} Пољуби свето |
| само исколачио очи па звера.{S} Он пође часној трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, д |
| букао одежду.{S} Он хтеде да ступи пред часну трапезу, али у тај баш мах осети неку тегобу у гл |
| некуд заволео.</p> <p>Равно у једанаест часова дође г. министар; али дотле беше већ дупком пуно |
| о газда Вуле за оговарање и нападање на част тутора Феђе и Секуле буде кажњен са 10 дана затвор |
| ини пут да свој образ, своје име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она зло |
| о добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благодаримо.{S} Они нам бар за сад |
| е био просто блажен.{S} Он је све редом частио — ко је год свратио у кафану код „Три Славине“.. |
| ма, рећи ће Феђо књижар, још непрестано чачкајући нос и пратећи лептирове како се један по једа |
| — рећи ће Феђо, и стаде по свом обичају чачкати нос.{S} Брица погледа у Белобрка; а Белобрк у Б |
| им вином, приметиће Феђо, и још једнако чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху н |
| лнер донесе трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напу |
| еки су покушали да га забуше у испијању чаша, ама их је отац Вићо на делу ухватио.{S} Није им д |
| ело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцул |
| ..{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и — као д |
| 1" /></p> <p>За столом Ђиловим звекнуше чаше и заори се као из једног грла:</p> <p>— Живели нар |
| е своме госту из Београда, рекао је при чаши вина:</p> <p>„Море ова дерладија, ова комунија, ов |
| па и Тому <pb n="299" /> Брицу попио у чаши воде, а сад?{S} Исповедају једна начела!...</p> <p |
| што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја коју ракију или пиво.{S} Остали су само г |
| Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су ч |
| гостионице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="20 |
| цати....{S} Њихов старешина први подиже чашу и викну:</p> <p>— Да живе радикали!...{S} Доле с н |
| мало, молим те!</p> <p>Феђо устаде, узе чашу и поче:</p> <p>— Ако, браћо, не знате тегобе народ |
| с њима сести, с њима се дружити; попити чашу вина, а, богме, негде им и повладити.{S} И они ти |
| е загледа, познаће, да сенка има у руци чашу.{S} Оно неколико других сенака на осталим прозорим |
| рицо, Секула Смуђ и Феђо књижар пили по чашу вина и мезетисали печене јагњетине у Белобрковој к |
| :</p> <p>„Дозволите ми, господо, да ову чашу напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни |
| ан од Ђилових другова и истресе и другу чашу.{S} Њих се двоје воле — опкладио бих се у оку љуте |
| ма, рећи ће Белобрк и наточи своме куму чашу, коју је баш тога часа истресао....{S} Ето ти Феђе |
| итавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— Седи ли ко на овој столици? упитаће ме н |
| лупила, па онда ону, колико орах велику чворугу, на потиљку; ко би му опазио оно невино полупла |
| а лица, наговештавала <pb n="243" /> је чврсту и одлучну вољу старчеву, док му је онај, истина |
| елобрка и Секуле Смуђа....{S} Друго је, чега се ја плашим....{S} У нас је попустила власт.{S} О |
| н то себи није умео да објасни.{S} Оно, чега се помало опомињао, губило се као у некој магли... |
| ба мало изближе разгледати, ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с |
| перорезом прободе свог једног друга, од чега овај јадник умре трећи дан, од то доба му омрзе књ |
| чему поведе реч, а с ногу каже оно ради чега је дошла, и то — у две три речи.{S} Док се она ова |
| т....{S} Куку мени несрећници!{S} Маро, чедо моје.... погледај...{S} Ево твога господина!...</p |
| трашна ноћ.</p> <p>— Добро се опомињеш, чедо моје.{S} Ала су то за ме миле успомене!...{S} И ја |
| У помоћ!....{S} Доктора!...{S} Маро.... чедо моје!....{S} Ево, ево мајке твоје....{S} У помоћ!. |
| Она га једном ухвати на само:</p> <p>— Чедо моје...{S} Теби није добро — ја видим....{S} А ти |
| ви и за се и за цео свет.{S} Така судба чека ову земљу ако се за времена не врати сваки на свој |
| рете Радојица Смиљанин, — и народ једва чека да то буде....{S} Ово се више, онај, трпети не мож |
| краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан Нешо |
| огони свога светог архипастира, тек сад чека казна Божја, рећи ће јетко отац Партеније.</p> <p> |
| улази готово и непријављена.{S} Она не чека реда.{S} Седи код г. министра докле јој је воља.{S |
| кнем и к’о устанем — да зна, да више не чека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се |
| убма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста, луда — стидна; ама |
| да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једнако му се врзло по глави — још |
| му драго.{S} Кад дође — место га његово чека, рећи ће газда Вуде газдарици Јели, кад Мара отшкр |
| права луда!...</p> <p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурс |
| n="211" /> је, просто појели, и он само чека док постане пунолетан, на да против њих поведе пар |
| аше главе!....{S} Жито је зрело.{S} Оно чека само на косу и срп.{S} Ко није за живот — нека га |
| шта,— онда, ја не знам, какво нас добро чека, ако баш ми и победимо?....</p> <p>Г. министар се |
| а се одмах вратите.{S} Село само на вас чека.</p> <p>Сви се бесмо скаменили.{S} Нико није могао |
| се вратимо Јолову побратиму та тамо нас чека постављен сто и добра вечера.{S} Па и опет би веом |
| опрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се и упели |
| гле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" /></p> <milestone unit="subSection" |
| љати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто Мићо.{S} Он се окрете вратима |
| г. министре, одговори капетан Неша и не чекајући да га г. Ракарац упита.{S} Г. Мија има потпуно |
| исам, она је стала пред моја врата и ту чекала — као <pb n="330" /> да се бојала да куд не умак |
| а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје карте. |
| у или пиво.{S} Остали су само гледали и чекали као на какву заповест.</p> <p>Тако је и било.</p |
| диста, све се беше у ухо претворило.{S} Чекало се са нестрпљењем на ораторски почетак.{S} Он ни |
| а нико и не опази.</p> <p>И још се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово н |
| ће увек бити мало, кад их из туђих руку чекамо....{S} Је ли тако браћо?...</p> <p>— Тако, тако! |
| ски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа да одговори |
| от — за три месеца.{S} Ова два три дана чекања — прекратила су ми годину живота.{S} Ја не знам, |
| ба испричасмо уреднику наше муке и наше чекање.{S} Он нас ублажи.</p> <p>— Сутра — само рано, р |
| <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чекао сам да их ухватим на само, одговори г. Божа, а по |
| узастопце гони некаква неталичност.{S} Чекао сам пред министарским вратима три дана, па никако |
| о још три госта.</p> <p>И ако сам једва чекао да се из ове несретне варошице час пре очистим, о |
| ити нешто врло важно.{S} Он већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је проч |
| е пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао онај час, кад звркне добош, а онда? — Слабо је ко |
| мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помислим. |
| ет слеже раменима.</p> <p>— Залуду ћете чекати.{S} Сутра имају седницу.</p> <p>— Ја ћу доћи пре |
| те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим вратима; јер ја верујем, да обој |
| о се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обрве, засветлише као два луча, а на образима |
| здио у пун очев дућан....{S} Знам ја те чекмеџаре....{S} Нека он учи кога је и до сад учио; ја |
| ина му Ђила, и сав новац који се нађе у чекмеџету у дућану и у кући Ђеврековој....{S} Све је пр |
| — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва кошница.{S} Та |
| ресавог ткива.</p> <p>Овоме свему беше челенка онај малени сточић испод слика краљеве породице |
| радикализам поносити може.{S} На његов челичан карактер може се сва наша партија ослонити....{ |
| осветљено и лице, и оно, као снег бело, чело, па оне црне обрве, па она дуга и као угљен црна к |
| /p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над саме очи намакоше.</ |
| бора.{S} Он беше нешто оборио главу.{S} Чело му беше натуштено, рек’о бих, сад ће севнути муње. |
| — Каквим? упитаће јетко мој сапутник, а чело му се натушти, е би рекао, сад ће киша из њега уда |
| така слобода!...</p> <p>У мога се друга чело намршти.{S} Он оштро погледа у механџију.{S} Он се |
| ...</p> <p>Сто беше постављен.{S} Горње чело његово беше окренуто зиду, на коме су стајале у зл |
| едаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до овога Белобрк, а до Белобрка ђак |
| ишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у горње чело.{S} Оној седини са белом и до појаса дугом брадом |
| S} На пољу све јача граја.{S} Његово се чело набра.{S} Сад се виде да је одиста власт....</p> < |
| а ноге издају.{S} Он седе.{S} Његово се чело још више натушти.{S} Он се срдио; ни сам није знао |
| вље добовати.{S} Он скочи.{S} Његово се чело натушти, е бих рекао, сад ће му из очију муље севн |
| ема овим — ништа....</p> <p>И Јолово се чело од једном намршти, а преко лица му прође тужна сет |
| избраздато, а још дубљом сетом проткано чело овога иначе смиреног слуге божјег, казивале су, да |
| ица беше веома суморан; а оно натуштено чело допуњавало је његову мрачну туробност.{S} Ја сам г |
| ећу.{S} Сад би је могао познати.{S} Оно чело, оне очи — па оно, као снег бело лице — све ми је |
| S} Газда Вуле, вина вамо дај!!..</p> <p>Чело Јолова побратима на један пут се стушти.{S} Он мрк |
| пиркаше, играху по њеном самртно бледом челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као з |
| раху се по њеном великом као снег белом челу — док јој низ леђа беше немарно пуштена дуга и гус |
| е неатно играху по њеном спретном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје б |
| у па његовом озбиљном и необично сетном челу натуштиле.{S} Стари овај божји слуга погледао је к |
| моја — онај дом то је наша држава; она чељад, онај домаћин, — то је народ наш, то смо ми.{S} О |
| омове ушуњао, па почео да наговара вашу чељад да своје старешине не слушају?</p> <p>— Не може б |
| иним.</p> <p>Сара Зегина — то је одиста чељаде које је кадро већ својом појавом да збуни мушки |
| кажем.{S} Али морам.{S} Ухватише његово чељаде па се на њему сви као пашчад изређаше!... писаше |
| Тамо је и Секула....{S} Златија је још чељаде за које мушко око мора да запне.</p> <p>— Језик |
| мирише.{S} Пси машу репом — око сваког чељадета...{S} Мачке се савијају око редуша, и тек маук |
| исам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше нешто узод |
| .{S} Хоће ли бити рода? ---- То је оно, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој |
| угарског и румунског народа....{S} А на чему Србију оставља...{S} Србију, која у две године два |
| о белаја — он је био учитељ Ђилу.{S} Па чему га је научио?{S} Да најпре страћи сву очину готови |
| ја сам то све као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако |
| дан св. Илије, и кад кажу, да су оно, о чему су сведочили, својим ушима слушали?...{S} Секула С |
| пуним гнушања....{S} Сад међер видим о чему се врзе цела ствар....</p> <p>— Ни речи више....{S |
| м ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, ја се |
| а их нешто прочита, не би им могао ни у чему замерити — само ако би хтео право по души рећи ист |
| ог истераног начелника — исто као каква ченгија....{S} Кад је с либералима не би га од њих разл |
| ра да му је зор, кад оволико дана овуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за |
| , ваљда, пустио да пред његовим вратима чепаш три пуна дана.</p> <p>— Нисте погодили, одговорим |
| Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива. |
| отрчи, без душе, и тужи га — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово к |
| хтео Белобрку ни депешом од пет речи да честита....{S} 200 дуката, па жали један динар!!..</p> |
| ега поишту благослова и да један другом честитају ову неочекивану народну светковину.</p> <p>Ал |
| !..{S} И ти још доводиш депутације — да честиташ напредњацима — а?!{S} - Ама знаш ли, јадан, да |
| е и руковаше се с Радојицом Смиљаниним, честиташе му на онако језгровитом и патриотском говору. |
| о — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који беху пришли своме седом попи |
| зда Вуле се беше нешто узодао.{S} Он је често у кафану одлазио и враћао се.{S} На лицу сам му о |
| до испод гуњчета без рукава.{S} Врло се често виђала и једна друга сорта гостију.{S} То беше не |
| смо сви к’о браћа рођена.{S} Наше мисли често одавде одлећу преко сињег мора, промилују и ижљуб |
| ако је ова игра ђав она и с грошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни иг |
| њу разрије и на поље избаци.{S} Он врло често убија своју жртву; али и кад прође, он своју пост |
| оним столом где су мало пре играла она четворица „Фарбуле“, сад вечерају кочијаши.{S} Међ њима |
| живео, повикаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да |
| али опет за то сва <pb n="27" /> су се четворица тако удубила у „густирање“, као да од тога оч |
| олом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су |
| који ми ваља предати једној удовици са четворо дечице.{S} То је њено издржање.{S} Радикалци ва |
| дечицу!...{S} Ето, нек су жива, има их четворо — све једно другом до ушију, а иду боси и голи. |
| му је мало и царево благо....</p> <p>На четврт доцније у целој варошици Б.... није се видела ни |
| {S} Ево главе ако има мање од „кунста.“ Четврти се не даде наговорити.</p> <p>— Пару! рече он, |
| >— Није.{S} Ја имам „Андрашија“, повика четврти радосно, окренув свој ајнц у пику и пође да згр |
| > <p>— Знао сам да има кунст! —промрмља четврти и баци карте.</p> <p>— Да си знао, ти не би пла |
| јмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене |
| бој се, ја имам пара и код куће — рече четврти и изнесе му „ајнц“ у пику.{S} Доле је <pb n="30 |
| ће авансовати, сигуран је, и трећи па и четврти пут.{S} А кога омаше два и три указа, две и три |
| грош.</p> <p>— Ти само плашиш, одговори четврти, и још једном погледа у своје карте....{S} Ајде |
| Бога ми, останем и ја — до један и три четврти по подне.</p> <p>После мене није могао никог пр |
| д власника, не беше нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да пл |
| и лице као да и он уме да плаши.</p> <p>Четврти се забезекну.{S} Не умеде ни речи да рекне....{ |
| — цупас, рећи ће онај трећи и погледа у четвртог — баш као да би му хтео рећи: цупасуј и ти — з |
| у десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми пакосно.{S} Ето |
| и ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Радине и ст |
| ола, два коња и кочије — са „сицевима“; четири <pb n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шиша |
| ка и Сина</title>", па онда сва стока — четири матора вола, два коња и кочије — са „сицевима“; |
| општину? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Четири, одговори Феђо, а још му једнако добовање праћаш |
| сам не знам.{S} За наш сто поседаше сва четири она играча.{S} У горње чело седе мој друг, до ов |
| д? рећи ће ми пакосно.{S} Ето то су сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с ва |
| 32-ве.{S} И вечерас ме умал не отера на четири боје.{S} Кад стаде засипати некаквим меџедијама, |
| S} Ја знам тебе.{S} Ти волиш отерати на четири боје но да ти ко да ову кавану дуката....{S} Дед |
| а, па му онда полако прошапта ове цигле четири речи:</p> <p>„Ћути, ради и — чекај!“ <pb n="265" |
| е — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, бога ми, док одем до дућана. |
| ај посао, који су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац |
| ра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трип |
| манастиру.{S} Он је носио у једној руци четири сошице, а у другој малу сикирицу.{S} Већ нам сам |
| део, опет ми га беше жао.{S} Ја извадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да с |
| као из рукава Томо Брицо.{S} Ја сам био четири године у манастиру Гргетегу.{S} За певницом сам |
| сет година службе.{S} Јога ми вале само четири месеца!...{S} Од куд та несрећа баш сад да ме сн |
| жесток дуванџија.{S} Мало му је дневно четири кутије.{S} Овако одајући, по некад би код прозор |
| Зар ти и то умеш....{S} Ајде и мени још четири.</p> <p>Мој се кочијаш већ био примакао.{S} Одма |
| ни столицу, ни јастук, ни огледало, ни чешаљ, ни маказе....{S} Сад је баш везивао мачку преко |
| е.{S} Ето видиш да је механу оставио па чивији.{S} Да није газдарице и Васе „келера” — могли би |
| лили да покупе од народа оружје и да га Чивутима даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у до |
| Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није радикалац — дао би своју гл |
| обрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — чиј су прсти то све исплели....{S} То је пут којим у на |
| ождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ја погледах |
| у може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <milestone unit="subSection" |
| .{S} Али се за сваку може рећи:</p> <p>„Чија л’ није била; чија л’ бити неће!...“</p> <mileston |
| рсти допиру свуда и на свако место; без чијег саизвољења није слободно ниједном словенском плем |
| напијем у здравље оних великих мужева, чији моћни прсти допиру свуда и на свако место; без чиј |
| ена, и кад би ко кога мештанина упитао, чији су оно прозори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, ш |
| оманији.{S} За тим се опет окрете ономе чији је нож:</p> <p>— У канију нож овај положаро једна |
| м ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је јаслама био овај либералско - полицијски ат, к |
| S} Он је гуја — само још нико не зна, у чијим је недрима.</p> <p>Сара је слушала и гледала пред |
| их бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са још неопратог каквог греха н |
| p>— Он још једнако чека — ти знаш испод чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео |
| е Јоле, и кресну оним ђавољим оком..{S} Чик погодите!...</p> <p>Ја се и Мара почесмо згледати — |
| наш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Немош ни за годину.</p> <p>— Г. минис |
| , кад Мара отшкрину врата и каза, да је чика Јоле некуд отишао.</p> <p>Отац Остоја сео је у гор |
| мало, па ће покликнути:</p> <p>— Ово је чика Јоле!{S} Познајем ја лупу његових кола.</p> <p>Пол |
| изну у плач као мало дете.</p> <p>— Њен чика њу хоће да двори, да гледа....{S} Немојте ништа су |
| ено жиговима.{S} Из Америке је, и то из Чикага.{S} Отворим га.{S} Српска слова, српске речи, ср |
| ло сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, окретна |
| н-образу мала...</p> <p>— Пријатељ мога чике Јола...{S} Он је пријатељ и бабе мога! прозбори ов |
| ови ваши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не |
| Не можемо.</p> <p>— Де, Бога ти, казуј, чико!...{S} Да ниси....</p> <p>— Знате кога?...{S} Сару |
| о један од познатих логичара.{S} Он је, чим се вратио „с наука“, био објавио рат „свакој без ра |
| Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла <pb n="237" /> она несрећа |
| м ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега видео, одмах сам га познао. <pb n="219" |
| а је најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког д |
| p>— Ја сам познао да ће неки ђаво бити, чим прочитах онај оглас у новинама, кад оно пренесе све |
| ља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, први посао буде, да п |
| чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, она дружина нагрну столу и |
| Белобрку пола динара.{S} Обећали су му, чим они дођу на скупштину, покварити ону продају и повр |
| да Раде мало постоја.{S} Иначе се њему, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капет |
| p> <p>— Одлази од мене кад ти велим!{S} Чим ти дође и стаде ми више главе, већ ме поче бити „ма |
| трн оканице вина и неколико чаша....{S} Чим оканице падоше на сто, чим се чаше напунише вином, |
| реди, не би то нама ни пало у део...{S} Чим је он пројурио кроз Београд, онда се зна колико му |
| пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох карту, он је прочита, погледа ме с неком в |
| се поп Остоја -— као да се помамио.{S} Чим долети, он дочепа кључ, затвори цркву и оде као да |
| } Ја погледам на упутнице сваки час.{S} Чим их добијем — сам ћу вам их собом донети.{S} То јој |
| Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— Зар нисте могли св |
| ашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више |
| Па <pb n="295" /> упитајмо се даље:{S} Чим му се сад занима ђак? — Каквом га је раду научио? — |
| г. Ракарац и игуман Партеније.</p> <p>— Чим Секула докаса до пред Вулову кафану он повика:</p> |
| е у очи.{S} Био је сав блажен.</p> <p>— Чим звркнуше кола, одмах сам помислио ти си, рече он, а |
| е на суву, оно и којекако иде с њима, а чим каква барица, а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у |
| рода.{S} Он је тешко рањен на Бељини; а чим је оздравио, он је поново ступио у редове храбрих с |
| да ја мислим да нема пречег пута, но да чим наши људи дођу на управу, да одмах траже да се опет |
| ас у двор.“</p> <p>Друга се класа пушта чим се пријави.{S} И она сме дуго остати и причати прич |
| е пушке; он се први уписао у добровољце чим је Србија тргла мач за ослобођење и независност срп |
| ријатељи,“ „нове пријатељске везе“; али чим би ову кутију отворио српски народ, из ње би палацн |
| иди само <pb n="334" /> црне сенке; али чим му се око навикне на ону полу-таму, он после види с |
| их који би се те куће и отресли.{S} Али чим мало одмакну, одмах им изађе пред очи онај сто до ћ |
| лепо.{S} Не можеш ништа опазити.{S} Али чим се почне измицати оно стане од њега градити сто чуд |
| а постељу однео, ни сад не знам.{S} Али чим је спустих, она отвори оне велике оне плаве, оне па |
| да ће бити позвани да образују кабинет чим добију два три посланика више.{S} Помисли само, оно |
| “</p> <p>Капе Београд! — — — — —</p> <p>Чим сам мало дошао к себи, решим се да одем г. министру |
| и викнем момку:</p> <p>„Терај!“</p> <p>Чим смо изашли на чаршију, а за нама почеше звиждати, к |
| , после неког ћутања.{S} Радикалци нека чине своје, а ми своје.{S} Сад се не сме разбирати хоће |
| воје сејмене као гладне вуке....{S} Они чине <pb n="356" /> зла и насиља, каква овај народ није |
| д лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овак |
| ити.{S} Они нам у овим приликама просто чине грдне услуге.{S} Ама су прави безјаци.{S} Они су у |
| трпезарије једна сенка која се до сад, чини нам се, није појављивала.{S} Она беше омалена, али |
| А оставиш ли им коју скрамицу, онда је, чини ми се, још горе — по њих.{S} Онда се над оном јадн |
| као у цркви на божић....{S} Запалио је, чини ми се, сто свећа.{S} Сиротиња нема ни једне.{S} И |
| варих у рачуну.{S} Угоститељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока |
| д чијих прозора.{S} Онај га је угурсуз, чини ми се, узео на око.{S} Баш би и ја волео да га уке |
| 8" /> И Јоле има радикалску карту; али, чини ми се, да би им он први окренуо леђа.</p> <p>Г. Ра |
| звол’те сести, господине!...{S} Ми смо, чини ми се, ово дана, једне талије?! <pb n="340" /></p> |
| <p>— Оно је варош, мој Феђо!...{S} Оно, чини ми се, нема нигде.{S} Просто сам бленуо као ован у |
| {S} И ако нисам научен, као Феђо, опет, чини ми се, да сам то опазио, од кад сам вам председник |
| едну једиту тварку с овога стола узмеш, чини ти се, е би оне друге заплакале.{S} Сребрни крстат |
| а.{S} Помиње вас.{S} Сирото дете!...{S} Чини се све.{S} Јоле не одмиче од њене постеље — као он |
| егну у ватру, па да се живи пеку....{S} Чини ми се, нико их не зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" / |
| тег згледања још нигде опазио нисам.{S} Чини ми се да је овај свет почео да дивља.</p> <p>Кад с |
| е.{S} Лице јој беше крвљу попрскано.{S} Чини ми се да и сад гледам оне велике плаве очи, што су |
| </p> <p>У том звркну електрично звоно — чини ми се мало жешће но обично.{S} Момак оде.{S} Не би |
| ше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена полициј |
| о брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи <pb n="231" /> прст.{S} |
| је сама себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат з |
| вуда чепа.{S} Он то за другог, бели, не чини, а ако је и за другог, онда је то за добре паре“. |
| ан у оном другом углу застао, све ми се чини, да не спадамо ни у једну од ових класа.{S} Нема с |
| лу.{S} Ти си их и довезао.{S} Све ми се чини, да оно ти и допрати попа Вићу до цркве? —</p> <p> |
| ...{S} Одма би вас отерали“ — све ми се чини да каза „у — Сибир!...“</p> <p>Ја се окретох и поз |
| S} Колико сам спавао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беш |
| и слобода, коју овај овде дели, мени се чини, да неће бити све једно....{S} Зар да нам даје сло |
| гледајмо мало боље око себе!{S} Мени се чини, да ова наша држава пати од неке тешке болести...{ |
| а нико живи излаза не зна...{S} Мени се чини, а дај Боже да се ја преварим, да наше патње тек с |
| лађо. <pb n="315" /></p> <p>— И мени се чини, рече капетан Нешо, а још непрестано дао уво па ос |
| ј партији, упадох му у реч, али мени се чини, да народ не само не стоји зло, но <pb n="13" /> д |
| <pb n="340" /></p> <p>— И мени се тако чини, одговори он и осмехну се.{S} Ама је тај осмех био |
| гледајте на његова враголовања — он то чини од велика јада....{S} И мојој ће Мари — — — бити д |
| ас опет потеци доле: сад носећи тањире, чиније, чаршаве, неку стакларију, а час по нешто друго |
| рк, и погледа у кума, који претураше по чинији јагњетину, не би ли нашао какво печеније парче.< |
| p> <p>Врата се отворише, и Злата донесе чинију ладне јагњетине и — бокал вина.</p> <milestone u |
| — основано на логичноме посматрању оних чинилаца који и састављају питање о коме он говори.</p> |
| Дуго су му се и дуго доле на доњем боју чинили турски ђонови.</p> <p>Али кад оно уђе у наш свет |
| о што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да је тако важно, да баш он о свему томе |
| а дође у неко „надземаљско“ осећање.{S} Чинило му се, да је он сам доста напредњацима....{S} Он |
| ви гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде. — — — — |
| а сан изађе — не знам.{S} Па опет ми се чинило да и ја припадам ономе нараштају.{S} Децо, повик |
| ом забуном.{S} Она пристаде, јер јој се чинило да је то једини пут да свој образ, своје име, св |
| ад је оно с Феђом пошао у Беч, па им се чинило да им неће бити оно пара доста, колико су имали. |
| у, чим уђе, даје столица.{S} Ђевреку се чинило да га капетан Неша није ни опазио.{S} А није.{S} |
| трапези.{S} Изгледало је, као да му се чинило, да га тамо неки посао чека.{S} Тако нешто једна |
| ет капетан Неша није опазио.{S} Њему се чинило да он још није представио све како јесте, или да |
| гов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то не би дост |
| ндерте се ви о томе мало!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме ш |
| Добро, добро — знамо ми да је Брдарица чинио своју дужност на бојном <pb n="183" /> пољу...{S} |
| tle>Глас Православља</title>".{S} То је чинио јавно; али он је имао обичај да онако испод руке |
| мало усправио и погледао у ме, и то је чинио као крадом. — Једном уграбих, те му завирих право |
| да развлачи.</p> <p>Кажу, да он то није чинио из оних побуда, из којих је радио да Белобрк узме |
| ладу, којој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајт |
| > <p>Мој ме друг погледа.</p> <p>— Који чиновник буде батли да у години две два пут авансује, т |
| ту, г. министре, али да нам је и девети чиновник овакви — напредњаци би давно и давно отишли да |
| овака омашка учини....{S} Он узме листу чиновника, и кад наиђе на кога, који је градио велике с |
| нашим уставом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживот |
| ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима не помажу једну влад |
| да вас тужим за увреду, коју сте ми као чиновнику нанели!....</p> <p>На ову поштареву претњу пр |
| /p> <p>— Јес, браћо, ја вам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући |
| а, које су имале до сад народне слуге — чиновници — пренашају се у народ, на своје природно мес |
| Јоле!..</p> <p>И Јоле отпоче:</p> <p>— Чиновници су, браћо, један терет народни.{S} Без њих је |
| реч дође на то, да је народ господар а чиновници да су његове слуге, онда Јоле диже руку и пов |
| је главна либералска војска у истераним чиновницима?{S} А ови су ти готови јуришати на напредња |
| посла коме било министру, бива као и с чиновничким листама за авансовање.</p> <p>Мој ме друг п |
| Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају |
| та у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n="41" /> <p>Од то доба не скидам оч |
| о где устреба још ноћас отпирити....{S} Чинош и Ђулаш и — две су ластавице....{S} Наточи дер и |
| епа киша, те је пут био доста тежак.{S} Чинош и Ђулаш имадоше посла.{S} Бела их је пена попала |
| "11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узели јачи кас.{S} Знали су они, да |
| е стране журио колико сам год могао.{S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} |
| нашу карту! додаде он и викну:</p> <p>— Чинош!...{S} Видиш ти њега....{S} Рђо коњска.{S} Зар та |
| .... да ниси нашао још кога? — Ако твој Чинош и Ђулаш могу вући, узми још ако хоћеш и двојицу.< |
| ни, који о народноме зноју живе.... <hi>Чинош!</hi></p> <pb n="21" /> <milestone unit="subSecti |
| рече и викну по своме обичају:</p> <p>„Чинош, рђо коњска!... видиш ти њега!...{S} Зар ти тако |
| ио натоварен грдним сноповима прућа.{S} Чиноша и Ђулаша нисам међу коњима познао....</p> <p>Бог |
| његових кола.</p> <p>Полетимо обоје.{S} Чиноша и Ђулаша прво опазисмо, па онда, наравно, и Јола |
| први.... ваљда овде не играмо за Јолова Чиноша?!...</p> <p>— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дај |
| учини, да <pb n="95" /> смотрих Јолова Чиноша и Ђулаша.{S} У исти пар и арџија газда Вулов изл |
| и Јоле, који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђу |
| уд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша....{S} Веса келнер беше већ почео да ус |
| Он је давно и давно отимарио и напојио Чиноша и Ђулаша — и већ им и зоб дао.</p> <p>Он стаде п |
| <p>— Мени је све једно —— где је твоме Чиношу и Ђулашу најбоље.</p> <p>— Код мога побратима... |
| оје....{S} Ви ћете платити зоб Ђулашу и Чиношу.{S} Добро су нас послужили.{S} Право је.</p> <p> |
| ладичанску власт и једном свештенику, у чину себи равном, одузео епитрахиљ....{S} Али ми сумњам |
| је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса нова храна |
| посутим мирисом руже ђулистанске....{S} Чињаше ми се, као да својим очима гледам оно лепо српск |
| И његова се дружина беше узјазбила.{S} Чињаше се као <pb n="50" /> да премишља — хоће ли овде |
| рије.</p> <p>Здравичар мало застаде.{S} Чињаше се као да размишља, на кога се може да однесе ов |
| више кресало, нити му је брк мрдао.{S} Чињаше се, да ова два побратима пече некаква тешка унут |
| читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је усамљен.{S} Он и нехотично погледа испод о |
| мирисног љиљана!...</p> <p>Мени се још чињаше као да и соба, и кревет на коме сам, и онај анђе |
| ишта.{S} Нешто модро — колико овршак од чиоде, преко кога се превукло некакво зеленкасто влакно |
| уоквирени колико прст узачком свијоном чипком.{S} На оба кревета, у свакоме углу њихову, одсја |
| , а овај опет беше поткићен паучинастом чипком, те све изгледаше као рецкаво виново лишће....</ |
| ручио:{S} Да се из цркве избаце рипиде, чираци, полелеји, сребрна кандила и кадионице; златали |
| е.{S} Беч и њему подобне вароши — то су чиреви у којима се друштвени гној нагомилава.{S} Један |
| закашља...{S} И на уста јој бљуну сама, чиста крв.{S} Ја сав уздрхтах, а њена несрећна мајка вр |
| {S} Одма се видело, да их је ту сродила чиста девојачка душа....</p> <p>Сто беше постављен.{S} |
| у му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче Остоја, бог |
| ад тај град опасује још један зид — зид чисте <pb n="279" /> синовље љубави наше, онда га никак |
| ересију, готовину, и нађоше, да је било чисте зараде, од кад је Ђиле у дућану, више од двеста д |
| који и хоће; али ја те не урачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једн |
| А кад би га на томе послу опазио какви чистије боје радикалац, он би се одма умео извући којим |
| p> <p>Кад се преда мном врата отворише, чисто ми очи засенуше од јаке светлости.{S} На сред тав |
| ?!..{S} Они наши дадоше оставке?....{S} Чисто ме мрзи да тамо одем....{S} Не знаш, је су ли им |
| на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се исправи.{S} За тим оде у олтар.{S} То су сви в |
| p>„Ала се то лаже!“ помислим у себи.{S} Чисто мене би стид.{S} Одем.{S} Више му нигда кући ишао |
| да си ми по богу брат? упита Ђеврек, а чисто му се почеше вилице трести.</p> <p>— Па ко ће дру |
| етно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не верујем.</p> <p>- Веруј, слободно.</p> <p>— Ам |
| И ти ћеш поћи са мном.{S} Ваља бити на чисто и са оним угурсузом у В....{S} Он је у оваким пос |
| о.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да будем на чисто с оцем.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што |
| и у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; |
| м развратом до те мере служио, да ме је чисто стид кад на ову ругу помислим; али за што? да сво |
| ети знати, срџбе, — отад би се Ђунисије чисто тргао и продужио изгртање жара, али би се и отац |
| фана без сведока</title>", — онда би ме чисто мравци подузели.</p> <p>На вечеру нисмо се могли |
| па у газда Вула....{S} Његове доње усне чисто задркташе....</p> <p>— Ми овде имамо и издајника! |
| лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто јордане с малим Ферменима, с округлим и белим шик |
| уђ и Тадија Врљо.</p> <p>Отац Остоја се чисто исправи.{S} Чело му се натушти, а обрве се над са |
| го, с Врачара, тек погледаш, прозори се чисто растапају у некој крвавој жеравици!</p> <p>То беш |
| петанији...{S} Говори!</p> <p>Ђеврек се чисто трже.</p> <p>— Имаш ли, питам, да положиш хиљаду |
| Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.</p> <p>— То, то, ја како!{S} Или, или!!{ |
| Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се поре |
| ог жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговештавала <p |
| сад с Русијом?...</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже, па ће се на г. Мију готово осећи:</p> <p>— |
| ориће ђакон Млађо.</p> <p>Г. Ракарац се чисто трже.</p> <p>— Неће бити, оче ђаконе!{S} Та он је |
| .{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се лице чисто запламтило; а они радосни погледи — као да су хте |
| ара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средин |
| о си Јоле упамтио — прихвати мој друг и чисто се подиже са места, на коме седи.{S} Јест, народн |
| </p> <p>— Лудак један! повика Белобрк и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <p |
| .</p> <p>То рече, устаде и оде.{S} Мени чисто лакну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево |
| ад били нисте!..</p> <p>Мој се сапутник чисто трже на оно ђаконово „<hi>ви</hi>"!{S} Он погледа |
| пакосно креснуло, а десни би му се брк чисто уздигнуо.{S} Баш као да ми је хтео рећи:</p> <p>„ |
| , и оне клупе и — дуварови и све остало чисто поче милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што |
| ове се речи, г. министар на расположењу чисто трже.{S} Он погледа у г. Мију судију.{S} Мија нас |
| го плављи но коса.{S} Доњи окрајци беху чисто црвени — од дувана.{S} И сад је био сав у диму.{S |
| избором председника.{S} Ваљало је наћи чисту напредњачку крв...{S} И тако паде избор на овога |
| ви чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали |
| м дланом преко стегнуте леве песнице, а чита му се намаче до самих обрва.</p> <p>— Пст! метну м |
| давно отврд’о и у ушима.{S} Не види да чита ни на наочаре а то ли без наочара.{S} Он већ одавн |
| еког тајанственог израза.</p> <p>Секула чита.... кад је свршио, он погледа у Брицу, па у Белобр |
| ћи.“</p> <p>— Ето, г. министре, како се чита и како се толкује радикалски програм по мојој капе |
| у се „бројанице персијскога дервиша“, и чита се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расп |
| itle>Самоуправу</title>".... „Нека Феђо чита!“ повикаше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас чит |
| Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писма био, он мало застаде, т |
| То је ружно и за појединце, а то ли за читав народ, који је тек на своје сопствене ноге стао.. |
| као било 1983 године.{S} Од куд дами за читав век доцније та година на сан изађе — не знам.{S} |
| итељ Вуле беше, чини ми се, порастао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху н |
| ти!...{S} С тога он спусти свој глас за читав један тон, а поче да говори као онај беседник, ко |
| о длан, извуче из чакшира оног јадника читав окрајак од некакве <pb n="197" /> старе губерине. |
| иког — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на оних седам в |
| unit="subSection" /> <p>Ми путујемо има читав један сахат.{S} С мојим непознатим сапутником још |
| талом био и занимљив.</p> <p>Изнесен је читав рачун — колико је „народних пријатеља сана џаба п |
| рво позваше Тому Брдарицу.{S} Задржа се читав сахат.{S} Чим он изађе, позваше мене.</p> <p>— За |
| х неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес.{S} О неки звоне, неки звижде, неки вичу: |
| его ја и њима знам лека.{S} Не кошта ни читав марјаш....{S} Благословен ли је угарак!{S} Начини |
| ој погледам у очи.{S} У њима беше један читав свет.{S} И тај свет био је мој рај.</p> <p>— Исти |
| Јола кочијаша.{S} За њим се беше отегао читав караван кириџијских коња.{S} Сваки је био натовар |
| ао не знам, али ми се чини да је то био читав један век.{S} То управ и не беше спавање већ нека |
| творише кафанска врата, и на њих покуља читава гомила људи необична изгледа и одела....{S} Све |
| свану, а с груди јој се, реко би, скиде читава једна планина. — — — — — —</p> <p>После неколико |
| рије по врлетима и гудурама: гледао сам читава јата крвожедних потурица, како се као гладна паш |
| м и пред његовим вратима једном дреждао читава два дана.{S} И он је онда мислио, да сам му доша |
| у картали министри, па је један изгубио читава два среза, и да ће се за то сад о скупштини удар |
| анац доћи а да за то не сазна до ујутру читава чаршија.{S} Ја се не бејах сутра дан још ни умио |
| {S} Она је кошница која сваки час пушта читаве ројеве пролетара....{S} Проституизам је ту већ о |
| арине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— Охо, — повикаће г. учите |
| иће опет капетан Нешо, и стаде одбијати читаве облаке дима.{S} Ово овако више не сме остати.... |
| лик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S} Ово посматрање беше за ме непој |
| , које нам више и разумљивије казују но читаве беседе....</p> <p>— Нема ту друге, господине, — |
| сну страну, и никако ока да склопим.{S} Читави ројеви мисли пролеташе ми кроз главу.{S} Једна м |
| дам“.</p> <p>— Сад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало |
| е обрве беху се готово састале под оним читавим сплетом од бора, које се беху па његовом озбиљн |
| о кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хладнокрвност оца |
| ко свести...{S} Ономад се тамо извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, |
| , што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од весеља.{S} Јело се, пило се, мезетисало |
| људима прасета, сутра овце, преко сутра читавог назимета, — људи посумњају на Срндаћа, те, отуд |
| не видите, њима не видели, да је после читавог једног века опет проговорио онај тајанствени уг |
| очник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревал |
| На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се чињаше да је уса |
| .</p> <p>— Једно пиво! повичем, и ако у читавој години попијем једну ја ни једну чашу.</p> <p>— |
| вога предмета имађасмо само један час у читавој години — и то лицем на св. Саву.{S} Овај је све |
| ду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељск |
| анас имамо историју Срба....{S} Онда за читаву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо доче |
| амо огромну већину.{S} Можемо им и дати читаву десетину, па да смо опет на коњу.</p> <p>Ја лети |
| што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} Чим заседне за онај пусти зелени сто — |
| о, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили. |
| већ није ни чекао да му Феђа рекне:{S} Читај!...</p> <p>Кад је прочитао, он се чисто исправи.< |
| ицу, па у Белобрка, па у Феђу.</p> <p>— Читај и ти!</p> <p>Брицо чита.{S} Кад је при крају писм |
| застаде, те погледа у Секулу.</p> <p>— Читај до краја!</p> <p>Сад се већ и Белобрк трже из сво |
| ивале!</p> <p>— Ево ти, попе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне посл |
| и село, те свети водицу, ја каквој баки читај молитву...{S} То је, попе, твоје...</p> <p>И онда |
| среској канцеларији.</p> <p>— Јесте ли читали „<title>Српску Независност</title>?“, упитаће Мл |
| ногу, поче подузимати зима.{S} Пођем да читам.{S} Не могу — не смем.{S} Станем мало.{S} Погледа |
| моје мишљење....{S} У осталом ја слабо читам „<title>Видело</title>“.{S} Ја сам вам казао да н |
| е у елегантном европском ношиву; неке у читама а неке у камилавкама....{S} Неке би мирно једна |
| ја сам све и у „<title>Виделу</title>" читао....</p> <pb n="14" /> <p>— Не, озбиља, ја тако ми |
| а шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад отимају око посланика?{S} Хоће један |
| утра ће већ бити доцкан!....{S} Јеси ли читао јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш |
| аше сви у глас.{S} И Феђа им је на глас читао и при сваком ставу стао и толковао.{S} Овога јутр |
| вему томе, то ће показати будућност.{S} Читаоци ће свакојако бити у ћару.{S} Они ће се упознати |
| а, по сахата далеко од Б...{S} Ту им је читат програм.{S} На збор беху дошли Феђо књижар и Јевт |
| .{S} По његовим цртама на лицу могло се читати да му по грудима бесни некаква неодољива срџба.< |
| „Самоуправи.“ Смејаћете се, кад станете читати депешу.{S} Нека виде напредњаци, какви су њихни |
| ипадам ни једној партији....</p> <p>— А читаш ли бар „<title>Самоуправу</title>?“</p> <p>— И њу |
| казну осуђено. „Напредњачка полиција“, читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> |
| азличитим капама — почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешир |
| шти очи на Феђу, накриви на леву страну читу, стеже зубима, лупи ногом о патос, па онда викну:< |
| нула обест напредњачка?!{S} Ово је дана читуља њихових тешких грехова још једном рубриком поста |
| ога оца Остоје.</p> <p>Него, душа ваља, чича Стевана, кога село за свога кмета бира има више од |
| Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> |
| ао у Суводол да обиђе своје пушнице.{S} Чича Стеван одмахну главом.{S} Он погледа у оца Остоју, |
| г. Мирко.{S} Сад је и он у Суводолу.{S} Чича Стево, кмет суводолски.{S} Отуд ми је мајка.{S} То |
| и од људи, а нарочито <pb n="271" /> од чича Стевана, који је стајао напред пред људима.{S} Јов |
| ене, с лева учитеља Мирка; до мене седе чича Стеван, а до учитеља газда Вуле.{S} Још беху три п |
| о, да од бога нађеш, Станко? — упита ће чича Стеван, а глас му нешто задрхта.</p> <p>Гласоноша |
| да умрем, кад сам ово дочекао — рећи ће чича Стевану и другим неким честитим Суводолцима, који |
| <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људи, да се ово све р |
| мчадије.{S} Кад ето ти, бога ми, дође и чича Стеван кмет а с њим и г. попа, стари отац Остоја.< |
| .... да му испричам поруку оца Остоје и чича Стевана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, ме |
| испрате и отац Остоја и учитељ Мирко и чича Стеван.</p> <p>— Ти полазиш синко?...{S} Пођи — не |
| имије, ту су се десили и учитељ Мирко и чича Стеван, кмет суводолски, и газда Вуле, побратим Јо |
| стране поздрави, господине, рећи ће ми чича Стеван.{S} Отиди баш господину Г....{S} Ја га исти |
| ад пут за уши, док сте читави, прихвати чича Стеван кмет, гласом, који нимало није личио на шал |
| најприлагоднији да га село окмети, чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба |
| и роми даба.{S} Он, који је само једном чича Митрову комору отерао на границу, начинио се, као |
| и му, слободно, да га је тако поздравио чича Стеван Савков из Суводола.</p> <p>Учитељ се Мирко |
| н; а ено суднице...{S} Ја сам овде само чича Стеван, и ништа више.</p> <p>И одиста, сутра дан д |
| су настала зла времена, упашће му у реч чича Стеван кмет....{S} Хај, капетан' Васо, где ли си!. |
| ворио.{S} Он сјаши.{S} Ћутао је.</p> <p>Чича Стеван пребледи.</p> <p>— Које добро Станко, упита |
| што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се мало и зачуди.</p> <p>„Од куд је то, да |
| /p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну главом, па погледа у оца Остоју.{S} |
| знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господине, бога ти |
| ма никаквих обвеза; а он је, рекосте, и члан њиховог пододбора?! — окрете се г. министар Радоји |
| странке, преседник општине суводолске и члан радикалског пододбора.... живела народна свест!... |
| о је духовне науке у Кијеву; он је, као члан московскога комитета, долазио у додир с првим поли |
| и и општинску управу: главног кмета три члана и осам одборника....{S} И, ма на мени главе не би |
| Него и ви сте своје учинили.{S} Онај је чланак, не знам ко га је писао, решио све.{S} Ми смо ва |
| title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ чита — само да би |
| грозном насиљу посветила и један уводни чланак.{S} Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си |
| оуправа</title>“ је донела свој познати чланак:</p> <p>„Народ је проговорио!“</p> <p>У том баш |
| ; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<title>Српској Независности</ti |
| о, <pb n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га |
| {S} Његова нам је богословија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала |
| једна политичка партија треба и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подм |
| </p> <p>За председника капелан Вићо, за чланове:{S} Радак, Живан Срндаћев, Радојица Смиљанин и |
| ника изабраше Радојицу Смиљаниног, а за чланове:{S} Тадију Врљу и Радака.{S} После су сви отишл |
| ице.{S} И они по њима данас броје своје чланове.{S} Они могу мислити да су њом и мене обележили |
| хову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбови клини.{S} Све ће то с |
| било радикалној партији, да су јој сви чланови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? |
| о примио".</p> <p>„Оваке људе служити — човек да не жали...{S} Добар је брате, као добар у годи |
| ма....{S} Да ти бар ниси од некуд „наш“ човек?</p> <p>Да ми се могло, би му рекао:</p> <p>„Ми с |
| ема више!{S} Јуче је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допа |
| етнији је од сваке мачке.{S} Не може га човек ухватити ни за реп ни за главу.{S} Он је онај пот |
| за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га нешто у пакао |
| .., али сам одмах опазио, да је то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећ |
| осле не дође на онај тајнени карар, кад човек и све види и ништа не види....</p> <p>Вечери имај |
| и да је то вук у овчијој кожи...{S} Кад човек с' ваком сортом људи има посла — треба добро да ч |
| м кутић онога мрачног предсобља.{S} Кад човек тамо с поља уђе, он види само <pb n="334" /> црне |
| усмо мало на и одосмо.{S} Тако је — кад човек остари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у с |
| , да револвер не треба остављати ни кад човек легне да спава....{S} Чекајдер, досети се нешто М |
| и упутио се уз басамаке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на свој |
| ако.{S} Самовлашће и разврат куд се год човек окрене.{S} Од тога нам није ни сама света црква п |
| з сведока“.{S} Њих је пуно — где се год човек макне!... <pb n="293" /></p> <p>— Бог ме су наста |
| оне, који не виде даље од носа, не може човек сносити, кад стану причати, како они далеко виде. |
| S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од |
| ито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек богат, може и преврнуте хаљине носити, да да му л |
| а је онда цео свет — „ти“.{S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„К |
| се мало устурио и — замислио.{S} То је човек од својих 50 година.{S} Имао је дуго — овално — л |
| ратили кући поп Вићиној.{S} Звао нас је човек.{S} Благ је дан.{S} У вече пођемо сви право цркви |
| је: ко нема радикалске карте, тај није човек....{S} Видећете само....{S} Ја би волео да се нек |
| ти...{S} А Јоле? — Он игра.{S} Ово није човек, ово је дете.{S} Од синоћ је почео и да лаже.{S} |
| иваде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо увалити у дуг.{S} Море људи, |
| д је изгледао још туробнији.{S} Овај ме човек већ поче занимати.{S} Нема сумње и њега је некакв |
| по један колац?...{S} Онде има — да се човек замисли!{S} Знапх ли ти оно место?...{S} Онде ће |
| ка нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из близа огледа — лепо.{S} Не можеш ништа опазити |
| акве урвине и више њих табла.{S} Кад се човек добро загледа у <pb n="359" /> ову таблу онда тек |
| .{S} Знамо ми њих, господине.{S} Кад се човек дави, онај, за сламку се хвата....{S} Нек’ да Бог |
| ј пажљивих слушалаца.{S} Опкладио би се човек од заната, да ће ово бити једна од значајнијих зд |
| ао веровати Ђилу.{S} Та он слаже док се човек окрене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| чим чича Стеван посустане а и онако се човек од неког доба почео ове тешке службе ратосиљати.{ |
| аруце.{S} Него и коњи су били, да их се човек нагледати не може.{S} Два зеленка — као трава.{S} |
| Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с каком муком зарађује <pb n="34 |
| а коса, па оне велике и живе очи — е би човек рек’о, да је она навлаш тако удесила. <pb n="306" |
| изговорио је некако развучено.{S} Не би човек могао погодити, да ли је то било из поштовања или |
| ила необичном лепотом и складом — те би човек рекао: да се свака тварка у овој соби једна на др |
| .{S} Јоле је био први.{S} Он је, док би човек тренуо, отворио прозор и искочио у авлију.{S} За |
| и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} Не може бити да му је ово |
| ародним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, који је без мана — мо |
| сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као каква дугачка притка, а за тим оде у |
| ако је, бога ми, повикаше неки.{S} Овај човек као да из наше душе говори...</p> <p>— У осталом, |
| цало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико време од врата |
| и као ви тамо у Београду, онда — да вам човек и верује....{S} Али народна слобода и слобода, ко |
| и.{S} Излазила сам и на сокак.{S} Један човек оде право кафани Зегиној.{S} Видох га, кад уђе у |
| За њим <pb n="269" /> је ишао још један човек.{S} Јова га није познавао.{S} То је био — Јоле ко |
| не.{S} За тим је столом седео још један човек — сигурно некакав ондашњи трговчић.{S} Био је у п |
| 106" /> Павле Бошњак.{S} То беше вредан човек.{S} За неколико година он је стекао лепу сермију, |
| вим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим сатанск |
| тим твојим Брдарицом!{S} Он је болестан човек.{S} Ја би га послао у лудницу — да својим болним |
| послуша?!..</p> <p>Ја сам један срећан човек!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Б |
| у је и родио.{S} Ово је</p> <p>несрећан човек.{S} Ја га се просто плашим. <pb n="207" /> Он је |
| извршило читаво разбојништво.{S} Убијен човек.{S} Отете му паре, сахат....{S} И, газда Вуле, јо |
| } Хе, али ту је капетан Нешо.{S} Кремен човек!{S} Он је и срцем и душом наш.{S} Он је и акциона |
| ија је радикалац; а био је негда поштен човек.{S} Истина, хтео је, кад коју више повуче, по кат |
| аташ....{S} Ко ово неће, то није поштен човек.{S} Ако ви, господине, још и ово не можете да пој |
| у „срећно“ доба министар — наравно као човек од књиге и науке примио је портфељ министра просв |
| ад га турише у кондуктере, од онда лепо човек да излуди.{S} И још му одредили да пролази кроз Б |
| ни на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљом једном ре |
| познати.{S} Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?. |
| ично стајем овде.{S} Механџија је добар човек....{S} Ово је село сретно с њим.{S} Оно има и сво |
| врло брижан.{S} Господине — то је добар човек; не гледајте на његова враголовања — он то чини о |
| ну Неши, рекао би:</p> <p>— То је мудар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milest |
| м другојаче мислио.</p> <p>„То је мудар човек“, рекао је он у једној прилици. „Он се да и на шт |
| капетан Васо умр’о, данас је већ матор човек, па се опет о њему и данас прича — као да је јуче |
| прође, он своју постељу оставља.{S} Њу човек собом односи у гроб.</p> <p>Од таке бољке боловао |
| еждати пред министарским вратима.{S} Ту човек постане, ни крив ни дужан, предмет подмигивања од |
| p>— Питајте мога кочијаша!{S} Он је ваш човек....</p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? |
| а калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребраја кестење?...{S |
| едне.{S} И ви велите: газда Вуле је наш човек?{S} Вечерас сам смотрио и попа Отоју и ону напред |
| ар човек.{S} Он је од главе до пете наш човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Дакле, |
| е, ако се не варам, и срцем и душом наш човек.</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и |
| </p> <p>— А откуд ти знаш, да је он наш човек? прихвати Мићо Белобрк.</p> <p>— Па зар и он није |
| нама!</p> <p>— И ви држите да је он наш човек?{S} Тешко народу, кад му је и Вуле механџија бран |
| упаде му у реч мој друг.{S} То је „наш човек“..{S}Он нам ваља за сто других.</p> <p>— Јес, јес |
| ом, који је већ неко зло слутио.</p> <p>Човек приђе и рече: <pb n="325" /></p> <p>— Помози вам |
| им — то је за моју Злату.</p> <p>Али — „човек каже, а Бог располаже.“</p> <milestone unit="subS |
| ешто мало сковрчени зулови — е, просто, човека чикају.{S} Па је поред свега тога жива, весела, |
| је највише с кметом и радио, да ова два човека буду тутори маси покојног Павла Бошњака....{S} О |
| Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њих по селу м |
| газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на брзо нешто говорили, по цр |
| Иди тамо с газда Радом...{S} Зовни два човека...{S} Учини све — како закон прописује. — — — —< |
| Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Ето, ако вас не мрзи, да га мало зачикамо |
| необичнијом збиљом.{S} Од то доба овога човека нисам пуштао из очију.{S} За то се нисам кајао.< |
| сирома погледа у ме.{S} И ако сам овога човека први пут у животу видео, опет ми га беше жао.{S} |
| а ми је у душу завирио.{S} Ни простијег човека, ни већег врага.{S} Чиј је не знам; али да није |
| о и питао <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао.. |
| <p>У гласу, у погледу овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али |
| ваших пара!...{S} Да не би овог доброг човека, Бог зна, ви би ме довели у мучнији положај, но |
| за кога беше игуман Партеније нарочитог човека послао да му вечерас дође.</p> <p>— Ја тако мисл |
| е тек рећи:</p> <p>„Па ето, она сила од човека, па му се данас ни гроб не зна.“</p> <p>И одиста |
| чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад с |
| /p> <p>Море немојте тако брзо осуђивати човека.{S} Мени се све чини, да у томе има неки ђавољи |
| и мог покојног друга Л....{S} Овога сам човека волео као свога рођеног брата.{S} Он је умр’о од |
| су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Кад се човек из бл |
| ислио.{S} Осмеси су, зна се, језик душе човекове, језик који сви народи разумеју.{S} И Млађо је |
| мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин познао....{S} О њему сам много сл |
| а био, као да је нешто живо.{S} Од њега човеку нокти отпадају; а ако му је кост на путу, он и њ |
| ... мо...ја!!! запишта несрећник, да се човеку крв у жилама следи.</p> <p>— Стан’де Митре! пови |
| не преко поште, већ по нарочитом нашем човеку....{S} Колико ми је наложено да вам кажем — толи |
| ј као горски снег бели подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, он |
| ота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Слобода је моје груди загревала као как |
| нешто да те упитам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је св |
| у у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута гори од капетан Неше.{S} Он је крив шт |
| притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{ |
| тачка наших намера.</p> <p>— Прођи се, човече, нека о томе разбијају главу они у Београду.{S} |
| сељачки гуњић...{S} Остави ти њих мени, човече!...</p> <p>После тога, онај напредњак, кад би се |
| га — дошао је!..“</p> <p>— Ама, где си, човече?!..{S} Баш си заслужио да ти преврнемо тањир, ре |
| клупе, газда Раде — седи.{S} Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дука |
| ко, на прилику, једноме би рекао: „Ако, човече, и „<title>Брка</title>“ је у опозицији.... „Кап |
| Сажаљевам те!...</p> <p>— Море није то, човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!. |
| но кад му ми говоримо....{S} Остави ти човече либерале, па гледајмо да ову земљу спасавамо од |
| едан капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозналошћу.</p> < |
| ок не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право.{S} Изгубили |
| .</p> <p>— Мени се учини као да смотрих човечију сенку на прозору.</p> <p>— Трчи те види да нас |
| Диго се лавеж паса, е бих рек’о, да је чопор курајака упао у село.{S} Пушке опет почеше: „Так, |
| се могли потужити.{S} Имали смо најпре чорбу јагњећу; за тим нам је донет јагњећи паприкаш, а |
| Мару — мислио сам.</p> <p>Таман сипасмо чорбу, кад ето и Јола.{S} За њим уђе и Мара.{S} Њено се |
| /p> <p>Сирота Стоја писну као гуја, кад чу реч: добош....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| >У том ће доћи и Живан Срндаћев, па кад чу о чему се говори, он беда рече:</p> <p>— Вала,људи, |
| </p> <p>— Дада!...</p> <p>Мајка га и не чу. <pb n="121" /></p> <p>Он остави мачка и потрча врат |
| а Јосифа II....</p> <p>Мија судија и не чу ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Рак |
| вуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову песму до који дан — док ја вамо још не |
| виле своју тамну сенку.</p> <p>У том се чу пред вратима неки разговор.</p> <p>Дете погледа у ма |
| ке порте, где су биле свињске кочине, и чу се гроктање једне крмаче, а мало за тим и осталих св |
| та притвори врата и оде.{S} Мало за тим чу се кад се и капија прилупи....</p> <p>— У авлији ник |
| никова рука не диже; нити се његов глас чу.</p> <p>И сад од једном неста оне божанствене тишине |
| сортом људи има посла — треба добро да чува кожу!...{S} А, ене нашег радикалца на врх брда.... |
| а.{S} Он је желео, да Влада коње тера и чува; али Влада се уписа сам у прву класу.{S} Он се бор |
| шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му је из ока испао, рећи ће Јеца и полети п |
| S} Капетан црче тужећи га; јес, али учу чува село.{S} Не може му ништа ни министер.</p> <pb n=" |
| рне политике!{S} То није за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилу |
| баш као да ништа није ни било.</p> <p>— Чувај се ти мене Саро!</p> <p>Сара на њ исколачи она дв |
| сузама — док ће нам неко рећи:</p> <p>„Чувајте се, да вам душмани сузе не опазе....{S} Одма би |
| а и дан и ноћ, и радником и свечаником, чувају тезгу. <pb n="224" /></p> <p>Он је сад сам ишао |
| ва; лопов се клони куће, коју верни пси чувају; миши би нам преко совре трчали да нема у углу к |
| да.{S} Истина, он је сад мало овлашније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћ |
| буду заштита правди, одбрана слабијем, чувари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год |
| V</head> <p>Још сам два пуна дана морао чувати собу.{S} То је било по препоруци лекарској, и — |
| /p> <p>— Знам, знам, куме; ти мене увек чуваш.{S} Да си ме мало раније причувао, друкчије би и |
| S} Е, али како је онда капетан Васа био чувен у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислит |
| начинио Тодор Осаћанин, а Тодор је био чувен са свога наимарства.{S} И дан данас се прича како |
| ођемо ли тим путем, он ће нас одвести у чувени са свога богаства манастир Р.... <pb n="148" />< |
| ту има пуно вредних виђених и на далеко чувених домаћина.{S} Како би вама било, кад би се неко |
| 56" /></p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски подод |
| оружје нека је победоносно и на далеко чувено; али само — потамо им лепа кућа од Балкана и бал |
| им ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело је ово већ ислеђено и потпуно |
| о беше занемио; а капетан Неша зинуо од чуда, и већ је почео зепсти, кад ће Феђо учинити јуриш |
| дравиће.{S} Ја загњурим главу, и гле, о чуда! — ја се пробудим.{S} Био сам сав у голој води.{S} |
| ли ви.{S} Ово је збор Господњи!{S} И, о чуда, <pb n="276" /> оних лица неста — као да у земљу п |
| измицати оно стане од њега градити сто чуда.{S} О тек видиш, како се јадни човек отеже — као к |
| читаше Феђа, колико га грло доноси, — „чуда чини!“</p> <p>— Е то је Гарашанинова пречишћена по |
| рхунцу своје моћи, својих победа....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предл |
| одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је то човек, г. министре.{S} С каквом нам је збиљ |
| сну левим оком и мрдну десним брком.{S} Чудан човек.{S} Он се на ме неког врага отоврзао овим с |
| непрегледна чаробна галерија, налик на чудесну панораму, у којој видимо читаве нове светове.{S |
| а.{S} Сломљена снага од тога гласа доби чудесну моћ, и јунак полети ономе небеском створу....{S |
| да у њој не горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Ме |
| ако страда? —</p> <p>— И ја се све томе чудим, прихватиће чича Стеван....{S} Зар не видите, људ |
| зна као ја.{S} Ја се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, ве |
| ћев.{S} Но овоме се отац Остоја није ни чудио.{S} Срндаћ је досељеник.{S} И кад оно учесташе у |
| радикалску карту — видећете само....{S} Чудна је то сорта људи.{S} Њих има од две руке.{S} Први |
| .{S} Они познају народ, а народ њих.{S} Чудна је то ствар, кад један истерани начелник, или кап |
| би и ја волео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегл |
| оборио главу.{S} На лицу му се указала чудна сета.{S} У читавој гомили Вулових гостију њему се |
| — — — — — —</p> <p>У цркви беше настала чудна тишина.{S} То није био онај свечани тајац, који о |
| им радикалцем овако:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — он |
| трепну.{S} Она је гледала у Ђила неким чудним погледом.{S} И тај поглед Ђиле није могао издржа |
| о је.</p> <p>Јоле је ове речи пропраћао чудним тоном, а још необичнијом збиљом.{S} Од то доба о |
| Ова хладнокрвност оца Теофана вазда је чудно дејствовала на оца игумана а нарочито на спуштање |
| звадим четири динара и дам му.{S} Он ме чудно погледа.{S} Да сам му поклонио кућу — његове очи |
| као на јави гледао, и ни чему се нисам чудно.{S} Чинило ми се као да је то тако морало да буде |
| вао и кад и кад би онога јадника некако чудно одмерио — од главе до пете.{S} Ја сам већ почео д |
| извесно до мрака добити.</p> <p>Она ме чудновато погледа, а за тим окрете доста опорим тоном:< |
| м ватром, а образи му се зажарише неком чудном румени.</p> <p>Мајка је само бленула.{S} Она сир |
| ведока....{S} Њени су само језици неком чудном силом везани....{S} Узмимо се на ум!...{S} Има п |
| ичину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нарочито...{ |
| .{S} То беше за ме нека врста утехе.{S} Чудо је, да човек све лакше сноси у друштву.{S} Да га н |
| рани да тога дана служи.</p> <p>„Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви д |
| евана Савкова.{S} Тако и учиним.{S} Али чудо, мене од неког доба узастопце гони некаква неталич |
| — да се сва чаршија слеже, као на какво чудо.</p> <p>Један ће рећи:</p> <p>— Е, овај је много ж |
| што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је желудац — легло гуја и акрепа....{S} Ј |
| одрли кроз дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудов |
| , а оно те у њу....{S} Квочка се нађе у чуду и стане звацати и чепркати око баре, гледајући бел |
| јутрос.</p> <p>Седи свештеник нађе се у чуду.{S} Али он се од једном исправи — за читаву једну |
| се с њима разговарамо и забављамо — без чуђења, без питања: како то све бива.</p> <p>Тако је и |
| авити месном кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p> |
| а дисао.{S} Ни преда мном ни за мном не чујаше се ни најмањи гласак каква год жива створа.{S} П |
| .</p> <p>Они одоше у кафану.{S} Тамо се чујаше још једнако некаква граја.{S} Признајем да сам и |
| аког бата.{S} Г. министар немаде кад да чује тебе — као либерала; али он немаде кад да прими ме |
| но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S |
| беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео |
| ека.{S} Кад јес, аја.{S} Она неће ни да чује, ни да се с места макне.</p> <p>— Господине.... не |
| знојева пробије, — морао је дати уво да чује мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно |
| , рећи ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{ |
| Погледам горе, пусто — нигде се нико не чује.{S} Погледам доле.{S} Смотрих један осветљен прозо |
| /p> <p>— Не, не — сваки има право да се чује, рећи ће мој жољо тоном, у ком свакојако беше нешт |
| е од дома у коме клепћу крила петлова и чује се песма његова...{S} Ама, браћо, нити ваља пса пу |
| ој су дани избројани.{S} А кад чиновник чује, да се једна влада љуља, — хе, онда знајте, он нећ |
| док ће од једном рећи:</p> <p>— Он се, чујем, вечерас већ вратио? —</p> <p>— Ко? упита Ђиле.</ |
| еч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар и ви н |
| оју кесу коме одсече...{S} Сад је, како чујем, отишао још и даље.{S} Постао је харамија; он пре |
| реч; а ко је једном добије, треба да га чујемо.{S} То је парламентарно.</p> <pb n="57" /> <p>Ал |
| еде г. Среји.{S} Ми смо се искупили, да чујемо поруку од нашег главног одбора из Београда.</p> |
| вика:</p> <p>„Молим за реч!</p> <p>— Да чујемо Јола, загрми онај свет.</p> <p>Неко ће опет викн |
| и та несрећа снаћи, те да једнога дана чујемо, како је толико и толико народа страдало....{S} |
| Јоле кочијаш!</p> <p>— Па, бога ми, да чујете и Јола, повикаће он срдито.{S} Ја држим, браћо, |
| тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На његовом се мр |
| ј збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говори, прихват |
| љи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чуј |
| ка говори Јоле....{S} Говори Јоле!..{S} Чујмо Јола, повикаше са свију страна <pb n="175" /></p> |
| </p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Јоле погледа ђаво |
| > <p>Овај тако рећи једногласни узвик — чујмо га, чујмо га! охрабри нашега говорника.{S} На њег |
| ора из Београда.</p> <pb n="60" /> <p>— Чујмо га!...{S} Чујмо га; повикаше сви у глас.</p> <p>Ј |
| , браћо...{S} Хоћу мало реда!.</p> <p>— Чујмо га!</p> <p>Наста тишина.{S} Јоле поче:</p> <p>— Ј |
| <p>Сав онај збор прсну у смех.</p> <p>— Чујмо га, чујмо га! вичу једни.</p> <p>— Море тај говор |
| Он зачевиљи колико игда може:</p> <p>— Чујмо га, чујмо!...</p> <p>Овај тако рећи једногласни у |
| и, да ће бити најбоље, па ви сте ту, ви чујте, расудите, промислите — па ако ваља примите, а ак |
| мало.{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи |
| политике као ђаво од крста; а кад само чују да неко помене име „напредњак“, они ти беже без об |
| у отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам да се и данас ваздуги дан картао.{S} Све их је |
| би му ићи требало....{S} С часа на час чула би се граја у кафани.{S} Али нисам могао ни речи р |
| ....{S} Чудан је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђем |
| кадри да завирите у његову душу — ево, чули сте нашег брата Радојицу....{S} Његове речи — то ј |
| к и чисто одахну.{S} То је био Ђиле.{S} Чули сте кад сам <pb n="140" /> му казао да ме тамо при |
| S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И сад сви редом усташе и руковаш |
| квог чаршијског пантљичара...{S} Ви сте чули човека из народа, ви сте чули сам народ.</p> <p>И |
| шао са дна душе његове.{S} Ви сад нисте чули каквога ћивту, још мање каквог ситничара или какво |
| .{S} Било их је, који су ово нарицање и чули, и тад би рекли:</p> <p>— Сирота Злата! њој је ота |
| и осмехну се ђаволасто....{S} Јесте ли чули да отац Остоја иде у манастир Р....?{S} Осудио га |
| e>“ чита — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — |
| просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone unit="subSection" / |
| више од 15 година!....{S} Ви сте браћо чули, да ме је г. учитељ назвао атом, а ат значи коњ... |
| ноги су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафани, те с |
| гробни тајац.{S} Да је муха прелетела — чуло би се.{S} Ђакон Млађа беше оборио главу.{S} На лиц |
| рут.{S} Био сам се преп’о, па квит..{S} Чуо сам потмуо тутањ, за тим дивљу вику....</p> <p>— Ст |
| али се нешто развикао и газда Вуле.{S} Чуо сам кад викну и момке.{S} Ја се, мајко, плашим.{S} |
| ки.{S} И његове су молитве услишане.{S} Чуо их је сам господ Бог.{S} У то је отац Остоја верова |
| да уђем у кавану.{S} Завадили су се.{S} Чуо сам и оца да виче; али се нешто развикао и газда Ву |
| оли и да чује слово божје, својим ушима чуо и својим очима видео, и од чуда се каменио.{S} Дело |
| } Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изборима п |
| сам једног познаника; па и он — кад је чуо где сам одсео — не смеде ми у вече доћи.{S} И томе |
| мој и мога сапутника разговор.{S} Он је чуо и оно моје питање; он је морао <pb n="16" /> чак и |
| о и причало, док ће један рећи, како је чуо да су се, ту неки дан, у Београду картали министри, |
| Вуловој дићи неки жагор.{S} Највише се чуо некакав женски глас.{S} Он ће рећи:</p> <p>— Нека и |
| еда у књигу, дотле се горе у трпезарији чуо оштар глас пречасног игумана....{S} Да ли је та вик |
| патос, па онда викну:</p> <p>— Ама јеси чуо, Феђо!...{S} Доживићу ја, ако бог да....{S} Ево, ов |
| ога прозора прођоше, учини ми се да сам чуо да Јоле рече:</p> <p>„Дај боже да се ово на добро о |
| питаће онај полу-женски глас.{S} Ја сам чуо, да он има вечерас некакав свој скуп, и то у молова |
| ином и једним младићем.{S} За првог сам чуо да је поштар, а за другог — да је практиканат у сре |
| огли би овде и курјаци вити, па их нико чуо не би.... „Форпас“! викну наједаред, а очи му почеш |
| Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!...{S} И Сумраков је имао исту мис |
| т никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустријско |
| тешких синова; оставља је да своје косе чупа над разореним идејалима своје политичке будућности |
| живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка снађе |
| богме после најжешће омарине — па лепо чупа грмове из корена и читаве куће обара....</p> <p>— |
| на миру.</p> <p>— Господине капетане, а чусте ли ви оно? — упитаће ђакон Млађо, а беше се сав з |
| лково наш програм.{S} Е, да вам је њега чути, мој господине, ја би се опкладио, да би онога час |
| бити на крају краја с радикалима, ваља чути само Јола.{S} Он ми оном приликом рече:</p> <p>— „ |
| ад народ проговори, онда ће и онај горе чути....{S} Народни суд — то је најстрашнији суд....{S} |
| нути из тога твога немара? — Хоће ли се чути твој громовити глас:</p> <p>— „Дотле а не даље!“</ |
| {S} Он није изостао.{S} Ми смо га могли чути чак из манастирског дворишта:</p> <p>„Дозволите ми |
| ну у олтар и викну, да смо га сви могли чути:</p> <p>— Доле одежду; епитрахиљ вамо дај!.{S} Брж |
| Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди више....{S} Једном се Јоле мало прокашља па |
| емеља љуљају, и како једног дана можемо чути да је толики народ затрпан!...“</p> <p>— Није него |
| је зато хркао, да се могло чак на пољу чути; неко је пао, па и без јастука заспао.{S} Могли су |
| ајапурио од узбуђења.</p> <p>— Бога ми, чух, оче ђаконе.</p> <p>— Па? — Зар и оно море бити?!.. |
| о до облака.{S} Село се узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога на |
| —</p> <p>Оне светлости у соби неста.{S} Чух кад се отворише једна врата, и одмах за тим сину св |
| таман је принесем устима да сркнем, кад чух неку грају озго чаршијом.{S} Диг’о се читав урнебес |
| час пре очистим, опет ми лану срцу, кад чух, да ћу и ово вече <pb n="97" /> провести у злогласн |
| — ако Бога знате!...</p> <p>На једаред чух како се врата отворише и затворише.{S} Оне светлост |
| <p>И заиста, после неколико тренутака, чуше се лаки кораци преко авлије.{S} Лице се капетаново |
| > <p>Суводољани се одиста зачудише, кад чуше, да Томо Брицо зна да пева за певницом.{S} И, бога |
| ун — колико је „народних пријатеља сана џаба поапшено,” <pb n="87" /> а колико је њих опет на н |
| системе.{S} Наша ћивтарија пролази сана џаба.{S} Она се користи и трговином и производњом <pb n |
| Али опет овај сахат путовања није ми па џаба прошао.{S} Посматрао сам овога радикалског орлића. |
| Нуто оне наше рђе, Бог га убио, он само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, она |
| </p> <p>И, бога ми, збор се растури, но џагор се још по мало чаршијом разлегаше: последњи глас |
| ије и станице, а отуд скренути с главне џаде и тамо се изгубити — као електрична струја, кад је |
| е камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поиг |
| ваху се као снег бели јастуци са својим џамфезли рогљевима, и у два завојка крмезли јоргани, уо |
| полако идући, дођем до савијутка према Џеврином мосту, кад ти преда ме испаде једна жена.{S} З |
| јим тоном, и онда извуче једно писмо из џепа — — — — — — — — - - - - - - - - - - <pb n="135" /> |
| ошем врло често извуче по који дукат из џепа.{S} Онда су једни играли да <pb n="113" /> „поврат |
| транке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, нуто ти њега....{S} Чинош!!..“</p> <pb n |
| Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу нашу карту!...{S} У нас је све чисто и отворено.{S |
| — крила, бубала, вратове, главе, ноге, џигерице — у један лонац, а троје очишћених пилића већ |
| нат Петра Великог — то је око севернога џина.{S} Има читав један век како се оно разрогачило на |
| поље, загрми бирташев глас.{S} Као три џина, јурнуше три Ужичанина.{S} То беху момци механски: |
| <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у |
| аседне за онај пусти зелени сто — не мо’ш је више познати.{S} Исти је таки и Ракарац.{S} С њим |
| S} И у њима је горело осам свећа....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од |
| припада....{S} Јадна нам мајка наша!{S} Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слобод |
| туцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — |
| политичко поље с голим трбухом и голим шакама....{S} Међу тим, није било ни једне гомиле коју |
| еђу <pb n="180" /> српског народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Ме |
| ну за тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи |
| о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па нека дува после!{S} Он је, човече, сто пута го |
| е сам најтањи!...</p> <p>И Ђиле превуче шаком озго по врату.</p> <p>— Море чу ћеш ти његову пес |
| ?! окрете се газда Вуле, као да га неко шаком по образу удари. — Ово је народна кућа, је ли — М |
| се од једном исправи — за читаву једну шаку, а очи му заблисташе неком светитељском ватром.</p |
| p> <p>— Кажем ли ја теби да је оно била шала, рећи ће један од Ђилових другова и истресе и друг |
| етан Нешо се мало упрви мах збуни, Није шала....{S} г. Ракарац нигда није хтео у ветар да говор |
| и плаћа.</p> <p>Мој се друг није могао, шале, наљутити.{S} Он се и сад осмешкивао и кад и кад б |
| <pb n="29" /> <p>— А, онда ту већ нема шале.{S} Сад тек видим да сам ударио на белај....{S} А |
| видећемо, рећи ће Феђо, онако без сваке шале.</p> <p>— Богме, тако је, прихватиће Белобрк...{S} |
| нераја.{S} Најпре се почињало са — теке шале ради, — по грош виза; ама, како је ова игра ђав он |
| ни виде напредњачкога? — упитах га теке шале ради.</p> <p>Он окрете главу на страну и стаде се |
| т у кафани мислио је, да се Сара и Ђиле шале.{S} То у осталом и није била необична ствар.{S} Та |
| — упитах га тоном, у ком је било мало и шале и збиље.</p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ ш |
| изаћи међу људе?! окрете он као бојаги шале ради....{S} У мишје се рупе кријте!{S} Но и оне ће |
| ложио...</p> <p>— Море оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S |
| куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, као шалећи се.</p> <p>— Е, колац, ја; наш ђакон Млађо зна д |
| /p> <p>Он ме сумњиво погледа, па ће као шалећи се рећи:</p> <p>— Е, онда би ваљало распитати, к |
| јим пријатељима?{S} Немој ми врдати, не шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{ |
| глас наговештаваше: не,не иди тамо, не шали се!{S} Зар не видиш да је у овај свет ушао некакав |
| аљивији!..{S} Ако те понуди картом — не шали се — узми је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} |
| о тањир, рећи ће му газда Вуле усиљеном шалом и некако га испитујући погледа....{S} Они су се р |
| ад?! — упитаће капетан, с неком срдитом шалом. —</p> <p>— Није се, господине, могло пре.{S} Чек |
| мало узму у памет....{S} Онај не зна за шалу.... „Кога треба митити не треба га срдити“, вели н |
| е оставите се људи шале!{S} Ово није за шалу, упашће му у реч г. учитељ.{S} Зар не видите, да с |
| с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда Вуле и лепо се могло видети како м |
| кмет, гласом, који нимало није личио на шалу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Томо Брицо |
| обратиме, метни капу на колено па с њом шалу збијај!{S} Ја данас нисам за шалу, осече се газда |
| околина ваљала од смеха, који би каква шаљивчина својом лакрдијом у дружини изазвала.</p> <p>— |
| а се нова молитва „Симеону Столпнику; — шаљу се расписи на све стране; краду се туђа писма и де |
| вом срезу, само да би омели људе, да не шаљу депутацију, па им је он, онако како он зна, ушао у |
| је беле руке Саро, Ђиле је срећан и кад шамаре прима.</p> <p>— А ја од једног „оп лоле“ не прим |
| ође право Злати.{S} За њим се још вукла шамија.{S} Он издиже реп; па га при врху мало посави, < |
| рекање, кад је мачка опазио како мамину шамију вуче, — тај би га загрлио и сваки његов осмејак |
| баш везивао мачку преко трбуха мајчину шамију.{S} Он га је хтео да убради, па је ваљда нашао, |
| таде се заносити те се у мал не свали у шанац.{S} А кад се мало давраниса она ми рече:</p> <p>„ |
| причао — саже се капетан Нешо и полако шану г. Ракарцу....</p> <p>— Па? — упита с грозничавим |
| ечи мало намршти.{S} Он се саже и нешто шану Белобрку на ухо — а овај на то повика:</p> <p>— Бр |
| ора.{S} Па и опет као да ми неко на ухо шану:</p> <p>„Ово је мапа новога царства.... купи је!.. |
| ртва пијаног.</p> <p>— Устани, благо му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба |
| оји — на прстима.{S} Саже се и нешто му шану на ухо.{S} Старац га оштро погледа.{S} Чисто се ис |
| <pb n="259" /> ће му помоћи; а Зеги је шануо, да би у Суводолу могла радити једна механа ма и |
| <p>— Прочитај ово одавде — па на доле! шануће му Феђо, а погледа по дружини с пуно неког тајан |
| дојице!{S} Овај се богме већ ослободио, шануће Томо Брицо Феђи књижару на ухо...{S} Охрабри де |
| о мора осетити и онај... <pb n="314" /> шануће полако г. Ракарац, нагнувши се мало оцу Партениј |
| не дивљаке! —</p> <p>— Мачка само преко шапа, па ће он зверати од лонца, вичу други.</p> <p>— Н |
| етине, нити је добро дому, у коме мачке шапама ваде месо из лонаца...{S} Тешко судовима, ако пу |
| ш се дуго чекало.{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим ј |
| момак или какав скорашњи газдица.{S} По шапату којим су ова два човека један другом овако на бр |
| о комадину меса, а мачка бркнула својом шапом у лонац.{S} И ако их тојагом не одагна — остаће и |
| нати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове очи биле упрте у свете цр |
| ма.{S} Јоле и Сара дуго су и дуго нешто шапорили.{S} Једном су очи у Саре синуле правом демонск |
| ..{S} Сачувај кућу нашу од те несреће!“ шаптале су њене побледеле усне.</p> <p>Она, јадница, ни |
| е хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не знам, — теке он се чисто |
| диже их небу, и његова бледа уста сташе шаптати опет ону молитву. <pb n="274" /> У тај мах, рек |
| јанствени глас као да ми једнако на ухо шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погод |
| врх брда....{S} Опкладио бих се, да сад шапће беседу, којом ће довече негде у механској соби "< |
| аго му шану седи свештеник.{S} Али овај шапут као гром с неба затутњи у ушима несрећнога попа В |
| не тишине.{S} Њу прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити сл |
| г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута само се овај став добро чуо:</p> <p>— Хм, хм!... |
| 0" /></p> <p>И само је седи попа Остоја шапутао некакву молитву.{S} Он је њом поздрављао:</p> < |
| клупу.{S} Црква је пуна народа, додаће шапутом стари свештеник...{S} Да те таког не виде — мој |
| еда и — осмехну се.{S} Она ће му готово шапутом рећи:</p> <p>— Мало пре претиш; сад уздишеш.{S} |
| а усне почеле да мичу као оно кад неко шапутом броји: један, два, три!...{S} Али кад би игуман |
| ед очајника.</p> <p>Сара настави — опет шапутом.</p> <p>— Видиш, ја се и ти можемо лепо разгова |
| а да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на моје груди |
| рему донела.{S} Диван то беше размештај шара, и све су од средине потицале.{S} И чисто ми жао б |
| им црним, на грдне параграфе извезеним, шарама.{S} У руци је држала свећу, али тако згодно, да |
| о изгледу разнолика — баш да не речемо „шарена“, али свакојако <pb n="367" /> живописна.{S} Чак |
| има, заклео бих се, е се беху разлетели шарени лептирови.{S} Мара Јелина беше најчувенија везиљ |
| анство, три ћилима, две поњаве велике — шаренице, четири душека с вуном; стајаће хаљине газда Р |
| тај ненакнадими губитак, утрапе у шаке шарену кутију са варакли натписом: „нови пријатељи,“ „н |
| употребљују, онда су они или политички шарлатани, јер нису умели да одмере меру слобода колику |
| S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је обасуо благом; он те је ок |
| уг даље, и да је тако, каквог права има Шваба да тражи, да ми нашу стоку пржимо усијаним гвожђе |
| о.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим материјалом....{S} |
| вабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли наша стока имати <pb n="58" /> белегу.{S |
| у, како су ову земљу напредњаци продали Шваби; како су сазнали, да су народне касе празне; како |
| , ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа д |
| под изговором, да су тако уговорили са Швабом, а оно бош работа....{S} Стало је Шваби, хоће ли |
| не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — то је земља слободе.{S} Не, она је још неш |
| } Шака људи — па и ми хоћемо и америчке швајцарске слободе, уставе; хоћемо све редом партије — |
| ио је свуд по свету, каже, а највише по Швајцарској....</p> <p>— Знам ко је то, — упаде му у ре |
| а....{S} Данас би и он био на наукама у Швајцарској.{S} Феђу зауставе и на вечеру.{S} Ту се, ре |
| инистре; али, је ли се он само очешао о Швајцарску, ја му не бих веровао, па да се жив предамно |
| кроз које пролази; или су они политички швиндлери, па су мислили и да народу даду најшире слобо |
| има, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, каравиља и руже месечарке, па онда оне корпице, |
| упио на гомилице.{S} И жене и људи па и шегрти само су о томе говорили, како је неко из Београд |
| Јесу ли они слепи?!{S} Народ већ с њима шегу тера, и они му се још на зор намећу...{S} Неки ђав |
| кона Млађу.{S} Из очију му је вирио сам шејтан.{S} Сви су погледали час у њ, а час у ђакона; ал |
| <p>— „Ја га погледах“, а он кресну оним шејтанским оком, а мрдну десним брком.</p> <p>— „Како т |
| шали се!{S} Ја ћу познати док за длаку шенеш у страну.{S} Не замери мојој отворености!{S} Така |
| троје очишћених пилића већ се у великој шерпи на огњишту пржило, да им је горња покожица овде о |
| дарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну невесињска пушка.{S} Њен од |
| до 4 дин. да плати па свога „Андрашија“ шеснаест гроша...{S} То беше човек који изјављиваше с к |
| ову кавану дуката....{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице к |
| у Остоји не би помогло.{S} Један против шест — отпада.{S} Данас правда страда са лажне сведоџбе |
| сто седамдесет и једног, па ће намирити шест хиљада, проговори један младић који тога часа уђе |
| уд искочи нека друга.{S} До сад је било шест рочишта за изравнање с повериоцима, па да се ствар |
| ко красноречив.{S} Његове очи нису више шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као |
| рпас“! викну наједаред, а очи му почеше шетати од друга до друга, мерећи: да ли су они кога ђав |
| ићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле сламе, — то се зове забор |
| раханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кићанком и Феса без |
| са с кићанком и Феса без кићанке, па до шешира од панамске лике и шешира од већ увелико жутнуле |
| повске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; од Феса с кић |
| а већ не треба ни помињати велике црне шешире, са грдним ободима, који сами собом казују и бој |
| новачом, други у чакширама и копорану и шеширу од куване лесковине.{S} Трећи је био некакав поп |
| ано у ланце и везано коњима за репове — шиба турском камџијом и гони....{S} Гледао сам турске б |
| је, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљено кљусе — да га нагна да поигра, не |
| е колико га грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S |
| стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и крвава....{S} Учи |
| и ни једно једито дрво, ни једна једина шибљика, ни једна једина травчица.{S} Пустара ова изгле |
| е с малим Ферменима, с округлим и белим шиком везеним колчацима, опточеним плавим вуненим гајта |
| твога живота, и к’о да их неко усијаним шилом чупа и раскида.{S} Страшно!{S} Кога ова зла бољка |
| у, двокатница.{S} Кров му је изведен на шиљак, а покривен је ситним, клисастим, чамовим дашчица |
| падали у очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњче |
| могао у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног кра |
| аше, као свракелица репом, кад стоји на шиљатом коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је |
| „Крвавог дола“, „Невесиња“, „Бељине“, „Шиљеговца“, па онда „Грачанице“ и „Поља Косова“ —скрива |
| ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље</hi>“!...{S} Кад је говорио |
| прозора, пружао се скоро дуж целе собе широк миндерлук, застрт ресавим зеленим ћилимом, а заок |
| своју парохију.{S} Парохија је и дуга и широка.... отегла се — ваздан — да се умори и младић до |
| том омалена; друга густе и дуге браде а широких плећа.{S} Одмах се видело, да је красноречивост |
| учитеља, те се и с њим на дугачко и на широко разговараше.</p> <p>После овога разговора мајци |
| у, за тим и на сокак.{S} Капија је била широм отворена.{S} Киша је још јаче падала.{S} Средом к |
| прозоре.{S} Луда посла!{S} Један је био широм отворен, а она друга два — оба разбијена.{S} Врат |
| нај свој лепи и дуги перчин, те је ишла шишава.{S} Но Сара се није хтела ни обазрети на ове „за |
| n="229" /> коша пуна кукуруза; два коша шишарке; сто товара меке и 50 товара љуте ракије; двана |
| ре....{S} Ствар се мора свршити.{S} Оно шкембе нек добије трећину, на му је доста — за годину; |
| } Ова навала у државну службу много нам шкоди.{S} Један пример па је доста — да се тој бољци от |
| емој се љутити оче ђаконе, може ти то и шкодити, стаде га злобно заједати калфа Томе Брице.</p> |
| ловија дала више чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њи |
| појави, преостатак оне класичне духовне школе Хаџи Ђера и Хаџи Рувима.</p> <p>У овоме старцу јо |
| клети....{S} Ми смо обоје ученици једне школе и једног учитеља.... учитеља!{S} И Сара уздахну.{ |
| Је ли мој браца дошао <pb n="123" /> из школе.{S} Перивој га је неколико пута помињао.</p> <p>— |
| и викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="262" /> попу бир, прекосутра — |
| мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгладити једина и |
| лико <pb n="218" /> би се сирочади њима школовало и на пут извело, а овако, ти силни капитали л |
| Сиротиња се не може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи бога |
| и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све ово у новац пр |
| се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, да он село отвори каквим по |
| тео мој несретни друг Л....</p> <p>Моји школски другови беху преко сваке мере пакосни.{S} Како |
| ше поново подврћи строгој <pb n="81" /> школској дисциплини; али, није се имало куд — морао сам |
| дај за војску, дај за инвалиде, дај за школу, дај за болницу, дај за одужење државнога дуга - |
| лу десила она несрећа, са које је морао школу оставити, више га није до сад видео, а много је п |
| е може користити ни самом школом, и ако школу плаћа онако исто као и највећи богаташ....{S} Ко |
| и — бог да им душу опрости — одведоше у школу.{S} Мучно ми се беше поново подврћи строгој <pb n |
| p>Не учи тај више....{S} Је ли он у ону школу завирио — знаћемо ми за ову садању, осмехну се је |
| кући Ђеврековој.{S} Отворио је приватну школу.{S} Завео је три разреда.{S} Ђила је уписао у тре |
| ни само скитнице....{S} Хоћете приватну школу — ето вам је!{S} Мислиш да ја не знам, да си се и |
| рећа, узео други стан за своју приватну школу.{S} Он је одмах установио један разред и за одрас |
| исао на ону молбу г. Ракарцу, да вам ту школу и учитеља одобри...{S} Море, чим сам ја њега виде |
| есе.{S} Видео је своју мајку; једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека. |
| чепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се |
| ва ћупа пекмеза.{S} Једно сандуче сувих шљива.{S} Крупне као смокве!{S} Једно ћупче млада кајма |
| осечем се ја.</p> <p>— Ваш татица суши шљиве, одговори нам Јоле....{S} Да видите, какве је сад |
| онице, свратио је к Зеги — неко на чашу шљивовице, неко на чашу вина; а многи су <pb n="201" /> |
| комовицу и каву кајмаклију; пред по дне шљивовицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; |
| овицу; по по дне црно вино; у вече опет шљивовицу; а по вечери бело вино; а он, лудак један, са |
| ругао камен. — Узмем га.{S} Прави речни шљунак.{S} Био је још каљав.{S} Сад ми је све јасно.... |
| .{S} Ко зна где је он сад?{S} Он за час шмурне — где му драго.{S} Кад дође — место га његово че |
| кренув свој ајнц у пику и пође да згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</ |
| ...{S} Донеси паре!{S} Иначе — ја вучем шнур.</p> <p>— Дај ми Јоле четири динара, вратићу ти, б |
| , хо, „Смуђо!...{S} То је богме мастан „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, б |
| њих вадимо живу жеравицу, — ја бих сад шњима раскрстио, рећи ће Секула Смуђ.</p> <p>— Богме и |
| којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је била марљиво олизана.{S} Није се могла опазити |
| 20" /></p> <p>То је сведочила претурена шоља, у којој је морала бити кава с млеком.{S} Шоља је |
| ....{S} Шавољи за слатко, чаше за воду, шољице за каву; два од зеленкастог порцулана цвећњака, |
| мље баци на друм, да се њим бесомучност шора?!..{S} Ова земља, ова држава, знаду ли они — да ни |
| кога реда у мезулану,а радикалци се њим шорају као распуштена деца капом <pb n="170" /> каквог |
| е име, своју част спасе — да се њима не шорне она радознала, она злобна, она језична мала палан |
| , онда си власничка пришипетља, онда си шпијун; — онда се добро ваља обути у опанке, кад те год |
| н!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпијуна још држи у кући; а мене? избацује на калдрму.{S |
| буде његов арџија, овде сам најтањи.{S} Шпијуни нас не остављају на миру ни у светињи домова на |
| ене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас шпијунираш? — казуј! или се праштај с овим светом! —</p |
| наша чаршија зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег гл |
| ађем се с г. М....{S} С....</p> <p>- А, шта сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?.... |
| јучерашњег „<title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је |
| акт за старатељског судију.</p> <p>— А, шта веле они лупежи, а?... право им је рекао Вуле механ |
| овде има и један капетан.</p> <p>— Ама, шта је било човече, упита г. Ракарац с особитом радозна |
| дмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, с неком срдито |
| ене грађане, — онда се већ по себи зна, шта наш јадни народ по унутрашњости пати од ових напред |
| ез душе дотрча ђакон Млађо да га упита, шта он о томе мисли, онда се капетан Нешо само осмехнуо |
| и капетан Нешо:</p> <p>— Е, газда Раде, шта је то, болан, с тобом и с твојом кућом?</p> <p>— До |
| } Он се завршује:</p> <p>„Јадни народе, шта си дочекао!{S} Ти од стида не смеш свету у очи погл |
| кмету....“</p> <p>— Па сад чуј, кнеже, шта наш краљ, да га Бог живи, каже:</p> <p>„...{S} Нала |
| ће Јеца и полети прозору да боље чује, шта хоће ти људи.</p> <p>— Добро говори мајстор.{S} Ето |
| ти! <pb n="126" /></p> <p>- Ћути, Ђиле, шта си развалио вилице на чаршији!{S} А ко те је гонио |
| } Ту си и ти мало крив.{S} А, најпосле, шта је било било...{S} Хвала Богу кад се он жив и здрав |
| опе, закона па читај!...{S} А најпосле, шта се ти пачаш у народне послове?... <pb n="250" /> Тр |
| и.{S} Ђиде настави:</p> <p>— И, озбиље, шта сам ја у дућану Раде Ђеврека? — Слуга и — ништа виш |
| Павле Бошњак!...{S} Море људи, озбиље, шта се ово ради у овој земљи?...{S} Нити је вајде тећи |
| о се, да је још једнако мислио о ономе, шта је могао о Русији рећи овај — Томо Брдарица.</p> <p |
| е догоди?!...{S} Ја не знам, господине, шта о томе свему да мислим?...</p> <p>— Госпођо, упадне |
| ика!!— — — — —</p> <p>— Ето, господине, шта нас снађе, рече ми газда Вуле, а очи му се напунише |
| горе свеће, они се враћаше, чудећи се, шта то море бити... <pb n="261" /></p> <p>Међу тим су с |
| говори му.</p> <p>— Па по богу, дијете, шта им би, те пустише — да овај народ овако страда? —</ |
| смејак.</p> <p>— А би ли ви све казали, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се повр |
| та — само да би радикалци овдашњи чули, шта либерали о изборима гуде!....{S} Па, де, де — опрос |
| више простране....{S} Вере ти, кажи ми, шта ћеш ти овде? — Де, де поручи коју!....{S} И ви баш |
| и.{S} Али нисам могао ни речи разумети, шта се и о чем се говорило.</p> <p>И газда Вуле се беше |
| јастучића.</p> <p>— Ух мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за |
| тављао колица; а отац Вића? — Боже мој, шта смо ми ово теби згрешили?!..{S} Господине, аманет т |
| них ауторитета.{S} Питам те, брате мој, шта нас је данас кадро одушевити за велику народну миса |
| лео, господине....</p> <p>— Знам, знам, шта би ти волео; али то није у мојој руци....{S} Они та |
| ју ни где им је глава.{S} Да ти причам, шта се овог часа са мном десило.{S} Одем му сад у један |
| о....{S} Нека нам прича, куд је прошао, шта је чуо и видео....{S} Мисли ли он да ћемо сад о изб |
| згрне шнур....</p> <p>— Полако, полако, шта си кидисао?!...</p> <p>— Ето, ја немам више од три |
| аши љоснути....</p> <p>— Бога ти, чико, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај |
| е на њих оволика граја дигла...{S} Ето, шта се мени ту неки дан десило.{S} Неки ђаволан назове |
| — мудро и одмерено.{S} Ето на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, |
| . <pb n="94" /></p> <p>— Е, г. учитељу, шта ви оно мене рекосте да сам ја ат на јаслама либерал |
| алдрме већ је мрморио олук.{S} Куда ћу, шта ћу? — Ни сам не знадох.{S} Да зовем лекара; али где |
| есам, одговорих му, — напредњак сам.... шта хоћете од мене? —</p> <p>— Ко те је послао, да нас |
| елим!...</p> <p>У први мах ја помислих: шта ће бити сад ће бити.{S} Али се преварих у рачуну.{S |
| се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они сад раде? — започеће ђакон Млађо.{S} Ако нам |
| јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуком; шта нам наказива то.... а оно у торби?! — подругљиво ра |
| у!..{S} Домаћин већ види <pb n="176" /> шта хоће, па им баци по коју кору.{S} Хе, али они неће |
| и нема матице — ви знате <pb n="277" /> шта буде и од чела....{S} Права несрећа.{S} Ту мре сва |
| чије капетане....{S} Оно би и прође!{S} Шта, зар би мој Радак смео и зуба помолити; Тадија Врљо |
| оцка.</p> <p>— Одмакни од мене Јоле!{S} Шта си ми стао иза леђа.{S} Ти знаш да ја то не трпим.{ |
| це.</p> <p>— Ти кушуј, багане једно!{S} Шта се ти надимаш ко уш!?....{S} Ове ми скипије из „пре |
| ..{S} Нека, ја ћу.{S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мен |
| ... види!...{S} Које је ово доба!...{S} Шта ће рећи овај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек шт |
| {S} Ја одавде, богме — немам куд!...{S} Шта ја знам....{S} И онда поче јецати.</p> <p>Мене свег |
| грло доноси:</p> <p>„Ош!... шибе!...{S} Шта лајеш — кад ти нико на реп не стаје“.{S} И онда би |
| о:</p> <p>„Ала сте ви чудни људи!...{S} Шта су вам данас криви либерали? — они не би боље <pb n |
| о.{S} Али једно немој заборавити!...{S} Шта ће му ови весели напредњаци?...{S} Да су свеци, не |
| " /> А после ће прнути куд које.....{S} Шта ће бити на крају краја с радикалима, ваља чути само |
| p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на ту мисао?{S} Може бити <pb n="7" /> |
| утулиш, намргоди се ђакон Млађа....{S} Шта ти је учинило „његово високопреосвештенство", те се |
| Вуле, а очи му се напунише суза....{S} Шта каже доктор?...{S} Она сад лепо дише....{S} Ви ћете |
| шће се у то радикалски поглавица....{S} Шта ти раде ти људи, те се на њих набрецујеш?!{S} Ово ј |
| } Нек си ти, човече, жив и здрав....{S} Шта је то теби — хиљаду дуката!</p> <p>Ђеврек седе.</p> |
| било од њих....{S} Видео си све....{S} Шта ћу ти казивати.{S} Поздрави их од моје стране.{S} З |
| Још данас....{S} Никако друкчије....{S} Шта ћеш? — Закон је закон.{S} Тако ми је на ређено.</p> |
| им.{S} Овде се не игра за иверје....{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати |
| непрестано дао уво па ослушкује....{S} Шта он тражи ноћас?!..{S} Хм.{S} С њим ми је бар ласно. |
| сти.{S} Сад је кмет већи од мене....{S} Шта су тражили — мало су нашли.{S} Опи хоће општинску с |
| ас на рачун државе лепо пљачкате....{S} Шта је то управо држава?{S} Држава је то — неки веле — |
| њему, па нека му помогну сејмени....{S} Шта мисли он!...{S} Ово је четврти дан, а он онога шпиј |
| р вас ни данас неће моћи примити....{S} Шта ћете.{S} Сад пред изборе и они су претрпани послови |
| > <p>— Охо, — повикаће г. учитељ....{S} Шта нам ово наказива г. поштар!{S} Види се за чијим је |
| преко другога испасти на калдрму....{S} Шта си се раздер’о ту, као да си дошо на свој беглук?!. |
| ..{S} Шта велиш, још теби четири?...{S} Шта ти то можеш имати?...{S} Моје је трипут боље од тво |
| вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се капетан Нешо на Божу....{ |
| збора, оно га може и само држати...{S} Шта се ви чаршинлије у то мешате?! рећи ће Стева кмет б |
| ада, ја....{S} Тако је, мој синко...{S} Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо па |
| један другом очи да поваде.{S} Нека.{S} Шта велиш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће о |
| ерка!{S} Ти мислиш она ништа не зна.{S} Шта се вуцараш које куд? — Пусти колац!! рећи ће Брицо, |
| ош да живиш док не нападнеш те људе.{S} Шта их дираш човече?!{S} Они имају у неку руку и право. |
| је био просто — да га човек пољуби.{S} Шта, зар вам се не <pb n="372" /> допада?{S} Види ти он |
| аз — онако исто као и поједини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом б |
| олио Перивоју да и овај своје учини.{S} Шта више, он се учинио да дрема, а није, јер не би онак |
| ље устраје — не може се живо остати.{S} Шта су они до сад радили на скупштини, ја не знам; али |
| је.{S} Она ти неће ваљда очи избити.{S} Шта је то по динара?...{S} Такве ствари чути, вреди виш |
| цванцик, ја се с њим потпуно слажем.{S} Шта више, кад би то питање од мене зависило, ја би је с |
| в у ме, па опет кресну десним брком.{S} Шта му је ово значило, то још ни данас не знам.</p> <p> |
| ва.{S} Али је тај прекид није помео.{S} Шта више, чињаше се као да јој је говору од овог баса н |
| некакве две скитнице — доцкан у ноћ.{S} Шта ће с њима?{S} У брвнари се тек опрасила крмача.{S} |
| ло!...{S} Ја овде чиним колико могу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У |
| сам стајао, измаче испод мојих ногу.{S} Шта је са мном даље било — не знам. <pb n="76" /></p> < |
| радикалац.{S} И он има њихову карту.{S} Шта више, он им врбује и чланове.{S} Ама су то све врбо |
| аш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буде за јављање — ти ћеш први сазнати.</p> <p>И он |
| ....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна туђинштина?!...{S} Питај ме, чо |
| му у реч г. Мија старатељски судија, — шта ја чујем од г. Млађе ђакона?...{S} Та, за бога, зар |
| Е, да устане, приметиће отац Остоја, — шта би и он кукавац могао учинити?</p> <p>— Замолио би |
| овога овде...{S} Ја мислим, капетане, — шта ти велиш? — избор није могао пасти на сигурнију и п |
| толикога другог света?....{S} И сад? — Шта нам је у стању да да ова наша отаџбина? — Видите ли |
| :</p> <p>„Ето, упитај овога господина — шта се њему догодило, па — „изео вук магарца!“....</p> |
| дбор у личној преписци и договору, па — шта се њему свиди, то нам и баци као редуша псима омаму |
| ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти Раде Ђеврек, па ништа.{ |
| горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се према приликама има радити, а по томе шта се сме |
| да сам ударио на белај....{S} А Јоле — шта ти велиш; да л’ да му платим?...</p> <p>— Ти се Јол |
| } Замолићу га нарочито, да се опомене — шта му је капетан Неша још у почетку писао о овој „црве |
| у народу.{S} Ондашње време и садашње — шта мислите'?!...{S} У <pb n="193" /> осталом, ваља зна |
| } А ти ћутиш!...{S} Кажи мајци својој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти |
| ене би заголицало да видим, да дознам — шта хоће тај човек који се не даде одагнати за толико в |
| ...{S} Ала славно пропадосте!{S} Тако — шта је то скомрачити?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су о |
| анови као мој побро...{S} Јоле, побро — шта ти велиш? — — —</p> <p>Јоле се примаче.{S} Овога су |
| само воде напије....{S} Она не знају — шта је то кад се нема....{S} Хвала Богу — само кад сте |
| и мајци својој!...{S} Кажи побри Јолу — шта учини? — До сад је вечерао и ко је говеда изгубио!. |
| умр’о.{S} Али кад се овако поведе реч — шта је човек, онда ће се тек рећи:</p> <p>„Па ето, она |
| ој — шта ти је? — сине мој!...</p> <p>— Шта ми је?...{S} Ти ме још питаш!...{S} Није ми ништа, |
| веједно као и нечији дукат!...</p> <p>— Шта велиш Мићо?! окрете се газда Вуле, као да га неко ш |
| p> <p>— Они веле 50 дуката....</p> <p>— Шта?!.. од стотине није им ни марјаша ниже.{S} Они су у |
| гоститељу у реч Тома Брица....</p> <p>— Шта се ти опет закачујеш увек за либерале; шта ти они с |
| рачунавам у чисте радикале....</p> <p>— Шта, зар ви не слушате једни другога? — упитах га тоном |
| ви рекосте да сте либерал?...</p> <p>— Шта — и „ви рекосте?!..“ Реди ми, брате Србине, „ти“.{S |
| оком, а мрдну десним брком...</p> <p>— Шта зар ваша четира динара одоше под лед? рећи ће ми па |
| и г. попа, стари отац Остоја.</p> <p>— Шта тражите ви децо у нашем селу, упитаће Брицу поп Ост |
| Кад тамо, а оца Виће још нема.</p> <p>— Шта је с поп Вићом? упита он Јову Клисара.</p> <p>— Још |
| , затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је ли доста три пут.</ |
| <p>И Божо се указа на вратима.</p> <p>— Шта је то тамо?...{S} Шта хоће ти људи?! — осече се кап |
| је био њихов посао већ Златни.</p> <p>— Шта гледаш? прошапташе сви као из једног грла.</p> <p>— |
| а си нашао кога ћеш поплашити.</p> <p>— Шта зар нећеш да још враћаш, рећи ће онај први, затежућ |
| радикалски жољо дође до речи.</p> <p>— Шта велите, господине?....{S} Зар ви мислите да је наша |
| је већ јављено, одговори Феђо.</p> <p>— Шта има у томе писму? упитаће Секула Смуђ.</p> <p>— Про |
| > <p>Ђиле поцрвени — до ушију.</p> <p>— Шта ти је? — лупежу!</p> <p>— Саро! накостреши се Ђиле. |
| узбунило....{S} Чух и запевку.</p> <p>— Шта је то горело, да од бога нађеш, Станко? — упита ће |
| ола и пришао Јолову побратиму.</p> <p>— Шта је то газда Вуде, уплешће се у то радикалски поглав |
| у му се виђаше необичан страх.</p> <p>— Шта је, сине? — повика Јеца брижна и полети детету на с |
| па, ни да се капе маши, рече:</p> <p>— Шта велиш, капетане? — ето, овим се напредњацима просто |
| } После дугог размишљања рече:</p> <p>— Шта имаш!..</p> <p>— Паре! додаде онај први.... ваљда о |
| ок ће она срдито лупити ногом:</p> <p>— Шта ти знаш?!...{S} Ја сам поред твоје постеље седела — |
| га мучица мучи. <pb n="221" /></p> <p>— Шта ми је, питаш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето ш |
| о, шта ради сад јадна Злата? —</p> <p>— Шта ради; не питај.{S} Ономад јој се све продало?...{S} |
| А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — За тобом кука какво криво дрво....</ |
| сад не смем изаћи у село?!...“</p> <p>— Шта ће ова ватра у народу?!...{S} Нека нам он то скине |
| акоме да му се покоравају!...“</p> <p>— Шта сад велиш, кнеже? —</p> <p>Чича Стеван одмахну глав |
| ст мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај за собом по једн |
| <milestone unit="subSection" /> <p>- А шта ћеш ти овде, оклепана напредњачино? упита ће подруг |
| као да су један другог хтели упитати: а шта ти велиш? —</p> <p>— Али оставимо Радака; он је јед |
| ! —</p> <p>— Нико.</p> <p>— Ти лажеш; а шта ћеш на нашој скупштини?...</p> <p>— Ја сам овде одс |
| рком.</p> <p>— „Како то кукавче сињи? а шта ћеш с радикалном картом.{S} Он се стаде церекати ка |
| Много се променио.{S} Добар човек!{S} А шта да вам кажем за несрећног оца и мајку?...{S} Нека и |
| и поверава, он се с тобом тика....{S} А шта ти хоћеш?“ — питао сам сам себе.</p> <p>— Пријатељу |
| , није имао куд ни камо, свуче се.{S} А шта је и могао друго да ради?...{S} Да се противи?...{S |
| ећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А шта си се ти опет ту набаучио, као да си већ једнон рук |
| ! и очи му се напунише суза.</p> <p>— А шта ради моја мамица?</p> <p>— Здрава је, весела је...{ |
| стола и стаде махати репом.</p> <p>— А шта за мене велиш — душо? —</p> <p>— Шта за те велим? — |
| а којој он странци припадао.</p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бриг |
| </p> <p>Ја се опет насмејах.</p> <p>— А шта ти то на мени виде напредњачкога? — упитах га теке |
| азуј — какав је то белај?! —</p> <p>— А шта имам, брате, да ти кажем?{S} Ти то треба боље да зн |
| но ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о радикалима говорио, и као |
| ма радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати своје тајне, своју пол |
| од; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n="300" /> је треб |
| божјих, пред лицем толиког народа, а да шта ли они чине — онако испод руке — у мраку?!.</p> <p> |
| кад се ’вако ради с оцем Остојом, онда шта мене може сутра снаћи?{S} На кога се ја могу поузда |
| нас је изневерио и капетан Нешо — онда шта је за друге остало?!..{S} Јеси ли читао како се сад |
| — онда па и вечерас?!{S} Ти увек ни за шта забркаш ствар.</p> <p>— Е, видиш ти Радака!{S} Ти с |
| у народ, народ долази њему.{S} Мора, ја шта ће.{S} Суд је суд.{S} Њега још није поткачила ова р |
| , човече.... <pb n="360" /></p> <p>— Ја шта? — Де питај!...{S} Брже само!{S} Хитим г. Г....{S} |
| о гута његове речи?!..{S} Него, знам ја шта ћу.{S} Ја ћу Ђеврека за јаку....{S} Он ће ми за све |
| S} И он није могао да стрпи.{S} Знам ја шта и њега копка.{S} Али једна политичка партија треба |
| Белобрк.{S} Не сме знати сва она гомила шта ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они гор |
| ....</p> <p>— Кад бих ја знао, да се ма шта од нас крије, а ми да за њих вадимо живу жеравицу, |
| дупком пуна гостију, и нека се у њој ма шта рекне, нико ту сведочити неће.{S} И сам кафеџија је |
| ја видим да нам је победа сигурна; ама шта ће после те победе бити? <pb n="143" /> Наши су рад |
| ј свет ушао некакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за к |
| ао сав онај народ; а цео народ увек зна шта је право а шта је криво....{S} И онај, који <pb n=" |
| >— Вала, људи, ако је ово и пола истина шта ови пишу, онда би тога попа ваљало за језик обесити |
| јој отворености!{S} Такав сам ти ја, па шта ћу.{S} Ја волим истину, и то себи, а не другом, за |
| се купате у зноју труда и муке ваше, па шта од свега тога буде....{S} Дође вам власт, па се на |
| ко остати у дућану — сад бих отишао, па шта да Бог!...</p> <p>Док је ово Влада говорио, Злата н |
| се урниса радећи у оној пустолини — па шта имам од свега тога? —</p> <p>Стоја избечи очи.{S} Њ |
| у вири радикалска карта....</p> <p>— Па шта се то све мене тиче? упитах га мало оштрије.</p> <p |
| благовољења према Србији...</p> <p>— Па шта је то вама, г. кнеже, тамно? — упитаће г. Ракарац, |
| преда се и нешто жмиркаше.</p> <p>— Па шта хоће ти људи? — Знаду ли они, да ја не дајем милост |
| рећи ће онај први, затежући се да каже шта има.</p> <p>— Шта имаш, кад ти велим?</p> <p>— Је л |
| ов.{S} Да сам ја собом тражио где ми је шта било, не би брже свршио посао.{S} Придигао ми је ке |
| о ухватише, да се и он ухватио.{S} Даље шта је било није знао - да га убијеш.</p> <milestone un |
| е према приликама има радити, а по томе шта се сме знати а шта не сме.{S} И ми морамо имати сво |
| о овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима говори...{S} Види га, види!... <pb n="373 |
| д му је сваки гост мио....{S} Не зна се шта носи дан, а шта ноћ.{S} Куд год пролазиш, остављај |
| је најстрашнији суд....{S} Сећате ли се шта је реко онај Дервиш Шаху Персиском: „Народ те је об |
| бодних и независних судова!...{S} Знате шта се догодило, господо?...{S} Видео <pb n="318" /> са |
| м се народом све може.{S} Ви и не знате шта ми се тога дана догодило.{S} По нашој одлуци ваљало |
| аву је годину узети не смемо!{S} Видите шта смо дочекали!...{S} И учитељ и ми сви плакали смо о |
| ницу, дај за одужење државнога дуга - и шта ти они још неће измислити и довити се, да вам и црн |
| амтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} То ми и хоћемо....{S} Камо ти ке |
| S} О свачем му је причао — где је био и шта је видео....{S} Нико није познавао Русе као он; а н |
| /p> <p>— А, видиш, како је он упамтио и шта <pb n="73" /> је ко казао и шта је ко викао....{S} |
| је већ друкчије.{S} Ваља пазити добро и шта ће се где рећи и пред ким ће се рећи.{S} Ови полити |
| и погледах г. М....{S} С.... да ми јави шта је.{S} Он не дође, нити ми каквог год абера посла.{ |
| p>— Дошао је.{S} Послала сам га да види шта му отац ради у оној проклетој кафани.{S} Чула сам д |
| <p>— Је ли доста три пут.</p> <p>— Кажи шта имаш?! викну овај и већ поче да се једи.</p> <p>— Х |
| а је опет добра.{S} Сирота!{S} Знате ли шта хоће?...{S} Хоће да моли за Феђу — не би ли га поми |
| у једном баш то пребацих...{S} Знате ли шта ми је одговорио? — И, јест, рече, ја и нисам никад |
| је са свим окренуо леђа.{S} Видесте ли шта учини с нашом картом?!</p> <p>— Браћо, од празна ра |
| сад велите? упитам га....{S} Видосте ли шта би?....</p> <p>- Море, махни се!{S} Ја сам ово, ако |
| би и мени и теби данас тице певале; али шта ћеш; — однеше све але и вране....{S} Злато!...</p> |
| само џабе леб једе и плату вуче!{S} Али шта ћеш, сестро, онај га мој несрећник чува као да му ј |
| ..{S} Много сам је размазио!....{S} Али шта ћу — она ми је мезимче....{S} Седморо сам деце до с |
| њу — он ме само мрко погледа....{S} Али шта ми може!...“</p> <p>Кад ред дође на онога другог, к |
| адака.{S} Него би ли ми њима све казали шта радимо и говоримо овде у нашем ужем кругу — и то не |
| екакав зао дух па нити зна шта хоће, ни шта му треба, ни за киме је пошао, ни за ким би му ићи |
| ма себе да је јавни збор, па после чини шта хоће, а тој својој обесној радњи удара печат закони |
| ико изаћи; а, најпосле, добош ће казати шта то све вреди“...</p> <p>Сирота Стоја писну као гуја |
| ми овде знамо; не смемо ни ми све знати шта они горе раде.{S} Они имају своје планове — шта се |
| ларио.{S} Нико живи није могао погодити шта му је.{S} Мати му се поче бринути.{S} Она је сирота |
| рака.{S} Ту им је већ!{S} Као да гледам шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти |
| ки вичу: „уха, уха“!.{S} Погледам, имам шта и видети.{S} Секула Смуђ узјахао на некакво мршаво |
| ак!!“ Ја излетим на поље.{S} Кад — имам шта и видети.{S} Оздо, као од Ивића кућа, рек’о бих, су |
| , де, де — опрости оче ђаконе! кажи нам шта у томе братскоме листу пише?....{S} Ми смо већ и он |
| ам.</p> <p>— Немам кад, човече!{S} Знам шта ћеш да ме питаш.{S} Писала ми је све.{S} Луда жена |
| му.</p> <p>— Е то је брука!...{S} Знам шта је.{S} Сад ни они не знају ни где им је глава.{S} Д |
| рити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као да сам се престравио |
| ли да беру зеље...{S} Збиља, ја не знам шта хоће та пропала фајта?{S} Јесу ли они слепи?!{S} На |
| <p>Наше се очи сусретоше.{S} Ја не знам шта ми би.{S} Њене погледе не могох издржати.{S} Остао |
| ани радикалски пододбори.{S} Ја не знам шта ми још чекамо? —</p> <p>На ово не хтеде нико ништа |
| о ће држати десну певницу, само не знам шта ћемо с левом? —</p> <p>— Па, ево, ја ћу, одговориће |
| и дамар бије.</p> <p>— Нећу да те питам шта те је нагнало да осам дана чекаш пред министровим в |
| а седе.</p> <p>Ја јој у кратко испричам шта ми се десило и како сам још синоћ телеграфисао за п |
| } Ја, истина, нисам хтео отићи да видим шта је, и ако ме је копкало да одем, јер ми неки унутра |
| Шта ћеш....{S} Ето, да ти је ко казивао шта ми овамо патимо, је ли, ти не би могао веровати?{S} |
| гледаше преда се.{S} Бог би свети знао шта се овога пута кувало у оној мудрој глави.</p> <p>— |
| на мртво теле.{S} Бог би их свети знао шта су о мени мислили.{S} Не само газде но и калфе су и |
| лађу који је непрестано ту био и слушао шта је Мија судија а шта капетан Неша г. Ракарцу о ради |
| едан дебељко који је до сад само слушао шта се о Феђи говори. <pb n="216" /></p> <p>— Ја би сав |
| {S} Славан је човек онај доктор!{S} Ево шта ми телеграфише:</p> <p>„Криза је прошла.{S} Прошла |
| ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} За то су те, ако |
| амо одмахнуо главом.{S} Он је већ видео шта је.{S} Отац Остоја није проговорио ни речи.{S} Њему |
| род забезекну.{S} Ни десети није опазио шта је било.{S} Мој друг седе — ама као да ништа ни бил |
| ово кафана „без сведока“.{S} У њој — ко шта повуче — то му је, рећи ће арџија Јолова побратима, |
| остане, неће ваљати, па нека ми каже ко шта хоће, приметиће учитељ Мирко...</p> <p>За тим се ок |
| То јој име одиста и доликује.{S} Ту ко шта повуче, повуче.{S} Нека је дупком пуна гостију, и н |
| > <p>— Е, е — доста, доста....{S} Знамо шта би ти с тим бенетањем рекао, упашће му у реч Млађо |
| .“</p> <p>— Умукни ти брицо, да слушамо шта они горе веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што |
| аш ме? рећи ће Ђиле набусито....{S} Ето шта ми је....{S} Ја се урниса радећи у оној пустолини — |
| паде му у реч ђакон Млађо.</p> <p>— Ето шта је....{S} Вуле кафеџија хоће да седи на две столице |
| ни самопрегорења....{S} Власници знају шта их чека, ако народ овога пута победи, с тога су се |
| и келнер и арџија беху дошли да слушају шта у „<title>Самоуправи</title>" пише.{S} И за њих су |
| .{S} Сви беху упрли очима у њ — да чују шта је; док ће капетан Нешо окренути — више у себи но о |
| вати.{S} Али он јадник не зна ни девету шта којекакви несрећници по народу раде, а све мећу на |
| би нам цео план:{S} Она је научила Мићу шта да ради.{S} А ви већ знате Белобрка.{S} Он је прева |
| к’о обарен рак.{S} Ја управ и не опазих шта би.{S} У мом животу нисам славније ћушке видео.{S} |
| сто краљевина!...{S} И онда?..{S} Знаш шта чека оне који су нас изневерили!...</p> <p>Капетан |
| ало задржа.{S} За тим се врати.{S} Знаш шта ми је г. министар поручио? — Де чик погоди!...{S} Н |
| пробијао главу Бонтуом....{S} Него знаш шта, алал ти вера, оно ти је добро испало кад си деда Р |
| нске речи“ смрви — цео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с |
| /p> <p>И та је пара била Зегина.</p> <p>Шта није радио, како се није довијао да добије местно м |
| е и отац и син ставе у притвор.“</p> <p>Шта више, Мија их чак и раздвоји.</p> <p>Овај је догађа |
| кад дође Раде — све се опет стиша.... „Шта ће се“, говораху, „мртва сад не диже нико из гроба. |
| о.</p> <p>С оним несмотреним питањем — „шта зар ви не слушате један другога?“ — могао сам се од |
| а — тражи „<hi>чест</hi>"....</p> <p>— „Шта ћу ја“? рече ми — готово кроз плач, — „ја сад не см |
| де питај Јоле, рекох му ја.“</p> <p>— „Шта ће ово најпосле бити од ових ђавољих радикала?“</p> |
| прекиде некакав потмуо шапут: </p> <p>„Шта је ово....{S} хоће ли данас бити службе божије?...“ |
| :</p> <p>„Стани де мало, рођо!“</p> <p>„Шта хоћеш, снашо?“ упитам је и машим се за револвер.</p |
| се туђа писма и депеше, па се то после штампа, али се бар ни за ким не звижди, нити се звони, |
| n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то је једна врста к |
| p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>(Обилићев венац бр. |
| м и душом наш.{S} Он је и акционар наше штампарије.{S} Не бринем ја за њега!...{S} Него ти ме м |
| нађе се, да је капетан Нешо и акционар штампарије напредне странке.{S} Имао је две акције....{ |
| ја сам одсудно противан овакој слободи штампе.{S} Ово није слобода већ разврат.{S} И ја пред в |
| до и браћо, <pb n="159" /> дали слободу штампе, и та им штампа сад на памук душу вади.{S} И то |
| орту ретко си могао видети без крастава штапа и то или с ћулом доле или с ћулом горе — само нек |
| их кусавих чакшира, ни једног краставог штапа.{S} Изгледало је, као да су за сад своју мисију — |
| Отац Остоја гледао је преда се и својим штапом куцкао у једну округлу и плочицу.</p> <p>Он се о |
| ов гост? — Баш као кера, кад газда на њ штапом замане, повуче очима као да је полог појео.{S} Њ |
| .</p> <p>Тему своме говору изабрао је: „Штедњу свуда па и у цркви.“</p> <p>Он је тим говором пр |
| а пушка.{S} Млади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> < |
| /title>?“</p> <p>— И њу слабо.</p> <p>— Штета.{S} Ја вам јемчим, да би већ до сад имали у џепу |
| у више повуче.</p> <p>— То није никаква штета, приметиће Белобрк.{S} Нека је он вредан усталац |
| о би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S} Прво и прво ја већ не |
| шу, точкови су укинути.{S} То је одиста штета, <pb n="208" /> Из пушака се бију јунаци.{S} Бело |
| ћутати. — — — — — — А то би било одиста штета.</p> <p>И озбиља штета би била да смо заћутали.{S |
| у праву да отпусти слуге, које су му од штете, или које му не требају....{S} Пореза се мора све |
| да су министри обични људи; а то је већ штетно по саме државне интересе....{S} Ја чисто не веру |
| племену да води своју засебну политику, штетну великој словенској идеји; дозволите ми, пречасни |
| плећима да понесе а да гредом не учини штету ни товару ни предметима кроз које пролази; или су |
| еби.{S} Али у његову гласу беше нечега, што нам је наговестило, да се у његовој кафани извршило |
| н страховит протест против свега онога, што се у овој земљи урадило без нас....{S} То морају ос |
| има поглед, те мери мога друга и онога, што с њим неког врага мрмори.</p> <p>У том уђе и Јоле к |
| ако ни због чега другог, а оно с тога, што ћемо се овде упознати с три госта Јолова побратима, |
| а овај је одмах изашао на глас с тога, што је био дин-душман банкротима.{S} Он нареди да се и |
| о муња сенка неког неразговетног стида, што га невиност девојачка на румен-образу мала...</p> < |
| као да је већ виде; али их хвата језа, што ништа разговетно не могу да виде иза те победе....{ |
| ништву....{S} Познајеш ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, ка |
| гонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? |
| — које су се преливале чак до осмејака, што су се јављали на њиховим уснама, — одма сам закључи |
| два од зеленкастог порцулана цвећњака, што у њима, рекао бих, као ватра горијаху ките шебоја, |
| о <pb n="110" /> за овог младог човека, што је свој живот дао за велику народну мисао....{S} Зл |
| </p> <p>— А кад наиђе на онога бедника, што је предат забораву? упита ме мој друг. <pb n="349" |
| ући оне јадне групе политичких бедника, што се напредњацима зову, у чијим се рукама, можда, са |
| тао за читав педаљ више; а она два ока, што се над њима беху накострошиле густе и чекињасте обр |
| рилике!...</p> <p>Слаба светлост жишка, што је тињао пред иконом светога Јована, осветљаваше ли |
| у, а већ да и не говорим за газда Вула, што је узео радикалску карту једино за то да му кафану |
| ињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за француску дужицу.</p> <p>— Какву с |
| је гледала својим великим плавим очима, што их дивно засењаваху дуге свилене трепавице; <pb n=" |
| једне од ових стрмих и окоситих стена, што су у дивље шибље обрасле, јурила је вода мутна и кр |
| ја, а по лицу му се просу нека ведрина, што је даје чиста и неокаљана душа.</p> <p>— Па.... оче |
| зна, да је оно напредњачка шпијунчина, што је ономад дошла са изаслаником нашег главног одбора |
| својој.... хоп, хоп!!... викала је она, што је овој недаћи и крива.</p> <p>Међу тим, и Злата ма |
| блага топлина онога божанственог огња, што свему даје вечит животи.{S} Она је на својим <pb n= |
| рхати, па онда неће бити ни воденичара, што ујам без мере узима, ни кума, ни поочима, рећи ће Ф |
| ри.{S} Он се загледао у једног лептира, што се беше наканио да пошто по то пролети кроз пламен |
| Ето судбине једнога безазленог створа, што ни мајку за сису ујео није....{S} Узмимо се на ум — |
| они имали пуно којекаквих других уреса, што су доле низ коње висили.{S} Коње је гонио један здр |
| У њу не може стати ни пола онога света, што се <pb n="268" /> овако о великим годетима слегне, |
| нико други, до онај четврти Фарблиста, што му ја мало пре дадо 4 дин. да плати па свога „Андра |
| дебеле и влажне зидине овога чудовишта, што је прождирало цвет српских синова; чудовишта чиј је |
| ја вас могу уверити да и наша извешћа, што их из земље имамо, ни мало боље за напредњаке не гу |
| озори, он би одговорио:</p> <p>— А, ха, што ли оно онако доцкан свећа гори код нашег капетана Н |
| а страну и од које добијамо ово новаца, што их имамо у својим кесама....{S} Ја мислим да су се |
| брком.{S} С њима изиђоше и она двојица, што су се онако мушки на „фарбули“ ударали.{S} Јола не |
| који јо у тај пар резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да |
| и...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, право да „ви“ |
| о су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву своју и очевину и ујчевину метнуо у визу, шт |
| о чачкаше нос и погледаше на лептирове, што се залетаху на свећу; — дај да се отпочне зашто смо |
| за дућан ништа бринути.{S} Ја сам све, што је требало, наредио.“</p> <p>Стоја со тешила једино |
| И капетан Нешо негда је мрзио на људе, што се у политику плету — као на црне врагове.{S} Данас |
| излази из куће Бошњакове.{S} Срећа је, што је Смиља дојиља умрла; а од овога посла не би ништа |
| ашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазленим Суводољанима очи, сво |
| е преосвештени на месец дана епитимије, што је своме капелану забранио да служи у цркви на сам |
| оказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим на свету куне, да он није |
| ле, оно је страшно; а још је страшније, што су то извршили наши први људи....{S} Јоле, ја те ув |
| ш, где се од њега сучу познате камџије, што с њима по који политички џамбас шиба какво уштапљен |
| ору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — према нама нар |
| ли онога витеза, што се на њ осмешкује, што га као свога милог госта, као свога сина, поздравља |
| S} Само су јој се другарице подсмевале, што је одсекла онај свој лепи и дуги перчин, те је ишла |
| ога света; а пружаст вео вечерње магле, што је хладна ноћна студен измами из околних дубодолина |
| и да поправи изгубљени кредит баш тиме, што се ни дугови ни главнина плаћали нису.{S} Ја мислим |
| очекују сву своју срећу.{S} Само ономе, што је седео уз дувар, и то тако окренут — да му је сва |
| оји као да није ни обраћао пажњу ономе, што је ђакон Млађо о Русији и митрополиту Михаилу говор |
| зват.{S} То се могло видети и по томе, што је мало њих поискало — ја кафу, ја чашу вина, ја ко |
| олитву.{S} То се могло познати по томе, што његове усне нису више шапориле; али за то су његове |
| ио.{S} А није.{S} То се видело по томе, што, кад оно написа и посу песком, он погледа у Рада, п |
| кривице као и њено тежиште лежи у томе, што је поп Остоја „самовласно“ и „насилно“ присвојио вл |
| </p> <p>— Добро сте учинили, господине, што сте ме причекали.{S} Ја сам се са своје стране жури |
| омена.{S} А хоће ли тако бити и за оне, што су били узрок свему томе, то ће показати будућност. |
| ору Брдаричину има нечега, г. министре, што тешко забрињава свакога Србина, па ма којој он стра |
| тинске управе у Суводолу.{S} За тим се, што но рећи <pb n="264" /> упливало у читаво море од ве |
| орану:</p> <p>— Ево, ово су они, брате, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног |
| јим очима гледам оно лепо српско цвеће, што га је у питомој српској градини <pb n="69" /> потрг |
| а нема нечега у наводима Томе Брдарице, што нас одиста нагони на брижно размишљање.{S} Чудан је |
| су нам наговештавале оне четири сошице, што их је дуја у руци носио.</p> <p>Отац Ђунисије стаде |
| на туђинштина?!...{S} Питај ме, човече, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мен |
| — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — Пројсе, господи |
| то Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прнуло би му горе Богу <pb n="2 |
| љама.{S} У нас само није.{S} Ми се сви, што нас је год, утркујемо, како ће мо овај народ развра |
| ...{S} Он је био зацело.{S} Море, људи, што моје око види — то је виђено, хеј!...</p> <p>— Дост |
| љем?!...{S} Каква добра доносе ти људи, што наговарају народ да своју власт не слуша?...{S} Ја |
| <p>Конци од којих су изаткати догађаји, што у нашу причу улазе, тако су изукрштани и извијугани |
| и знате, у завади због оне ливаде, али, што јес, јес....{S} То није човек који се хтео у лудо у |
| и га јадника.{S} Напредњаци га отерали, што но кажу, из чиновничкога реда у мезулану,а радикалц |
| на; а многи су <pb n="201" /> дотрчали, што су чули, да се нешто догодило у газда Вуловој кафан |
| нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части имамо њима да благо |
| та, „вела“ народњака у гаћама и кошуљи, што доле носи тозлуке од црна сукна, подвезане клечаним |
| ња покожица овде онде почела да румени, што је био знак да их је Јула до сад најмање два пут ок |
| пева....{S} По овој тајанственој тмини, што је глухо поноћно доба пред мојим очима разастираше, |
| а све с народом“, опет има пуно ствари, што се морају извршити без знања народнога.{S} И ако ни |
| нда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је провео кроз |
| ешто се морало горе у дружини догодити, што је прекинуло ону значајну здравицу, за коју просто |
| же сачувај.{S} Они стадоше мене мерити, што но кажу, од главе до пете....</p> <p>— Зар и у твој |
| исам могао разумети.</p> <p>— Они исти, што су сад намислили да покупе од народа оружје и да га |
| а даду, додаде Феђо.{S} То су они исти, што у договору са Швабама граде нашу железницу трулим м |
| p> <p>Први, кога уочих, беше онај исти, што је синоћ забадо нож у астал Јолова побратима.{S} Он |
| па онда о некаквој пустој суманутости, што је у народ унеше њени синови, па после о великом кр |
| небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> међу овога и онога света |
| , да и за ове ствари знају они безјаци, што <pb n="138" /> по каткад блеје у нас као и остала м |
| е да и сад гледам оне велике плаве очи, што су их засениле дуге свилене трепавице; гледам оне з |
| ију, те из њега гује палацаху по тмуши, што у овој бездни вечно царствоваше....{S} На томе греб |
| ашим</hi> рукама!....“</p> <p>— А овај, што ће с нама данас путовати, у коју врсту он спада — у |
| нам, — теке он се чисто трже, кад онај, што је мало пре тражио да се пореза смањи на дукат и цв |
| ице, но једног свештеника.{S} Кад онај, што дере газда Вулове јањце, има већег утицаја на избор |
| “ — ту треба имати иштал, рећи ће онај, што хоће да се клади у — оку љуте.</p> <p>Јоле их све р |
| о не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање трећу седмицу:</p> <p>— |
| све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на друму....{S} Није ме хтео примити што |
| као да и сад гледам онај тужан осмејак, што ме је, рекао бих, упитати хтео:</p> <p>— Како ти је |
| ан, са збуњеним стидом помешан осмејак, што се тужно залепрша на уснама овога женскога створа, |
| е њиховим присталицама и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну кр |
| ео говор....</p> <p>Шта је хтео с оним, што се саже и нешто поче шаптати с Мићом Белобрком, не |
| ио.“</p> <p>Стоја со тешила једино тим, што је с њим отишао и његов учитељ.</p> <milestone unit |
| образиља слику <pb n="68" /> за сликом, што су их доносиле и проносиле мисли моје, док се најпо |
| шим очима, па још пред оним господином, што су нам га послали они из Београда, газда Вуле је—и |
| блистале тајненом светитељском ватром, што бедне и невољне крави и загрејава, а окореле грешни |
| је да те упознам с оном другом сортом, што се савија око каквог истераног начелника — исто као |
| вку несретне мајке за својом јединицом, што је алачући уграбише пустошни гавази турски — да њом |
| <p>— Ама, господине, уплешће се један, што је стајао баш до келераја, тога у нас, хвала богу, |
| га коцем не испратим.... рећи ће један, што је стајао до Миће Белобрка.</p> <p>— Тако ће им вал |
| мо имали....{S} Мени је један господин, што сам га ту неки дан одвезао из В.... у Л.... причао |
| ом одан радикалској идеји; а ово друго, што му је у дужности, да <hi>шири</hi> „<hi>православље |
| и, у овој варошици, својим очима видео, што сам пропатио — ни крив, ни коме дужан....</p> <p>„Д |
| авославља</title>.“ Оно је прво учинио, што је, како је сам уверавао све радикалце редом, и срц |
| </p> <p>— А шта ли вам је он то открио, што вас је тако јако у бригу бацило, г. кнеже? упитаће |
| {S} Него је оцу Остоји најчудније било, што је од неког времена и Радојица Смиљанин пристао за |
| кочијашу, и већ ми беше од некуд мило, што ћу и овом приликом да измењам мисли са једном радик |
| омислим у себи.{S} И одиста ми би мило, што сам се <pb n="352" /> с овим човеком на овај начин |
| ободно, одговорим му, мени је баш мило, што ћу имати прилику, да се и с њим мало обавестим.</p> |
| карту, јер ми сви кажу, да ће они тамо, што на „<hi>томе раде</hi>", курталисати народ од овога |
| оживи!</p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу гл |
| бимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо пе |
| мо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љубави, песму хармон |
| душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што њом певушимо песму миља, песму љу |
| p> <p>Ово је село још и по томе чувено, што се у њему најпре образовао радикалски пододбор — мн |
| ствари но они други....{S} После, оно, што се догодило с нашим другом?...{S} Јоле, оно је стра |
| маке мирно, као кад човек пази, да оно, што је понео, читаво донесе на своје место.{S} Ова хлад |
| Феђо већ и онако јавно говори, да оно, што коме преко смрти претече, и није његова тековина, н |
| одбор послао с препоруком, да све оно, што нам он каже, сматрамо као да нам је главни одбор са |
| чна струја прође ми кроз главу све оно, што сам за ова два три дана у овој кући, у овој варошиц |
| а цео народ да скочи и да извојује оно, што су му власници приграбили....{S} Народу је све једн |
| , није сав; али која вајда, кад се оно, што ваља, завукло у мишје рупе, па отуд само сеири.{S} |
| и ономе брату докажем, да не стоји оно, што он тврди.{S} Ми слободу друкчију разумемо но ову у |
| овориш жешће но какви напредњак.{S} То, што ми ти исприча, ја сам све и у „<title>Виделу</title |
| тада учио у Цириху, а вратио се за то, што су му тутори престали слати трошак, а, вели, у туђе |
| ме прсте ораторева сенка, — прво за то, што су изашли пред овај још политички незрео народ са п |
| за политички зреле народе; друго за то, што су дигли хуку и буку на наш устав, а овамо да им ни |
| им трговачким обавезама; а друго за то, што се судским увиђајем нашло, да књиге ове радње нису |
| ки.</p> <p>Ево их:</p> <p>„Једно за то, што је та Фирма престала плаћати, а није пре јавила суд |
| е у то није хтео мешати, сигурно за то, што је журно, али и необично вешто дерао пред самим мут |
| Ово је чудо од дрскости, сав онај свет, што беше дошао цркви да се Богу помоли и да чује слово |
| ладићског жара; а она ведра присебност, што се чисто преливаше по цртама његова лица, наговешта |
| руци стари — као восак жут дрвени крст, што га је некакав побожни хаџија још пре сто година дон |
| оју и очевину и ујчевину метнуо у визу, што је... него шта говори ја?!{S} Ти то боље знаш.{S} З |
| али, шта радите и мислите нашем Радаку, што тражи да се поврате батине и да се укипе општинска |
| ection" /> <p>Политика је, у неку руку, што и заразна болест.{S} Кад она зареди, мало ко остане |
| ених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније сокове његове, мора се растера |
| оме каква несрећа догоди, те му окрену, што но кажу, кола низа страну, онда их је мучно пре зау |
| еше разјаглила.{S} Сувом буковом грању, што није дебље од женске руке с обе стране лакта, мало |
| n="174" /> био на неком њиховом збору, што је држат у Сушицама, по сахата далеко од Б...{S} Ту |
| етном белом челу; ону дугу, густу косу, што се као златно паперје беше просула у некакав необич |
| се <pb n="8" /> само чудим овоме свету, што је узео неки ук....{S} Дакле, велите —— да га повез |
| много; али оно не казује ни стотиниту, што се у њој збива....{S} Пазите добро!...{S} Где вас м |
| е за тебе....{S} Чувај твоју бријачицу, што те хлебом храни....{S} Смилуј се бар на ову невину |
| шапташе:</p> <p>„Онај смртоносни хитац, што је њу погодио, био је теби намењен....{S} Да си син |
| е политичкој боји припадао мој кочијаш, што ме је ту неки дан одвезао из Б....... у В....., али |
| и отпочео да добује свој познати марш, што га је и сам Брицо, толико пута покушавао да научи, |
| > <p>Има још једна кућа у варошици Б... што је нашој причи дала нешто градива.{S} За то је не с |
| х канона свргнут са свога достојанства; што је до самог срца уцвељен, гледајући нашу свету цркв |
| n="365" /> бију чак по доњим листовима; што умеју лепо да обују опанке грађенике, а горе чисто |
| ти — а и она три јаблана, <pb n="11" /> што су пред сеоском механом.{S} Чинош и Ђулаш беху узел |
| м даје слободу онај онде, <pb n="63" /> што забада нож у астал, и дерња се као да је у Кљештеви |
| је обећао.</p> <p>— Лисац један!...{S} Што тај уме да затура траг, кад нечији кокошињак опусти |
| азда Вуле, који су гори од стоке....{S} Што вичеш на Белобрка?!{S} Зар је он крив?{S} Ти знаш — |
| чења, окрете ме од једном тикати....{S} Што к’о не смеш да ме питаш?{S} Шта ће нам та притворна |
| а.{S} У то се нико не сме пачати....{S} Што се тај трговац није жалио већем суду?“—</p> <p>— Ам |
| ти на напредњаке као гладни вуци....{S} Што их год има — то ти ни један не мирује — ни дан ни н |
| ај је могао наћи и једно и друго....{S} Што та власт не упита кога год од толикога другог света |
| кутију колача и једну патишпању....{S} Што ти је своја мајка!...</p> <milestone unit="subSecti |
| </p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни — од пјана молитве! |
| о се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне веч |
| е, ја и нисам никад ништа зарадио...{S} Што ме не упиташ за узрок?....{S} Ти знаш, да свака пој |
| већ не могу да начудим нашем селу...{S} Што је оно сем осталог света?{S} Ето, где сам год био, |
| о с њим.{S} Оно има и свога учитеља.{S} Што ова два човека рекну, ни село не квари.{S} Пре је њ |
| тре.{S} За њих је само капетан Неша.{S} Што им је он ухватио верак, то нема више.{S} Није што ј |
| м.{S} Његов је капитал а мој је рад.{S} Што добијемо да делимо — пола њему, пола мени.{S} Тако |
| ли су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагрди — то ниси видио....{S} Ка |
| очиме; ја све вама овако подваљујем.{S} Што ми се не осветите?</p> <p>— Осветили би се ми — да |
| механског <pb n="46" /> права добио.{S} Што ти је свет неблагодаран...{S} Стани мало, куд си се |
| обележили.{S} И то је њихова ствар.{S} Што се мене тиче, ја сам <pb n="172" /> од њихове карте |
| логај претворе, прогутао као јагоду.{S} Што их он мрзи, то још нисам видео жива човека....{S} Е |
| о људи умеју да прокљувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у |
| аха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтедох узети |
| и бацио њихову карту у ватру.{S} Сад? — Што ће бити — нек буде.</p> <p>— За њима се и не сме да |
| г зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва.{S} Оно |
| title>Ћосу</title>“?{S} А, шта велиш? — Што вас тај мала, то нема више!{S} Јуче је био просто — |
| м?!....{S} Зар ја, г. учитељу; зар ја — што ову земљу служим — ово је двадесет осма година!?... |
| е закачи.{S} Политика је бујица, која — што дочепа носи; — носи кладе, грање, али и - шљам.{S} |
| о држава?{S} Држава је то — неки веле — што и народ.{S} Кад је народу добро, кад он нема терета |
| велике плаве очи, њене дуге трепавице — што беху бациле свој одсенак по оном чаробном лицу, — њ |
| увари реда и законитости!{S} А ми сви — што нас је год, — искупимо се око свога Краља; јер је о |
| — да се нашим успехом користи; други — што нас не разуме.{S} И ми ћемо баш онда насести, кад н |
| pb n="113" /> „поврате паре“, а други — што им је „ишла карта“.{S} Наравно, и у варошици Б.... |
| } Видите ви то, децо, који су то људи — што пођоше по народу те завадише оца са сином, сина с о |
| и!!..{S} Говори о страховитој олујини — што ће, вели, грмове и куће из темеља да обара....{S} Д |
| као, да у маленој суводолској црквици — што су је три пут Турци палили и пљачкали, а три пут по |
| ала накострешена.{S} По јединој сенци — што је срдито издигла песницу а вилице грчевито стегла, |
| танем јецати као мало дете....{S} Хај — што ти је живот овај?! — пуста и луда обмана!!“</p> <p> |
| јео ни десет залогаја.{S} Нисам могао — што ћу крити.{S} И моји погледи и моје мисли отимали су |
| {S} Њезини погледи беху упрти у нешто — што се није могло тачно определити.{S} Тај су предмет м |
| џунри пред његовим вратима....</p> <p>— Што му не да у јутру попити с миром ни кафу код куће, н |
| >Српске Независности</title>“.</p> <p>— Што нам ти довлачиш ту либералску крпурину?! осече се н |
| , да ће уграбити венац победе.</p> <p>— Што онај брат тамо рече, да би прво порезу требало смањ |
| демо у неку бездану провалију.</p> <p>— Што ме овако јако глава боле, прошапћем јој, и — после |
| .{S} Светом је ишао тих шапат:</p> <p>— Што ово не почиње?...</p> <p>Међу тим је поп Вићо већ о |
| /p> <p>Он ме погледа озбиљно.{S} У мал’ што ми овим питањем није завирио у душу.{S} Но ја сам с |
| вредан усталац у народним пословима, а што он пије —сваки човек мора имати и своју слабост, ко |
| онда рече:</p> <p>— Господине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини |
| га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна поста, ни |
| власт.{S} Она готово свуд осуствује; а што је најгоре, као да нема ни изгледа да ће се у <pb n |
| од од напасти — ако Бога знате!...{S} А што оно рече, што сам ја члан у одбору радикалском? — П |
| вога часа — ако му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на јед |
| Ја велим — њега и никог другог...{S} А што се избора тиче — ви то само мени оставите.{S} Отац |
| подваљак — памет човеку да занесе.{S} А што јој лепо стоји она густа, она, као угљен црна, коса |
| јку, данас не би ни ове куће имао.{S} А што се пара тиче боље би ти било да о томе упиташ —- ка |
| оној светини казао, она би рекла:{S} А што су нас овде звали, кад они сами имају нешто што од |
| /p> <p>— Нека, Секула ће....</p> <p>— А што не би ти изашао; ово је твоја кућа, рећи ће Феђо.</ |
| <p>— Е, то не иде, мој Јоле.</p> <p>— А што к’о не иде? — Утрапио бих ја њему трубу у шаке, па |
| о....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што да мени буде неугодно?....{S} Шта те је нанело на т |
| ц Остоја га погледа — тужно.</p> <p>— А што... а што — питаш?...{S} Што Бог не тражи од болна п |
| — као укопан. <pb n="273" /></p> <p>— А што, оче Остоја?....{S} Време је.{S} Да почнемо.{S} Дан |
| е беше спавање већ некаква буновна јава што међи између сна и буднине.... <pb n="77" /></p> <p> |
| већ долази на мисао да смо дошли да га што за се молимо; а ако не баш за се, а оно за кога сво |
| а, није могла ни речи разумети од свега што јој је син говорио.</p> <p>— Ја, мајко, хоћу да буд |
| нуло до у сам мозак....</p> <p>Од свега што сам у тој школи учио, не може ми се из памћења изгл |
| еду овога загонетног човека беше нечега што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{ |
| необично живе.{S} У њима је било нечега што подсећа на горског хајдука.{S} А цео израз његова л |
| , да је у говору Брдаричину било нечега што убеђује, што баца чудну сенку на руску политику — п |
| не види....</p> <p>Вечери имају нечега што немају ни дани ни ноћи.{S} Оне су супарнице зоре, а |
| з В...{S} Ако је и пола истина од овога што г. капетан прича, онда су напредњаци са свим угасил |
| ижљаст, а мало и прићос, попа.{S} Онога што је забад’о нож у астал у кафани газда Вуловој, не м |
| та по Христу у мутваку, колико на онога што изгрће жар под она два већ поруменела пецива.</p> < |
| /p> <p>— Нека је и пола истина од онога што нам је Брдарица говорио, па је доста да се сваки Ср |
| чера од прилике на три године пре онога што се догађало у гостионици Јолова побратима, — у варо |
| је ово народ!..{S} Збиља, чули ти онога што предлаже, да нам, чим победимо и уђемо у скупштину, |
| а тајненог.{S} Он је био одблесак онога што је <pb n="171" /></p> <p>г. министар у тај пар мисл |
| нож из астала.{S} Оштро погледа у онога што је за сто сео и повикао: „Газда Вуле, вина вамо дај |
| ојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Промисли се мало.{S} Диже своје две к |
| баци око Раде Ђеврек; а где се нагна да што купи Раде, ту се морао наћи и Спасоје Зрика.{S} Зег |
| је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атлан |
| и ако ме избаце на калдрму — која вајда што ће један ваш човек бити више да по Теразијама пребр |
| ти:</p> <p>— Па знаш ли, газда Раде, за што сам те звао? —</p> <p>Отад Ђилов не проговори ни ре |
| шније чувао дућан.{S} Али, најпосле, за што толике момке плаћа, но да и дан и ноћ, и радником и |
| о због тебе....</p> <p>— А знате ли, за што нас је истерао газда Вуле? упитаће онај полу-женски |
| да тамо видим, да тамо прочитам оно, за што га упитати смео нисам — ја описати не могу, не умем |
| ви, па после о великом крвопролићу — за што? — повика наш учитељ... „Да би основали „магловито |
| од туђег зноја, од туђе зараде.{S} А за што? — Што сам и сам створ данашњег ћивтинског друштва. |
| у два маха звиждали и звонили.{S} А за што?{S} Што су ми понудили своју карту, а ја је не хтед |
| нам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> <p>Он ме погледа.{S} По |
| овање краљевих посланика.</p> <p>— А за што? — Они ће опет бити у већини.</p> <p>— Знам, али он |
| ?...{S} И — кад је већ освануо, онда за што баш њега да слави суводолска црква?! мислио„ је.</p |
| жи за, бир за опело, за венчање — ја за што било друго.</p> <p>Суводолска црквица слави светога |
| е хте примити.{S} То знам.{S} Знам и за што....</p> <p>— А за што? — ако вас питати смем.</p> < |
| о стид кад на ову ругу помислим; али за што? да своје политичке противнике оборим оним истим ор |
| S} Он се срдио; ни сам није знао, ни за што, ни крошто.{S} Он се срдио на светог Илију и — на с |
| могло сазнати ни ко је то учинио, ни за што је то учинио.{S} Њих капетан Нешо није хтео ни зват |
| одговорих му онако на сумце, ако ни за што друго, а оно да се исправе леђа.{S} Ово је три добр |
| нико није умео да каже ни крошто ни за што.</p> <p>Ђиле је још с врата повикао.</p> <p>— Пола |
| /p> <p>— И таман то прође, опи викни за што друго...{S} Данас понеси школи дрва, сутра <pb n="2 |
| упитах га на један мах, и не знајући за што.</p> <p>— Не бојим се ја, господине.{S} Нама је све |
| ли — господски вечерали.{S} Сад знам за што је онај коњаник из Суводола онако дојурио.{S} Па и |
| се окретао по соби — не знам ни сам за што.{S} Бог зна где ми је <pb n="375" /> била памет.{S} |
| , можда ја грешим.{S} Ко би још знао за што напредњаци на томе месту и трпе једнога свога проти |
| тари, он и памећу попусти....{S} Ето за што у суводолској цркви није било у очи св. Илије бдени |
| асин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега распомами |
| ију и — на суводолску цркву.</p> <p>„За што баш данас да осване свети Илија?...{S} И — кад је в |
| јте се ви колико вам је драго; али — ја што знам, знам.{S} Ево, овај чланак <pb n="92" /> у „<t |
| авом.{S} Ова маса беспослених чиновника што ждере „срж“ народну, што му пије најживотније соков |
| id="SRP18871_N2">Тако се зове она сенка што онако лепо наздравља московском комитету у трпезари |
| ве ствари....{S} Од тих 50 дуката вишка што си израдио, твоји су 25 дуката цес.</p> <p>— Ја бих |
| ажаваху дивовски свод небескога портала што дели дан од ноћи, што међи између <pb n="153" /> ме |
| мајке.{S} Она је и Злати Павловој била што и рођена мајка....</p> <p>Кад је рат за ослобођење |
| ам се пута упитао: ама каква је то сила што их још на власти држи — против воље народне? —</p> |
| аде Циганлије, па онај дуги ред топола што онако дивно оперважавају топчидерске окосине — све |
| ми, право да „ви“ кажем, ако хоћете ма што да речете за ове напредњаке...{S} Они су ми се, ево |
| м.{S} Ала му оца добро знам.{S} Ако има што год очиног — онда боже помози.{S} Али је онај имао |
| p> <p>Како се покашто судба свети онима што за љубав своје среће убијају срећу других.</p> <p>З |
| да жар не пређе извесну зону на местима што су према слабинама овога одиста изредног пецива. <p |
| држали и у свима осталим општинама, на што имамо право по закону о јавним зборовима.</p> <p>— |
| ништа и нећемо да тражимо, осем оно, на што нам закон даје право...{S} Ми имамо с кметом посла, |
| иш, верети? — Како мислиш ти?....{S} На што ће ово најпосле изаћи?{S} Моја памет не може излаза |
| је ни сама света црква поштеђена.{S} На што још није пљунула обест напредњачка?!{S} Ово је дана |
| је он у једној прилици. „Он се да и на што више употребити.“ — — — — — — — — —</p> <p>Међу тим |
| ини људи.{S} Шта је још у нас остало на што се зли дуси нису калом бацили?{S} Децо моја, Суводо |
| у неко језовито миље...{S} То беше жена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p |
| ена што очарава; али она је била и жена што — убија.</p> <p>Како се покашто судба свети онима ш |
| кажи, Саро!..{S} Ух, да нешто Зега зна што ја знам, оно мало душе, што је још у носу држи, прн |
| у се Феђиној научности.</p> <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили |
| а, попели....{S} Ако је и девета истина што сам о њима слушао да говоре људи, онда би им мало б |
| " /></p> <p>— Која Сара? —</p> <p>— Она што си је сад у прошлу недељу одвео у град....{S} Да ви |
| мени несрећници, шта учини, повика она што у собу уђе, и дочепа дете за главицу, те га три пут |
| окачио је мало и звона, а нарочито она што су већа од школске звонцади.</p> <p>— Кад би се све |
| е крмаче, а мало за тим и осталих свиња што се беху разишле по манастирском забрану.{S} Овој ма |
| с тобом не слажем.{S} Није крив кусоња што је разбукао сено, но онај који га је у котар пустио |
| осподине.</p> <p>— А ти си, Божо.{S} Па што не улазиш?</p> <p>Врата се отворише, и у собу уђе ј |
| Његове очи засветлише ватром господара што уме да заповеди, али који има снаге и да влада.</p> |
| ог народа и ове шаке политичких коцкара што се напредњацима зову.{S} Међу тим ваља имати на уму |
| и играли „Фарбуле.“ По гомилицама пара што су пред њима стајале, могло се одма познати, да „ви |
| ици....{S} Па лепо.{S} Ено вам оно пара што имам тамо под јастуком....</p> <p>— Хе, под јастуко |
| ео да га укеба.{S} Боже, ја чудна сеира што би било!...{S} Његови би га момци отегли к’о мачку; |
| е по каткад јављала као источник живота што се њим напајао прогрес читавога човечанства.{S} Сло |
| све готови; али је опет велика несрећа што се ни деветом не сме казати крајња тачка наших наме |
| екова.{S} На ово имају права и она деца што ће тек да се рађају....{S} Ово је нама предато само |
| а иду боси и голи.{S} Ово мало хаљиница што је на њима, зар не видиш да се више држе на концима |
| викаше као из једног грла она четворица што су мало пре играли „фарбуле“ — сигурно да мало скра |
| г. уча, која ли је ово напредњачка тица што леће по нашим крајевима?....{S} Слушајте само!....< |
| ута гори од капетан Неше.{S} Он је крив што данас сирота Злата капље над туђим коритом.{S} Боже |
| готов!...</p> <p>У тај мах ето ти оног што разноси депеше.{S} Иде право мени.</p> <p>— Одакле |
| Клепетушара избаце на калдрму, а по кад што да и сами коме одзвоне....</p> <p>Овај је број „<ti |
| Сећам, ја....{S} Ја се не кајем ни сад што сам те онда опоменуо на дужност.{S} Кога су гује кл |
| неред, па онда онај мек поглед, поглед што заноси, што очарава, — видео сам ја....{S} Он ме је |
| е очи од радости.</p> <p>— Мене је стид што сам остао овде осем људи — као свака жена.{S} Бог з |
| p> <p>— Па да јој ми помогнемо, што год што год, шапуће ми Мара и наслони своју лепу главу на м |
| тоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, своме „начел |
| поче застирати зелене дубраве и висове што окружаваху овај горостасни котао у коме се још по м |
| шуривали, а да ову не забашуре!.{S} Све што може да буде, то је, што ће, да би замазали безазле |
| ће лепо побеснити.{S} Видиш брате — све што ни чакшира нема, све то оде у радикалце.{S} Овај гл |
| ише шетале по „радикалскоме скупу.“ Све што је говорио, као да беше управљено на Јолова побрати |
| лобођење.{S} Томе се покличу одазва све што се Србином звало.{S} Њему се придружи и сама Србија |
| е драговољно примио терет на се, да све што треба спреми и удеси; а школски одбор га је умолио, |
| сам, и онај анђеоски створ, и ја и све што ми је пред очима било, идемо у неку бездану провали |
| е, што год хоћеш; а ја ћу ти казати све што знам.{S} У мене је, брате мој, што на уму то на дру |
| ни су јој сви обећали да ће учинити све што могу.{S} И одиста — шта није рађено да се бар пусти |
| Млађо, који је дотле пажљиво пратио све што се о „политичној ситуацији“ говорило.{S} У нас се и |
| ти божји, отиди му баш!{S} Кажи му све што си сам својим очима видео и претрпео.{S} Али једно |
| икирицом сваку закуца у земљу до белеге што је испод рачвица на извесном одстојању једним малим |
| <p>„Тај зна што је учио!“ томе је вајде што је видео света, мислили су.</p> <p>„Благо мајци кој |
| х вас ради.{S} Бојим се да вама не буде што неугодно....{S} Знате какви су они.</p> <p>— А што |
| е ви мени моје паре, а кад вам оно дође што чекате — ви то узмите сами....</p> <p>Сирота! помис |
| ишљењу срећна мисао.{S} А кад Раду дође што год паметно у главу, он то више не упушта.{S} Он об |
| не капетану; они су дошли да неког туже што им је, док су вечерали у молованој соби, полупао пр |
| опет никад ни речи није казивао, да је што чуо о тајном уговору руске дарице Катарине и аустри |
| о, чему не видим излаза!...{S} Срећа је што имамо у целој земљи људи, који су на све готови; ал |
| он ухватио верак, то нема више.{S} Није што је он ту, г. министре, али да нам је и девети чинов |
| собље, а да и не помињем две депутације што су чекале у ходнику.{S} Ја и мој друг предамо своје |
| а по извесној тужби испита неке сведоке што су се десили на служби на св. Илију у суводолској ц |
| чланова но икоја друга школа, па после што нам је дала оца ђакона Млађу — с њим се радикализам |
| огу.{S} Шта ме муке стане, да само у ме што не посумњају.{S} У осталом они су зевзеци.{S} Ја им |
| слимо дер мало, опет вам велим, о ономе што се ономад десило у нашој цркви.{S} Оно је гледао са |
| да размишљамо о себи, о свету — о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој в |
| о ономе што је било у минулој и о ономе што ће бити у будућој вечности!...</p> <p>Ја и моја Мар |
| ђакона Млађу.{S} Он беше дао уво ономе што је г. Ракарац у себи говорио.{S} Од свега шапута са |
| своје нове госте.{S} Приђе полако ономе што је забо нож у сто.{S} Пружи руку и са свим мирно иш |
| бији иду црни дани, ако се злу не стане што пре за врат....{S} То је био неки добар господин.{S |
| главе до пете.{S} За тим погледа на оне што играју „Фарбуле“ и викну....{S} О, хо, „Смуђо!...{S |
| , поп Остоја, уврти себи у главу, да ће што год што год наудити своме капелану, попу Вићи, свом |
| ке краљевског дома, а некад у оно цвеће што је на њеном сточићу.{S} Али, залуду јој, видео сам |
| исност</title>“, „ове државне распикуће што пре не збаци, онда? — Нека никог другог не криви.{S |
| трже.{S} Он погледа у карте оне двојице што су цупасовали, за тим у онога што још враћа.{S} Про |
| е неко и дотаче се руком до оне столице што је спроћу мене.</p> <p>Ја погледам.{S} То беше онај |
| једва се дочепа до оне растове клупице што је с десна у олтару — онде баш где обично Јово држи |
| трепавице; оне златно-плавкасте витице што се неатно играху по њеном спретном белом челу; ону |
| ице; гледам оне златно-плавкасте витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, |
| по кап — камен издуби.“ Нас се не тиче што је „<title>Брка</title>“ либералски лист, доста је |
| {S} Чинош и Ђулаш повукоше данас и јуче што нигда нису.{S} Ни „ајзебан“ не би брже одлетио у К. |
| редине потицале.{S} И чисто ми жао беше што му не <pb n="103" /> могох средину видети.{S} Њу бе |
| треба.{S} Он је мотрио да се све запише што људи по души кажу да је било. <pb n="283" /></p> <p |
| ило: и ја сам љубимче оне анђеоске душе што њом дишемо, што њом светлимо, што њом миришемо, што |
| познати с три госта Јолова побратима, и што ова прича не би била потпуна, кад се не би поменуло |
| селу Вуле кафеџија има своје пушнице, и што он рекне — речено је.{S} Сутра се тамо ломи ствар.< |
| ладини другови; али Владе нема.{S} Па и што - кад је ретко ко и питао <pb n="110" /> за овог мл |
| и свима осталим, што се господом зову и што као паразити пију народну крв а у његову се зноју к |
| ек нешто необично осече на кмета, ја би што ружно рекао за капетана, а било их је, који су чак |
| S} Ама је овај уздах имао нечега у себи што запрепашћује.{S} Она настави.</p> <p>— Онај, који ј |
| а ми је рећи хтео:</p> <p>— Не заборави што сам ти казао!....{S} Ово је кафана без сведока....{ |
| ари; а сељак на против не плаћа.{S} Ови што су сад на влади веле, да су сељака морали заштитити |
| ло и други...{S} Да видимо, хоће ли ови што год, што год народу олакшати...{S} А, бога ми, прав |
| то на прилику, шта ће само ово да вреди што су позвали све чиновнике, да при садањим изборима н |
| га што осваја, што улева поштовање, али што и — прети....{S} Које он? — питао сам сам себе.{S} |
| иле пуштен из недостатка доказа.{S} Али што је најинтересантније, што се Ђиле и дан данас свим |
| добити ради.</p> <pb n="62" /> <p>— Али што се слободе тиче, настави мој намерни сапутник даље, |
| на рад!“ рекао би у прилици.</p> <p>Али што је имао пик на бекрије и ове сокачке лармаџије — то |
| S} Збиља, кнеже, ви сте много рескирали што сте вечерас гост у манастиру Р...{S} Ако се прокљув |
| ет мило било.{S} Они су већ Ђила корили што се није угледао на свога друга....{S} Данас би и он |
| а богу, нема....{S} Ми смо ето слободни што нигда нисмо били.{S} За ваке говоре, какве ми данас |
| е веле!....{S} Читај Феђо! повикаше они што се беху око Феђе начечили....</p> <p>Феђа је нешто |
| наше горе господе?....{S} Знају ли они што год за ову нашу невољу?</p> <p>— Ја мислим, да знај |
| е, што су нас продали шваби; ово су они што су довели оног проклетог Бонтуа да нам продаје и на |
| ти?!...{S} Ево, браћо, — ево ово су они што хоће против воље народне да по овој земљи пале и жа |
| судију.{S} Они су онда били воденичари што су ујам узимали.</p> <p>— Нити ти је крив кум ни по |
| ти знао, ко ми рече, да су ово кулучари што су секли у Темнићу пруће за предстојеће <ref target |
| станем је миловати по оној свионој коси што је беше немарно просула по њеним гипким плећима.</p |
| а их виде.</p> <p>— У Ђеврека мора бити што особито, приметио је један.</p> <p>— Кад је човек б |
| то на друму....{S} Није ме хтео примити што сам либерал; а можда се и бојао да нисам дошао да м |
| /p> <pb n="59" /> <p>— Ама зар они исти што су и Бонтуа измислили.</p> <p>— Ти баш исти, одгово |
| „шнур“.{S} Је ли то „цупас?...{S} Баци што у „пикслу“, баци среће ради!...</p> <pb n="32" /> < |
| по мало гасили његови последњи одблесци што мало пре беху као растопљеним златом облили дуге об |
| онда оне велике, оне паметне плаве очи што их засењаваху дуге свилене трепавице; оне златно-пл |
| ти и чепркати око баре, гледајући белај што и по води плива....{S} Још вечерас ћу вам показати |
| јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не да да се батине врате, већ је био на улици!...</ |
| нику.</p> <p>Таку ми испоруку каза онај што пријављује.</p> <p>Ја се и онај мој друг згледасмо, |
| коцу.</p> <p>— Председниче! повика онај што је нож забадо у астал....{S} Зар овде нема реда гов |
| уле се окрете мени:</p> <p>— То је онај што је ономад забад’о нож у астал.{S} Онда сам из кафан |
| не иде баш са дна срца, приметиће онај што мало пре рече, да Митар има погану руку. — Да га са |
| .{S} Дед и мени још шеснаест! рече онај што га Смуђом зову, и начини лице као да и он уме да пл |
| очијаш.{S} За њим су ишли арџија и онај што дере јањце.{S} Газда Вуле је нешто махао руком а на |
| ху момци механски: арџија, пекар и онај што дере јањце.{S} Док удариш длан о длан, онај што не |
| .</p> <p>— Тако, тако!... прихвати онај што је мало пре забо нож у механски сто.</p> <p>— Ама, |
| ло опазити још другог дана кад нам онај што пријављује рече:</p> <p>— Видите, господо, већ је ј |
| скупља ни боља но моја...{S} Ко је тај што ме неће да чује.</p> <p>— Нека говори Јоле....{S} Г |
| ах, није крив....</p> <p>— Већ онај рој што од јутра до мрака џунри пред његовим вратима....</p |
| овериоци! — овако исто као и овај лудак што је хтео да својим крилима усекне свећу, па се сад с |
| рвавом лицу; па онда онај тужан осмејак што се беше следио око њених мртвачких усана...{S} Мој |
| како да добијем реда.</p> <p>Онај момак што пријављује лепо ме и учтиво дочека.{S} Чим му дадох |
| вај народ?!</p> <p>Јово оде.{S} Али тек што је изишао из цркве, опази попа Вићу где иде.{S} За |
| .</p> <p>— Де седи!...{S} Ето, и ми тек што почесмо, окренуће газда Вуле нешто слободнијим глас |
| >— Отвори се, кад ти велим!{S} Ја дајем што иштеш.</p> <p>— У каквој монети, молићемо — у томе |
| ише ујма од воденице, а да и не помињем што су добили на масеним грмовима, што су их продали за |
| витице што се, покретане тихим ветрићем што од некуд пиркаше, играху по њеном самртно бледом че |
| осподо и браћо, овом мишљу, овом идејом што су нас под овај смирени кров овако једнодушно уједи |
| „неке поруке.“ За другим једним столом што је одма до келераја, седела су четворица и играли „ |
| клопило по какво друштво за оним столом што је до келнераја.{S} Најпре се почињало са — теке ша |
| би Бог; ама није“, рече Брдарица тоном што убеђује.</p> <p>„После шесет и ваше година одјекну |
| паметнији од целог света, рећи ће један што се до сад није мешао у разговор.</p> <milestone uni |
| н се и био много разапео, рећи ће један што му је дућан баш до газда Радина дућана.</p> <p>— Ов |
| слободе брани.{S} Један пут је затворен што га је један разбојник теретио да му је саучесник; а |
| на.</p> <p>Ја и онај натмурени господин што сам га први дан у оном другом углу застао, све ми с |
| ога поштовања достојни божји слуга, као што би се о њему по који затуцани напредњак изразио, — |
| о ће бити за нас имена без значаја, као што ћемо и ми бити мртви и за се и за цео свет.{S} Така |
| чатима бацио је под астал, и то је, као што рекох, извршио, док би човек ударио длан о длан.{S} |
| /> овако о великим годетима слегне, као што је то било и овом приликом — о светом Илији.</p> <p |
| .</p> <p>— Онако исто, г. министре, као што сам и ја — и срцем и душом — одан радикалима.. <pb |
| рада <pb n="169" /></p> <p>То беше, као што рекох, прави урнебес.{S} Све се превртало од смеха |
| о јавни радикалски збор у Суводолу, као што смо га држали и у свима осталим општинама, на што и |
| о су њихна; а остала су сумњива.{S} Као што видиш, ми имамо огромну већину.{S} Можемо им и дати |
| амо ваше мишљење о мојој логици.{S} Као што видите, она се не може узети као какав мек орах.{S} |
| терајте порезу на дукат и цванцик — као што је негда и била — па ће вас и наша деца благосиљати |
| а не би његов капелан држао бденије као што се то чинило свакад у очи св. Илије.{S} Па му и то |
| Бошњака поставили за стараоце људи као што су — Феђо учитељ Ђилов и Секула Смуђ, што је сву св |
| и онаквих чланова, нарочито у земљи као што је наша.{S} Ђиле подмирује своје рачуне, а ми наше. |
| .{S} Прво и прво ја већ не би ово писао што пишем.{S} И то имам да благодарим Јолу кочијашу.{S} |
| > <p>— Сад видим да овај свет има право што је на ову нашу вајну господу дигао читаву ајку.{S} |
| „грбавог“ огледала.{S} И имали су право што су га тако прозвали.{S} Што то огледало човека нагр |
| а јој нећу ни маћеху тражити....{S} Ово што још живим и радим — то је за моју Злату.</p> <p>Али |
| не помажу, бели нам не одмажу.{S} И ово што смо добили, што смо се оснажили, по већој части има |
| и.“ </p> <p>Из те белешке ми вадимо ово што иде:</p> <p>„Имамо да пренотирамо још једну напредњ |
| bSection" /> <p>Кад уђох у кафану, прво што ми је пало у очи, то је мој сапутник.{S} Он је већ |
| itle>“ твоме митрополиту у Рушчук, него што је нама намећеш као сочиво на Божић....</p> <p>— А |
| , неку стакларију, а час по нешто друго што би припадало столу кад се имао да постави било за р |
| n="107" /></p> <p>Кад би му ко приметио што се не жени, он би махнуо главом:</p> <p>— Кад не мо |
| бога ми онако пооштро. — Најпосле, ако што <pb n="249" /> имате — и сутра је дан; а ено судниц |
| > <p>— Збогом.{S} Јави ми, вере ти, ако што дознаш!</p> <p>— Сад ћу баш тамо — знаш.{S} Шта буд |
| министар не може данас примити.{S} Ако што имате да га замолите, рекао ми је, да вам кажем, да |
| истар вас не може данас примити.{S} Ако што имате, рекао ми је, да вам кажем, да се обратите г. |
| д руке — у мраку?!.</p> <p>„Да је овако што ма ко други урадио, не би га мајци окадило ни пет г |
| ије или абаџије, или калаузи или — тако што ту око општинских ћатица — тек по нечему видиш, да |
| а њ’ блатом бацаш!...{S} Зар му је мало што је против свију светих канона свргнут са свога дост |
| милити пред Ђеврековим очима.{S} У мало што не паде.</p> <p>То је морао и капетан опазити.</p> |
| је требало за трошак.{S} Па ипак умало што и овде не ударих на белај.{S} У паланку не може ни |
| у сва четири ак радикала.{S} Онај онамо што се разговара с вашим другом — вођа је њихов...</p> |
| ..</p> <p>Јолу се нико не одазва — само што ће му рећи онај, што до келераја густира најмање тр |
| час пре тој старој кућурини, која само што није пала, одреди продају, а Зега је мирно чекао он |
| азрео није.{S} Наши противници сад само што не пиште:</p> <p>„— Ви злоупотребљавате дате слобод |
| ади је попа кремен....{S} Штета је само што има обичај да коју више повуче.</p> <p>— То није ни |
| играду.{S} И — после сто година не само што неће бити Србије као српске државе, већ неће бити н |
| а; да се тунели из темеља љуљају и само што се стропоштали нису....{S} А како народ онуда прола |
| Што дирате у наш занат?!...{S} Оно само што сте оне вечери учинили, па вам је доста да замастит |
| у здравицу, за коју просто и сад жалимо што јој крај нисмо чули. <pb n="164" /></p> <milestone |
| ом величином Српства.</p> <p>Жалили смо што се народ српски није могао опаметити и научити за д |
| је зло ухватило много дубље корена, но што се могло мислити...{S} Мој кочијаш — па има радикал |
| то враг човек.</p> <p>На сахат пре, но што ћемо се кренути, рећи ће ми смешећи се:</p> <p>— Го |
| е.{S} Ја се сав стресох.</p> <p>Пре, но што хтедох сести у кола и поћи, зажелим да је још једно |
| "13" /> да нигда није био новчанији, но што је данас — и то почињући од надничара, па до највећ |
| > <p>— Ја би му пре обе ноге пребио, но што би га у кућу пустио, прихвати онај дућанџија.</p> < |
| беше занемио.{S} Он је више бленуо, но што је гледао.{S} Док ће га капетан Неша упитати:</p> < |
| приликом може изаћи нешто мало јача но што је до сад.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Не мислим, већ |
| и.{S} Ништа му није више било жалије но што умире под стециштем.</p> <milestone unit="subSectio |
| tion" /> <p>Некако на дан на два пре но што ће се отворити седнице народној скупштини, сазватој |
| од сухе болести.{S} На три дана пре но што ће издахнути, морао сам му дати тврду реч, да ћу с |
| ... <pb n="148" /></p> <p>На дан пре но што се Јоле кочијаш са свога пута вратио, у овом се ман |
| је то, а куд Бошњаков гроб!..</p> <p>Но што се његов конак протурао — то нема више.{S} Једном ј |
| рдитости...{S} Па причајте нам слободно што о политичким погледима г. Томе Брдарице!</p> <p>Миј |
| разлог има свога места.{S} Па ипак, оно што сам имао да саопштим г. министру, чинило ми се, да |
| ника.</p> <p>— Не, не, г. министре; оно што је сад у народу — просто се не да испричати, на <pb |
| и аустријског цара Јосифа II...{S} Оно што је налагао тестаменат Петра великог — није могао да |
| ати.{S} С тога их ваља оставити.{S} Оно што сам осећао док сам лекара нашао; оно нестрпљење, до |
| решење....{S} Нека уграбе и то.{S} Оно што већ до сад имају на леђима — мало им је.{S} Греси с |
| у.{S} Он мени није још платио ни за оно што се не хте потписати на онај наш протест против збач |
| све чисто и отворено.{S} Ми смо за оно што је народу добро; а ви тако желите....{S} Напредњаке |
| колико је сахати.{S} Скрати у пола оно што је мислила да каже, кад се од куће на овако дуг пут |
| а власти одржати....{S} Ко пљује на оно што га држи — тај је прави издајник оне коре хлеба која |
| једном је шкрипнуо зубма — видео је оно што га у будућности чека.{S} Прошлост његова беше пуста |
| ого разобручали.{S} Власт није више оно што је била.{S} Ње се данас не боје ни механски келнери |
| народ?{S} Он није умео да сачува ни оно што му је као златна јабука само у крило пало....{S} Бо |
| г трпети; а постигнемо ли са срећом оно што желимо, ласно ћемо се разортачити.{S} Разбројаћемо |
| еко други.</p> <p>— Ко је још видео оно што је он урадио?{S} Узео учитеља ономе матором зинзову |
| била потпуна, кад се не би поменуло оно што се у овој соби овога вечера догађало.</p> <p>Могло |
| љувљују — тајне?{S} Што се мешају у оно што им не баста...{S} Што дирате у наш занат?!...{S} Он |
| S} Не умеш ти то!{S} Шта се пачаш у оно што ти занат није?! окрете се он мени, кад пођох да исп |
| ешто даље и могу да виде, не казују оно што виде, већ са свим нешто друго; а оне, који не виде |
| овцима из Београда појео силне паре; по што је излагао пред свој пад од <pb n="166" /> толиких |
| капетанује у моме срезу, а не ја.{S} По што је страћио имање своје жене, а то је била најбогати |
| а ми он не да лагати, г. министре; — по што је два пут банкротирао и толиким трговцима из Беогр |
| тако желите....{S} Напредњаке треба по што по то оборити — па ма се и с врагом здружили....</p |
| петан Васин <pb n="199" /> конак оде по што за што.{S} Кад би пред само вече, кад ти се Зега ра |
| веле, да је нека слобода, и да је добро што је дата; а ево, људи, де кажите ви, зар ово није пр |
| ћин у дому народноме...{S} Пазите добро што ћу ви рећи!..{S} Он је град народни.{S} Он је наше |
| ање; у нас се губе ауторитети, не за то што их наш народ није кадар више да рађа и подиже, већ |
| д Москве Руси.{S} Па и опет, само за то што су — Бока Которска, Кривошије, Херцег-Нови, Дубровн |
| шта ће од њих бити...</p> <p>— Ко је то што тамо крешти? упитаће Весу келнера учитељ Мирко.</p> |
| дан се од њих издвоји, седе за онај сто што је на сред кафане, извади једну ножину, којом се на |
| ас овде звали, кад они сами имају нешто што од нас крију?!..{S} Разумеш ли ме, драги Брицо, сад |
| м изанђалим елементом; али ми — или бар што се мене тиче — не би никад на то пристали...{S} Ја |
| стом па хоће да стрпају сав народ у апс што неће да ради онако, како би по њихове мекане минист |
| лагоднију главу?...“</p> <p>— Онај свет што се беше пред кафаном искупио, прште у смех.{S} Смуђ |
| на дупке пуна гостију.{S} Сав онај свет што се срдит разишао из газда Вулове гостионице, сврати |
| а, хитећи да што пре избуди и онај свет што је тамо иза тихога атланског окејана.{S} За тим се |
| д није кадар више да рађа и подиже, већ што се у нама мало по мало отупљује способност за пошто |
| ио, прште у смех.{S} Смуђ истресе полић што му га беше донео келнер Вулов, па онда ошину ђогата |
| а га пусте, ако се њих двоје не узму, у што хоћте?!..{S} Сирома Зега!....{S} Теци, теци, па ето |
| вот.{S} У нас, овде у Б.... рад се ни у што не рачуна....{S} Славна <pb n="222" /> Швајцарска — |
| " /> <p>И за све то време, Феђо се ни у што није мешао.{S} Он је, чим је кућу Ђеврекову снашла |
| знова!{S} Оно му до сад не рачунај ни у што.</p> <p>— Море, ја сам видео, да му онај јаук не ид |
| ште узети, да људи у овоме стању и могу што да мисле.{S} Он се од једном трже.{S} Једна зрака с |
| беше одблесак пурпурнога неба на западу што га је мало пре оставио цар дана, хитећи да што пре |
| р због нереда, једном је спроведен суду што је <pb n="236" /> у свађи једног пробо; али како је |
| ску Независност</title>“ и пресеца Феђу што овај тричави чланак у „<title>Самоуправи</title>“ ч |
| епим оком ударила на некакву стакладију што је била поређана одмах ту на једном сточићу.{S} Пов |
| n="351" /> да га упитам о једном чланку што је намењен за сутра.{S} Управо понео сам га да га п |
| и су, како ћу да вам кажем, у неку руку што и кућни пси и мачке...</p> <p>Сав онај збор прсну у |
| слова, па како су манастири у неку руку што и цркве, — то је и игуман Партеније постао љубимац |
| ам опет велим, чиновници су у неку руку што и пси и мачке у нашој кући...{S} Јесте ли видели, к |
| кад смо пошли, да ћемо мучно у Суводолу што испословати.{S} Знао сам ја за ту погану попину.{S} |
| .{S} Морао сам га слушати; јер по свему што се у овој гостионици „без сведока“ догађало, изглед |
| ослом: живо ради на томе, да се у Срему што више рашири назаренство.{S} Он је нашао, да та вера |
| сподине Срејо, а што не кажеш господину што и о нашој народној скупштини?...{S} По нашем уставу |
| м челу; гледам ону густу, ону дугу косу што се беше као златно паперје просула у некакав необич |
| ако немам,“ рекнем јој, и извадим карту што је бејах спремио за Живана Срндаћева.</p> <p>Она по |
| а, вичу други.</p> <p>— Није крив певац што је скочио на полицу, већ онај који га је и до кућње |
| носи, рећи ће Томо Брицо:</p> <p>— Знаш што смо те звали, чича Стеване?</p> <p>Чича Стеван се м |
| је још цвеће и ковиље; оне ти да видиш што овога плаћају — да овако мало ослушне шта се о њима |
| му се баш хита....{S} А што се ти бојиш што је он радикалац? — упитах га на један мах, и не зна |
| е групе политичких бедника....“</p> <p>„Што се напредњацима зову“ забобоња један бас, чак из уг |
| узицом тргнем.</p> <p>— Та знао сам ја, штранго, да си ти рођен за такве ствари....{S} Од тих 5 |
| ија, оштра и подмукла погледа.</p> <p>— Штранго једна, шта си радио до сад?! — упитаће капетан, |
| му.</p> <p>— Само да мало пократим леву штрангу у дешњака....{S} Седајте ви, господине!{S} Ево |
| оји су давно и давно требали да затегну штрангу....{S} Није ово само „гостионица без сведока“.{ |
| га кочијаша.{S} Он беше пришао да скида штранке.{S} Ваљало ми је поред њега сићи.{S} То беше је |
| љаш да сам вуче кола....{S} Олабавио си штранке, као да ти је радикалска карта у џепу...{S} Хе, |
| р резилио свога Чиноша, што је олабавио штранке и пустио свога друга Ђулаша да га девет знојева |
| доле чак до костију, па отуд стане, да штреца као из какве страховите дубине.{S} Загледаш.{S} |
| и оштро нас стаде мерити.{S} Мене нешто штрецну.{S} Не знам шта ми би.{S} Бог са мном био, као |
| и на брдо.{S} Мој друг онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле при |
| нај црвени поп и онај с оном дреновачом штукоше некуд — као у земљу да пропадоше.{S} А онај у к |
| г онако кракат као штрк одгигеља као на штулама....{S} Сад ми тек Јоле приђе и стаде се злобно |
| че....{S} Нека те, нека.... и отац Вића штуцну — два три пута.... пашћеш ти мени шака — други п |
| — други пут!...</p> <p>И опет је морао штуцнути — само сад нешто мање.{S} Он погледа с неким п |
| кретати.{S} Мало за тим, па и последња штуче с прозора манастира Р...{S} Нешто се морало горе |
| „фарбули“ ударали.{S} Јола не видех куд штуче.{S} Мора да је отишао да обиђе Чиноша и Ђулаша... |
| очи они с кусавим чакширама и шиљастим шубарама, а с малим јанџицима оздо испод гуњчета без ру |
| почињући од поповске чите и астраханске шубаре, па до шешира с малим и шешира с великим ободом; |
| у целом Београду видети ни једне шиљате шубаре, ни једних кусавих чакшира, ни једног краставог |
| дође ора — ако у тај кабинет не уђе поп Шувалић и Ђена Брдарић; први да реформише веру, а други |
| ароду, онда кроз онај народ прође тијан шум....</p> <p>Отац Остоја држао је у руци стари — као |
| , а неке са заошиљеним брчићима; неке у шумадијским гуњевима а неке у елегантном европском ноши |
| како на коњским копитама разносе питому Шумадију; гледао сам сломљену рају, како се крије по вр |
| } Ми слободу друкчију разумемо но ову у шупљим и голим речима.{S} Ми тражимо стварну слободу; м |
| Хтео сам пасти, да ме као утопљеница не шчепа за руке газдарица Јела: <pb n="303" /></p> <p>— Г |
| l>„Ал’ Турака ниђе бити неће....“</l> </quote> <pb n="344" /> <p>Тако је то, брате мој.{S} У он |
| е оно пророчанским гласом објавио:</p> <quote> <l>„Минаре ће попаст’ паучина;</l> <l>„Неће имат |