| ренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — с |
| о најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим то |
| равдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се |
| акав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде |
| бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од |
| ли да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био |
| ли сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је |
| живши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својс |
| >— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— С |
| S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и оп |
| ’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле |
| а опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...< |
| ка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет |
| ном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору |
| најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „мио |
| ад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни |
| p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе |
| можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дет |
| свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју стра |
| а се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам д |
| Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мисл |
| ељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осет |
| осте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да |
| јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С |
| в она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и д |
| те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише |
| Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто |
| рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.< |
| гао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничк |
| мети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од п |
| тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остат |
| из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка |
| с на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем з |
| азе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек |
| чковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али |
| м друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекора |
| ресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оно |
| иле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допу |
| здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа коша |
| Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не |
| ео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим |
| г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођо |
| p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а оч |
| ле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужив |
| и или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка |
| и сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што |
| човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та ниј |
| мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце ( |
| p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> |
| ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста исти |
| p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога |
| <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватов |
| {S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — З |
| кла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем |
| каза се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутр |
| ead>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је |
| а у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом |
| може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је види |
| ити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што |
| лазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не |
| а.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непр |
| ш да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> |
| о, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло у |
| га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе |
| икну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је г |
| те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашл |
| до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредн |
| чи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душе |
| моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.< |
| мо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јо |
| еби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта т |
| ебојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа |
| да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другариц |
| узи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да мног |
| онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ев |
| е морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу |
| је био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према ње |
| м је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским гру |
| а доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — |
| коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па о |
| .</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је |
| мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отвор |
| .</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин исп |
| о да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се |
| сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — ре |
| } За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће пона |
| чити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична пој |
| </p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Дарин |
| о.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувиш |
| {S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није |
| то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу друг |
| г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребн |
| из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“ |
| ацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде мог |
| о служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осет |
| животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је |
| видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми |
| p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спо |
| оз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула бил |
| ог сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и и |
| ише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи н |
| а — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> < |
| г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p |
| памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда |
| ка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Дру |
| Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> < |
| ам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“< |
| Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S |
| мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само |
| нда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дак |
| имети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и ре |
| з његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је о |
| о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш с |
| раву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не у |
| нка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гаврилов |
| та провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђин |
| еница једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе на |
| тела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи |
| новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још прип |
| /p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та за |
| оја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родо |
| на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није ша |
| што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Прим |
| моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико ме |
| и засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још ј |
| <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем |
| зумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па |
| за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „ми |
| овикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, |
| оже датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</ |
| не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема |
| в остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довоља |
| вијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, |
| ам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Г |
| н труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет |
| ца, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње нап |
| срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље |
| м.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа |
| у...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се припов |
| и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше позна |
| су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове. |
| ега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да г |
| {S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очим |
| ез уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревањ |
| Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније и |
| лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпље |
| е за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслуж |
| иповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацрта |
| ја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „н |
| е моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин и |
| дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; |
| говарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа |
| ет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вре |
| јаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p |
| е обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражи |
| а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако н |
| грешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек |
| он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсус |
| авну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек |
| т видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љуба |
| и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се |
| е и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим |
| p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка |
| осподин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p |
| {S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његов |
| нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} |
| сала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погре |
| е жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> |
| читељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће м |
| кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права спос |
| теља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или |
| јева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озби |
| роду није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни к |
| колине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p |
| беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са ос |
| добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кри |
| > <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали |
| близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ кој |
| ом! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало од |
| или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је |
| Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни д |
| па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прег |
| Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу |
| Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не ч |
| ихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је |
| ега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p |
| еца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете |
| „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате м |
| ећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пр |
| и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она доша |
| зом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао |
| де, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња и |
| судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — |
| е честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате |
| осад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове по |
| зним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме бе |
| ност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних м |
| ко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немој |
| пне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде ниј |
| и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас ба |
| </p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за |
| д и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у |
| казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје о |
| Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или |
| тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, |
| је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— З |
| Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим |
| да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће с |
| — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и г |
| упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више |
| у обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога м |
| > <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три да |
| и можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој це |
| моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и. |
| тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи. |
| те рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Др |
| це замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке н |
| басала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафиз |
| оба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Мож |
| ја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па |
| почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па |
| рије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Ро |
| тали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир |
| p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дош |
| ем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— |
| — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И |
| гора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Ко |
| отерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје |
| ешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за |
| па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да |
| ци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.< |
| дравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад |
| да и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што |
| шке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда |
| зумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И |
| војски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези ч |
| чина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши д |
| се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S |
| <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој |
| сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49 |
| падије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, п |
| <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сут |
| Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико |
| вање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>О |
| >После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Пе |
| тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалук |
| S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нуж |
| </p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо дом |
| агло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море ба |
| жи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и весело |
| сте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да ист |
| преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим т |
| јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћ |
| лицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се су |
| ело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кро |
| Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том сти |
| <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче пору |
| тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне |
| о у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу |
| к одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сва |
| свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав сврше |
| Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може к |
| лина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — |
| и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; је |
| имице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо т |
| онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на об |
| дне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> |
| <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском |
| — Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта |
| ст и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсто |
| се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у с |
| ринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — |
| уче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету |
| тра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад |
| са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него |
| у оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И |
| .</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — |
| Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три |
| узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у ко |
| намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} |
| вци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, мале |
| десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изо |
| доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — до |
| је понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и |
| ак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И |
| заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари |
| незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је б |
| женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је |
| p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаш |
| примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и |
| се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се мор |
| /p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — п |
| оја има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сја |
| свести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине пла |
| идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па |
| и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што |
| у збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те н |
| а треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не тре |
| ог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу |
| ринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен |
| је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли |
| 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех |
| х трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито |
| разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очим |
| кој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>П |
| ошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене |
| љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је |
| е знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни са |
| овечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењу |
| нчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове |
| мој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и а |
| а може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, о |
| а осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе з |
| да и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је прим |
| оже човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију прим |
| боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив |
| то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда |
| за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе |
| е га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у ист |
| вари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си |
| ницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од ч |
| заћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори |
| поветке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не м |
| коли предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потре |
| а си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара |
| ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Да |
| н одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S |
| нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је ос |
| верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми ј |
| ојо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог нов |
| Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба т |
| ћега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни м |
| ово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, |
| тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштов |
| д Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Т |
| нка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор |
| чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спрема |
| дговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се нада |
| укчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и кисели |
| сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при ис |
| ромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био |
| ли добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушев |
| но непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да |
| није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је |
| доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа |
| о луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце |
| утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гл |
| о баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</ |
| p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и |
| претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у п |
| а говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда |
| свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе з |
| едва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{ |
| аге и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито |
| авај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим |
| душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаш |
| — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се |
| рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну |
| p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури |
| е у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јо |
| p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учите |
| .</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, н |
| би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у о |
| , па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправил |
| правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> < |
| шанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти |
| он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чи |
| Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све ос |
| ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је с |
| ли више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш |
| е чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и |
| вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео |
| p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других |
| рши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, |
| p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> |
| вду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии в |
| “ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то проти |
| гу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! са |
| е не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред зн |
| p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па |
| ’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се |
| ута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, |
| енути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби |
| последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишин |
| О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет |
| во је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце докт |
| а навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се |
| — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и ви |
| сећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав |
| ле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После не |
| тео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или ш |
| Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а |
| н о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржњ |
| рашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи п |
| амислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — |
| ави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да |
| p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Ми |
| не на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се |
| ма доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити |
| како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — |
| е, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове |
| тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћу |
| с је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица в |
| На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се |
| ка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита... |
| е већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} |
| нку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица к |
| ше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и |
| е дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам |
| ост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онд |
| ка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други вл |
| збиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су |
| /p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда |
| рала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење |
| о рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим увер |
| ош зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас дана |
| чини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: |
| тво да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истр |
| девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице |
| ивисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешн |
| е могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— |
| та — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си |
| осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и с |
| вана према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњ |
| трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и |
| е увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школ |
| удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p |
| најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има свед |
| > <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па баја |
| зразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело м |
| о би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам с |
| ко глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем |
| знање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рек |
| лу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао дес |
| /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме за |
| на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерит |
| ка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак |
| и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазит |
| ладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би |
| римети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља сва |
| и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рук |
| а и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем чес |
| да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа |
| глед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни |
| ран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом з |
| ење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој |
| — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече |
| пштину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као |
| ишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој ника |
| > <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> < |
| p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе ос |
| аљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; |
| Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, |
| p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и д |
| /p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази ј |
| брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не с |
| ј се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан чо |
| p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучил |
| веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их |
| биљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S |
| бро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што св |
| а мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — приме |
| боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Ниј |
| иле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само н |
| већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им припове |
| стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није д |
| којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек |
| у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њи |
| рло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у ја |
| е своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а сла |
| очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и с |
| ана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најб |
| поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице. |
| е у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја п |
| ма по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији пра |
| наче ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пођ |
| брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу да |
| ст и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет свој |
| ватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и д |
| своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити |
| етиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гње |
| ам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји |
| скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, д |
| ико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад |
| и за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад м |
| а мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за |
| на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу |
| па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саста |
| Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више. |
| а дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је в |
| сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва |
| ве три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто зе |
| да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</ |
| иво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ он |
| и љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — р |
| у али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој |
| а се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлик |
| лату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том ба |
| ла да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи с |
| „Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из |
| пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном р |
| рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да с |
| сницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила. |
| ијатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Срб |
| ш две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми |
| но и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут к |
| е ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно |
| кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посл |
| а“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А |
| је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечи |
| м се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је помен |
| осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. нат |
| са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме |
| свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужив |
| ојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; |
| мислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А тр |
| </p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим |
| асмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Дар |
| рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души |
| на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да мн |
| ве другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у пос |
| p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та м |
| .{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних |
| сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек доби |
| снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код |
| нда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, т |
| та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њ |
| у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљин |
| вљању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? пр |
| кине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах об |
| Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситни |
| ако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасви |
| деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави. |
| појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, |
| баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Дарин |
| можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако |
| ефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се |
| своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој |
| гарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ле |
| “; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш свак |
| оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — |
| а удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — |
| атеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног д |
| ологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба |
| и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје |
| најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 |
| ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много ра |
| тељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини |
| <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што |
| , о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј |
| „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Пр |
| и расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.< |
| уо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако про |
| јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох |
| купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ј |
| то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — реч |
| це III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеш |
| ви! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе с |
| ила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је поглед |
| нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама |
| да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког вр |
| своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда са |
| опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> |
| из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како |
| шки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворен |
| треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто |
| орак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свет |
| симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја |
| сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Дар |
| сно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати ка |
| м и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а баб |
| Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми |
| да вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од нам |
| } Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће |
| то ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у |
| тала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро |
| ји дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе |
| то слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши пи |
| еможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршет |
| ице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црно |
| нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима |
| ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то |
| е да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се |
| тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исп |
| ?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак |
| p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни р |
| дина, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још и |
| едају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} |
| беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се |
| оживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и |
| де механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени |
| трану, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш м |
| х могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ |
| да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, |
| д на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет |
| нама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да ј |
| нка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па |
| лучајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је ја |
| или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми |
| ерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдуб |
| ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.< |
| м тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог |
| тала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> |
| м, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ |
| ње васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Д |
| о? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, до |
| ети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чин |
| десет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има з |
| аш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти не |
| ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Прав |
| че Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка |
| > <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика |
| морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити |
| Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само |
| да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је в |
| примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— К |
| внодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам јед |
| е погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма ш |
| м да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе ст |
| народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учите |
| Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не сл |
| и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требал |
| део да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио ш |
| је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка |
| ам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе |
| а да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер |
| — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је он |
| во научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околност |
| ог „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље п |
| долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, на |
| при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четвр |
| мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а по |
| бња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби освр |
| лизини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче |
| емати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> |
| а — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је б |
| мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</ |
| ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јави |
| <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече |
| ад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља |
| оринтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти |
| да хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Дар |
| ле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друк |
| љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво |
| колико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p> |
| клоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно |
| ек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа |
| да у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то о |
| имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко врш |
| у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме |
| м мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече прове |
| којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба са |
| дније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније |
| адају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим |
| дни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене |
| смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb |
| .</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи д |
| и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је ве |
| д свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — вик |
| и, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у оп |
| није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба |
| не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозоф |
| че капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се |
| е он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према |
| е читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, |
| вори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па ра |
| е замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милиц |
| којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга прашта |
| зам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста пр |
| p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за |
| ећ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина друг |
| се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја пок |
| пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби |
| {S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још |
| ице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнут |
| аше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у па |
| посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му о |
| примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се б |
| _C4"> <head>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школ |
| ђица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.< |
| Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви |
| прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише до |
| м рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши |
| претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — реч |
| афисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на пос |
| ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега приб |
| и — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.< |
| тод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифраст |
| е, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави |
| коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-обра |
| нурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</ |
| е тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говори |
| ин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје |
| празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Как |
| ј жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију |
| едног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, |
| Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно |
| нчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она н |
| на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу мет |
| другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— |
| што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу |
| х и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачни |
| p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па п |
| Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у |
| Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при сту |
| уду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца пос |
| и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осме |
| наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим при |
| дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху |
| вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружиц |
| гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „О |
| з види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржа |
| што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити по |
| тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S |
| бична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије |
| е моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на |
| о као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ смат |
| дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом м |
| жало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и |
| згред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: |
| још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још |
| риђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — ре |
| ји је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а |
| S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> |
| тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна |
| ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је |
| послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опе |
| га и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Пед |
| у.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враг |
| воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољн |
| тву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да |
| кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога п |
| у бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад |
| ја са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама |
| ари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричи |
| аки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему накло |
| опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и |
| инчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и |
| д ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше |
| се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не д |
| ао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S |
| феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или |
| ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Кост |
| </p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем |
| а — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од прир |
| ка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет за |
| кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплеме |
| у трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по |
| и насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух |
| да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће |
| а своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сео |
| ело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па м |
| љиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она |
| p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни |
| а и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Б |
| а страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што |
| и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако са |
| лази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода врагола |
| и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не ку |
| ија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и р |
| — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине с |
| би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном накло |
| е простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у |
| дем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би |
| рате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити |
| н рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда |
| јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоће |
| дила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за |
| ни тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као |
| — Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби |
| hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај |
| мо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је н |
| ства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички |
| к оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у |
| варити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом |
| којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак |
| поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љ |
| у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нес |
| амо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у ш |
| самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти з |
| у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро р |
| приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да реч |
| ји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахн |
| ује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите |
| ућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног бла |
| стан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, д |
| тина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам од |
| аш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си |
| на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се |
| ће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а |
| ала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, |
| једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и |
| им ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — |
| p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Дарин |
| ција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и |
| очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p |
| ашина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји |
| е мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их |
| ошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би |
| p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако |
| Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет |
| асе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорн |
| читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?< |
| гредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленк |
| уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало за |
| ога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем |
| случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборав |
| ти Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам |
| то кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој со |
| мена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насме |
| лица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им |
| ешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, к |
| после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењ |
| ућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео |
| ећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — о |
| са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и |
| ринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и |
| а не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| рим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави за |
| пута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка пол |
| етљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасви |
| искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увиде |
| тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за |
| адиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам зд |
| ’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе ок |
| — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стр |
| >Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца уч |
| ла бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице д |
| могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста |
| >— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам |
| >Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису |
| а су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као |
| ж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то |
| оворила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успех |
| м дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; |
| ш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткам |
| е беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што |
| ле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња прек |
| које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> < |
| елотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са |
| шта чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на об |
| еко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу. |
| о тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше |
| га и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу у |
| ени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске |
| вијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искип |
| бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена |
| <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако сл |
| Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо п |
| родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али |
| ге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја мираз |
| свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју вла |
| е.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће |
| рије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој |
| лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најот |
| се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ства |
| да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да |
| а не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан |
| и — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} З |
| баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да |
| га, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше |
| олском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цр |
| а опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и |
| еше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без |
| ни дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— |
| о срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она др |
| дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут наст |
| н гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на |
| а према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла ра |
| али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе |
| куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душ |
| за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што и |
| На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави |
| мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела |
| сим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успе |
| p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.< |
| е свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи |
| еких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ства |
| насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви |
| </p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша |
| оме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате д |
| S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добр |
| Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Ни |
| к по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по |
| вака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислић |
| о још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гл |
| ти, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно шт |
| е наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек |
| ућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два |
| p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — |
| ишко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намири |
| ове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе н |
| е ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш с |
| је оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан тр |
| народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје с |
| аву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и |
| да што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити |
| и Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — завр |
| и се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опаз |
| о.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст |
| томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три |
| д не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме с |
| ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд |
| се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољ |
| — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а прав |
| паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећ |
| у рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима под |
| на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе |
| — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква |
| , што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} |
| ве ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бра |
| дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — са |
| > <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су т |
| — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, |
| е затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p |
| говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, |
| тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се |
| те.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на |
| нивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — пит |
| час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мал |
| и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док |
| раним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећи |
| ктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа |
| <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на дец |
| ицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — |
| стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових уси |
| она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато |
| ађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осе |
| покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} |
| ог израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњ |
| у му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах |
| че, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, д |
| динаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} |
| , па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} До |
| ам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа |
| ри она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и з |
| ако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи |
| учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папи |
| суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у им |
| матра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде т |
| но лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако |
| , зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да ста |
| да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познава |
| ете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата не |
| собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешт |
| оравише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши п |
| а бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Дари |
| ра стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милиц |
| а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело |
| је тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој н |
| па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише пој |
| i>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до |
| прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозор |
| осте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактер |
| лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, п |
| едну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и |
| „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко |
| такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ак |
| кушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само зна |
| тора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теб |
| молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавит |
| тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко |
| посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу |
| чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — при |
| а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за т |
| оди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчеп |
| <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год стр |
| нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као он |
| да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро пог |
| њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нек |
| и и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом |
| ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни об |
| да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ни |
| м је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата |
| ају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид |
| ћега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу бл |
| крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог |
| Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — К |
| ет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго |
| им са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази д |
| е твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја с |
| е зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но |
| лизу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који |
| рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а |
| зговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могућ |
| засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много т |
| се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А |
| Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање инт |
| могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „пл |
| ек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам |
| <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер ни |
| ру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој пр |
| ише за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се б |
| да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење |
| иле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Мили |
| „ома би и ракију и |