• Akcija 1
  • kа 1
  • Projekti 1
  • quote 2
  • а 107
  • А 32
  • авлије 1
  • адвокат 4
  • адвокатски 1
  • адресе 1
  • Адресова 1
  • аја 1
  • ако 20
  • Ако 5
  • ал 3
  • Ал 3
  • Ала 2
  • Алберт 2
  • Алберта 3
  • Албертом 1
  • алеје 2
  • алејом 1
  • алеју 1
  • Али 25
  • али 53
  • ама 1
  • Ама 1
  • американским 1
  • амо 1
  • анализама 1
  • аналишите 1
  • анатомским 1
  • анегдоте 2
  • анегдотице 1
  • Аничина 1
  • апарат 1
  • апликују 1
  • апотекар 5
  • апотекара 1
  • апотекарску 1
  • апотеку 2
  • апсолутно 1
  • арапска 1
  • арији 1
  • арњева 2
  • арњеве 1
  • арњевима 1
  • атлет 1
  • Аугзбуршким 1
  • афером 1
  • аферу 1
  • бавећи 1
  • Бавећи 1
  • бавити 1
  • Бавићу 1
  • бављаше 1
  • бављење 1
  • Бадава 1
  • бајаги 3
  • балзамичан 1
  • балчак 1
  • балчаком 1
  • бандисте 1
  • банкротско 1
  • Бања 1
  • бања 2
  • бањама 1
  • бање 2
  • бањи 3
  • бању 4
  • бар 6
  • Бардагџије 1
  • басену 1
  • батаљон 2
  • батољон 1
  • бацати 1
  • баци 3
  • баш 12
  • Баш 3
  • бедно 1
  • бежање 1
  • бежаше 2
  • бежи 3
  • Без 1
  • без 13
  • безазлено 1
  • безбрижних 1
  • безјак 1
  • безначајних 1
  • безначајно 1
  • безначајног 1
  • безобразан 1
  • безобразлук 1
  • безобразним 1
  • безусловно 1
  • белим 1
  • беличастим 1
  • белој 1
  • бенасту 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 2
  • беседе 1
  • беседу 1
  • бесконачности 1
  • бескрајан 1
  • бескрајња 1
  • бесни 1
  • бесном 1
  • беху 7
  • Беше 3
  • беше 46
  • бешчасно 1
  • би 78
  • бибера 1
  • бивати 1
  • биваше 2
  • бије 3
  • била 8
  • били 2
  • било 16
  • био 16
  • бирам 2
  • бисмо 1
  • бистар 1
  • бисте 2
  • бистро 1
  • бити 20
  • бих 8
  • бичем 2
  • бише 1
  • благог 1
  • бледа 1
  • бледо 1
  • блеђа 1
  • блеђи 1
  • бленуо 1
  • блеснуло 1
  • блешташе 1
  • блеште 1
  • близини 1
  • близу 1
  • блисташе 1
  • бљувотине 1
  • бљујеш 1
  • бљутавим 1
  • бог 2
  • Бог 8
  • бога 1
  • Бога 3
  • богаљ 1
  • богатој 1
  • божанственим 1
  • Боже 1
  • божји 1
  • бој 1
  • боја 1
  • бојажљиво 3
  • бојао 3
  • бојаше 2
  • бојећи 1
  • бојим 1
  • бокељског 1
  • Боку 1
  • бол 1
  • болесно 2
  • болесној 1
  • болестима 1
  • болети 1
  • болешљивог 1
  • боли 1
  • Боли 1
  • боља 1
  • боље 3
  • бољи 2
  • бољој 1
  • бољу 1
  • боно 1
  • бонога 1
  • боранију 1
  • бораше 1
  • ботаничкој 1
  • боцом 1
  • БР 1
  • браду 1
  • бразде 2
  • браколомство 1
  • брани 3
  • браним 1
  • брат 1
  • братац 1
  • брату 1
  • брда 1
  • брдашце 1
  • брдо 1
  • брду 1
  • Бре 1
  • бректаше 1
  • Брзо 1
  • брзо 7
  • брзоплети 1
  • брзу 1
  • бригадир 3
  • Бригадир 3
  • бригадирову 2
  • бригадиру 2
  • бригу 1
  • бризну 1
  • брисати 1
  • брисаше 2
  • бритвицу 1
  • бритвом 1
  • бришући 1
  • бркова 1
  • бркове 2
  • бројати 1
  • броји 1
  • брутално 1
  • брчић 1
  • бубњаше 1
  • будалаштину 1
  • будалом 1
  • буде 1
  • буди 2
  • буђаше 1
  • букти 1
  • бура 1
  • буре 1
  • бутину 1
  • бућнуо 1
  • вадио 1
  • важан 1
  • Ваздух 1
  • ваздуха 1
  • вајкада 1
  • вајкадањи 1
  • ваља 1
  • ваљало 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 5
  • вам 10
  • вама 4
  • варам 1
  • вараше 1
  • вариво 1
  • варош 1
  • вароши 3
  • вас 17
  • Васиљевић 11
  • Васиљевића 2
  • Васиљевићево 1
  • Васиљевићу 2
  • васпитања 1
  • васпитање 1
  • ватра 1
  • ватрено 1
  • ватреном 1
  • ваш 5
  • ваша 1
  • Ваша 2
  • вашар 1
  • ведра 1
  • Вежем 1
  • веза 1
  • везан 1
  • везе 1
  • везикатори 1
  • веле 1
  • вели 4
  • Велике 1
  • велике 3
  • велики 4
  • великим 1
  • великих 1
  • велико 4
  • великог 1
  • великодушан 1
  • великој 1
  • великом 1
  • велику 2
  • Вељко 2
  • Вељку 1
  • Венац 1
  • венча 1
  • вео 1
  • веома 1
  • веркла 1
  • веровала 1
  • веровали 1
  • веровања 1
  • веровао 1
  • ВЕРТЕР 1
  • Вертер 18
  • Вертера 15
  • вертеризам 1
  • Вертерова 3
  • Вертерове 1
  • Вертерово 1
  • Вертерову 1
  • Вертером 4
  • Вертеру 4
  • вертхајмоваче 1
  • верује 1
  • Верујем 1
  • верујем 2
  • Верујте 1
  • верујте 2
  • весела 1
  • веселе 1
  • веселим 1
  • весело 1
  • веселу 2
  • весео 3
  • ветрењачу 1
  • ветрић 1
  • Већ 5
  • већ 65
  • већа 1
  • већи 2
  • вече 5
  • вечера 2
  • вечеравао 1
  • вечерас 2
  • вечераше 1
  • вечере 4
  • вечери 3
  • вечерње 1
  • вечером 2
  • вешто 1
  • Ви 6
  • ви 7
  • виде 8
  • видела 1
  • Видео 2
  • видео 7
  • видети 5
  • види 7
  • видим 1
  • видимо 3
  • видите 1
  • Видите 2
  • Видиш 3
  • видиш 4
  • виду 2
  • виђа 2
  • виђаше 2
  • викати 2
  • викну 1
  • Виктора 1
  • вилице 1
  • вина 6
  • Винклера 1
  • Вино 1
  • вино 4
  • вином 2
  • вински 1
  • вињагом 1
  • вињагу 1
  • вири 1
  • висок 1
  • вичу 1
  • виша 1
  • вишаше 1
  • више 28
  • вишим 1
  • вишом 1
  • влада 1
  • владања 1
  • влажне 1
  • властољубље 1
  • воде 2
  • води 1
  • водио 1
  • водом 2
  • воду 4
  • вођаше 2
  • возио 2
  • војничке 1
  • војску 1
  • волети 3
  • Воли 1
  • воли 6
  • Волим 1
  • волим 2
  • воља 2
  • вољан 2
  • воље 5
  • вољом 1
  • врат 1
  • Врата 1
  • врата 12
  • врати 6
  • вратим 2
  • вратима 1
  • вратимо 1
  • вратио 1
  • вратити 2
  • Вратићемо 1
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • врату 1
  • Враћајући 1
  • врашка 1
  • врбе 1
  • врбице 1
  • вредности 2
  • Време 1
  • време 5
  • врисну 1
  • врло 5
  • врпци 1
  • вртети 1
  • врту 1
  • врх 2
  • Вукићевића 1
  • вуче 1
  • г 3
  • га 115
  • Гаванов 1
  • гадан 1
  • газија 1
  • галичање 1
  • галичљиво 1
  • гашаше 1
  • гвоздене 1
  • Где 1
  • где 16
  • гдегод 1
  • гегајући 1
  • гестикулишући 1
  • Гете 4
  • Гетеа 6
  • Гетеових 1
  • Гетеово 1
  • Гетеову 1
  • гимназији 1
  • глава 1
  • главе 5
  • глави 1
  • главни 1
  • главно 1
  • главном 1
  • главну 1
  • главобоља 1
  • главобоље 1
  • главом 2
  • главу 7
  • гладан 2
  • гладни 1
  • глас 4
  • гласа 1
  • гласније 1
  • гласом 1
  • Гле 2
  • гле 3
  • гледа 4
  • гледају 2
  • Гледам 1
  • гледаоци 1
  • гледати 2
  • гледаху 1
  • гледаш 1
  • гледаше 7
  • гледе 1
  • гледиште 1
  • глумац 1
  • глумачко 1
  • глуп 3
  • глупим 1
  • глуууп 1
  • глухо 1
  • гнушајући 1
  • гнушати 1
  • гнушим 1
  • говеђину 1
  • говор 4
  • говораше 3
  • говоре 1
  • говорећи 2
  • говори 3
  • говорило 1
  • говорио 3
  • говорити 5
  • говориш 1
  • говорише 1
  • говорнички 1
  • говору 2
  • год 1
  • година 11
  • годинама 1
  • године 2
  • голицати 1
  • голуба 1
  • гомилу 1
  • гоњаше 2
  • горе 6
  • гори 2
  • горњем 1
  • Горски 1
  • господар 1
  • господин 2
  • Господин 2
  • господина 1
  • Господине 5
  • господине 6
  • господином 2
  • Господо 1
  • госпођа 4
  • Госпођа 5
  • госпођи 1
  • госпођо 1
  • госпођом 1
  • гост 1
  • гости 2
  • гостију 2
  • гостима 3
  • гостионице 2
  • гостионици 3
  • гостионицом 1
  • гостионицу 2
  • готов 2
  • Готово 1
  • готово 9
  • грабљивих 1
  • граматичним 1
  • гранчицу 1
  • Грета 1
  • грешна 1
  • грижа 1
  • грла 1
  • грлом 1
  • грлу 2
  • грмом 1
  • гробљу 1
  • грозници 1
  • грозно 1
  • громогласно 1
  • груди 6
  • грудима 4
  • грцала 1
  • губила 1
  • гују 1
  • гурала 1
  • гурну 1
  • Густав 1
  • гута 1
  • гушом 1
  • гушће 1
  • д 5
  • Да 17
  • да 345
  • Дабогме 1
  • давали 1
  • дави 1
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • ДАВИДОВИЋА 1
  • давити 1
  • дављаше 1
  • давно 4
  • даде 3
  • Дај 1
  • дај 2
  • Дајде 1
  • даје 2
  • дајте 1
  • дају 1
  • Дакако 2
  • дакле 2
  • Дакле 2
  • дала 2
  • далеко 2
  • даља 1
  • даље 10
  • дам 1
  • дама 1
  • дамар 1
  • даме 2
  • дан 16
  • дана 14
  • данас 2
  • дани 1
  • дању 1
  • дао 1
  • дар 1
  • даска 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 1
  • дах 2
  • два 4
  • двадесет 5
  • двама 2
  • Двапут 1
  • двапут 2
  • две 4
  • двема 2
  • двеста 1
  • двоје 2
  • двојица 1
  • двојице 1
  • двоструком 1
  • дебела 1
  • дебелом 1
  • дебелу 1
  • девет 1
  • Девет 1
  • девојка 1
  • девојке 2
  • девојку 2
  • девојчици 1
  • девојчицом 1
  • девојчицу 1
  • декламацијом 1
  • декламовање 1
  • декламовати 1
  • декламоваше 1
  • ДЕЛА 1
  • делању 1
  • Делаш 1
  • делити 1
  • дело 1
  • депешу 1
  • дераше 2
  • дериште 1
  • деру 1
  • десет 1
  • десетак 1
  • десила 1
  • десило 1
  • десни 1
  • десно 1
  • десном 3
  • Дете 2
  • дете 6
  • дететом 2
  • детету 1
  • детињарлука 1
  • детињским 2
  • детињскога 1
  • детињску 1
  • детињства 2
  • детињству 1
  • деца 1
  • деци 4
  • ДЕЧАНСКА 1
  • дечурлије 1
  • дивља 1
  • дивљење 1
  • дигне 1
  • дигнете 1
  • дигнуо 1
  • дигнут 1
  • диже 6
  • дижући 1
  • дим 1
  • динамита 1
  • динара 2
  • дираше 1
  • дирнеш 1
  • Дирнуо 1
  • дићи 1
  • длаку 2
  • длан 1
  • длановима 1
  • дланом 2
  • дневника 2
  • до 19
  • доба 6
  • добар 1
  • Добар 1
  • добива 2
  • добивају 1
  • добио 1
  • добра 1
  • добре 2
  • добро 10
  • Добро 2
  • доброг 1
  • доброту 2
  • добу 1
  • доведе 1
  • довео 4
  • довлачи 1
  • доводити 1
  • довођаше 1
  • доврши 1
  • договори 1
  • договоримо 1
  • договорио 1
  • додаде 1
  • додала 1
  • додао 1
  • Додатак 1
  • додирнуо 1
  • дође 9
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • дозволио 1
  • Док 1
  • док 3
  • доказивао 1
  • Докопа 1
  • докопа 2
  • докопао 2
  • доктору 1
  • долази 1
  • Доле 1
  • доле 2
  • доливаше 1
  • дома 1
  • домаћа 1
  • домовино 1
  • Дон 1
  • донео 1
  • донесе 1
  • доњем 1
  • допада 1
  • допадање 1
  • допадаше 2
  • допала 1
  • допире 1
  • допиру 1
  • дописао 1
  • доручак 1
  • доручковали 1
  • доручковао 1
  • доручковати 1
  • досад 1
  • досада 1
  • досади 1
  • Досетка 1
  • досетка 2
  • досеткама 1
  • доста 4
  • достојанствено 1
  • достојанством 1
  • достојнике 1
  • дотадашње 1
  • доћи 1
  • дохвати 2
  • доцкан 1
  • доцније 1
  • дочека 1
  • дошао 7
  • дошла 1
  • дошли 4
  • дошло 1
  • драге 2
  • Драге 2
  • драги 1
  • драго 2
  • дрва 2
  • дрекну 1
  • дреку 1
  • дремљиво 1
  • Држ 1
  • државна 1
  • држању 1
  • држао 1
  • држаше 4
  • држећи 2
  • држи 2
  • Дрско 1
  • дрскошћу 1
  • друга 1
  • друге 5
  • други 4
  • другим 1
  • друго 7
  • другога 2
  • другој 1
  • другом 4
  • другоме 3
  • дружењем 1
  • дружи 1
  • дружио 1
  • друкчије 1
  • друму 1
  • друштва 2
  • друштво 10
  • друштву 3
  • дрхтао 1
  • дубоко 2
  • дубокој 1
  • дубоку 1
  • дуван 2
  • дувана 2
  • дугачко 2
  • дугачку 1
  • Дуго 1
  • дуго 3
  • дугу 1
  • дуд 2
  • дуел 1
  • дуелантима 1
  • дуели 1
  • дуелима 2
  • дуелише 1
  • дужник 1
  • дужност 1
  • дуката 1
  • дукатима 1
  • дулчинеа 5
  • дух 1
  • духова 1
  • душе 3
  • души 1
  • Ђаво 1
  • ђаво 2
  • ђак 2
  • е 1
  • Е 5
  • Ево 3
  • европског 1
  • еквилибра 1
  • екстази 1
  • Елоизу 1
  • Енглез 1
  • Енглески 1
  • енглеским 1
  • енглеског 1
  • ено 1
  • епитете 1
  • епских 1
  • естетиком 1
  • естетичар 1
  • ето 3
  • Ето 3
  • жабу 1
  • жалосном 1
  • жао 1
  • жаром 1
  • ждрепчаник 1
  • желео 1
  • Желим 1
  • желудац 1
  • жеља 1
  • Жена 1
  • жена 7
  • жене 7
  • жени 9
  • женио 1
  • женом 5
  • женска 2
  • женске 4
  • женски 1
  • женско 1
  • женској 1
  • женском 1
  • женску 1
  • жену 8
  • жењен 1
  • Живела 1
  • живети 1
  • живи 1
  • живљи 3
  • живо 3
  • Живот 1
  • живот 4
  • живота 5
  • животињским 1
  • животу 2
  • жицом 1
  • жмирне 1
  • жртве 1
  • жуљи 1
  • журно 1
  • жута 1
  • жутом 1
  • За 5
  • за 85
  • забленули 1
  • заблуди 1
  • забога 1
  • забоде 1
  • заборави 3
  • заборавио 1
  • заборавити 1
  • заборављао 1
  • заборавности 1
  • забуни 1
  • завезао 1
  • завири 1
  • зависи 1
  • зависти 1
  • Заврати 1
  • завратио 1
  • завраћа 1
  • завршило 1
  • завршио 1
  • загазио 1
  • загладио 1
  • загрејан 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • загрлити 1
  • задену 1
  • задобити 1
  • задовољаваше 1
  • задовољан 1
  • задовољно 1
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задржа 3
  • задржаваше 1
  • задркта 1
  • задрхта 1
  • зађоше 1
  • зажмурео 1
  • зажмури 2
  • зазвечаше 1
  • зазвони 1
  • зазирао 1
  • зазјаваше 1
  • заиграва 1
  • Заинтересовати 1
  • заиста 1
  • зајам 1
  • заједљиве 1
  • заједничко 2
  • заједно 5
  • заклањао 1
  • закључа 2
  • закључану 1
  • закорачује 1
  • заливена 1
  • Залуд 1
  • залуд 3
  • залупа 2
  • заљуби 3
  • заљубљен 1
  • замало 1
  • замаче 1
  • замени 1
  • замените 1
  • заметну 1
  • замеће 1
  • замириса 1
  • замислити 1
  • Замишља 1
  • замишљао 1
  • замишљате 1
  • замишљен 4
  • замишљено 1
  • замоли 1
  • замота 1
  • замотала 1
  • занесе 1
  • заноси 1
  • заобиђе 1
  • заова 1
  • заокруглише 1
  • западу 1
  • запали 1
  • запамтио 1
  • запечати 1
  • запита 1
  • запиташ 1
  • заплакао 1
  • заплете 1
  • заплеће 1
  • заповеда 1
  • започео 1
  • запти 1
  • запурен 1
  • запуши 2
  • зар 4
  • Зар 5
  • заручена 1
  • заручник 1
  • засад 1
  • засветле 1
  • засветлише 1
  • засебној 1
  • засенку 1
  • заслужи 1
  • засмеја 1
  • заспа 1
  • заспати 1
  • застави 1
  • застаде 1
  • застрвен 1
  • Засука 1
  • затворености 1
  • затвори 3
  • затегнутости 1
  • затезаше 1
  • затекла 1
  • затече 1
  • зато 3
  • затрпа 1
  • затрпано 1
  • Затури 1
  • заћутиваше 1
  • захвалност 2
  • захрани 1
  • захрка 1
  • захтевање 1
  • зацело 1
  • зачином 1
  • зачињаваше 1
  • зачкиљила 1
  • зачкиљио 1
  • зачудио 1
  • зачуђено 1
  • зачуше 1
  • заштиту 1
  • Зашто 1
  • зашто 6
  • збиља 1
  • због 4
  • збратимљаваше 1
  • збуни 2
  • збуњено 2
  • збуњеног 1
  • збуњиваше 1
  • звала 1
  • звали 2
  • звало 1
  • звао 1
  • звати 1
  • зваше 2
  • звезда 4
  • звездама 1
  • звезде 1
  • звезду 1
  • звекеташе 1
  • звече 1
  • звиждукати 1
  • звиждућући 1
  • звизну 1
  • звоне 1
  • звонише 1
  • звркте 1
  • звуци 1
  • згрну 1
  • Згрчио 1
  • здере 1
  • здрав 4
  • Здрава 1
  • здрава 2
  • здраве 1
  • здравија 1
  • здравице 1
  • здравље 1
  • Здраво 1
  • здраво 6
  • здраву 1
  • зева 1
  • зелен 1
  • зеленој 1
  • земљака 1
  • земље 2
  • земљу 2
  • ЗЕМУН 1
  • зену 1
  • Зену 1
  • зиду 1
  • зима 1
  • зиму 1
  • Злато 1
  • зликовац 1
  • злих 1
  • зло 1
  • зна 15
  • знађаше 3
  • знајући 2
  • знак 1
  • знам 4
  • Знам 9
  • знаменитостима 1
  • Знао 1
  • знао 10
  • знатан 1
  • Знате 1
  • знате 3
  • знати 2
  • значај 2
  • значаја 2
  • значајно 3
  • знаш 2
  • зној 2
  • зноје 1
  • знојио 1
  • зобнице 2
  • зове 7
  • зову 1
  • зором 1
  • зору 2
  • зраке 1
  • зрачић 1
  • зрном 1
  • зубе 1
  • зубима 1
  • И 46
  • и 598
  • Иван 1
  • Иве 1
  • иверчицама 1
  • игра 1
  • играо 1
  • играху 1
  • Играчи 1
  • играчку 1
  • играше 1
  • игру 1
  • иде 3
  • идеал 1
  • идеалиста 1
  • идеји 1
  • идемо 1
  • идете 1
  • иди 1
  • идилски 2
  • идилску 1
  • Идите 1
  • идол 1
  • идола 1
  • идоше 1
  • иду 1
  • иђаше 2
  • Из 2
  • из 38
  • иза 3
  • изаберете 1
  • изазивао 1
  • избива 1
  • избијаше 1
  • избриса 1
  • Извади 1
  • извади 4
  • извали 1
  • извезла 1
  • извесно 3
  • извинити 1
  • извињава 1
  • Извол 1
  • извора 1
  • извукао 1
  • извукле 1
  • извукли 1
  • извуче 1
  • изгладити 1
  • изглед 1
  • изгледа 1
  • изгледају 1
  • изгледао 1
  • изгледаху 2
  • изгледаше 7
  • изгуби 2
  • изгубљеним 1
  • издавала 1
  • издаде 1
  • издадоше 1
  • издајицу 1
  • издајство 1
  • издангубио 1
  • издао 1
  • издигнувши 1
  • издиже 2
  • изиђе 6
  • изиђоше 3
  • изићи 1
  • изјава 1
  • изјаве 1
  • изјави 2
  • изјутра 1
  • излаже 1
  • изласка 2
  • излечио 1
  • излива 1
  • излишан 1
  • измаче 2
  • изненађен 1
  • изненађена 1
  • изненађења 1
  • изничу 1
  • изнутра 1
  • израђивања 1
  • израђивао 1
  • изразима 1
  • икад 1
  • икакве 1
  • икаквог 1
  • икаког 1
  • Или 1
  • или 23
  • им 8
  • има 11
  • имају 2
  • имали 2
  • имам 6
  • имао 5
  • имате 2
  • имати 2
  • име 4
  • имена 1
  • именом 2
  • имену 1
  • Иначе 1
  • иначе 2
  • Индијанац 1
  • интерес 1
  • интереси 1
  • интересовала 1
  • интересовање 1
  • интересом 1
  • интересујеш 1
  • интригант 1
  • интриге 1
  • ипак 14
  • ироничке 1
  • исекао 1
  • искапе 1
  • искидана 1
  • исклизнуло 1
  • искључно 1
  • искорачи 1
  • искочи 3
  • искочио 1
  • искрвавио 1
  • искрено 1
  • искреношћу 1
  • искрену 1
  • испекао 1
  • исплаканост 1
  • исплаче 1
  • исповрти 1
  • испод 8
  • исподвлачена 1
  • исподвлачених 1
  • исправи 1
  • исправљати 1
  • Испред 1
  • испреде 1
  • испрекидано 1
  • испружају 1
  • испружи 2
  • испружила 1
  • испустио 1
  • истера 1
  • исти 1
  • Истина 2
  • истина 4
  • истине 1
  • истином 1
  • истину 1
  • исто 5
  • историја 1
  • историју 1
  • истраје 1
  • истреса 2
  • истрча 2
  • исту 1
  • истури 2
  • истући 1
  • исука 1
  • их 12
  • ичијег 1
  • ишао 3
  • ишло 1
  • ишта 1
  • ишчезло 1
  • Ја 13
  • ја 24
  • јавати 1
  • јави 1
  • јавили 1
  • јавља 1
  • јављати 1
  • јагњеће 1
  • јагодице 1
  • јагуар 1
  • јадају 1
  • јаде 3
  • јадиковања 1
  • јадни 1
  • јадном 1
  • јака 1
  • јаке 1
  • Јако 1
  • јако 3
  • јаку 1
  • јамчио 1
  • Јанка 18
  • Јанко 75
  • Јанков 1
  • Јанково 1
  • Јанкову 3
  • Јанком 6
  • Јанку 8
  • јармац 2
  • јасно 1
  • јатагани 2
  • јача 1
  • јаче 6
  • јачи 1
  • је 356
  • Јевропе 1
  • Јевропљанин 1
  • једа 1
  • један 18
  • Један 4
  • Једанпут 1
  • једанпут 4
  • једва 4
  • једвине 1
  • једе 1
  • једи 1
  • једини 1
  • једино 1
  • једити 1
  • једна 4
  • једнаке 2
  • једне 3
  • једним 7
  • Једно 2
  • једно 9
  • једног 5
  • једној 2
  • Једном 1
  • једном 17
  • једну 6
  • језа 1
  • језик 3
  • језика 1
  • јела 1
  • јер 15
  • Јер 2
  • Јесам 2
  • јест 3
  • Јесте 3
  • јести 1
  • јецала 1
  • Јову 1
  • јој 21
  • Јоца 1
  • Још 2
  • још 48
  • ју 6
  • јужним 1
  • јунак 1
  • јунакову 1
  • јунацима 1
  • јуначким 1
  • јунаштвом 1
  • јуне 1
  • јутра 1
  • јутро 2
  • јутром 1
  • јутрос 1
  • јучерањи 1
  • К 1
  • к 5
  • кава 2
  • каване 2
  • кавани 1
  • кавом 1
  • каву 5
  • Кад 17
  • кад 65
  • кадгод 3
  • Каже 1
  • каже 10
  • кажем 3
  • кажете 1
  • кажеш 1
  • кажу 1
  • казао 2
  • казати 4
  • казначеј 1
  • кака 1
  • какав 7
  • каква 2
  • какве 1
  • какви 1
  • какво 1
  • каквог 2
  • какву 2
  • каке 1
  • каким 2
  • Како 5
  • како 63
  • каком 3
  • Каку 1
  • каку 3
  • калуђериш 1
  • каљало 1
  • каљати 1
  • камењара 1
  • камералним 1
  • Камо 1
  • камо 2
  • канцеларију 1
  • као 110
  • Као 5
  • капи 1
  • капијом 1
  • капу 5
  • капут 4
  • капуту 1
  • карата 3
  • каријеру 1
  • Карл 1
  • карта 2
  • картама 1
  • картање 1
  • карташа 1
  • Карташи 1
  • карте 4
  • каса 1
  • касама 1
  • Катанић 50
  • Катанића 8
  • Катанићевих 1
  • Катанићево 2
  • Катанићеву 3
  • Катанићем 2
  • Катанићу 8
  • катраницом 1
  • кварите 1
  • келтскога 1
  • кесици 1
  • кесицу 1
  • кестенима 1
  • кеца 1
  • ким 2
  • кињио 1
  • Кихоте 1
  • кише 1
  • кларинет 1
  • КЛАСИЧНИ 1
  • клети 1
  • клече 1
  • клима 1
  • клобукови 1
  • клокоће 1
  • клону 1
  • клонуло 1
  • клонуо 1
  • клупе 2
  • клупица 1
  • клупицу 1
  • клупу 3
  • кључ 1
  • књига 1
  • Књига 1
  • књиге 4
  • књигом 2
  • књигу 10
  • књизи 4
  • ко 14
  • Ко 3
  • коверт 1
  • Кога 1
  • кога 12
  • код 5
  • коже 1
  • која 25
  • које 30
  • којекакве 1
  • којекаквим 1
  • којекаке 1
  • којешта 3
  • који 47
  • којим 5
  • којима 4
  • којих 2
  • којој 5
  • којом 4
  • коју 7
  • кокетерију 1
  • кокетно 1
  • Кола 1
  • кола 15
  • колевке 1
  • колевку 1
  • колена 1
  • Колико 1
  • колико 6
  • коло 1
  • коловоза 1
  • ком 1
  • комарци 1
  • Комарци 1
  • комбинације 1
  • коме 12
  • Комедија 1
  • комендију 2
  • комотно 1
  • комфорт 1
  • контроле 1
  • конца 1
  • коњиц 1
  • коњици 1
  • коњички 1
  • коњских 1
  • коњу 2
  • корак 2
  • кораци 1
  • корачаше 1
  • коресподента 1
  • кореспонденција 1
  • Кореспонденције 1
  • корице 1
  • кост 1
  • косу 2
  • Кочијаш 1
  • кочијаша 2
  • коштају 1
  • кошуљу 1
  • Кошутић 6
  • крадимице 1
  • Крај 1
  • крај 5
  • краја 3
  • крајеве 1
  • крајичак 2
  • крајње 1
  • крајњу 1
  • крају 2
  • крајцаре 1
  • крв 4
  • крви 1
  • кревет 8
  • кревета 1
  • креветима 1
  • кревету 1
  • креде 1
  • крепак 1
  • крепко 1
  • кретало 1
  • кречане 1
  • крив 3
  • криво 1
  • кригу 1
  • крила 1
  • крило 1
  • крилом 1
  • крилу 1
  • крити 1
  • крњадака 1
  • кроз 11
  • кројити 1
  • крпити 1
  • крст 2
  • крста 1
  • крсти 1
  • кругу 1
  • крунисао 1
  • крџалијо 1
  • куверту 1
  • куд 3
  • Куда 1
  • кунем 1
  • купа 1
  • купају 1
  • купати 1
  • купатила 4
  • купатило 5
  • купатилу 2
  • купе 1
  • купим 2
  • купио 2
  • куповину 1
  • кураж 1
  • курјацима 1
  • курс 1
  • кутији 1
  • кутију 1
  • кутицу 1
  • куће 6
  • кући 6
  • кућни 1
  • кућу 7
  • кучетом 1
  • лав 2
  • лава 1
  • лаж 3
  • Лаже 1
  • лажице 1
  • лажно 1
  • ЛАЗАРЕВИЋА 1
  • ЛАЗЕ 1
  • лаик 1
  • лак 2
  • лаке 2
  • лако 3
  • лакоћу 1
  • лакши 1
  • ламентацију 1
  • ламентовати 1
  • ланчић 1
  • ласкаше 1
  • Ласно 1
  • ласно 3
  • Левенштајна 1
  • левој 1
  • левокругом 1
  • леворвера 1
  • легне 1
  • ледени 1
  • леђима 1
  • лежао 1
  • леже 3
  • лежи 1
  • Лези 1
  • Лексикону 1
  • лектиром 1
  • Лемке 1
  • Лемкеовим 1
  • леност 1
  • леп 2
  • Лепа 1
  • лепе 1
  • лепеза 1
  • лепезе 1
  • лепезом 2
  • лепим 1
  • лепо 5
  • лепом 1
  • лети 1
  • лечио 1
  • Лешкари 1
  • ли 34
  • ливадом 1
  • лила 1
  • липу 1
  • листу 1
  • лица 3
  • лице 9
  • лицем 3
  • лицима 1
  • лицу 4
  • лично 2
  • личности 1
  • лишће 1
  • лишћу 1
  • Лопова 1
  • лоповлук 1
  • Лота 7
  • Лоте 1
  • Лоти 2
  • Лотин 1
  • Лотом 3
  • Лоту 2
  • луд 1
  • лудих 1
  • лудо 1
  • лудовали 1
  • лудовало 1
  • лудују 1
  • лука 1
  • лукав 1
  • лукава 1
  • лукаве 2
  • лукавим 1
  • лукаво 3
  • лукавством 1
  • луња 1
  • лупају 1
  • лупао 1
  • лупи 5
  • лупне 1
  • лупом 1
  • лутка 1
  • ЉУБ 1
  • љубав 13
  • љубави 5
  • љубавна 1
  • љубавне 1
  • љубавним 1
  • љубавну 2
  • љубимац 1
  • Љубимо 1
  • љубио 2
  • Љубити 1
  • љубити 3
  • љубљење 1
  • људе 3
  • људи 9
  • људима 1
  • људске 1
  • људским 1
  • љуљашци 1
  • Љути 1
  • љутито 1
  • М 1
  • Ма 2
  • ма 5
  • маглу 1
  • мада 2
  • мађионичара 1
  • Мајерову 1
  • мајмуни 1
  • мајор 1
  • мајстора 1
  • макако 1
  • макаку 1
  • Макперсон 1
  • мал 1
  • мала 1
  • мален 1
  • малена 1
  • малене 1
  • малено 2
  • малену 1
  • мали 2
  • мало 18
  • малог 1
  • мандолинате 1
  • мање 1
  • Маргариту 1
  • Марија 19
  • Марије 3
  • Марији 3
  • Маријина 6
  • Маријине 2
  • Маријином 1
  • Маријом 2
  • Марију 5
  • Марс 1
  • Марса 1
  • Марсељеза 1
  • матер 1
  • мати 1
  • матори 1
  • мах 2
  • махаше 1
  • махните 1
  • Махните 2
  • махраму 2
  • мач 2
  • мачјој 1
  • мачка 3
  • машину 1
  • ме 7
  • међ 2
  • међу 2
  • Међутим 1
  • мекан 1
  • меку 1
  • меланхоличној 1
  • мене 4
  • мени 2
  • Мени 2
  • менице 1
  • мере 1
  • меру 1
  • месец 2
  • меси 1
  • месо 1
  • места 5
  • местимице 1
  • Место 1
  • место 3
  • месу 1
  • метанише 1
  • метежем 1
  • метну 3
  • метнуше 1
  • меће 1
  • механа 1
  • механе 1
  • механи 3
  • механом 1
  • механу 1
  • меша 2
  • мешао 1
  • мешати 1
  • Ми 1
  • ми 19
  • мигну 1
  • Мијић 1
  • микроскопа 1
  • мило 1
  • Мило 1
  • миловаше 1
  • милостива 1
  • милостивним 1
  • милостиво 1
  • мимо 1
  • министар 1
  • министрима 1
  • мир 1
  • мира 2
  • мирисати 1
  • миришљави 1
  • мирна 1
  • Мирно 1
  • мирно 4
  • мирноћа 1
  • мирноћи 1
  • мирноћом 1
  • мирну 1
  • мисао 2
  • мислећи 5
  • мисли 11
  • мислилац 1
  • мислим 1
  • Мислим 2
  • мислима 7
  • мислио 1
  • Мислио 1
  • мислите 1
  • мислити 3
  • мислиш 1
  • митиш 1
  • мичући 1
  • Мишара 1
  • Мишљаше 1
  • мишљаше 20
  • мишљења 1
  • мишљењу 1
  • мишљу 2
  • Млад 1
  • млад 2
  • млада 2
  • Младен 54
  • Младена 9
  • Младене 1
  • Младенов 2
  • Младенова 1
  • Младенове 3
  • Младеновој 2
  • Младенову 3
  • Младеном 3
  • Младену 6
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 1
  • младих 2
  • младога 1
  • младожење 1
  • младожењу 1
  • младости 1
  • младу 1
  • млатати 1
  • Млека 1
  • многима 1
  • много 9
  • мном 2
  • мо 1
  • мога 1
  • могао 7
  • могаше 3
  • могла 1
  • могли 2
  • могло 1
  • Могу 1
  • могу 3
  • могућан 1
  • могућно 1
  • Могућно 1
  • Можда 2
  • можда 4
  • Може 1
  • може 17
  • Можеш 1
  • мозгу 1
  • мој 4
  • Моја 2
  • моја 3
  • моје 1
  • Мојим 1
  • моју 2
  • молбу 1
  • молим 11
  • Молим 3
  • молио 1
  • момак 1
  • Момак 1
  • момка 2
  • момку 1
  • момци 1
  • Момци 1
  • мора 8
  • мораде 1
  • морала 1
  • морало 1
  • морао 3
  • морати 1
  • Морица 1
  • мост 1
  • моћи 3
  • мрак 1
  • мраку 1
  • мрамор 1
  • мрдну 1
  • мрзети 1
  • мрзост 1
  • мркне 1
  • мршавији 1
  • мршаво 1
  • мрштина 1
  • му 126
  • муж 6
  • мужа 5
  • мужанскоме 1
  • мужанства 1
  • мужем 3
  • мужу 1
  • музика 1
  • музике 2
  • Мука 1
  • муке 1
  • мухе 1
  • мученика 1
  • мучећи 1
  • мучи 2
  • мучити 1
  • мучише 1
  • мушкарци 1
  • н 7
  • На 12
  • на 203
  • набрзо 2
  • набројао 1
  • наброји 1
  • навалично 1
  • наведе 1
  • навеза 1
  • навише 1
  • навлачење 1
  • нагваждање 1
  • нагла 1
  • наговести 1
  • нагомилавала 1
  • награда 1
  • нагрдити 1
  • нагрђено 1
  • над 1
  • нада 1
  • Надали 1
  • Надам 1
  • нађе 7
  • назад 3
  • назва 2
  • назвати 1
  • назебе 1
  • назираше 1
  • назоре 1
  • наивност 1
  • наиђе 1
  • наиме 1
  • наићи 1
  • наишла 1
  • најближа 1
  • најближим 1
  • највише 1
  • највишем 1
  • најглупљи 1
  • најгоре 2
  • најдаље 1
  • најдуже 1
  • најживље 1
  • најзад 3
  • Најзад 5
  • Најзгодније 1
  • најјачи 1
  • најкраћем 1
  • најлепше 1
  • најмањим 1
  • најмању 1
  • најмилије 1
  • најмилији 1
  • најпре 11
  • најрасипљивији 1
  • најсилније 1
  • најскривенијих 1
  • најсмешније 1
  • најсрећнији 1
  • најцрње 1
  • најчудноватије 1
  • наклопи 1
  • налази 1
  • налазио 1
  • Налик 1
  • налик 4
  • наличи 1
  • нам 3
  • нама 2
  • намењено 1
  • намести 2
  • наметао 1
  • намештену 1
  • намигујући 2
  • намргођен 1
  • намршти 1
  • нана 1
  • наново 1
  • напао 1
  • напатили 1
  • написа 2
  • написао 2
  • напише 1
  • напоље 8
  • напољу 5
  • напослетку 1
  • Напослетку 1
  • направи 1
  • напред 5
  • НАПРЕДАК 1
  • напуни 2
  • напуним 1
  • нарав 1
  • нарави 2
  • Наравно 3
  • наравно 9
  • народним 1
  • нарочито 2
  • Нарочито 2
  • наручје 2
  • нас 2
  • насилу 1
  • наслони 2
  • наслонио 3
  • наслониш 1
  • наслужи 2
  • насмеја 2
  • насмеши 1
  • наспрам 2
  • насред 1
  • насрће 1
  • настави 6
  • наставити 1
  • Настаде 1
  • настаје 1
  • настрану 1
  • натезаше 1
  • наточену 1
  • наточи 1
  • наћи 6
  • наукама 2
  • начелна 1
  • начелниковица 1
  • начин 2
  • начини 3
  • начините 1
  • начинити 1
  • начином 1
  • наша 1
  • Нашао 1
  • нашао 2
  • нашем 1
  • наши 1
  • нашим 2
  • нашли 1
  • Нашто 1
  • не 151
  • Не 9
  • небеским 1
  • Небо 1
  • небо 2
  • небу 3
  • невесео 1
  • невешто 1
  • невино 1
  • невиност 1
  • негда 2
  • негде 1
  • него 15
  • недељу 1
  • Недић 5
  • Недића 3
  • Недићевим 1
  • Недићу 1
  • нежно 2
  • нежности 1
  • нежношћу 2
  • незгодан 1
  • незгодно 2
  • неизбежан 1
  • неизбежна 1
  • неизмерно 1
  • нејасан 1
  • нејасне 1
  • нејасном 1
  • Нек 2
  • Нека 2
  • нека 6
  • некад 2
  • некакав 2
  • некаке 1
  • некаким 1
  • некако 4
  • некакој 1
  • некаком 1
  • некаку 2
  • неке 1
  • Неки 1
  • неки 8
  • неким 8
  • неких 1
  • неко 1
  • Неко 1
  • неког 1
  • некога 1
  • некој 3
  • Неколико 1
  • неколико 7
  • неком 7
  • некоме 2
  • некоординованим 1
  • неку 9
  • нелагодно 1
  • Нема 1
  • нема 4
  • немарним 1
  • немарно 1
  • немарног 1
  • немачке 1
  • немачки 1
  • немачко 1
  • немачку 1
  • немаше 1
  • немилице 1
  • немирна 1
  • немирном 1
  • немогућно 2
  • Немој 1
  • немојте 2
  • необична 1
  • необично 2
  • необичном 2
  • неодољиво 1
  • непознат 2
  • непознатог 1
  • непоштен 1
  • непрактично 1
  • непрестано 3
  • непријатељем 1
  • непријатног 1
  • неприлика 1
  • неприлике 1
  • неприлици 1
  • неприродно 1
  • неприродну 1
  • неразложно 1
  • неразумљиви 1
  • нерасположен 1
  • несвест 1
  • несвучен 1
  • несланим 1
  • несносно 1
  • неспретно 2
  • несрећа 1
  • несрећан 1
  • Несрећан 1
  • несрећник 1
  • несрећним 1
  • Нестор 4
  • нестрпљење 1
  • нестрпљењем 2
  • нестрпљиво 1
  • несуђеног 1
  • неће 3
  • нећемо 2
  • нећу 1
  • неуређене 1
  • нехотично 2
  • нечега 1
  • нешто 24
  • ни 54
  • Нигде 1
  • нижој 1
  • није 39
  • Није 7
  • ниједан 1
  • ниједанпут 1
  • ниједног 1
  • никад 8
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никакве 3
  • никаким 1
  • Никако 1
  • никако 3
  • Нико 1
  • нико 7
  • никог 1
  • Никога 1
  • никога 2
  • Николу 1
  • нимало 1
  • Нисам 4
  • нисам 7
  • Ниси 2
  • ниси 3
  • нисте 2
  • нису 3
  • ничему 1
  • ничија 1
  • ничим 1
  • ништа 24
  • Ништа 3
  • ништави 1
  • Но 3
  • нов 1
  • НОВА 1
  • нова 3
  • нове 2
  • новим 1
  • Новинама 1
  • новога 1
  • Новом 1
  • Нову 1
  • новце 2
  • ноге 5
  • ногом 3
  • ногу 5
  • ножем 1
  • нос 4
  • носе 1
  • носи 1
  • носило 1
  • носио 1
  • ноћ 1
  • ноћас 2
  • ноћи 1
  • ноћу 3
  • ношаше 1
  • ње 9
  • Њега 1
  • њега 25
  • Његов 2
  • његов 5
  • његова 8
  • његове 8
  • његовим 2
  • његових 1
  • његово 5
  • његовој 6
  • његовом 2
  • његову 7
  • Његош 1
  • њезин 2
  • њезина 1
  • њезино 1
  • њему 13
  • Њен 1
  • њен 3
  • њена 1
  • њене 2
  • њеним 2
  • њених 1
  • њеног 1
  • њеној 1
  • њену 4
  • њим 6
  • њима 11
  • њиме 4
  • Њих 3
  • њих 9
  • њихова 1
  • Њихове 1
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њој 4
  • њојзи 5
  • њом 6
  • њоме 3
  • њу 9
  • О 1
  • о 34
  • оба 4
  • обавештаваш 1
  • обамре 2
  • обасипље 1
  • обе 2
  • обезнани 1
  • обећава 1
  • обећаваше 1
  • Обешењак 1
  • обешењак 2
  • обешењачки 2
  • обзирати 1
  • обзнањено 1
  • обијеш 1
  • обикли 1
  • обичај 1
  • обичне 2
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 9
  • обичној 1
  • објасни 1
  • објашњаваше 1
  • Обла 1
  • облака 1
  • облачак 1
  • облачити 1
  • облигатно 1
  • облику 1
  • обмањивање 1
  • обнављати 1
  • обнародује 1
  • Обоје 3
  • обоје 9
  • обојица 1
  • обојицу 1
  • обори 1
  • обрадова 6
  • образ 2
  • образа 1
  • образи 2
  • образовање 1
  • обратила 1
  • обратио 1
  • обрва 1
  • обрвала 1
  • обрве 3
  • обрете 1
  • обриса 4
  • обрташе 1
  • обрте 1
  • обрћући 1
  • обруч 1
  • обузме 1
  • обуче 3
  • ова 2
  • Ова 2
  • Овај 1
  • овај 6
  • овакав 1
  • овакво 1
  • Оваке 1
  • оваким 1
  • овако 7
  • оваком 1
  • Овамо 2
  • овамо 3
  • Овде 1
  • овде 12
  • Ове 1
  • ове 3
  • оведе 1
  • овим 3
  • ових 1
  • ово 10
  • Ово 4
  • овог 1
  • овога 7
  • овој 2
  • овом 1
  • овоме 7
  • ову 3
  • овуда 2
  • огледалце 1
  • огњем 1
  • огњиште 1
  • ограђено 1
  • огрнула 1
  • Од 3
  • од 76
  • одавно 1
  • одагна 2
  • одакле 4
  • одатле 1
  • одахну 1
  • одби 1
  • одбијаше 1
  • одбије 1
  • одбила 1
  • одважно 1
  • одведе 2
  • одвео 1
  • одвоји 1
  • одвратности 1
  • одгајен 1
  • одговара 1
  • одговори 2
  • одговорила 1
  • одговорити 2
  • оде 9
  • одељак 1
  • одељење 1
  • одиграна 1
  • одиста 2
  • одједанпут 3
  • одкуд 1
  • одлазак 1
  • Одлази 1
  • одласка 1
  • одломцима 1
  • одлучи 1
  • одмакоше 1
  • одмах 14
  • одмерено 1
  • одморе 1
  • односа 1
  • односи 1
  • односио 1
  • односише 1
  • одоше 3
  • одрастао 1
  • Одрастао 2
  • одредио 1
  • одрешен 1
  • одрешенији 2
  • одсечем 1
  • одсечног 1
  • одскакати 1
  • одсудна 1
  • одсудном 1
  • одузмете 1
  • одуларен 1
  • одушевљен 1
  • одушевљена 1
  • одушевљено 1
  • одушевљењем 1
  • оживе 3
  • озбиља 2
  • озбиљан 1
  • озбиљно 2
  • озбиљности 1
  • ока 2
  • оквира 1
  • Око 1
  • око 8
  • околина 1
  • околином 1
  • оком 5
  • окрене 1
  • окренувши 2
  • Окренуо 1
  • окренут 1
  • окрете 2
  • окретоше 1
  • оку 1
  • окулар 1
  • окупају 1
  • окуражен 1
  • оловом 2
  • Омира 1
  • омотава 1
  • он 123
  • Он 47
  • Она 3
  • она 42
  • Онај 1
  • онај 12
  • онакав 1
  • Онако 1
  • онако 3
  • Онамо 1
  • онамо 3
  • онда 28
  • Онда 6
  • онде 3
  • Оне 1
  • оне 4
  • Они 1
  • они 6
  • оним 3
  • оних 2
  • оно 25
  • Оно 3
  • оног 3
  • онога 5
  • оној 3
  • оном 2
  • ономе 2
  • ону 4
  • опажало 2
  • опажаше 1
  • опази 3
  • опазила 2
  • опазио 2
  • опазити 1
  • опаку 1
  • опасности 1
  • Опет 2
  • опет 32
  • описа 1
  • описао 1
  • оподелдок 1
  • оправда 1
  • опрашта 1
  • опрезној 1
  • опрезности 1
  • опријатељи 1
  • опростиле 1
  • опроштај 1
  • опустио 1
  • опучи 2
  • опучила 1
  • опхођењу 1
  • општинска 1
  • ораха 1
  • орахом 1
  • оружје 2
  • осам 2
  • осамљиваше 1
  • освети 1
  • освојише 1
  • осврну 1
  • освртао 1
  • осврте 1
  • осврћући 1
  • Осем 1
  • осем 3
  • осети 4
  • осетише 1
  • осетљив 1
  • осетљива 1
  • осећа 1
  • осећајући 1
  • осећање 4
  • осећањем 3
  • осећању 2
  • осећао 1
  • осећати 1
  • осећаше 7
  • Осијана 2
  • ослободи 2
  • ослободио 1
  • осмејка 1
  • основа 1
  • особинама 1
  • особит 1
  • особито 1
  • осредњим 1
  • оста 1
  • остави 4
  • оставио 2
  • Оставите 1
  • оставити 1
  • остављати 1
  • остављаше 1
  • остадоше 1
  • остаје 1
  • остајемо 1
  • остали 1
  • осталим 1
  • остало 2
  • останете 1
  • острица 1
  • остругама 1
  • оструге 1
  • отац 4
  • отаџбина 2
  • отаџбину 1
  • отварању 1
  • отворен 1
  • отворена 2
  • отворене 1
  • отвореним 2
  • отворено 1
  • отвореном 1
  • отворену 1
  • отвори 2
  • отворио 1
  • отворити 1
  • отело 1
  • отерали 1
  • отимача 1
  • отићи 2
  • отишао 3
  • Отишла 1
  • отишла 2
  • откад 1
  • откуд 1
  • Откуд 1
  • отме 2
  • отпљуну 1
  • отпоздрави 1
  • отпоче 2
  • отпочеше 1
  • отпочне 1
  • отпутовао 1
  • отресито 1
  • отрже 1
  • отрпети 1
  • отуд 1
  • Отуд 1
  • отуда 2
  • Отуда 2
  • отужно 1
  • отхукну 2
  • Официр 1
  • официре 1
  • официри 1
  • официрима 2
  • официрска 1
  • официрску 2
  • Ох 1
  • оца 1
  • оцем 1
  • очајања 1
  • очајање 4
  • очајно 3
  • очепио 1
  • Очи 1
  • очи 22
  • очигледно 1
  • Очигледно 1
  • очигледном 1
  • очију 6
  • очима 7
  • очинском 1
  • оштрије 2
  • оштрицу 1
  • оштро 3
  • Па 28
  • па 76
  • падаше 3
  • паде 5
  • падоше 1
  • пажљивије 1
  • пажљиво 1
  • Пажња 1
  • пажње 1
  • пажњу 1
  • пази 1
  • Пази 1
  • пазио 1
  • Пазите 1
  • пазити 2
  • пак 9
  • пакленом 1
  • палачинака 1
  • пале 1
  • пало 1
  • паљаше 1
  • памет 4
  • памети 2
  • паметног 1
  • пандишпања 1
  • пандур 1
  • пандура 1
  • панталонама 2
  • пантер 1
  • пањ 1
  • паприке 1
  • папуча 1
  • пар 4
  • паре 1
  • парк 4
  • паркови 1
  • парку 9
  • парламента 1
  • партије 1
  • парче 3
  • парченце 1
  • парчета 1
  • пас 1
  • патницима 1
  • Патње 1
  • пауза 1
  • паук 1
  • паучинаст 1
  • пашеш 1
  • пева 4
  • певукаше 1
  • певушити 1
  • пењаху 1
  • пера 1
  • пере 1
  • перечара 1
  • Перечара 1
  • Периновића 1
  • пером 2
  • персоне 1
  • песама 1
  • песку 1
  • песма 1
  • песмицу 1
  • песму 2
  • песница 1
  • песницом 1
  • песницу 1
  • пет 5
  • пете 1
  • пећина 1
  • печат 1
  • пече 1
  • пи 2
  • Пи 2
  • пиварски 1
  • пијане 1
  • пије 2
  • пијете 2
  • пикантан 1
  • пилуле 1
  • пипала 1
  • пирну 1
  • писали 1
  • писаљком 2
  • писама 1
  • писамце 1
  • писао 1
  • писати 1
  • писац 2
  • пискле 1
  • писма 4
  • писмен 1
  • писмима 1
  • писмо 13
  • писмом 2
  • ПИСЦИ 1
  • пита 1
  • питајући 1
  • питања 1
  • Питао 1
  • питати 1
  • Питаше 1
  • питу 1
  • пише 4
  • пиштољ 2
  • пиштоља 1
  • пиштоље 1
  • плакао 2
  • плакати 2
  • пламени 1
  • план 3
  • плате 2
  • плати 1
  • платненим 1
  • Плаћате 1
  • плач 1
  • плашаше 1
  • плашљив 1
  • плашљиво 2
  • племенита 1
  • племенитим 1
  • плеће 1
  • плећке 1
  • плиткој 1
  • плот 1
  • пљачку 1
  • пљесну 2
  • пљувачку 1
  • пљуну 2
  • По 1
  • по 54
  • победилачки 1
  • победити 1
  • побио 1
  • побожно 1
  • побожношћу 1
  • побочну 1
  • побратима 1
  • побратиме 1
  • поведе 1
  • поверење 1
  • поверљиво 1
  • повечера 1
  • повише 1
  • повода 2
  • повратка 1
  • поврх 2
  • повуче 5
  • повучен 1
  • повучености 1
  • Погинулим 1
  • Поглед 1
  • поглед 3
  • погледа 6
  • Погледај 1
  • погледати 2
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледе 1
  • погледи 1
  • погледом 1
  • погледу 2
  • Погодио 1
  • погори 1
  • погрешно 1
  • Под 1
  • под 19
  • подалеко 1
  • подвлачио 1
  • подвуче 1
  • подвучене 1
  • подигоше 1
  • Подиђе 1
  • подиже 2
  • подједнако 1
  • подмигљивим 1
  • подне 3
  • подудараше 1
  • подуже 1
  • пође 11
  • пођоше 2
  • Пођоше 2
  • поезије 2
  • поезији 1
  • поетски 1
  • пожуда 1
  • позва 3
  • позван 1
  • позвани 1
  • позват 1
  • поздрави 1
  • поздравити 1
  • позив 2
  • позива 1
  • познаде 1
  • познаје 2
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познајеш 2
  • познали 1
  • познанства 2
  • познанство 3
  • познао 1
  • познат 1
  • позната 1
  • познати 3
  • позно 1
  • позове 1
  • поизтиха 1
  • поједе 1
  • поји 1
  • покажеш 1
  • Покажите 1
  • Показа 1
  • показа 6
  • показали 1
  • показана 1
  • показаћеш 1
  • Показаћу 1
  • показујући 1
  • Покаја 1
  • покаткад 1
  • покварени 1
  • поклицаваше 1
  • поклони 1
  • поклонио 1
  • поклопи 1
  • покој 1
  • покоја 1
  • покретима 1
  • покри 2
  • покрива 1
  • покривач 1
  • покуша 2
  • покушавао 1
  • покушаваше 1
  • покушати 1
  • пола 3
  • полако 3
  • полете 1
  • политику 1
  • Политичке 1
  • половина 1
  • половинама 1
  • половини 1
  • половином 1
  • положај 4
  • положаја 1
  • пољубац 1
  • пољубаца 1
  • пољуби 2
  • пољубила 1
  • пољубио 1
  • пољупци 1
  • поменуо 1
  • помешаше 1
  • помилова 2
  • помилује 1
  • помиње 1
  • помирљиво 1
  • помисао 1
  • помисли 1
  • помислите 2
  • Помислите 2
  • помишљаше 1
  • помогао 1
  • помози 1
  • помоли 1
  • помолити 1
  • помоћ 1
  • помрче 1
  • понављати 1
  • понаша 1
  • понашати 1
  • понашаше 1
  • понека 1
  • Понекад 1
  • понеки 1
  • понети 1
  • понижења 1
  • Понизити 1
  • поништен 1
  • поново 11
  • поноса 1
  • поносно 1
  • понуди 1
  • понуду 1
  • попи 1
  • попијемо 1
  • попише 1
  • Поповић 1
  • поправи 1
  • поправити 1
  • Популарном 1
  • попусти 1
  • попустила 1
  • поразговоримо 1
  • порасте 1
  • поред 12
  • поредиле 1
  • поредом 1
  • пореметити 1
  • породица 1
  • Поручик 8
  • поручик 9
  • Поручика 1
  • поручика 4
  • поручикова 1
  • поручиковим 1
  • поручиково 4
  • поручикову 1
  • поручиком 2
  • поручику 3
  • поручник 1
  • поручниче 1
  • порцелана 1
  • поседаше 1
  • посла 2
  • послала 2
  • послао 2
  • после 34
  • После 9
  • последица 1
  • последње 1
  • пословица 1
  • послом 1
  • послу 2
  • послуживала 1
  • послужујући 1
  • послуша 1
  • послушно 1
  • посматрати 1
  • посматраш 1
  • посматраше 2
  • посрну 1
  • поста 7
  • постави 1
  • постављаху 1
  • постаде 1
  • постајаше 1
  • пости 1
  • посустао 1
  • посуте 1
  • потанку 1
  • потегне 1
  • потера 1
  • потмули 1
  • Потписа 1
  • потписују 1
  • потпуну 1
  • потпушташе 1
  • потребно 2
  • потребу 1
  • поћи 1
  • поуздан 1
  • поуздане 1
  • поуздано 1
  • поузданост 1
  • поузданошћу 1
  • поуздањем 1
  • поустајаше 1
  • поучљиве 1
  • похвалу 1
  • поцрвене 2
  • поцрвенела 1
  • поче 16
  • почео 3
  • почесто 1
  • почети 1
  • почетка 2
  • Почеше 1
  • почеше 2
  • почешће 1
  • почиње 1
  • почне 1
  • почну 1
  • пошао 2
  • поштар 2
  • поштаром 1
  • поштен 1
  • поштени 2
  • поштених 1
  • поштено 1
  • поштеног 2
  • поштења 1
  • пошто 2
  • поштовао 1
  • пр 8
  • права 2
  • правдати 1
  • Правдати 1
  • праведном 1
  • Прави 1
  • прави 4
  • правила 1
  • правио 1
  • правити 1
  • право 1
  • правог 1
  • правца 1
  • правце 2
  • правцу 2
  • праг 1
  • празнину 2
  • празно 1
  • практикант 1
  • практично 1
  • прапорци 1
  • прати 1
  • Пратио 1
  • прашина 1
  • први 3
  • првим 1
  • прво 2
  • првог 1
  • првој 1
  • првом 2
  • пре 12
  • пребледе 2
  • преведена 1
  • преводи 1
  • преврат 1
  • преврнуо 1
  • превртати 1
  • преврте 2
  • превртљивост 1
  • превртоше 1
  • преврће 1
  • прегазише 1
  • пред 14
  • Пред 4
  • предавао 1
  • предаде 2
  • предадоше 1
  • предала 1
  • предањима 1
  • предати 1
  • предговор 1
  • предложи 1
  • предмет 1
  • предметима 1
  • предмету 1
  • представе 1
  • Представи 1
  • представи 2
  • представиш 1
  • предузећем 2
  • предузећу 2
  • пређе 1
  • презиме 1
  • презриво 1
  • прекиде 1
  • прекидоше 1
  • прекине 1
  • преклане 1
  • Преко 2
  • преко 8
  • прекривене 1
  • прекрили 1
  • прекрсти 2
  • прели 1
  • преливаше 1
  • преливен 1
  • према 8
  • премести 1
  • премишљао 1
  • пренадражености 1
  • пренемаже 2
  • преобученим 1
  • преокрене 1
  • препливао 1
  • прескочи 1
  • прескочио 1
  • пресна 1
  • преста 1
  • престаје 1
  • престао 1
  • претресаше 1
  • претрну 1
  • пречисти 1
  • пречистити 1
  • прешао 2
  • при 5
  • прибери 1
  • приближи 1
  • прибра 2
  • прибрати 1
  • придавати 1
  • придевао 1
  • приденула 1
  • придржава 1
  • приђе 3
  • Пријатељ 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 8
  • пријатељима 1
  • пријатељски 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 1
  • пријатно 3
  • пријатном 2
  • пријаше 1
  • приклонити 1
  • прикрада 1
  • прикрадаше 1
  • прикраде 1
  • прикривено 1
  • прилика 1
  • приликом 4
  • прилику 1
  • прилици 1
  • приличаше 1
  • примамљив 1
  • примаче 1
  • примаше 1
  • примедбе 1
  • примедбице 1
  • применити 1
  • примере 1
  • примећава 1
  • прими 2
  • примио 1
  • примите 1
  • примицаше 1
  • принципу 1
  • припаљује 1
  • припија 1
  • припицати 1
  • припиче 1
  • приповеткама 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • приповетке 2
  • припомогли 1
  • природе 2
  • природи 3
  • природу 1
  • Приставише 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • присталица 1
  • пристао 1
  • пристати 2
  • присташе 1
  • приступа 1
  • присуству 2
  • притворним 1
  • притиснуо 1
  • притиснути 1
  • притом 1
  • прићи 1
  • прича 5
  • причају 1
  • причама 1
  • причању 2
  • причао 1
  • причати 2
  • Причаше 1
  • причаше 2
  • пркос 1
  • пробаш 1
  • пробуди 2
  • провод 1
  • проговори 6
  • проговорити 1
  • проговорише 1
  • прогрушано 1
  • прогута 1
  • продрема 1
  • продужи 1
  • продужило 1
  • прође 6
  • проживи 1
  • прожима 1
  • прозор 7
  • прозора 1
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • производ 1
  • пролазише 1
  • промене 1
  • променио 1
  • промицати 1
  • промукле 1
  • пропаде 1
  • пропалица 1
  • Пропало 1
  • прописима 1
  • пропису 1
  • просјака 1
  • проспе 1
  • простирати 1
  • простире 1
  • простодушно 1
  • простом 1
  • противник 1
  • противречиш 1
  • протувама 1
  • проћи 1
  • Професор 1
  • професор 6
  • професора 3
  • проходају 1
  • процеди 1
  • прочита 2
  • Прочитају 1
  • прочитао 5
  • прошао 1
  • прошапута 2
  • прошло 2
  • Прси 1
  • прси 2
  • прсима 2
  • прслука 1
  • прсну 1
  • прст 4
  • прстом 1
  • пружати 1
  • пружаш 1
  • пружаше 1
  • пружену 1
  • пружи 7
  • пруски 2
  • пруским 1
  • прутићем 1
  • прхну 1
  • псовао 1
  • псује 1
  • публика 1
  • пуним 2
  • пуно 3
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пут 9
  • пута 4
  • путем 2
  • путника 1
  • путнике 1
  • путовали 1
  • путу 2
  • путује 1
  • путујем 1
  • пуцају 1
  • пуцам 1
  • пуцкају 1
  • пуше 1
  • пушити 1
  • пушка 1
  • пушке 1
  • пушта 1
  • равно 1
  • равнодушан 4
  • равнодушно 4
  • равнодушности 1
  • равномеран 1
  • раде 2
  • ради 7
  • радио 4
  • радити 3
  • радо 1
  • радовао 1
  • радоваше 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • Радозналост 1
  • радозналошћу 1
  • радознао 1
  • радошћу 1
  • разагна 1
  • разагнао 1
  • разбије 1
  • разбијена 1
  • разбистри 1
  • разбукти 1
  • развалио 1
  • разведри 1
  • развио 1
  • разврже 1
  • развуче 1
  • разгледа 1
  • разгледај 1
  • Разгледај 1
  • разговарају 1
  • Разговор 1
  • разговор 7
  • разговора 4
  • разговоре 2
  • разговори 2
  • разговору 3
  • раздражено 1
  • раздрљи 1
  • разлабављаше 1
  • разли 1
  • разликом 1
  • разлога 1
  • разложена 1
  • размажена 1
  • разметаше 1
  • разоравати 1
  • разори 1
  • разуверити 1
  • разуме 1
  • разумеде 2
  • Разумем 1
  • Разумете 1
  • Разумеш 1
  • рајем 1
  • рајине 1
  • рака 1
  • раме 2
  • рамена 1
  • раменима 2
  • раније 2
  • Рано 1
  • рано 2
  • расеченом 1
  • раскалашности 1
  • раскинуте 1
  • раскинути 1
  • раскопча 1
  • раскрива 1
  • распитују 1
  • Располажите 1
  • расположеног 1
  • расположења 1
  • растанак 1
  • растанку 1
  • растапа 1
  • растерао 1
  • растерати 1
  • растопљеним 1
  • растураше 1
  • рат 3
  • рату 2
  • рачун 2
  • рачуна 2
  • рашири 1
  • рвем 1
  • рђаво 2
  • револвер 1
  • ред 3
  • редом 2
  • резерве 1
  • рекао 1
  • рекосте 1
  • рекох 1
  • реп 1
  • репа 1
  • рећи 2
  • Реч 1
  • реч 10
  • рече 31
  • реченице 1
  • реченицу 1
  • речи 14
  • речима 4
  • ритера 1
  • ритерско 1
  • род 1
  • родбини 1
  • родбину 1
  • родио 2
  • роду 1
  • року 1
  • роман 1
  • романа 2
  • романским 1
  • романтику 1
  • романтично 1
  • роману 1
  • ружан 1
  • ружом 1
  • ружу 1
  • рука 1
  • рукав 1
  • рукавицом 2
  • рукавицу 1
  • рукама 1
  • руке 12
  • руковао 1
  • руковати 1
  • Руком 1
  • руком 9
  • руку 31
  • рупцем 1
  • Рус 1
  • руског 2
  • Русовљеву 1
  • руци 9
  • руча 1
  • ручак 3
  • ручка 3
  • ручком 1
  • с 122
  • С 3
  • са 26
  • сабља 2
  • сабљом 1
  • сабљу 11
  • сав 9
  • савесно 1
  • савесну 1
  • савест 1
  • савести 1
  • саветује 1
  • савешћу 1
  • Сави 1
  • савија 1
  • савијаше 1
  • Саву 1
  • Сагибаше 1
  • сагледа 1
  • сагореваше 1
  • сад 19
  • Сад 8
  • сада 5
  • садашњи 1
  • Саду 1
  • сажаљење 2
  • сазнавању 1
  • сакрива 1
  • салветом 1
  • сам 47
  • сама 5
  • саме 3
  • самим 2
  • само 51
  • Само 8
  • самог 2
  • самога 1
  • самој 3
  • самоме 1
  • самообманом 1
  • самртнику 1
  • саму 1
  • сан 5
  • сања 2
  • сањала 2
  • сањалачкој 1
  • сањалица 1
  • сањало 1
  • сањаше 1
  • сањиве 2
  • сањиви 1
  • сањивије 1
  • саопштио 1
  • саопштити 1
  • сапи 1
  • сапима 1
  • саплеће 1
  • сасвим 37
  • састави 1
  • Састанак 2
  • састанка 3
  • састати 1
  • сат 1
  • сатисфакције 1
  • Сауертајга 1
  • сахат 2
  • сахата 8
  • сахати 1
  • сачува 1
  • сва 4
  • свадбе 3
  • свадби 1
  • свадбу 1
  • свака 1
  • Свакако 1
  • свакако 3
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваки 9
  • Свако 1
  • свако 3
  • сваког 1
  • свакога 1
  • свакој 2
  • свакоме 2
  • сваку 1
  • свали 1
  • свануло 1
  • сванути 1
  • свачије 1
  • Све 10
  • све 48
  • свега 3
  • сведених 1
  • свезу 1
  • свему 3
  • свест 3
  • свет 9
  • света 1
  • Светлости 1
  • светлошћу 1
  • свето 1
  • светским 1
  • свету 8
  • свеће 1
  • свећу 6
  • Сви 2
  • сви 4
  • свију 2
  • свим 1
  • свима 4
  • свирају 1
  • свирати 1
  • свираше 1
  • свога 7
  • свој 9
  • своја 1
  • своје 21
  • својега 1
  • својему 1
  • својим 7
  • својих 2
  • својој 6
  • својом 3
  • своју 22
  • свом 3
  • своме 6
  • свршено 1
  • свршеној 1
  • свршеном 1
  • свршила 1
  • сву 1
  • се 492
  • себе 14
  • себи 19
  • себичне 1
  • сева 1
  • севају 1
  • седам 2
  • седамнаест 2
  • седе 6
  • седећи 1
  • седи 1
  • седите 1
  • седне 1
  • Седоше 1
  • сеђаху 1
  • сеђаше 6
  • секундује 1
  • села 2
  • село 2
  • сенка 1
  • сентименталан 1
  • сестра 2
  • сестрицом 1
  • Сети 1
  • сети 3
  • сетити 1
  • Сећате 1
  • сећати 1
  • сећаше 3
  • сећи 1
  • сече 2
  • си 10
  • сигнал 1
  • сијаше 1
  • сила 2
  • силна 1
  • силно 4
  • силног 1
  • силном 1
  • силу 1
  • симпатијом 1
  • симпатишу 1
  • сине 1
  • синоћ 3
  • синоћнице 1
  • синоћном 1
  • синоћњега 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 3
  • сиротани 1
  • сиротињу 1
  • сисара 1
  • ситница 2
  • ситнице 3
  • ситницу 2
  • ситно 1
  • ситуацији 1
  • сјаје 1
  • сјао 1
  • скакати 1
  • скандал 1
  • скида 1
  • скидао 1
  • скидаше 1
  • Скиде 1
  • скиде 6
  • скинула 1
  • склапају 1
  • склониште 1
  • склопи 1
  • склупча 1
  • скоро 1
  • скотским 1
  • скочи 4
  • скочио 1
  • скочити 1
  • слабо 2
  • славан 1
  • славу 1
  • сладак 2
  • слаже 1
  • сламном 1
  • сласт 1
  • слатке 2
  • слатких 1
  • Слатко 2
  • слатко 5
  • слатком 1
  • слеже 2
  • слепац 1
  • слике 1
  • сликом 1
  • слику 1
  • слини 2
  • сличне 1
  • сличност 1
  • сличну 1
  • слободан 1
  • слободније 1
  • слободно 3
  • слова 1
  • сломљеним 1
  • сломљену 1
  • службе 1
  • службом 1
  • служен 1
  • служећи 1
  • служио 1
  • слутња 2
  • случајно 1
  • слуша 1
  • слушају 1
  • слушаше 1
  • смањивању 1
  • сматрам 1
  • смеде 1
  • смејали 1
  • смејати 1
  • смејаше 3
  • смеју 1
  • смејући 2
  • смета 1
  • сметати 1
  • сметаше 1
  • Сметењак 2
  • сметењак 4
  • Сметењаче 1
  • сметњи 2
  • смех 3
  • смеха 2
  • смеху 1
  • смешаше 1
  • смеше 1
  • смешење 1
  • смеши 3
  • смешне 2
  • смисла 1
  • смишља 1
  • смишљајући 1
  • смишљати 1
  • смо 2
  • смрт 1
  • смрти 3
  • смрћу 1
  • смушено 1
  • снага 1
  • снагом 3
  • снагу 1
  • снажан 1
  • снази 1
  • снегом 1
  • сном 1
  • сну 1
  • соба 1
  • собама 2
  • собарица 1
  • собе 5
  • соби 4
  • собом 5
  • собу 13
  • солидног 1
  • Соненштајна 1
  • спава 1
  • спавај 1
  • спавала 2
  • спавали 1
  • спавао 1
  • спакује 1
  • Спасајте 1
  • спасеније 1
  • сплачинама 1
  • сплетено 1
  • спокојно 1
  • спољашност 1
  • спопаде 2
  • спопадне 1
  • споразумљење 1
  • справом 1
  • спреме 1
  • спремити 1
  • спусти 1
  • спустила 1
  • спуштају 1
  • спуштајући 1
  • спуштати 1
  • Срб 1
  • срдачно 1
  • срдити 1
  • срдњом 1
  • среди 1
  • средини 1
  • среду 1
  • срести 1
  • Срета 1
  • Сретена 1
  • сретну 1
  • Сретоше 1
  • среће 1
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • сркнувши 1
  • СРПСКИ 1
  • српу 1
  • срца 2
  • Срце 1
  • срце 9
  • срцем 1
  • срцу 6
  • срчаници 1
  • срче 1
  • ставила 1
  • стаде 18
  • Стаде 4
  • стазе 2
  • стазица 1
  • стазом 3
  • стајала 1
  • стајале 1
  • стајало 2
  • стајати 1
  • стајаху 2
  • стајаше 4
  • стаклади 1
  • стакленим 1
  • стане 2
  • стани 1
  • Стани 1
  • станују 1
  • стање 1
  • Стање 1
  • стању 2
  • старо 1
  • старога 2
  • стару 1
  • стаситом 1
  • стати 1
  • Ствар 2
  • ствар 3
  • ствари 9
  • стварима 2
  • стварчице 1
  • створ 1
  • сте 19
  • Стева 1
  • Стевана 1
  • стеже 1
  • стезаше 1
  • стекао 1
  • стигла 1
  • стигне 1
  • стигоше 1
  • стида 2
  • стидљиво 1
  • стиђаше 1
  • стиже 1
  • стискавања 1
  • стискаваше 1
  • стискивати 1
  • стиснути 1
  • стићи 1
  • стихове 1
  • стиште 5
  • сто 12
  • стога 3
  • стогубо 1
  • Стојана 1
  • стоје 1
  • стоји 2
  • Стока 1
  • стока 2
  • стола 1
  • столице 1
  • столици 1
  • столицом 1
  • столова 1
  • столовима 1
  • столом 5
  • столу 3
  • стотину 1
  • странама 1
  • стране 5
  • страни 2
  • страну 1
  • Страсно 1
  • страх 1
  • страшан 2
  • страшљиво 1
  • страшна 1
  • страшно 2
  • Страшно 2
  • стреса 1
  • стрпљење 1
  • струком 1
  • стручњаке 1
  • стуб 1
  • студент 1
  • студији 1
  • ступајући 1
  • ступи 1
  • су 31
  • сувише 2
  • судар 1
  • судбине 1
  • судбину 1
  • судије 1
  • судити 1
  • суза 1
  • сузама 1
  • сузе 2
  • сузу 1
  • сукњама 1
  • сукоби 1
  • сукобљаваху 1
  • сумњао 1
  • сумње 1
  • сумњиво 1
  • суморан 3
  • суморно 1
  • сумрак 1
  • Сунђером 1
  • Сунце 1
  • сунце 4
  • супа 1
  • Супу 1
  • сутон 1
  • Сутра 2
  • сутра 4
  • Сутрадан 1
  • сутрадан 2
  • суха 1
  • сухоњав 1
  • сушта 2
  • суштом 1
  • сцене 1
  • сцени 1
  • сцену 1
  • т 5
  • та 7
  • Та 7
  • табаном 1
  • табање 1
  • таблице 1
  • тад 3
  • Тада 5
  • тада 6
  • тај 12
  • Тај 2
  • тајна 1
  • тајне 1
  • тајним 1
  • тајну 1
  • така 1
  • таке 1
  • таким 1
  • таких 1
  • такне 1
  • Тако 11
  • тако 57
  • такога 1
  • такође 6
  • таком 2
  • тактика 1
  • тактом 1
  • таленат 1
  • таман 2
  • Тамо 1
  • тамо 4
  • тањир 1
  • тапшаше 1
  • татулу 1
  • тачака 1
  • тачно 1
  • твоја 4
  • твоје 1
  • твојој 2
  • твом 1
  • тврдити 1
  • Те 1
  • те 34
  • теби 1
  • тежак 1
  • Тек 3
  • тек 5
  • текла 1
  • тема 1
  • теме 3
  • терај 1
  • тесним 1
  • тетке 2
  • тешити 1
  • тешко 1
  • ти 23
  • тигар 1
  • тиквама 1
  • Тим 2
  • тим 6
  • Тиме 1
  • тиме 3
  • тип 1
  • тисуће 1
  • тих 2
  • тиха 1
  • тихо 6
  • тиче 3
  • тишини 1
  • тишми 1
  • тишти 1
  • То 17
  • то 95
  • тоалете 1
  • тобом 3
  • товрља 1
  • тог 1
  • Тога 1
  • тога 19
  • тој 3
  • тојест 4
  • толики 1
  • толико 10
  • толику 1
  • толишну 1
  • Том 1
  • том 7
  • томе 10
  • Томе 2
  • тоне 1
  • тоном 1
  • тону 1
  • топ 2
  • топио 1
  • топлоту 1
  • топу 1
  • травку 1
  • трага 2
  • тражаше 2
  • тражење 1
  • тражећи 1
  • тражи 2
  • тражиле 1
  • тражим 1
  • тражио 1
  • тражити 1
  • трбух 1
  • тргнем 1
  • Треба 1
  • треба 8
  • требају 2
  • требало 2
  • Требао 1
  • требати 2
  • треби 1
  • трезор 1
  • трену 1
  • тренутак 1
  • тренутку 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • трепташе 1
  • тресијаше 1
  • тресну 3
  • треће 1
  • Трећега 1
  • трешти 1
  • трже 2
  • три 8
  • тридесет 4
  • тринаест 1
  • троши 1
  • трпи 2
  • труди 1
  • труђаше 1
  • труни 1
  • трчкара 1
  • ту 16
  • Ту 4
  • тугом 1
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђе 2
  • Туђу 1
  • тужан 3
  • тужећи 2
  • тужи 2
  • тужити 1
  • тужним 1
  • тужно 1
  • тупи 1
  • турајући 1
  • турао 1
  • турати 1
  • тури 6
  • турио 1
  • турите 1
  • турити 1
  • Турке 1
  • Турчина 1
  • ће 41
  • ћемо 3
  • ћереташе 1
  • ћете 3
  • ћеш 7
  • ћилибара 1
  • ћорав 1
  • ћорава 1
  • ћу 7
  • ћуди 1
  • ћудљиве 1
  • ћутања 1
  • ћуташе 3
  • Ћутећки 1
  • ћутећки 5
  • ћути 1
  • ћушио 1
  • У 18
  • у 278
  • убаци 1
  • убезекнуто 1
  • убија 1
  • убијати 1
  • убије 2
  • убила 1
  • убило 2
  • убираше 1
  • убитачне 1
  • убити 1
  • убодену 1
  • убојицу 1
  • убрзо 2
  • увек 7
  • увелике 1
  • увелико 1
  • уверавајући 1
  • уверавање 1
  • уверавао 1
  • увераваше 1
  • уверити 1
  • увече 2
  • увијао 1
  • увијати 1
  • увијаше 1
  • увреди 1
  • увређен 1
  • уврће 1
  • угарак 1
  • угаси 1
  • угасио 1
  • Угледа 1
  • угледа 9
  • углу 3
  • уговор 1
  • угреја 1
  • угрејан 1
  • угрејано 2
  • угризивати 1
  • удавим 1
  • удавио 1
  • удара 1
  • ударају 1
  • удараше 1
  • удари 2
  • ударити 1
  • удовица 1
  • Удовица 1
  • удовицом 1
  • удовицу 2
  • удовичину 1
  • Уђе 2
  • уђе 3
  • Уђоше 1
  • уживање 1
  • уживању 1
  • уживао 1
  • уживаше 1
  • Уз 1
  • уз 11
  • узајми 1
  • узана 1
  • узбуђен 1
  • узбуђено 3
  • Узбуђење 1
  • узбуркано 1
  • узвишено 1
  • узгред 1
  • уздигнутом 1
  • узе 2
  • Узеде 1
  • узела 1
  • узели 1
  • узео 1
  • узети 3
  • узима 1
  • узме 2
  • узмемо 1
  • узмите 1
  • узнемираваше 1
  • узнемири 1
  • узрок 1
  • узрока 2
  • ујакову 1
  • уједанпут 4
  • Уједаред 1
  • уједаху 1
  • уједе 1
  • уједно 1
  • Ујутру 1
  • укипио 1
  • укопан 1
  • украдену 1
  • украо 1
  • укрути 1
  • укршташе 1
  • улази 2
  • улазила 1
  • улазу 1
  • уласком 1
  • уласку 1
  • ум 2
  • умало 1
  • умаче 1
  • уме 1
  • умео 2
  • умеша 1
  • умирен 1
  • уморан 1
  • уморни 1
  • Уморни 1
  • умре 1
  • умремо 1
  • умрети 1
  • умро 3
  • Унаоколо 1
  • унеколико 1
  • унутра 6
  • унутрашњим 1
  • унутрашњости 1
  • унутрашњу 1
  • уопште 3
  • Уосталом 1
  • уочио 1
  • упаде 1
  • упали 3
  • уписао 1
  • упита 1
  • уплаши 2
  • Упознаваше 1
  • упознала 1
  • упорно 1
  • употребљавао 1
  • управник 1
  • управо 9
  • упрепашћено 1
  • упрскао 1
  • упустио 1
  • упути 2
  • уредника 1
  • уређивао 1
  • уређивати 1
  • урођене 1
  • урођено 1
  • урођеном 1
  • усана 1
  • усијана 1
  • усијаном 1
  • усили 1
  • усиљаваше 1
  • усиљено 1
  • усиљеном 1
  • услова 1
  • услугу 2
  • уснама 1
  • усне 1
  • усном 1
  • усред 1
  • усрећити 1
  • уста 4
  • устаде 2
  • устаје 1
  • устанка 1
  • устати 1
  • утишаваше 1
  • Уто 1
  • Утоме 2
  • утрча 1
  • утуче 1
  • ућута 1
  • ућуташе 1
  • ухвате 1
  • ухвати 2
  • ухо 2
  • учини 5
  • учинила 1
  • учинио 1
  • учинити 3
  • учиниш 1
  • учитеље 1
  • учтиво 1
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • ушао 1
  • Уши 1
  • ушију 1
  • ушли 1
  • уштинуо 1
  • факта 1
  • фамилијарним 1
  • фамилије 1
  • фамилији 1
  • фантазији 1
  • фармазоне 1
  • Фауст 3
  • Фауста 3
  • фигуре 1
  • фиксира 1
  • философије 1
  • философијом 1
  • фину 1
  • фотографисао 1
  • фрази 1
  • Француз 2
  • француска 1
  • француских 1
  • фуриозно 1
  • Ха 1
  • ха 9
  • хај 1
  • Хај 1
  • хајд 2
  • Хајд 2
  • Хајде 2
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 1
  • Хајдете 2
  • хаљине 3
  • хаљини 1
  • Хамлета 1
  • ханџари 1
  • хапс 1
  • хартије 1
  • хартијици 1
  • хартију 1
  • Хвала 1
  • хвала 2
  • хвалио 1
  • хваљаше 1
  • хватам 2
  • хероизмом 1
  • Хига 1
  • хитати 1
  • хладнија 1
  • хладним 1
  • хладно 2
  • хладном 2
  • хладну 1
  • хладовини 1
  • хлеба 2
  • хлебац 2
  • ходање 1
  • ходати 1
  • ходаше 1
  • Ходаше 1
  • Ходи 1
  • ходника 1
  • ходницима 2
  • ходу 1
  • хоризонт 1
  • хотећи 1
  • хотимичне 1
  • хоће 4
  • Хоћемо 1
  • хоћете 2
  • Хоћете 2
  • храни 2
  • хранила 1
  • храну 1
  • Христово 1
  • хришћанску 1
  • хркао 1
  • хтевши 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 6
  • хтела 1
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 8
  • хучу 1
  • царевима 1
  • царствоваше 1
  • цветиће 1
  • цедуља 1
  • Цедуља 1
  • цедуљицу 1
  • цела 3
  • целива 1
  • целим 1
  • цело 6
  • целог 2
  • целој 1
  • целом 3
  • целу 2
  • цељ 1
  • цени 1
  • Цео 1
  • цео 3
  • церити 1
  • Цигана 2
  • Цигани 1
  • цигару 2
  • цигиру 1
  • ципелама 2
  • ципеле 2
  • цмакања 1
  • црв 1
  • црвенело 1
  • црвеном 2
  • црвоточину 1
  • црне 2
  • црнеше 1
  • црно 1
  • црногорској 1
  • црном 1
  • црну 1
  • Цуја 4
  • Цује 1
  • Цујо 2
  • Цујом 3
  • Цују 1
  • чак 11
  • Чак 3
  • чама 1
  • чаму 1
  • чаршаве 1
  • час 12
  • Час 2
  • часа 1
  • часног 1
  • часовима 1
  • част 7
  • части 3
  • чачка 1
  • Чачка 1
  • чачкала 1
  • чаша 1
  • чашама 1
  • чаше 2
  • чаши 2
  • чашу 7
  • чежња 1
  • чежње 2
  • чезнуо 1
  • чека 1
  • Чекај 1
  • Чекајте 1
  • чекајући 1
  • чекао 1
  • чекати 1
  • чекаше 3
  • чела 4
  • чело 5
  • челу 6
  • чем 1
  • чему 1
  • чесме 2
  • чесми 1
  • чесму 2
  • честита 1
  • честити 1
  • често 1
  • Четвороношке 1
  • четири 7
  • четрдесет 1
  • чешагије 1
  • чивилука 1
  • чивилуком 1
  • чизма 1
  • чија 1
  • чијој 1
  • чикала 1
  • чики 1
  • чим 3
  • чиме 1
  • чине 1
  • чинећи 1
  • Чини 1
  • чини 4
  • чинило 2
  • чинио 1
  • чинити 1
  • чиновник 1
  • Чиновник 1
  • чиновницима 1
  • чињаху 1
  • чињаше 7
  • чиста 1
  • Чиста 1
  • Чисто 1
  • чисто 23
  • чита 3
  • читав 3
  • читаво 1
  • Читаву 1
  • читају 1
  • читали 1
  • Читање 1
  • читање 2
  • Читао 3
  • читао 5
  • читаочев 1
  • читати 4
  • читаше 2
  • члана 1
  • Човек 1
  • човек 23
  • човека 4
  • човеку 4
  • човечје 1
  • Чу 1
  • чу 3
  • чува 1
  • чување 1
  • чуваше 1
  • чуда 3
  • чудесним 1
  • чудити 2
  • Чудна 1
  • чудно 2
  • чудноватије 1
  • чудо 2
  • чуђаше 1
  • чује 2
  • Чујем 1
  • Чујеш 1
  • чујно 2
  • чуо 3
  • чути 1
  • џандара 1
  • шаком 2
  • шаку 1
  • шала 1
  • шалећи 1
  • шалић 1
  • шаљем 1
  • шамаре 1
  • шамији 1
  • шапће 1
  • шара 1
  • шаренило 1
  • Шаркијаша 1
  • шаркије 1
  • шаха 1
  • швапске 1
  • шест 1
  • шета 1
  • шеталишту 2
  • шетао 1
  • шетате 1
  • шеташе 1
  • шетње 1
  • шеширу 1
  • шимери 1
  • шипрагу 2
  • ширећи 1
  • шири 1
  • широким 1
  • широком 2
  • широм 2
  • шкрипати 1
  • шкрипе 1
  • шљунак 1
  • шљунка 1
  • шмокљаном 1
  • шмокљану 1
  • Шмурну 1
  • шољу 1
  • шпага 2
  • шпагу 1
  • Шпијунисали 1
  • шта 32
  • Шта 7
  • штавише 1
  • штампан 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • што 117
  • Што 5
  • штогод 4
  • штошта 2
  • штрецну 1
  • Шумадинац 2
  • шуму 1
  • шуштање 1
  • Шуштање 1
  • шушти 1
14099 matches
вој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>,  
допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најј 
, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је 
S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или  
 n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с  
ре, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су  
он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је т 
ође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{ 
ером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После 
ти много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“,  
а једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћ 
 Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао 
особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA 
</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном  
остионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведр 
за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се 
S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати  
е на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али в 
ена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људс 
је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се  
знао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах за 
едан мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знат 
етну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свес 
им је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да от 
 коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи. 
а људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је не 
p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје 
и бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку  
 који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој госп 
S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође 
како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по вр 
а, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и п 
стим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад 
ше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и 
е издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, гос 
<p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а  
о.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач по 
 велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После 
ељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога прија 
 се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту,  
ити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S}  
 заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове ж 
угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безо 
ио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>К 
кара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекост 
но вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а са 
 тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица посл 
ивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада 
де ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се  
бљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан 
и, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога 
ла очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које 
 једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је но 
е на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима с 
, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, кој 
а растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се  
орав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Ката 
и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, п 
војим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S}  
речистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста с 
јити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Ка 
атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста  
 од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљеви 
упати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала  
гла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са т 
уских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако  
не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да  
адашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се о 
кво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни < 
се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{ 
буђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати 
!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како д 
ша.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се сам 
.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упре 
н пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршен 
мац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руко 
амо онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудова 
 тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад у 
аше, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} 
џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно,  
адозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из к 
ко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: 
сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге,  
оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га 
ктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ заг 
>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш т 
најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било неш 
, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући с 
} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери! 
 имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектир 
селу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово о 
асиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече брига 
ет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како с 
беским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бес 
им столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд му 
о је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“. 
 напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић  
„Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам л 
драв је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То 
b n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда к 
овек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... ниј 
е:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> 
ертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако 
ду неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> 
 где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно 
.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочиј 
акоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте 
оме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она 
је управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је го 
аколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{ 
Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{ 
дине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон пр 
на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном размета 
тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу п 
 Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли ч 
ско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и  
е, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на  
да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кад 
! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интер 
те!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <fo 
га стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S 
о га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... она 
мо слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек изл 
анко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p 
 он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, д 
у књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић 
бац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“  
 Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима 
ске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, пле 
ушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод О 
 стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдит 
ишћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном 
а!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи 
је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па 
се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као  
а бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} 
ако се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје ра 
улу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ниш 
е и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаш 
 послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не др 
за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} 
 неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> < 
бично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику 
ости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на зах 
емогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила 
ља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су п 
верт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не 
зео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ...  
.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није св 
 и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — 
уно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, 
у-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај 
олажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја.. 
м!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p> 
 се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те  
ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S}  
ма: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n 
леда књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се  
а их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите  
то се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло рит 
... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S}  
 Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осред 
о један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најда 
стодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} П 
title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — 
 — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју б 
„својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он  
ње осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у цело 
оме, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим јед 
ођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA 
оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатки 
Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што т 
а и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, о 
 у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручни 
ора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки теж 
ије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дува 
 колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до  
:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо сти 
ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окрену 
евет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отвар 
њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш глав 
 и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, п 
, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом б 
е од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмеш 
га у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њој 
клера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи. 
 се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна  
 тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо намет 
.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шип 
раше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се ве 
етао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија о 
с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво по 
, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире 
и да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ст 
 као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} 
окљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљ 
.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајањ 
спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим  
аше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би о 
 се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му п 
ако му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у њ 
које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њ 
о један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријат 
већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с  
 Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Ст 
марно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она 
ам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовиц 
аљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше с 
{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам саха 
ло човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса ру 
а вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће г 
 еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије профес 
 би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брз 
 <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бес 
рироде сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<ti 
кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи 
ко му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе 
ешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да по 
и је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком 
 није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да  
91" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p 
ома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога 
њига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!< 
одар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих 
гљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га уну 
шта крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p> 
о, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мач 
 братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} 
>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поруч 
штар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да с 
>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој 
је се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} К 
 виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас,  
теа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ 
то има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар 
ти лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попусти 
е, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још ј 
ва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе 
како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га ба 
и стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде м 
сти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи и 
у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири 
ја тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да  
гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клу 
о да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Јед 
ти, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова д 
!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, тре 
ати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>—  
аво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар В 
бодније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под је 
огласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурн 
ћи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она ис 
 мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не  
{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као ш 
отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као 
 засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што ње 
 а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отворен 
гачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се 
p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p> 
ом по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра 
 убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све  
ђе прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како  
ро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред  
ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то о 
те каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капу 
читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на  
на, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он н 
рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Млад 
е удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „З 
т напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену  
имо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу 
 је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник по 
скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: 
бре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак д 
 Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој  
 руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да  
ах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, 
и да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> < 
{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из н 
{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломље 
воме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није м 
нину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обу 
ла.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, 
м платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант. 
 је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва по 
тва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од в 
ст о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бист 
вић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај  
 кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмовач 
а курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за М 
тац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, ка 
</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шт 
о речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Ката 
аја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворе 
вога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведе 
анко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одош 
 пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута  
з малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и па 
 унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен 
слука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Корес 
и у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасполож 
руштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завра 
 „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало,  
 то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би треб 
е освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео гов 
ке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко с 
тају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по с 
ац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпат 
Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S}  
адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и 
о некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с то 
тко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му 
ако мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, исп 
иљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригади 
а, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Мо 
велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На 
аву.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их  
 чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан,  
не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не ти 
 <pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чи 
 у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једн 
роле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од три 
ло живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свр 
у и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже за 
лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота 
 и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видит 
 и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма. 
се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државн 
ог професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Ч 
не — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам вра 
азвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет  
бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!< 
 се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сп 
е вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе рома 
у сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толик 
 значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне 
не.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљ 
 на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он 
 ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господ 
професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри... 
и:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, гос 
рисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с п 
еше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога  
а, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те 
могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу 
 жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њој 
ње и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Н 
 није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он з 
ме роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та с 
дан прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад ве 
рци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од св 
, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то  
а, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно 
аше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајн 
ак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасв 
ма Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу преско 
екад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико 
де, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући кре 
 Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми 
 зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао  
„каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну а 
ве тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, 
, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехоти 
е тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде 
у падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинит 
гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом п 
љује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где  
ет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и  
 му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је 
а потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тог 
и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако прип 
што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! п 
та она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе 
м да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, ко 
е мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га  
>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити б 
ана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо 
динама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању  
 И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири 
а онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и жи 
 али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S}  
се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о 
тионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у па 
 столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дер 
о ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одгов 
Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наив 
о још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, који 
а интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачи 
анствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p 
кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше 
 паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да 
p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Ка 
лавом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у ек 
во руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда 
и прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо 
 пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквир 
 одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе 
е.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не б 
Н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧА 
говора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шум 
е име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Н 
подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на 
ећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи 
па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим 
 изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на  
аву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање б 
 од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, 
</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага завис 
аци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Пристави 
сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озби 
тра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађ 
 рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, 
о не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова  
ја, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати  
гани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с ч 
 Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у 
 себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше  
 очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>П 
век имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урође 
ије, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види нов 
вао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји  
та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче п 
астанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; зн 
 гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шп 
чи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клуп 
е црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у 
ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо прист 
предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стај 
.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али ве 
ли не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од  
ак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катани 
ови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" / 
шом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не 
 лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повученос 
околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, 
ности и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђен 
 <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је уш 
ица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци 
дговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да 
које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио глав 
ја с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву с 
на мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове ку 
ти се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кро 
ужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и од 
 <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико  
ст.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете 
д где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим 
з њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у вел 
жем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље,  
 на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција н 
брте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожнош 
, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати  
дједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>М 
м срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити прав 
о устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по па 
акав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А о 
н издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежно 
 спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен,  
 растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на тем 
хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном 
рви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — К 
овор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он п 
/p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је з 
не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превр 
 на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори 
у разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је 
ти се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде од 
„али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p 
 У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, нем 
аљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њо 
и срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> 
тин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пре 
тио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертер 
орио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га се 
S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S 
е, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав 
че, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} 
рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет 
 пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди жив 
<pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ 
о, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дуб 
и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господи 
душан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут сил 
дао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало пораз 
пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала 
бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то с 
ве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе,  
 коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђи 
 њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би  
елу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђ 
 дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви 
 од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч п 
 би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p 
а!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да  
лакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на креве 
 опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S}  
акленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Ср 
ужењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман ј 
шта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не по 
, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би  
че поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће  
излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљава 
ај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером  
а би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са жено 
и поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после 
и којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па он 
о уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!. 
 кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али  
била, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао.. 
е, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет  
и зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је св 
<p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S}  
 кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су  
убио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ.. 
ите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p 
само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он б 
и као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како  
!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то 
еде особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, к 
а помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само 
о да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све за 
ко поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се 
хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио 
ојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да 
пио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би  
 њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила,  
вешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и  
!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спо 
!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ до 
 крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да 
сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раниј 
език завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али  
ојом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подје 
е тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, 
А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако 
иле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје  
 за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би иза 
 да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити  
тово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ јед 
.. наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо у 
 приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и  
 „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, 
 исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S 
ити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим  
ајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у  
зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини ј 
рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздра 
ју ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младе 
ате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова  
ао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљу 
мо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S 
броту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се б 
.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли  
 морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраш 
 Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић о 
агодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле  
 и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S 
а сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате  
и он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би  
.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{ 
учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири д 
его што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да је 
 и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кора 
акоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запит 
> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе забора 
кићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот  
 коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад п 
и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав ис 
 <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шали 
чи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни реч 
акако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и з 
ка бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично з 
двео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поузд 
сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се  
и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или,  
ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се  
олико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml 
к цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Зна 
а, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у гра 
ну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој  
о по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се тол 
е разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога ни 
} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку  
ати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.< 
p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђе 
?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо  
е за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Верт 
дар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} П 
со било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адво 
а из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само је 
Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам пра 
ат сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну 
рло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он ј 
 верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је 
 тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда  
ора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шп 
 дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Ја 
њиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и он 
шности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху м 
афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво 
— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p 
 с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понавља 
у се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без ж 
ошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у  
еним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и 
p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замисл 
 сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе њег 
 бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав чове 
о цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој ду 
животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign  
 а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катан 
е се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Мл 
о пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаш 
кова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одра 
и свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“  
ила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикрад 
брва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи  
„Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче п 
мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>На 
тавиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предуз 
Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас —  
S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се  
 у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да т 
е он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бој 
 замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недић 
на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био с 
људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумет 
бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, 
радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обм 
тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што  
в сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима гла 
ком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S}  
о, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</ 
Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим  
 Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах су 
езда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чист 
е обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>С 
> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у ру 
ико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномер 
p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме 
 он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку буда 
азима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима 
ди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљу 
ински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило  
 коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се 
</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{ 
Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Чи 
 и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошу 
авље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, 
 и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Кат 
 слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара њег 
ости да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p 
лада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу 
ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задово 
о Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S}  
но проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да  
 богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам,  
S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несре 
итање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом ж 
ат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection"  
> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам н 
а једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих 
<p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође в 
 се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једи 
тање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој ха 
отава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опе 
/p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз не 
 изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старог 
разумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректа 
е у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{ 
е учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ 
рију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у њег 
з неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно 
еном?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се 
егод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, ко 
слао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, дола 
руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хте 
 и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт.. 
итали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећ 
које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фау 
 опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше 
шка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он 
сни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако рад 
„Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаш 
га, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још 
и. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се  
>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив чо 
укава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на прв 
p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не поз 
 није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Же 
 сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе тр 
удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> < 
ити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше о 
 некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно кл 
ном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на том 
да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ 
сматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаш 
его „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: ј 
е викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и 
p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- пр 
рцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном сам 
у дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једн 
 осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве 
ећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога 
же.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завеза 
ово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се!  
p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим,  
о црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Зн 
у ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као  
 му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; п 
о на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, 
енове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> < 
сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153"  
ешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговор 
ше ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може смет 
 кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на бр 
 Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку прелив 
упне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто 
пођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздра 
га се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодуша 
азумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>—  
таде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо  
е и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, ка 
p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало 
коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару 
ити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљ 
о какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би па 
те ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек  
дити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што ј 
ружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— 
/p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и и 
е на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.< 
и рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку  
бљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже са 
ко је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи пол 
адан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем ш 
 своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа ру 
дараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер  
 Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> < 
ејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на  
и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасви 
путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа п 
ш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше 
 једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога 
— рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће н 
изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок ње 
ладен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није ника 
ушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p> 
да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји  
да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бр 
 коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p>  
 стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придрж 
тила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим сто 
{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској  
 у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка 
а сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{ 
говори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам па 
о!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ће 
твори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му 
рироди, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала п 
сто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него об 
коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао 
у бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад  
пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</ 
адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џанда 
иликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учи 
поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> ста 
 обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p> 
ву, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици по 
S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је к 
жаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на паме 
 бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа ил 
! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, ал 
 без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Д 
<pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све ж 
оли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту 
ављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни  
ни, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно проша 
ипомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му 
равити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко 
олим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице  
, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, го 
<p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{ 
</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара 
 са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> < 
и се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа просто 
сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви 
 у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет 
н. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом 
.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављат 
чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао са 
 рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року н 
ви несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и 
 ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора 
аже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени  
а био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после 
ом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ па 
је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислим 
обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по м 
Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми д 
е знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао к 
ас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слаб 
ро познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукл 
p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што  
ше!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бриш 
 чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја  
кад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече д 
ку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаж 
 били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на ва 
ође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше  
, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог  
онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драг 
/p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!< 
е, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже гла 
м? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настад 
оли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а 
 насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше ж 
 На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрс 
 побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“  
>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!< 
горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отп 
е виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину 
и мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара 
 очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како 
ти у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше ж 
у и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи 
му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико с 
{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћ 
 како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слобод 
о си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба  
ли управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непр 
ако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту 
јати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се 
одина.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фам 
г живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она 
једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери евр 
асвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— 
ну Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је вољ 
нко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спа 
пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам ј 
 руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако 
ва од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још  
 писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не 
а!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" />  
не равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње реч 
м досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се н 
је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако 
 позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним т 
ично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у 
ку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Млад 
а крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није п 
се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на предста 
 несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни б 
Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку рукова 
бично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по п 
едно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави 
ожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад 
ана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „покло 
ија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} 
тима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свира 
 одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, к 
це, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и б 
 воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима о 
е апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничк 
о Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lan 
аше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што 
 и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко д 
паду, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ћ 
 заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се  
сме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина,  
, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито 
игледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} С 
о на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где г 
ог које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао с 
" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више 
р ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздиг 
 за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити,  
кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху кар 
 диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</ 
 су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало 
че местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <ti 
а с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, 
икраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружај 
е жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр. 
ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана 
{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут 
дића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од 
азврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу 
о је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила  
 после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаш 
а путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке служ 
а, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, ку 
аиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" / 
сти, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Д 
збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер  
p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! —  
и ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије 
 Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би 
такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић 
чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који с 
тави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмет 
 од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им с 
рвим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву слич 
вај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се  
као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p>  
 па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, 
зи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, иди 
v> </front> <body> <pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за 
Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам не 
ици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, м 
о, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, 
“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће 
је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори  
 да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тич 
 Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што 
 тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.< 
ећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зат 
лоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: 
ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар т 
ријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо ниј 
 из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title 
>, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што 
 хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који  
оћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти 
акву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у 
{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча с 
суству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте:  
<p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осет 
ал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „ 
ао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога  
што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад 
 свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога 
 књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко п 
за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не  
ва деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој св 
вор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катан 
 је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно беж 
>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски т 
текарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би с 
а, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља 
ањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им приро 
и је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је св 
ај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити мога 
 — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> 
<p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја т 
 настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да н 
 стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један к 
ло да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из сво 
 бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, н 
нагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка,  
у, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега ис 
ко сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“ 
пет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето 
далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна 
 необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав 
ави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто  
по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљаш 
амо чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S 
рести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао  
анић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> < 
, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Кат 
атаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојан 
али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па  
удљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му 
 мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех 
злабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S}  
помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело прити 
, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за  
Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко 
крајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, 
S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње  
пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити  
ти.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегаз 
S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепа 
— мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова сти 
 година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добив 
ете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем,  
ани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бо 
 што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима  
лавном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што  
ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се  
апут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу 
о пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мека 
Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом. 
ино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на  
он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се д 
/p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе  
поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, 
а, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с п 
>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре в 
 и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово 
и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше 
говор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао ов 
би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође пу 
ја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га изда 
n><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве 
 куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Млад 
д осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стази 
 чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубав 
ако да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у  
рити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да пово 
спод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комеди 
ећ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако  
н састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајућ 
ртом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за  
 <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето,  
обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, мет 
Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бескона 
е био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се у 
ад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово 
о писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се пос 
в месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на дору 
ешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње,  
} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном  
ловина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа р 
могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко п 
љски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махн 
и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} 
ше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— 
о и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писм 
S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три 
а:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави  
 један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „м 
нка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па  
сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизт 
је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ј 
да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходни 
, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђа 
н једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту 
ква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Сва 
 досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напр 
ју.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка  
коме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у куп 
ко се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беш 
да, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она  
то сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> < 
е може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситу 
срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је 
а вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће би 
е то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и с 
крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} 
час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише  
о образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за  
го и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њ 
чка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и  
а нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односи 
 се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне 
адоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и к 
p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после  
е проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се св 
S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, коли 
 под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају  
.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом с 
 испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега з 
руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то 
, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Ја 
метњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Ц 
ао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замиш 
/p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узе 
ацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново 
вно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта 
>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ћ 
— истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио о 
шаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Мл 
ренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћућ 
ен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му из 
њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица суд 
тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прођ 
 напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву о 
 се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може 
ику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, к 
судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи 
 једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надал 
 ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Мар 
шћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, за 
а је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако пр 
отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у 
Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он н 
м пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, ис 
ма.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам 
 ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у з 
купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезн 
пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само 
 неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придава 
клицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога 
одине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча  
авија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: 
е, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам м 
отребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би г 
title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, т 
знањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева и 
е као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значај 
 нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче 
леде и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити  
Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао 
верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог  
е, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове за 
кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој  
свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше  
еома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли 
.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламо 
 му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: св 
 а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују з 
данпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену.  
p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} 
астави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наиш 
дно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог  
аваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и 
, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти 
исма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у 
и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S}  
 читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „ 
е ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком 
 десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом с 
} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају 
о осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, 
 замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S}  
нда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, 
амералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезн 
ако је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драг 
ра“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио це 
ић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се погл 
ве живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да  
ако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите,  
им „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен  
ремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек  
а поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — ре 
упу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ к 
Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста од 
идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и 
 ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та  
дује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Неди 
осматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атл 
ли, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше пор 
сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћ 
е, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвено 
 чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече проф 
замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је 
ошке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен,  
баш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим прич 
а се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — 
еташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше  
ико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које 
оњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на вр 
и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја би 
ако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лек 
о.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше 
естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Ма 
Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књ 
залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Ј 
 више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узи 
огима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слаб 
ље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде 
жај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> < 
анићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љу 
{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста 
а чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљава 
 истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља  
вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше 
, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и  
смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се  
у, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуц 
ти и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом!  
p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш 
атанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p> 
ве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омо 
ехани застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље. 
S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте н 
а се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, исп 
 диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му  
јих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љ 
и ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну  
убље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не бе 
разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година 
че сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену  
жда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада св 
 славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у 
 на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљив 
рам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно 
нство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — р 
аза јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о док 
. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, у 
гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови 
. наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И с 
/p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано с 
век који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ  
<p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и 
еде га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен и 
сао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како  
S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место 
да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. 
таше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се су 
Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не  
а, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут  
ше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху 
зно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на св 
тени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, шт 
иђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да  
ет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како  
{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ з 
м човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руко 
 што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нар 
једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више 
<p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у  
 кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој  
ене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што ј 
ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод  
ом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лиц 
е односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> вез 
терати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign 
теа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одма 
ром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <tit 
ше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам ва 
сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа на 
 што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше 
аркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, оби 
 и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм 
руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем  
рло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лу 
м отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје д 
рзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко 
оље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{ 
сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звижд 
 промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишава 
>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ход 
ећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри ли 
нић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.< 
отребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="s 
меташе мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пол 
 /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катан 
ва Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао  
 и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погл 
каке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{ 
форт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се  
анко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, 
им, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче! 
ти.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се  
већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поруч 
— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, ал 
, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не прилича 
ао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце њег 
о лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан д 
атанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држ 
ловица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати  
ост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов п 
гама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова ч 
ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити  
велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га нека 
ли „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којо 
нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном о 
И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се л 
то што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер мо 
 а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало  
ви, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла поте 
убави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, в 
шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и ма 
ве Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се 
 Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче  
 крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје хода 
 <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње 
и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То 
>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су 
ом приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли об 
ењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуш 
 раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио коле 
решенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе раз 
 у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако 
е, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу  
атке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше 
 он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како 
Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама  
 се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један 
који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње 
ма, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа п 
ден настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Ло 
к, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме ка 
 пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад по 
ам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој при 
— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онд 
а мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кре 
 је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме  
ти га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи. 
а Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу 
ну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једно 
је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој  
, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него  
говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у  
ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајно 
о; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држа 
ога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том  
ти равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на др 
апће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда  
ла, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у  
ндишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с ост 
е обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба чи 
 да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која м 
капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду с 
сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако  
 боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хте 
е него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вер 
.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуд 
е с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и прид 
Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била... 
о, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, 
 једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тре 
 што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувач 
S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Мла 
у? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова  
</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она оти 
радова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде д 
пу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера 
о: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при  
, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше  
испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Н 
— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да с 
ећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше  
ите се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том прилик 
ак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи 
жење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Верте 
еку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној ф 
це сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, 
о, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи  
 n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Ти 
анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бој 
не хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би рук 
о... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... с 
о би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би к 
поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пр 
ајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ра 
у руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахн 
еци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет 
/p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} К 
новој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао уста 
и.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка 
ручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а ве 
 да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S 
клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мал 
и хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане љ 
нком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво поглед 
у се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, ил 
 у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не  
упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик п 
једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова 
о, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, в 
евој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под н 
и ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и зад 
теде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безја 
ити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> б 
ушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за оч 
дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се пр 
а апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце 
ликодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме 
н — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ...  
</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим су 
има Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку ру 
 га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан 
т беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у сво 
једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и 
ет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти 
е не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стева 
е чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разг 
у.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, ф 
 га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, кр 
{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква 
itle>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, ко 
живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која 
а га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским  
даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раниј 
 чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше 
н коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на 
ао и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На по 
<p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сир 
е скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљ 
 Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише  
ештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метаниш 
еном и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, 
што сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, ниј 
/p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој. 
рвог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки кор 
 и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче 
нић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено п 
.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, пр 
апред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а 
{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко,  
и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено 
 на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиље 
поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дер 
 пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се 
ола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева маха 
и, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи 
тавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким 
 јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те  
седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, 
олазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „оз 
цима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{ 
 се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, 
прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом,  
 фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлен 
о прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „та 
он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p>  
ло, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну дев 
еко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што 
говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гости 
ак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога ј 
 тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он 
</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> < 
 опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, 
пају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са шир 
у липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног ве 
е он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је с 
н био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку  
, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо,  
г господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, д 
детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског уст 
даше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унут 
 даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен  
о им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он 
!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и 
брадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wa 
аво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стра 
здаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту. 
S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се бој 
ртајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{ 
о неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: < 
ког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли  
ве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад зна 
eign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац;  
е за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости  
ровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим  
денов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчи 
ита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црн 
алик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст  
Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обр 
сука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто 
> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, и 
ије јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као  
шама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Вас 
интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође сам 
оју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S 
ибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији 
рце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га М 
ни.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изи 
исао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и њег 
ово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љуб 
бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим пан 
вуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у 
 у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</ 
 хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„ 
м.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким  
свим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, 
ову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има р 
е да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, к 
ћаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> ра 
руго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „у 
p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат 
д себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић  
ву, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му с 
 парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу. 
ићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, ш 
ен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</ 
 окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и виш 
 јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јес 
пала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>П 
/p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p 
ко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p>  
и га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат. 
.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше:  
 услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191"  
 како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у 
.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завр 
рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из  
 још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају 
ом поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто пол 
е му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до  
кође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не  
 се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а п 
како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, к 
упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" 
јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Ви 
такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кро 
сти механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигу 
уташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе. 
вић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „ 
 истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Сам 
свим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му ша 
 баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.< 
ре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињск 
оје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срди 
иљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз  
ојој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и 
и се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о  
, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије. 
вукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најго 
о је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тр 
сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и н 
ају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је д 
S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} 
 се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну 
ње овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није б 
 псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводит 
м речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила  
ду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова о 
це, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом брков 
атрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам ме 
аво толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном  
ад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме 
арима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око 
 гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталона 
} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице во 
ут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подале 
“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као 
} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комот 
ао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, 
а вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све  
некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на  
 се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио. 
асно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом! 
таде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте 
ом млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао млад 
жда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свак 
бавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске 
ћ би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар оди 
 срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к 
јући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном 
у:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну  
ћ не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опре 
бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чи 
обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, т 
е, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је  
 једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски  
твом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку  
S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољу 
S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда 
н, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник,  
и од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и жи 
поветке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледа 
ендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила п 
је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стис 
ену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из 
једничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и  
 „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотогр 
 Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије  
у.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један 
уха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здр 
 његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она  
 Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столиц 
моран, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачу 
ђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на 
бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се  
мо зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све  
 изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом ж 
резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а п 
вори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је  
говој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се 
и, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковиц 
 а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у  
p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава 
 је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, 
 путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p 
Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и са 
еза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жут 
свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с ц 
аше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крс 
} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће,  
ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви н 
екао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш 
нко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Же 
на говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво 
равио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ј 
уке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта  
 сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али а 
м окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! 
м протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их 
, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Не 
, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу кој 
н виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напосл 
 достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљев 
ад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима 
гу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је 
су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p 
> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште  
о дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела са 
ам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако  
алуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанк 
, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p>  
најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо о 
 пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и  
апу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до 
седаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код  
к из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, чов 
гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор 
катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело 
остионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху г 
е блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред ме 
 се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувш 
 ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каж 
есму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; 
ворећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{ 
.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, з 
пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} 
х и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних г 
/p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по па 
нила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико  
односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> < 
еме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јан 
олако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине! 
ан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно  
ек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет  
 али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он п 
ебати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p 
ијаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помиш 
е он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за  
Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих дво 
е таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књи 
 гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју  
ега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сам 
росјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с г 
:id="N3">Latinsko ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и див 
, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр ,  
обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она,  
младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако ист 
у.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан,  
ку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, 
 би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— 
уч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се  
у он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се преврто 
бледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо п 
бодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, ка 
 покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мис 
само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега. 
 служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да гово 
 и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се т 
бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку ру 
n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се тр 
празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да  
ом држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па 
иде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и —  
им огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а с 
стово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се,  
— једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху 
ање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилн 
е отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чуд 
би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је  
е очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толи 
 Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с  
 поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласк 
огом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну 
уштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај ње 
 се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно с 
им крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; 
 мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укоп 
м да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповет 
, „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи 
 му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икакво 
ом од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и пон 
а и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> 
е Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше 
довао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш т 
шта, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Од 
, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити 
 је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће 
овеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} 
а.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хо 
тиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Ма 
анић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласни 
е на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли 
и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „ш 
 женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до оса 
и да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи ј 
ушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком 
ало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" / 
каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — 
— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младе 
 није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако  
пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје 
ад њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— 
еметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, го 
ет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети,  
ући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни 
, што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Гото 
ером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни по 
адак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме 
{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један слада 
и!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће о 
ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено пр 
ула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огње 
.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епите 
арави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уостал 
е чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је с 
не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S 
њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да  
во чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању б 
/p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <forei 
нко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој гов 
.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равно 
 сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе 
 је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му г 
</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, 
ако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад 
166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у с 
ти се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да 
Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше 
а вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој  
нски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поруч 
ко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Ка 
<p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ам 
муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да  
звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управ 
> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљењ 
ј соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састат 
о, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њим 
у.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с јед 
па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне 
 ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћу 
 припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет 
ше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S}  
ка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба. 
чети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на 
веку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да 
о овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, са 
а заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погоди 
</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену 
 стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које  
д зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Мл 
е веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комен 
<p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се  
ријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба д 
 Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али М 
је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и на 
је никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Е 
м и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Ка 
бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да с 
поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове послед 
 је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зра 
врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде 
исто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="18 
елико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе  
аде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада 
ао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глав 
 обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњев 
крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} 
 пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стид 
а на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на  
овек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што 
а бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне  
змите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јан 
оту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах  
а изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија с 
е тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S}  
н поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију о 
овориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње 
 отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је нај 
 па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати. 
на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити св 
 осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му 
Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да на 
ме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове 
 <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— 
ћ, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> 
 то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њи 
{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако,  
оче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар к 
а ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се с 
чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> < 
ати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да 
идите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету 
право није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућн 
, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к 
есора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шт 
да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с  
на, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још дај 
 управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је гово 
ц.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он 
и, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно 
аборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Ја 
им, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па о 
и туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, п 
S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка шт 
 свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он та 
 оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „ 
 у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — 
 <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да с 
зати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А  
ик, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није о 
аком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озб 
 — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на 
 се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад м 
} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види  
:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дат 
приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, б 
алуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме ј 
јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, 
га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у м 
би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако н 
аше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у нек 
т му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учи 
есрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његов 
, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадими 
н пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило  
, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише 
> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— 
 како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то поку 
х вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хт 
м, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па отку 
— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а ов 
е и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да  
уст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауст 
атељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега. 
а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинац 
нио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво  
 правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто т 
том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он 
иво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашт 
 тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које 
а и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко оч 
 човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, ма 
ну!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тра 
а као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“  
ента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећ 
асности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> 
азила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Ја 
 је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе  
на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је  
аним досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања с 
хани, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак. 
амо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино 
и без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само  
но осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је с 
урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и к 
искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увиј 
еби.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да 
презној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме п 
ињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наић 
же, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. 
ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контрол 
мести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпо 
пага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књ 
е ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак при 
час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се ник 
ијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише  
више срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава 
ани... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И та 
 с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком п 
дности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S 
ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена в 
!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекид 
емаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик зав 
: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету:  
 је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је ста 
 малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно 
евет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S}  
лније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатс 
це из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1 
 да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога  
 већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме 
ишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи пр 
„Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:< 
, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји с 
 баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по пр 
тпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на је 
е црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђ 
ре његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до о 
и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који 
е жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљ 
ело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>К 
мити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад ј 
чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: ч 
равање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе 
н не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јан 
 Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини  
и се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе р 
во с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је нек 
>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих  
а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, н 
дилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па  
ишта не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од  
ечи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћ 
на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S 
, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> г 
ен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разгово 
ра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не  
о загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обуз 
е их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} 
 збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру по 
 расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по м 
е он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> 
p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко приста 
при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим... 
му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његов 
а нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука  
и?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков гов 
хата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он трес 
ећ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад  
луп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју,  
еку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, не 
он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито 
} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имат 
 и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда ти 
} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекн 
ба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих 
рошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишл 
милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта  
ести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му зд 
ли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безнача 
довали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и М 
ме, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{ 
очито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стад 
 говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе то 
 припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће 
че гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њо 
ић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде ре 
 Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>О 
ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић  
S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну ка 
радимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и  
дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ с 
ја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чист 
р да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице н 
сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору проб 
еч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, 
тографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио  
“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један п 
сма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручик 
да.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.< 
 стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опрошт 
у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње в 
 виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркан 
, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараш 
изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким ствар 
онуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у д 
сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећава 
њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се 
 почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке го 
е.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, дет 
амљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професо 
о мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он и 
</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, м 
раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је  
увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купати 
ва!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво  
та.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p 
S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар 
бљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p 
 томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га т 
ољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, т 
комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и по 
даше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му зна 
штање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси,  
сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на љу 
рчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <m 
 сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде 
и боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, ј 
 говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, н 
ечи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нех 
д тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с т 
е саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што  
 штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у ми 
 покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, как 
ејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зо 
повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и у 
м коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <not 
уши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <p 
пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури г 
чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати 
е измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљи 
ј Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим ца 
 свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом 
е тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично 
аст“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари 
ом: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, 
 јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом за 
 с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и с 
а о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и с 
а мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберт 
тети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и  
 мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— 
ам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним  
итао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је  
} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васи 
 даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га ум 
ни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко  
— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, 
те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да м 
ивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на 
учик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци. 
оверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стан 
 о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да бру 
 па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да бр 
 n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавност 
ашно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао 
, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он он 
 један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад 
ему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се о 
м, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, 
шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим 
} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} 
 његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му 
та“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у св 
о што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p 
ри сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану 
чај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта 
 се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном  
уло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан  
о у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гл 
њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта ов 
 очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погл 
нима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини 
 из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</ 
 нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку 
лонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаш 
 му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је он 
ише Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Н 
59" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Оту 
на пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обна 
 да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... 
 кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију 
му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, ка 
 пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с  
а извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му  
е, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похв 
дведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под  
БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ 
ВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="tit 
па, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостиониц 
 кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, 
одушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по 
p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Да 
спа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S 
у у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допад 
а мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ м 
скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на  
иш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак 
д си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако позна 
о челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беш 
о бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче ли 
 Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам н 
о.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} За 
стину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ 
учик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити! 
нистрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и  
у баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} 
ајсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места 
м усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да ве 
 морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreign><ref 
/> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Ве 
ено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чи 
, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него 
 Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју приро 
 пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и  
је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински д 
ети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај нера 
егово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљива 
же, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</ 
 сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио 
 клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</ 
ри себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један па 
 и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он  
 излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја в 
во вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски  
у.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгл 
 жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, ст 
оћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час  
анко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, 
, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један 
ло, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после с 
лим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили  
рао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и по 
ра, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки д 
е учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и п 
аше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и н 
е је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах об 
о познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха 
чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако л 
друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Ја 
ка, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатн 
 не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи:  
оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само  
е вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од о 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и 
ам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казат 
елаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти с 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из с 
lestone unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Марији 
н!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је  
свим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодо 
евника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали 
 такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен вра 
ц.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости,  
о стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n 
сну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тог 
до за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{ 
ачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и уверава 
е уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше,  
е се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на 
а руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Бо 
 жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не  
у Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песк 
p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{ 
стадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па  
де.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote 
ући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му 
 Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S 
таде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, мож 
шао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити 
рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу 
arget="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје 
, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је  
лој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чуј 
 штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од п 
 онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгл 
 победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и 
ст суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један 
оложаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле ј 
Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће з 
ј без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“ 
 о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад 
великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да  
 намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивил 
Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору,  
их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из 
ао брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети 
ng="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen</foreign 
ази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у 
, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају с 
ко се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнак 
 девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му 
ра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а ка 
се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић  
ладен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми 
/p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то  
цу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду 
е Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен 
S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и прик 
а је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако  
ринет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоз 
р и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и једа 
 обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико  
Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има с 
 поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мал 
о у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад н 
и коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели  
ипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и  
свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају знач 
ихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Ал 
 он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме 
да у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на  
на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође из 
лим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет 
} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен о 
драве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То  
лима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претре 
> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУ 
о се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто 
е зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га в 
тати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко  
 слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанк 
<title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошу 
 га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Ја 
аше.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</ 
једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп 
е, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у с 
 га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше  
 средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руц 
ни вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло 
тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам и 
илука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Ве 
.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клу 
ј руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос. 
држава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} 
 му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну г 
само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међути 
да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} При 
ме ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да  
ко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} 
 место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше ц 
и.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући,  
а Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јан 
ажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те  
овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену,  
иког не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, у 
храму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет,  
pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је ви 
ш у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним 
а јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и  
м чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пре 
ња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав с 
ви, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописим 
мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p 
="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се 
сницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засве 
у треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији 
мо: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p>  
оправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{ 
е луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, м 
12.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div 
ту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносн 
 +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> < 
присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{ 
кога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.< 
; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} 
S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којо 
дина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане 
ичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, туже 
риш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње им 
а би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорни 
ову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи св 
 твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче  
} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у бел 
/p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека  
вала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.< 
поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре ч 
 то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто с 
ори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за кап 
 Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа  
ораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чи 
е сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то не 
 Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га 
ед — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присус 
о је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes" 
сну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се пла 
ки клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p>  
опан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Млад 
вно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако г 
и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у свој 
бећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала 
та.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; а 
рче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљив 
ре“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређи 
а оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехоти 
слима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати м 
атанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања рук 
колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равно 
г владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што 
<p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена 
 /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p>  
омисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати  
„онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпр 
гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} 
о виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и 
 сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али  
та ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па по 
е више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разгово 
чна превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет  
н <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је 
, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђер 
м не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се п 
кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод 
 не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се ова 
 звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, 
анским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од 
изама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио 
 Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању з 
ли поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо  
у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило ка 
војку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су 
добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака бил 
е: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче н 
 хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама дав 
 и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Л 
а угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај.. 
узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође  
и људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете,  
равно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катани 
е неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже 
 на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчи 
плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Ма 
енађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на п 
ужи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p 
ојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p> 
јих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, 
е нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и та 
а била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет 
 имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p>  
, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, ка 
ало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на  
шљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискав 
га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мрша 
ме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механ 
не.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигле 
во дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету! 
ен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, н 
.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир им 
њаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше пр 
то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој в 
роди, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жен 
екај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стан 
а таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на  
ше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље: 
же како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је чове 
 ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао < 
и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу  
ку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шт 
инеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, тур 
им начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „т 
о „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за  
дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је  
, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се 
у лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна 
 још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдет 
зити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и  
ио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак 
 „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и  
ујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показ 
n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајича 
аше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича 
и му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фами 
у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то  
о ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцн 
, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка  
 Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му  
дгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипа 
жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књ 
 не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође д 
несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш 
рица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се 
уњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуели 
ознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског кореспо 
јзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час вес 
шћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери 
е.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом  
 n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p>  
ладен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде пог 
 нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо В 
бљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> 
ћ завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико  
tle>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<titl 
е него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у к 
е закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> < 
а друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад углед 
 виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, анали 
onen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих в 
ебу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Ве 
н му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио та 
title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у ф 
 меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом  
е и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и  
тампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да д 
н он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најго 
а рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пи 
bSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред 
узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо- 
p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p> 
, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за ус 
 то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем  
т царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искоч 
е <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима  
 — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, 
пезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бит 
едан сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће 
 за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија  
десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав једа 
е и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он по 
цири....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразл 
лади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махн 
 постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двад 
истар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Ко 
за и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако м 
 <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе 
с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>—  
</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју соб 
е купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој на 
} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друшт 
, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и  
tone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, 
ко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана 
ш и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговори 
 у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на т 
 тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је 
 да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у у 
 сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко  
> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p 
 пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких љу 
ретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцр 
>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте 
ем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у  
ћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<f 
 од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да ва 
 лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде 
 увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хва 
ва неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сети 
 збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смеше 
олитику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен 
на грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да  
ој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони р 
свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p>  
обро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћ 
жношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Мл 
свим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најбли 
У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују мени 
{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне л 
.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо 
скао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Г 
а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија а 
ећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и  
ати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „< 
 и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана 
нуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше зву 
р је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је карије 
да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, а 
Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то к 
гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и пре 
 под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало п 
реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ М 
агу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео 
ије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолина 
у даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову 
 заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим  
екара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Т 
Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси 
<p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p 
, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да 
 али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и пок 
: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а трећ 
и, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у  
ти им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај  
али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што  
одједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино мо 
имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у ч 
 вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за полит 
ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху. 
да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку 
атанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаш 
 официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазив 
{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јо 
правник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за 
Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина. 
.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен  
. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја к 
о су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац  
о бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о то 
ако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером  
у посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиље 
и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на да 
ечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањив 
ад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је п 
 с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Ка 
кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци п 
оспођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћерет 
д љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S}  
е, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је  
то; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес по 
Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он нека 
ни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор пос 
мим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше ј 
p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју 
погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интр 
ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата,  
> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и ви 
 њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата  
ко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен 
роз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb  
 тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, 
ести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плит 
ћ, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био в 
желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S}  
м ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ру 
} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p> 
 Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љуб 
е: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после 
очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му на 
каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко  
 собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у о 
јих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на  
 своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледа 
 камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти с 
еле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостив 
рам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравн 
 изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би ос 
а, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалиц 
 друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p>  
а крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповетк 
илику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним 
 синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком  
оме бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано на 
 да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајт 
 који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те но 
упио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико 
у зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике дост 
обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљ 
ше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, 
где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уре 
ј... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“< 
је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и јед 
 на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се  
 да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обра 
да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној пол 
о једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетк 
о отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и по 
рштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делањ 
ле опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очи 
измом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S 
трашно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, сл 
је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимн 
давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је пи 
па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што в 
 једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жен 
ти.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам с 
лужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодн 
, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?...  
 не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао 
ићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да од 
— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки ко 
гџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не  
ати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али на 
ацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учти 
нталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам  
е.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title 
, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни п 
а више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањи 
е, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан о 
Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како  
ли да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињс 
 или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно  
 је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтс 
, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</n 
> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која ј 
ла тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Он 
о сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стек 
но останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра п 
н у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто з 
м у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, прија 
етињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало п 
и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га бо 
е.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Стра 
 већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо позна 
 да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најп 
ина.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сап 
ften, Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим  
 Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p>  
у се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело дру 
, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он  
еже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се 
или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога виш 
говој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} К 
ајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше  
p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека  
ладен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у се 
рв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив,  
:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива  
то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога  
реба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дув 
ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</ 
 Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“ 
тиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалн 
езе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему ј 
у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очим 
а смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на р 
штаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењач 
еда добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две  
 још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч 
кав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, та 
је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Ј 
ден одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, 
оразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло  
 беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, си 
 попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и н 
ио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно 
слу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате 
 Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити 
оби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S}  
ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p 
ла част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде  
уди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као 
видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би 
е да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" / 
 разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих при 
зо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш 
која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на л 
 рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> 
и, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из 
одољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“ 
н се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу 
Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко по 
ам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како ј 
ре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи зн 
тајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти из 
имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном м 
о доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљ 
а!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба  
/p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не в 
 знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д. 
кипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу 
еразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га  
као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до 
S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о 
асти и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У  
оноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју же 
унђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и 
д капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше п 
ладић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} 
, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему 
т, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јан 
ме ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгај 
от који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање п 
во смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он 
S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест 
и брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног  
, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху 
 према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је да 
 се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на на 
то се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а М 
ји, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, 
 као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p 
“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова корес 
чије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепез 
је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S 
етеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</ 
во, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p>  
на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и ук 
иже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плећ 
стави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла п 
уђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p 
чне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на  
уна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна пис 
убњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као  
је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се ов 
знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ  
.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачк 
> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} 
издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно п 
своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик 
 Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подуда 
оше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Мари 
ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила 
руштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а 
се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шт 
па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ  
 бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... нар 
} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, превр 
х обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пип 
... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би 
и десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази 
у свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја ј 
едељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се  
— у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, 
е она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али  
на ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђ 
е беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти 
з свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше ру 
 ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p>  
нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа,  
 „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрет 
дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, гд 
д љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу 
се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и 
ар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим 
г положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакл 
сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју  
налошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнава 
ану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут 
 ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али 
е сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна,  
бјасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако  
} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје обра 
ро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више 
и, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђ 
 неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљ 
 знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младе 
ном.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га по 
ат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се држ 
о и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који  
{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове  
едан сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су  
ти у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од 
ој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда в 
само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пр 
" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од друг 
н не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се 
људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор  
искивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионич 
Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти и 
 на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да д 
 њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и 
о је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бард 
тојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме. 
 може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Саст 
своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена ли 
 <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стас 
своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Ов 
у Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако 
 се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Мар 
еку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд  
> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји 
му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић 
шевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужа 
 да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p>  
S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући  
у на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас  
и.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама о 
ајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несно 
 /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева  
 леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом прилик 
ка дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ  
љу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс!  
редставе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тог 
а обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама:  
укатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме св 
 Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{ 
ажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица:  
и јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши речен 
<p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</ 
својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, кој 
 још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} 
“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње  
 Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и  
 канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, пор 
е им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног 
инципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S}  
Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим  
еру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако 
е овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живо 
с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш  
га несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад 
ећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам! 
за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од  
нули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да ч 
а стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p 
ше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на гла 
уре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик 
ну не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска  
и је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>—  
нуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, о 
своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше 
ћ оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав 
 челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p 
осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски 
.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно  
 динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда з 
ксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам  
овеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на та 
А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <p 
е, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milesto 
 Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<re 
е што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у ко 
 <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} 
 јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лука 
осподо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p> 
екох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чу 
но!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Н 
рецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мисли 
.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ 
еси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку пес 
ју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p> 
ко заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити 
учика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан г 
 шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном нас 
 купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се за 
.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће 
а, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер те 
а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину,  
— И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Ло 
 тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојан 
танић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа ча 
 интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом 
ЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и 
ви га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек  
unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и о 
на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то 
уку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаш 
сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место. 
о све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетео 
акле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку мет 
та.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, ос 
које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сироти 
икад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног 
, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме 
и у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њим 
екао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно з 
да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред 
р застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете 
апоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва,  
 женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S}  
 Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубље 
ебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младоже 
на с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Албе 
— што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо б 
 паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертер 
ме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} 
лбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он н 
ко му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде  
да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беш 
девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добр 
’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отх 
кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купати 
 како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијан 
чинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спр 
ознајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А 
стионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођ 
беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То 
а товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође 
а увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу,  
би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи си 
gn>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, а 
ужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарс 
ј било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из как 
цуз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде ви 
уше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понека 
д у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.< 
ођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора б 
ка песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} 
 четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равн 
зо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањ 
ких романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако си 
е речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Мариј 
капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгле 
оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чи 
, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како 
 она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше за 
 обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестеним 
 језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и б 
 чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се пр 
зи! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме 
највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, д 
коће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча  
таде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај по 
, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметења 
> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p 
о?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се 
може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење ов 
?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може би 
itle>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти  
греја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је 
д бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S}  
ти?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну 
дну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у  
рт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} 
оглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после че 
</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> 
ж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је беш 
па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и дв 
 Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он поди 
 да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр 
p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и с 
и, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло 
е да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплак 
ч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време боке 
зговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на а 
 уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да уба 
 скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p 
не лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он д 
смо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S}  
 девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу 
у, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трез 
незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикриве 
и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то  
везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен же 
арију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се прох 
 Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво 
авцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и 
le>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непреста 
ћ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо  
позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан  
ачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегд 
тима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анег 
уком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки 
 мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте  
један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, 
и.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учин 
ор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо  
мејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с 
 свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан 
е он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој к 
S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошути 
азом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Сто 
танића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо 
нићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћ 
и се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.< 
она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије  
ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и ш 
да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мисли 
а себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати,  
олим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли чит 
е ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под ка 
да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке при 
ен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— 
самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „ 
и као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој варош 
тић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворве 
кад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену  
како!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <titl 
 примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пи 
до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мисл 
та друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Ја 
бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Та 
ја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прили 
 весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми ј 
рема њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он  
ски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер 
 ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су 
 њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хва 
е управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктор 
.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу 
 ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} 
иваше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на сво 
што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити п 
би је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда ј 
раке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чел 
досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом 
у.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле 
 прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с не 
е у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p> 
бриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нов 
ла с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о ср 
опиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која г 
еби начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поно 
воје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p>  
жје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеј 
ма, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборав 
есито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу 
: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим сл 
авца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p> 
> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је и 
има о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољ 
д се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158"  
{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он луп 
и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на- 
а виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па,  
едан са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић н 
S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо  
аленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. 
нац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>До 
гов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „< 
 слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаж 
 како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата  
асвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да  
а да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи,  
отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: 
ато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко  
e>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је 
о:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће по 
шаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако с 
рче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуш 
 и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно  
ју очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више м 
у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа  
 краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, к 
Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се уч 
, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ли 
их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге 
оњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да г 
сти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђа 
>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 19 
уди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припи 
апу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и с 
ље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега  
 и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опаснос 
се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и 
њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком по 
е она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај 
ињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се 
и слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образов 
> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече  
и дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми ј 
ко он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић  
, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да  
етеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић 
пац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој 
ваше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не м 
 се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> 
је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешт 
е пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештава 
} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време п 
но му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није уп 
какве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и без 
</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашт 
и девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је уз 
ео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} О 
Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вер 
в пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: 
?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себ 
 чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити које 
а од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобит 
и равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, не 
 Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи.. 
!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног 
ић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p 
к меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ п 
итао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то мо 
ро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић  
 не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа пом 
<p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— 
о рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите д 
ожји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и 
и господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И  
начајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је о 
ј ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном о 
 из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело 
зобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмир 
седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</ 
лазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и пони 
„Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Ма 
.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али  
о пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечер 
д да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али  
S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобучен 
ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха  
ледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образ 
:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена 
Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <tit 
правда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па с 
 главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе 
од овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутр 
 се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му 
her...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече 
се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек  
седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави ве 
у је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата зват 
неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и  
ао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је  
 рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је 
 и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни с 
, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — 
будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</ti 
а куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</ 
 да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... на 
на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „ 
 реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као как 
има шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и поста 
, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb  
, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као 
 n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуц 
еменитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда на 
ри у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме др 
е, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао не 
/p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметења 
и ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срц 
гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стак 
ти по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понаша 
е према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у дес 
ан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви м 
о кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он  
те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на д 
сталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом  
 то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном ста 
вством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом 
од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки  
 при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{ 
мио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се с 
е зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају  
ама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом 
и „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли о 
стиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он от 
ању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Св 
ова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште св 
е тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удар 
164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокругли 
учка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њом 
оје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опаж 
риновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверт 
танићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па н 
нској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удав 
ко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Циг 
 би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p 
ти, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са са 
 оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не саглед 
а скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму н 
 кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и 
рдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која 
 Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никак 
 „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о  
естао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао д 
о живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи  
 отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћу 
е чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: 
веравање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све го 
оком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено  
већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш 
 пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се бр 
оручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан 
јатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоале 
капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под 
 дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да м 
ога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Ката 
 овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни р 
 он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Ј 
ала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо;  
 је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан 
а иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уј 
воју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена 
придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору 
је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се д 
ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног  
“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Ко 
ти радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави ра 
> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за р 
ом, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгле 
ници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а д 
нтан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пи 
оследње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S}  
доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни  
опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који  
чковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у меха 
ајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<fo 
Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам  
моли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p 
аване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, 
чење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у це 
{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повр 
ом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да  
еника части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чув 
 томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим ј 
е промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „ма 
ладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувш 
 се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати,  
крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била з 
уж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слин 
 пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang=" 
 равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанп 
ужбе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једн 
е уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и св 
 како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Мар 
али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе 
 ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту мога 
тово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је н 
е се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаш 
 сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес  
ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и о 
о оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слат 
ад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим и 
не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаш 
ио сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврну 
тиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у 
ашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то  
м се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на  
рише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час к 
ић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденц 
 баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рач 
све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S 
ве анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од  
оворити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је пос 
оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S}  
 одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све сло 
hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао би 
алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S 
длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вер 
ш једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре неш 
м?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и уб 
анама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситни 
штво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те т 
воме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и 
те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> < 
{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опе 
наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити кол 
м оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више се 
 вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав 
 он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знај 
ети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свану 
ља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ оту 
зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било 
амо отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n=" 
} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!< 
 он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се 
стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. 
бертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је з 
, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прути 
им поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов 
ова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на  
{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво 
 је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име,  
 познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} 
ним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић  
јима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана 
 кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином...  
, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће каз 
 најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво  
S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како 
а су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњев 
оме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је 
.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно меш 
му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Верт 
ваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је проч 
асполажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ј 
може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај  
 пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће 
мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути с 
он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вер 
коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се мех 
е да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше о 
, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се ск 
ден, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну сл 
исују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да он 
дравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историј 
 година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог знач 
прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме по 
о, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која  
, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, 
Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’ 
м себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља 
p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих д 
ре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао уср 
о бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равно 
ла — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште з 
дном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, к 
>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону: 
 залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Ја 
песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме  
 детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало 
ра и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да К 
оља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друшт 
равно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Ш 
 разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, 
 Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> < 
да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а 
кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, кој 
а препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то  
о.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна,  
да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни:  
p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство  
title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више зб 
штрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женск 
ек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледат 
наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева пр 
 свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу сл 
ај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара њ 
ign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regione 
: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу на 
 пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> < 
 Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’т 
а на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И 
Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове при 
добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „ 
. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много 
 рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се д 
ати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и  
ек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није  
е и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она н 
е и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко вре 
<p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућута 
цала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не 
с!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уј 
Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири доб 
и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да понов 
/> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето 
кама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романск 
тацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољство 
ање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, ко 
ога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „ 
хата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, к 
и на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здрав 
S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињс 
е, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај  
 и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, изву 
 да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни х 
ећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим  
и да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} П 
стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> < 
вода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он  
та нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо 
ре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му 
 се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљ 
} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчиц 
тој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није чита 
, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, 
себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не бе 
њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стр 
д није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, 
 <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморн 
 доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичи 
аплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на 
је ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на 
 поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пази 
атрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из к 
роз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, 
ред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је ср 
њу и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} О 
фесор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да  
е адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џан 
и већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S}  
оказаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема н 
 речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове  
{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чу 
танка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест 
и њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове  
и толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним друж 
 најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће  
S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску  
и сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} Пос 
се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома н 
рећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко на 
 је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бед 
су уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а нам 
 он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, напис 
ле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и споља 
ом динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда 
 за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође п 
n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине сп 
После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да 
 разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књи 
штво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на ст 
овљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите ш 
а не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе 
ише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Млад 
естита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали 
И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Гус 
окажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{ 
 правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те! 
каког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би л 
тао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи кој 
и на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тој 
„идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — п 
цати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше она 
обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p 
опљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе 
— прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година 
ше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота  
 рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути  
++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> 
p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто р 
удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље неслани 
почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди 
 сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, 
лази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на ко 
у — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за рук 
ирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи  
 Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа 
ака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре п 
{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} 
родужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му 
олети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са служ 
нисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо 
гнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав пр 
трашљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу 
Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А ун 
пају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више 
а и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p> 
чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њ 
е.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> 
нко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицат 
анцуз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде  
е пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која т 
се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у н 
ан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том  
 наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и в 
пају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанк 
>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по с 
 Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше к 
ега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Ц 
и.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још доп 
у.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихов 
ране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очиг 
 карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и  
{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват са 
нић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S 
уван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљ 
м, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситн 
седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, с 
е се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не ви 
 кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од г 
е пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S}  
како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека ви 
а звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; о 
, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак 
мет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и с 
и своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се накл 
утку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опак 
ше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде 
е сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у оз 
д наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за м 
eign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, 
 и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} 
Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одг 
т и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на  
рило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао д 
само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он св 
лупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га 
а ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Ј 
Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="su 
уде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу и 
и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расечено 
та, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне пр 
ујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати к 
олико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без и 
ова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јад 
 само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, н 
под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше 
тири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од т 
и, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па 
ти онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и  
ваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ет 
и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики кло 
робаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим пр 
а?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим оби 
<p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да 
оничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад  
 опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ка имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} 
ад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један 
ији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљ 
зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па 
 нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешт 
инара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га пов 
му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћу 
ром да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма,  
зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и 
ста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се 
ао да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену  
асвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, 
се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али 
ницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли 
играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беш 
оручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од ње 
е.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ 
>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада 
 застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Ј 
што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташ 
 руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на 
шта, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на 
Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о б 
на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза 
ружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засм 
ну.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвон 
ки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослобо 
ем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако 
p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено сле 
а тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до р 
 ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме о 
ило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи. 
и, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене прена 
е смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад с 
азе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ва 
име мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба г 
и, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече 
у јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S 
 речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „п 
 поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју  
</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не  
ад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја 
обро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стаја 
дмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као  
у напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! —  
ан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он 
 природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала 
 закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа ј 
 ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрек 
издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, шт 
 је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој 
у варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплака 
оз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, 
 тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с њего 
веде разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p 
!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташ 
маше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S}  
ла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али рад 
 чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да 
зад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше 
ање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> 
 није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час  
им суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о жи 
 оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он 
дној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пр 
ђе даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младе 
Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је  
труком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим оби 
крипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата  
а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана ув 
S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај з 
икој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема 
ман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да 
и до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и ми 
аше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори: 
ита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у та 
еба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може 
сто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разг 
ом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се  
 у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, т 
змемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет 
 је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједни 
м на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома. 
овали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title> 
е, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јан 
ста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студ 
 себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му по 
 грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја 
, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на 
ној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу во 
е очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени р 
 шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније  
е прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Верте 
а и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће 
 уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуве 
о кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Бе 
или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и веч 
p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито  
ст:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно позна 
 то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То  
знат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection 
 себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тад 
табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота  
 угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави  
стали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да п 
У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно  
м заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи  
 после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо са 
ашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко 
 он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предуз 
е у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићев 
 слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S}  
а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више осврт 
 Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одма 
ше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, неве 
еља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли д 
.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, ко 
ти, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташ 
, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, м 
/p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место остр 
: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице:  
 тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да  
>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упал 
био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад з 
и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју  
е кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У 
ку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, ал 
ашан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ј 
 и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напо 
романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> 
 ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме к 
уго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се ра 
пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој  
ору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није 
одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нест 
 то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гет 
у ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задо 
ао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> 
 не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</ 
.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ бе 
етле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сут 
т лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> 
" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену  
, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којек 
би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се с 
традан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је  
ка не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p>  
</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се р 
су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и по 
буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на 
довицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока 
S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па  
у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хлад 
 сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после 
ж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и 
д његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чи 
ко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чуд 
урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога п 
ој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним ту 
„тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропи 
е, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изг 
 као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мо 
т скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисл 
ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S 
а људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младено 
еде много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су 
реваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем милова 
чје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање 
н позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешен 
е се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћан 
олена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="s 
кав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима г 
лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном  
> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама  
чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина 
 човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све је 
<p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши 
 Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се об 
вање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p> 
 на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у 
е се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; 
игадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полак 
ч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће 
е толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећ 
га је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мал 
номе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Д 
астави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предм 
тер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се зв 
ања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је сва 
рија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка 
домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> 
адиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! 
амигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде 
 ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђ 
вама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком,  
ите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаш 
у сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу  
и, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку. 
род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнуша 
е и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пр 
ониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ип 
ати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је уч 
 од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Ује 
 друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли  
квог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „он 
опу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, п 
мргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепч 
би, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају 
ши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час п 
уче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Мар 
им вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је он 
а муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу  
оравио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што  
исто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене,  
дсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше  
 у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који јо 
и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесе 
ио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па наста 
 Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и не 
</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па посл 
фицирску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и  
обу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на вра 
е, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Вас 
ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о 
и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>—  
руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко оста 
њаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једн 
к прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега;  
том човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава ру 
о је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не  
како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познаје 
акво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свет 
да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он 
зана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махр 
 као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осе 
аден, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разго 
 интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у  
негдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечер 
сећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена 
ну из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и 
говор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Кат 
ко ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво н 
одио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, б 
!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочита 
на.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, 
јор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати  
вене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном ис 
у, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Ве 
куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. п 
 која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад 
омеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осет 
није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље,  
ицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угл 
дање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно  
ом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу пошт 
 његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај 
биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и п 
другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада б 
облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ 
ш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо ник 
дагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима 
, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио гл 
ице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало жи 
вега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве 
 с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред ула 
утра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек н 
у, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет 
.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би с 
д се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што 
 блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове б 
нуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p>  
ију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само  
драва, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина 
ију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „тр 
{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је б 
злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где б 
о свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћни 
 дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани 
 Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би 
се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходн 
 је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пођ 
ча врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је мале 
о познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре 
ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г.  
љаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162"  
 у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријат 
.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који  
унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да 
че она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; 
испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у з 
 на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичањ 
е, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако нез 
 мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи на 
је, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мисли 
ломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у  
м се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и  
гда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему 
и: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а други 
ије ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час чети 
, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Циган 
тави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="16 
S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њ 
нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да м 
ко повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше не 
 мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некако 
Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити  
е интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш  
ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S 
натомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису н 
 — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чам 
иварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило сво 
а.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну  
рнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћем 
о у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, 
не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боран 
рописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну  
/p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осет 
тен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто 
шуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под брад 
 је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на је 
ли, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само  
 то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, 
д вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срес 
, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочи 
ео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запам 
 текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи заста 
ang="DE">höhere Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу 
С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао 
рњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише  
 смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је  
ица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не 
 мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по  
ме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> 
у Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно нек 
седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху за 
 „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т 
сетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под 
 мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан 
и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да т 
о главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због 
 чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свим 
н, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слик 
аше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и  
јзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи  
европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одби 
ћ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова дет 
 из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јун 
 шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ак 
сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S}  
 које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко 
руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <t 
бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако  
мо их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у др 
 оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title> 
на с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за нај 
у, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звеч 
глед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не з 
е разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна по 
ао ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искид 
анац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пост 
боравности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећањ 
сор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с поч 
и у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срц 
 пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и  
има; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану к 
који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које  
ви:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{ 
иликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сув 
о лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријате 
 се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса дл 
, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са сами 
даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.< 
звади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је бил 
{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Кат 
де, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p 
ко!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бути 
би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катани 
и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Ј 
о с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — О 
је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“  
 настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопов 
љу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p>  
</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти 
 истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата 
 се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, 
гдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи 
одио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се би 
тника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обр 
осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам  
закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко 
ик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!< 
а отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Са 
во га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</ 
ме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломље 
а и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од триде 
загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре пони 
именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се 
{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као обра 
аза суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако,  
, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је т 
гледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види бо 
ну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад 
ка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она изв 
е толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с др 
же судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састана 
њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обрат 
дити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну 
и шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише јед 
иромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљ 
ба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на све 
 n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена го 
ма скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</ 
/p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи ш 
ачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкро 
уга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукави 
ко спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе ком 
ко од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се б 
апољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе  
таде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа,  
 Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соб 
, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне пром 
— рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно 
за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори  
 возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јуна 
ако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његово 
вратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, ка 
о налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најма 
е жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... 
re Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Ба 
bSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беш 
е зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да- 
овим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство 
прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не стан 
рав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се п 
даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, 
вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останет 
, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угр 
 у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p 
и се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?< 
ију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.< 
ца прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку о 
ежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, шт 
 истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n= 
есно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљи 
ребало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком  
заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. 
 Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље 
на места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</ 
ек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сах 
ертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу 
 челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, ал 
 сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публи 
И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар  
едузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође,  
тер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу н 
ечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ ви 
 пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S}  
држа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље  
у сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он  
пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} 
 алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, не 
ој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и  
так <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар  
Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала? 
у што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки п 
 Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слут 
он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увија 
: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако! 
еше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да лас 
е и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде. 
ако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин 
{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и д 
о му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи 
о зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из францу 
и гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик  
тима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује  
ов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а  
 и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бр 
ну, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар д 
ве што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, 
у могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је  
, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је 
оломство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} 
оби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с 
исте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћ 
... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У  
о се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклер 
валио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих  
а је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигл 
S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, не 
за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа р 
ко ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресн 
 чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шарени 
њак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том с 
" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме г 
ји сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“.. 
 писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... нарав 
ружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја 
, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das Wesen de 
воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlungen  
гао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тог 
оспођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручкова 
што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога  
о лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анали 
лијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где 
 крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али м 
представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном п 
езу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо би 
а дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и  
 књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обра 
редмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ни 
 он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово после 
ав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довла 
рст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члан 
ебу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима  
ао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младо 
ве куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „пред 
{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасви 
шње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и 
се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирн 
аки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два 
 тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, пореди 
нодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше так 
ромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у  
во се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто  
и једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен 
гије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апоте 
простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и ужив 
д? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и м 
 шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она 
кар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пун 
ве.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар св 
ругој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсе 
е осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivend 
 не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се 
нић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreig 
ом, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После в 
ручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та  
 тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и  
f target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млад 
 сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост 
 су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпу 
 Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби  
 га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма  
и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњ 
исли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше н 
 замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их м 
н га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико 
 радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о 
допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вар 
јано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да до 
овека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу је 
 турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси  
шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутал 
цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја  
умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога д 
опаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, 
 наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци п 
пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срце 
енађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео са 
исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а он 
 даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И  
у се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све 
Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије 
не.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да 
ах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ 
 се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом  
ладен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом 
иди новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало 
аду удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господин 
И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p 
 се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да сп 
ш га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кол 
и силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" 
вно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанко 
ве избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, реч 
 нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, д 
 пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штре 
је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт;  
уелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани.. 
д којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде  
цу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — из 
казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш м 
 <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да ше 
ка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је 
то је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово  
ичност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико лу 
во се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им 
 ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је 
ља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче 
> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али о 
ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за јези 
али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би  
!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> 
је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење 
, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити 
на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који н 
 чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском неж 
Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за  
авао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланх 
чку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не 
а, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз про 
 n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскрив 
ену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљеви 
а бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође пот 
апијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајца 
та ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пр 
аше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и  
а савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу 
и неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пр 
поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски бато 
д части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?< 
с:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригади 
с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме 
у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима с 
} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке браз 
 запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Чит 
нко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих доша 
азде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли  
 Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају,  
ојекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда  
у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаш 
анују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Мл 
се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућут 
њиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије,  
се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ 
, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном сав 
роштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно ку 
После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она с 
, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбин 
Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав  
 представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вр 
слите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га  
и. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поч 
факције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда поди 
е захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ од 
озват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и зви 
танете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путује 
требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто в 
и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкра 
се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али  
за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, а 
:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што ј 
анко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— 
дине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав. 
S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте м 
</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</ 
паде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који 
ге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlung 
а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да ква 
докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном как 
овор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник ве 
им мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p 
> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign  
 могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са  
у нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни само 
м женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи 
{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убит 
ораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са м 
чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али в 
а стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{ 
нодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто и 
 Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не 
ољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих  
 Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која 
 — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себ 
едан божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гле 
 или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет на 
“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му до 
европљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његов 
ало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрад 
ошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како  
ој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама  
 због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше поз 
b n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој  
ла и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула 
аčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> 
} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је бил 
 Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо с 
тера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све  
 прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али та 
у ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети ст 
 клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо,  
, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати  
иса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> 
S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто з 
 с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, 
адан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опа 
еш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, д 
p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па  
 у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S 
 Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да з 
о, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће 
p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си п 
ју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај  
 <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу  
на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што о 
адржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју о 
а много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што бе 
ев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије 
м, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи  
о што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} И 
о, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml: 
 отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у  
ти руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше,  
 <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто раз 
гдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње 
н дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово  
 дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и през 
S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим 
ћки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој има 
 жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ва 
к“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у  
l:lang="LA">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу 
сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му  
-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али  
 неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само су 
ему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу 
ом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико 
еченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang=" 
м жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов 
једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети  
стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео 
ше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> < 
ера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} 
ј провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да 
дама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отво 
олим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се в 
 хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни 
, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше  
pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{ 
неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у 
ction" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива се 
 „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p 
 одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком  
лабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о 
одужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писат 
едног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник —  
 отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и з 
бично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} 
ете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="17 
 <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandsch 
} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да 
 може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, как 
драво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо н 
.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њо 
тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараш 
, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледа 
рташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо 
, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му с 
Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете. 
озор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било  
ати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам 
а изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Кат 
овник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безна 
рам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — 
о, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи тол 
аза Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи ча 
о зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберт 
се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Сва 
шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он игр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, д 
твар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се и 
 љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге в 
се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како 
 дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде несп 
>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које с 
тера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, 
, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, од 
. немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} 
: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види  
иљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> 
душно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није з 
т му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побр 
ки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!< 
пуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох,  
е који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне с 
Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзе 
нутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за 
вић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових љу 
 ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засук 
, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p> 
 га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, ка 
се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све 
јете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обр 
b n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа  
ре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неко 
кову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта  
них места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S 
ву жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је дод 
ли!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио  
ете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попиш 
и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучен 
уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Ди 
е трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако знача 
идљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема нас 
рси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслу 
ћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном,  
ку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све б 
</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући 
 очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се наме 
де разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p>  
о мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту до 
ити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби  
Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ исп 
 и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну ко 
пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе д 
ом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудим 
али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако по 
е романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи  
и и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљес 
е бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи ја 
све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, к 
врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће 
о милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Ј 
о обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као не 
сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и 
tle>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихот 
рж’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда с 
 из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у куп 
у застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стиг 
} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда,  
 пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p 
послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, по 
ероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе 
и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поруч 
— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сирома 
м и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, је 
а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори 
Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несву 
да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад д 
 слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је  
њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ћ 
те за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајер 
а је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још  
вљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком др 
тити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говор 
} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, 
 довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушћ 
кте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо н 
чему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио 
вуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад о 
ору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младе 
 глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катан 
ати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се н 
во није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно ј 
ближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш  
 исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто ј 
{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаш 
ла у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка 
се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“  
Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Мл 
је самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски  
рно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе г 
агрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме  
иља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео 
поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, 
 ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто 
али за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Мари 
{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом 
„Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак  
 стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше  
исли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испр 
Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар... 
, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> < 
сном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, 
акако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом го 
исли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта,  
о га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, п 
 опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... ка 
ви везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчез 
етну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S 
 увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом 
ко силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарл 
> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p>  
!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опас 
>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима ред 
рне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S}  
тан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Е 
тајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено  
д њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S 
је, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, 
е вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала,  
 и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му с 
е.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изи 
обожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече 
ичне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Верте 
— мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Ка 
ну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плат 
анко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и в 
је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} 
:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја з 
ући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} К 
ладен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— К 
десет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате 
ели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе 
S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим 
би, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта 
е доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту им 
и!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кош 
рава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шако 
71" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, к 
мо по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дука 
му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше 
Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још м 
и га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако 
ме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Кат 
сле одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „как 
 Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на  
слободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама:  
ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио ј 
си никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се одно 
затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив  
 пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седа 
и.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао  
ад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писме 
а чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта 
ен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти 
твари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поруч 
 махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на креве 
илије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено зн 
по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку 
 Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то? 
а где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он сте 
 налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све т 
ћ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прич 
сподина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да ст 
ошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа  
ањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана 
пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то  
аквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумра 
иса Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главоб 
мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од  
ири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли  
ворио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великод 
тра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч 
чина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не одн 
 њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и 
ћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим 
кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друг 
, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да 
им више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, 
ће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује  
 опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскака 
ојима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њ 
леко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља  
а има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Ал 
м и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподе 
.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њ 
ну би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он  
{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је уве 
а“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде  
збиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, ина 
му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, 
 досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом  
н с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а 
а од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на п 
хат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете  
<pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена 
ирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="1 
ше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутр 
жљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге,  
доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кр 
је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и 
решна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним о 
није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслу 
 слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одго 
, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова ли 
се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} 
о осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо  
ане, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење в 
је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа 
утра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди 
адркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему др 
>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч < 
т с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да 
и јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не п 
сподин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда  
подента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не при 
везда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двос 
неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign  
 упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне  
вним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој  
> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању саха 
ријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младено 
/> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчиц 
д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет годин 
 пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S}  
лета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у  
им ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви исп 
стрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше 
да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала 
ком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном  
ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића 
, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само  
бом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све ра 
а учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ  
ојим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику  
нази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још  
а и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама  
чију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њи 
зан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, ч 
Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од 
d="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, к 
и никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад 
више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео  
бешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадо 
nit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, 
 опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.< 
и неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад пог 
е, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изгле 
о својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај 
брог владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као  
p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење ј 
 похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разл 
 Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли к 
т Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} 
а пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} 
ашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој суд 
:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у  
е за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година 
дан нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље з 
смејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом то 
 сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче панд 
њигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где 
о меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку  
ио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и дове 
еко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђ 
ак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењ 
на, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш н 
који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Р 
чера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на 
 Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка 
атиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким де 
шта више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан,  
Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплач 
 се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се 
ивао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још  
 и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како 
иротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао да 
 <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не скло 
а, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о ку 
, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обич 
> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као  
 чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан 
у из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">al 
milestone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се о 
ије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмит 
лакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После  
 сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{ 
 на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јаго 
а, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља  
и гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на  
нка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању п 
то му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Ве 
звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у  
 улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на 
елим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интрига 
и! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита 
и, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође  
на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново н 
 које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и  
непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам,  
у врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквам 
} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешт 
уж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Ш 
је десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав ј 
шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову 
би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га  
баца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збун 
што у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића!  
itle>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав 
са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Ба 
и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необ 
Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља  
 своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се с 
сном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше ка 
у поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом. 
егову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен 
оје је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво бо 
а сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилава 
гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из 
 који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само о 
саше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Верт 
ибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку 
знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако  
, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не 
та, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!. 
три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и  
 је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га ј 
 пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и на 
чику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по п 
ав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу —  
цу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајем 
 — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда  
луууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да рад 
le>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало ј 
та од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собари 
ао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је би 
е: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Ја 
{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говора 
је се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није д 
једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га ст 
ао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже рамен 
ма ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао свој 
ио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Ката 
же чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, кој 
де по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се так 
о си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш ма 
е:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар ј 
иљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, 
дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не  
 рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да  
сетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогруш 
чинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му с 
анић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку  
} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гну 
а“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она 
 ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав св 
 с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна 
 опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно 
ћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год  
оводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, шт 
да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га уби 
кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо по 
жете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је  
.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја  
 пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вреднос 
гу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и к 
е равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима 
тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чиј 
ом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало ј 
 збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ ду 
у се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рек 
ићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — н 
вала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{ 
 чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којим 
а; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једв 
ио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бич 
а је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак  
 једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао  
иличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега  
устила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се 
 стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с о 
бина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојч 
ога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти доша 
тања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада  
 не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, 
 па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у 
слима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говор 
шутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје до 
м не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој 
не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа  
те, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се 
ала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, н 
устав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он до 
а је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му  
а изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труд 
 она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> с 
ова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — 
анићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, не 
вест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака по 
која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он нала 
 му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па  
налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од с 
упао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се  
то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, Werther. 
е је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га  
ријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп 
покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за ве 
иду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко 
 свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако за 
д тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, м 
Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младено 
 напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извука 
момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа 
.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Кат 
изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном 
 опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а 
то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пре 
па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у 
} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чуј 
ити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И 
ам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у 
 <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово 
уком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикл 
; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачн 
.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо мо 
па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, ка 
шао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне 
ог купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од какв 
</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо п 
, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — 
ица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше. 
к бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши гл 
е избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писм 
ки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чин 
ке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем д 
е заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S 
тињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску 
а и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S}  
о лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу т 
туда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим п 
пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено! 
} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он 
 пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен в 
мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> < 
 јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешт 
стави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога:  
ћаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivendi</fo 
не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљ 
 не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпље 
оловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекета 
 и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше  
е већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладов 
 комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је к 
о каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у је 
м једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљност 
 праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а свој 
не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да н 
м тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу ист 
е собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор за 
 знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{ 
ији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом њ 
ма креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те 
и је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се 
</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата,  
> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на  
 на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао при 
оме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, ве 
ране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које јед 
 рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у ви 
 у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају 
 своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији 
 отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, тр 
 ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сук 
{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама 
 онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и  
оме што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај с 
ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је диг 
 нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати 
е разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомски 
да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој ш 
обом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се н 
 од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Ве 
{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратнос 
 љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љуби 
ад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним  
ље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде  
а, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ  
 се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и 
.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о  
се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајућ 
 Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да  
 то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у вој 
огод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да и 
х ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под  
удно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестр 
гледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама св 
ни: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и да 
 сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гости 
шљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснут 
 постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, 
hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и з 
хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић  
пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која так 
 све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с не 
и дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како  
замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертха 
а је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше  
их духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где бле 
"192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме  
то има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тој 
ни свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећ 
иком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперс 
и ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и с 
пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се а 
лаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, м 
" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, к 
адовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином 
а, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београ 
 Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинут 
одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре 
ак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слоб 
лишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж! 
авраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као  
ко доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво 
чи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудн 
једанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком  
ема коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љуб 
 што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, 
ном да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га 
ега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену 
угоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} 
човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпо 
најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, к 
е, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Ср 
 да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као чове 
... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не  
то?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болес 
>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хт 
а сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студиј 
лакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на п 
у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развали 
енице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену д 
е ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S}  
 с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем,  
 главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у с 
.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је 
остивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да  
ј имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом залив 
 о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући 
Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваш 
!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању  
 Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ  
</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео  
на.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше  
{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског к 
 сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, а 
Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то... 
ше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе бли 
ва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p> 
ом челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, 
еше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у п 
/p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p> 
 аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домови 
е те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво че 
! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен,  
p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не 
 је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му с 
а не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским зна 
ворнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе  
ажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљев 
арију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче 
 здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помисли 
м, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у овако 
је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки чо 
тање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају 
м ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како  
ћу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него  
исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен 
 <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад 
же истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} 
сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је  
какве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове 
се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пе 
су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева  
ет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће ј 
акључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је  
/> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену ду 
угом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беш 
о се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" / 
етским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупа 
 онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше 
мета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Мориц 
 сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само ли 
о каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. —  
 се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код  
у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној ни 
екнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач,  
тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку 
p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ре 
адова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> 
ести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, о 
весно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што 
 с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да  
, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од обл 
као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и за 
љ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт 
 и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмака 
 гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, 
gn></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто  
нко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се н 
сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном ни 
ћ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако 
лате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је ша 
а му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што  
ратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен,  
еровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендиј 
а и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, ко 
лука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, ј 
устио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је  
 дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти 
 и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет 
е у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, ш 
место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Г 
а бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он гов 
ио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не срк 
и идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у ње 
оживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још  
јим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много папри 
 у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако мил 
е дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или п 
ду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско де 
пре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он 
 то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да ј 
АСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <di 
="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, по 
дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово 
сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> 
ема себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичн 
о клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раск 
внодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињ 
вече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена 
обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече ч 
је две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат  
н, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у круг 
тво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а он 
арија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај д 
</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше в 
позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешениј 
н доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с  
у само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста  
некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица  
гао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осе 
е онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би  
летку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљ 
 <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто,  
 <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада ј 
.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, ве 
а већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати,  
 који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је  
ме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је 
 се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљ 
} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија 
ише збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револ 
не?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — 
вадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за  
слугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи њег 
ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте посл 
Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће 
ћање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне 
ред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону т 
јава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди 
ругоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, 
и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао  
 с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном  
лане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб- 
 а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из сел 
дног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="1 
и хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p>  
Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не запове 
ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Сам 
 ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му за 
о би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још  
, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним око 
рема Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али  
види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње 
кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се кри 
 нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву 
„сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: т 
оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам 
ећ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бања 
ахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили 
нуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говор 
апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито  
у.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ру 
 његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и 
е у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, 
јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутр 
од капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури г 
тереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се  
ден беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пут 
ове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смеју 
тву затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан по 
ена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Гос 
рачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, в 
познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав о 
 Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како 
тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак,  
 чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, ц 
, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у  
пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, удар 
 слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме обл 
авнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут 
орити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посус 
оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе 
же-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај ве 
радова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>В 
лу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу,  
 његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад 
силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче  
е додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало п 
 немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да  
ве му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се 
ви ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: х 
ина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очи 
нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред пр 
поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и  
во повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S 
е од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред 
и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под к 
ерсоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се пок 
 то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару 
бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако м 
тао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да  
 хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни во 
ом и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру —  
речара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Млад 
ећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му ус 
 је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста,  
 да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне филос 
 вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку речениц 
ву на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу  
ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те 
хове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S}  
жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p> 
 дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје попр 
ла пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Ни 
 тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господ 
 — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачи 
јати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турч 
ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па 
 је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше в 
: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али  
а, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... у 
да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а ни 
је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни 
и и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} 
саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера  
тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један п 
де сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title> 
 би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола 
 је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујут 
нам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, о 
 особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као  
ње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше пра 
 — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио 
} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или д 
, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само оч 
уел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал  
у.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, д 
 казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене о 
ида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у 
одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесе 
 шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако чес 
Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је 
р, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јади 
 суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала панд 
раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, 
д њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер ј 
бе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снего 
ад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче 
 улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу,  
увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> 
насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењ 
 младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Ја 
зме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај 
, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева  
 већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поре 
им те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то...  
нић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тог 
боко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах 
то говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако м 
чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb  
 знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и 
 алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар зн 
се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад 
е још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад  
{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, 
огу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад  
метењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>с 
оје је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати  
 које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро веч 
твор, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, 
ишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чист 
 је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то  
сијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене ха 
е... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете. 
е беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје же 
 да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, 
ош погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га оструга 
 свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како 
ла.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title 
 повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} В 
 забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то т 
> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, п 
амо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење. 
ет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би 
затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с го 
Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову з 
 сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> 
јемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше ни 
е!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа  
ићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разг 
се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с нек 
аш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије  
м чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да ше 
јећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутос 
рође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад и 
ише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момк 
Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чине 
 чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S}  
парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за по 
еданпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беш 
ило.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке  
и било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>С 
ане допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, к 
н у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и 
препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је 
ла и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не п 
ти да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде 
ао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и 
ли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим  
ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и 
 и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да  
 за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је преш 
еби мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за офиц 
д’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, 
едићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>—  
понденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, 
живље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шет 
друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела 
 му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га ве 
нда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на 
ине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногор 
 ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се ли 
корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи 
и своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав јед 
 се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрд 
 ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и 
ав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> < 
>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ни 
.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само  
то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Ката 
једно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене 
мо што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржа 
ија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су  
моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а к 
војој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп ка 
рце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га в 
ко исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допи 
 још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик сле 
.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> пошто 
у више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучина 
е осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа про 
езикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њ 
а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је  
д стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео се 
 се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази с 
 у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку 
 а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше  
инац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљ 
је га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, 
весео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у сам 
жда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или 
еа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрд 
ељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињски 
 да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки пр 
 или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, п 
него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје х 
Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде 
столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с 
и још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} 
ет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Стра 
 миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири 
терао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину,  
S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљ 
 одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према  
које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум д 
 па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећ 
“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>—  
 молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли ва 
 осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" / 
 до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што 
о и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у ку 
дир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, 
 заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљ 
евет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужнос 
ору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па  
ано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је  
ше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свират 
 ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" / 
уначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га д 
во!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска с 
ра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину 
но одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде  
у сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара 
х људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиш 
ца у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да  
 напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врат 
вим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди  
и шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Је 
згледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му 
ом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњ 
ке, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се 
о шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако зано 
аше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа н 
} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p 
ју.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави н 
груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> 
а је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић с 
 јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о  
 види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, м 
расте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шт 
на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скан 
па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речим 
 кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче прости 
 лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут 
 нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убира 
н.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуб 
вој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо 
ураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и п 
нков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам јо 
ше речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као 
аш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун 
ајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „ 
ешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто  
еран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, 
вет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га  
ала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он т 
 спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја 
 нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну,  
ом нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у сам 
оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку 
како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој  
 говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ  
тским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note>  
 запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпр 
ило одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат  
за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парч 
 слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груд 
астао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да ник 
То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на о 
 му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш са 
евет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а греш 
оручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} З 
о кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; ј 
е једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах  
Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет т 
ина свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају  
ом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — 
 и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним ст 
пут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, исту 
} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе  
а и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мири 
 ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекају 
јој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој  
ше не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бој 
чик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Циган 
 Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре некол 
реврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону за 
ајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па пос 
дресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте  
а јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује циг 
ју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време 
 оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> < 
 Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и г 
 побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у ш 
е подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p> 
 беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у наш 
тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— 
онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав чо 
р балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова 
ат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} Н 
е сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цел 
k> <div type="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естет 
 ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и п 
вокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашт 
, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час че 
дозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купа 
 тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли  
ше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпо 
ве.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет 
.{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново,  
лико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше,  
 који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не зн 
е троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако  
у двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру 
и, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле 
 дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина муж 
у воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тур 
 молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, 
шао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одма 
 пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите 
p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} 
а непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину ха 
ибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показа 
!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати 
 и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, о 
бро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p> 
веста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Мла 
м разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} С 
 с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у 
то оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме.. 
и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве при 
овом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се  
з шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</ 
теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешт 
е лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и јо 
 друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше  
би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} П 
о бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чу 
м да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик побед 
/p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p 
 руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плак 
њигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Ја 
 раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Нарав 
 шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћ 
 <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S 
„Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би зав 
>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад 
} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво н 
 <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је с 
им „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и  
е поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђ 
p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја ве 
га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку та 
ле одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и 
, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти  
жи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећ 
у видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, 
ли му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Нај 
 се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="16 
 су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па  
 То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је 
он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви ок 
.. није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан  
смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љуб 
felis</foreign><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете  
ригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и  
 кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катан 
е беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад  
</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га прв 
у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; д 
и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време 
реме целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, 
азумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузд 
, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није 
редузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он  
е оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад  
његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би м 
ћки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје наз 
са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао 
арија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозо 
иково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ м 
ад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено за 
{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још допис 
ади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта  
{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{ 
на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиље 
кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаш 
емљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаш 
а њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало 
господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, ка 
ама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Lat 
ћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог прија 
 Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кути 
 ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан  
тама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу 
но прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и 
је, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и 
ад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулч 
Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Ве 
 год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без к 
бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела праши 
nt> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА 
ко речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одвед 
па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после зем 
Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{ 
али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, с 
 Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и за 
оје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безус 
 n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се пр 
а голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани 
 <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p> 
ић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћућ 
о се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнул 
о те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обо 
, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и пр 
на сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тад 
 <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоко 
е.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} 
</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p>  
аден погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p 
 и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетк 
ста подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, 
Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба  
је јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најз 
вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, по 
ини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и пока 
ти изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за чит 
о?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Х 
капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p 
е, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не 
н, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше  
трпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало 
дену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p>  
</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на 
S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?< 
већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он 
 кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, доша 
ити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, м 
.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и 
 и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} 
Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познај 
шан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и 
даље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је год 
/foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко  
није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у р 
то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући з 
 Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће 
и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“,  
 којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купати 
 Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, как 
ити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме 
волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљ 
.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што В 
толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година 
ог ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи 
начајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се 
а слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на  
м, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на м 
аме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безнача 
но беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаш 
 здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и 
.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то 
азнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово ур 
је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са 
 је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити 
јатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слат 
ћево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <mile 
доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже  
 као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад,  
 моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети как 
о, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда  
Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p 
че на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство. 
 се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је са 
и вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у грамати 
збукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није м 
опског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије  
, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id=" 
аскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази 
вету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети 
ркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Верте 
евојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци 
а постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се иск 
оординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о ст 
аги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше 
 то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци 
а пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљи 
3" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости ра 
ем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, в 
тим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањ 
тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, са 
е, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n= 
че обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен ба 
амо зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећни 
конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозо 
та не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на  
сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од 
но, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S 
даху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све 
учен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежн 
ма, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истур 
вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је ње 
ују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Пот 
ет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и ви 
 предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Ос 
о“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гра 
Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се 
е.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} 
ина, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као  
рија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави сво 
јекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћут 
он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа,  
а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели  
 удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста  
о да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку 
ао да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, брат 
 и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали н 
!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, 
а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак  
вдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, изд 
руго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за и 
.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим 
било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде  
 на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутиј 
т се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав,  
 из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у  
ећ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“,  
н написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због г 
тера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „и 
{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али  
„Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантаз 
дан врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ 
аћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га из 
оји ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господ 
то, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саоп 
да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у пар 
о паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте  
таше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила  
ог Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Млад 
 наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је 
листа, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и  
ча о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим про 
p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изг 
е искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше 
е преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинули 
мећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша  
 та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, к 
ва звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, 
се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад  
је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве пр 
/p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао з 
 их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу 
осле му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику в 
дан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинак 
 /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу ср 
{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="1 
егова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукав 
 рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на д 
title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при ов 
Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи  
нда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова р 
не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде 
ди сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хо 
а као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажму 
еспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на  
Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да 
вићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, 
а, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> 
анпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му  
> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати с 
ност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овд 
том ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пиј 
и „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и 
 чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поре 
бојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са 
, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први м 
име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог саста 
/p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњ 
паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко р 
рка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb 
осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа  
за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, в 
 он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} К 
де га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање  
оручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту 
је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На раста 
арија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и  
 којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио,  
 га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се  
. оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа о 
ога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна 
 цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и ње 
о да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „днев 
слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>—  
 „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучиш 
ад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио о 
"155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено и 
 очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни  
на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ 
ше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек 
у, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи,  
една клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, 
Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не 
у они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићев 
ости, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена з 
анка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно от 
замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше 
не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља сво 
.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, м 
це спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасв 
е читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једн 
о вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде 
то по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зеле 
јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим шт 
 махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко о 
ош спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{ 
, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p 
а.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мач 
нације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добр 
брташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић 
е је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно  
ладеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је 
ве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише рук 
ам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забле 
ка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под ар 
номе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао  
има кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше 
помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> 
ем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не  
</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрв 
 бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно  
тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај пи 
идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши 
ита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој прир 
 извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{ 
 ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И т 
ети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{ 
ивено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша  
 некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће 
овеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бриг 
писао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога  
рашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с а 
 пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила п 
мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостион 
 дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на п 
, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из к 
 ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се са 
 пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико  
грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се  
 да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно  
 у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на р 
Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био! 
е „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да  
 читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној за 
мрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачко 
ко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао јо 
е достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о каса 
 као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све н 
о.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку  
еданпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} К 
/p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Мари 
> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки о 
им лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом 
 Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак  
ојој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из верк 
 и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и р 
у као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу  
 све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком пр 
пчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p> 
није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њо 
евић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га о 
ем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и 
спустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се ниј 
свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице 
у, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она углед 
 кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама 
о беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком посл 
м Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре  
е три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић 
} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S 
па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним п 
, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце ст 
лико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног  
 нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а н 
одбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не гово 
ољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у кориц 
нише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порц 
 очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које с 
на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути 
 ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно луд 
зиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зн 
тичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. мин 
ић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американ 
дмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи 
S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пу 
јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за кој 
се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{ 
 диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако бе 
и сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао јед 
о јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио 
ек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате 
бори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији,  
 чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која м 
атагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ха 
о клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</ 
збрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па 
во позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а с 
е да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младе 
oreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају „<foreign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у 
иди моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером,  
ну закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је 
 с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнан 
о је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је  
:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се л 
аке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска 
!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужн 
ђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда: 
ом наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, ал 
собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, ш 
ви предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек кој 
тер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-да 
м врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу. 
</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она  
оју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, н 
Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснут 
тену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком;  
p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда  
олова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали  
м савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очаја 
ђе поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини зво 
>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока поз 
де на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и п 
ше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном 
ори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни 
о је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен би 
ама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни д 
волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као  
како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања 
ање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјав 
р као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га 
то носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она ч 
бом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу ви 
itle> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам  
и, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb  
а, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.< 
гово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{ 
о спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати  
авку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се  
а под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се 
дно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како 
 црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, прима 
иштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Не 
ри јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Мла 
ићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче  
ертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и н 
доше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, к 
у, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па те 
оји, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> < 
ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуб 
ћ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи к 
ек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уо 
а тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи 
очи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја  
 му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „В 
ах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Верте 
се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења,  
игом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и при 
аден јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{ 
 тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да н 
аш ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки  
анић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> < 
у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се  
атило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену 
убавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах р 
 на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да  
игадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и с 
 Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом. 
 без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S}  
се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — с 
 Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не м 
уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а 
лада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катан 
није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друш 
им од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони 
: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Н 
вце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са 
м послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на заја 
ам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обе 
S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, до 
и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише: 
азлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим  
назији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју  
чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном 
пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} Пос 
ну хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се з 
черавао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним 
ти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му ос 
притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико. 
ећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му 
а овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад,  
ркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и  
атељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов г 
 утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељ 
тавите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!< 
 <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало г 
е сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже  
н и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, как 
 леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женс 
оворе.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не 
} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежно 
у.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за т 
к, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то к 
сну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правда 
радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која  
} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе 
ти „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да б 
, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</ 
ka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар 
иво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после 
{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбист 
оћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има т 
н је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му 
 Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и те 
 <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и му 
 али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гл 
ЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div t 
КИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div 
то војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном мла 
ешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бо 
астанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи 
 лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У  
во баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању с 
њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка 
ице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на 
S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у 
сле вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако тре 
к Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с  
ном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што  
е лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокре 
ра по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лиш 
ше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то нава 
ђене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад  
поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да  
 Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а 
еља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пу 
e moderne Politik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је 
!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руко 
иљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Б 
е су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак 
та прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као 
 срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега 
 двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мир 
кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу,  
хтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је т 
ђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, м 
бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да од 
свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве браз 
<p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вер 
о, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко  
се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драг 
iv type="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ 
 натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипа 
.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разо 
ше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па 
ла бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је 
 Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, 
 бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, д 
сто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра 
{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јан 
 час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p 
ле извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно  
рија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме муж 
где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курја 
и?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то!  
— није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпи 
засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве? 
te> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни д 
пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и  
поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко  
е, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „ 
начности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сањ 
је имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је  
, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чи 
њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Шт 
анић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше чи 
Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јан 
 ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Млад 
 он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке  
о плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188"  
 пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиг 
во доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само 
S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он по 
ство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Оту 
њен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај 
ата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. 
на мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком 
.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну пар 
проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је п 
 <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде 
.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко при 
ла при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим 
> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно наг 
риса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да 
 се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствов 
мати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пр 
 немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе с 
на га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишт 
говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог с 
који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа про 
ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Ал 
ожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко,  
му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштит 
 је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с  
Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на вр 
>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече го 
но иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они зв 
 За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова ж 
 ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не мо 
, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узме 
му био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, а 
ет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очим 
е гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак 
 навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p> 
очне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и п 
е собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он 
S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, 
њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако 
ко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с по 
ко <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он на 
оничара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у  
прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ миг 
па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се  
е полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине п 
а онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срда 
њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин 
захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни тра 
и толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић 
} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би с 
лико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи но 
кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако 
ер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се  
 Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „ 
 /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца пре 
у заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен,  
што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“ 
је чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и туж 
то је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Верт 
шније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који не 
} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се  
 ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се од 
сно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њено 
ета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног  
?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није би 
 пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота,  
абрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био 
но а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко?  
жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он 
ваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он 
који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S 
ио негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се н 
ариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци х 
<p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се  
р, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишље 
 је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који у 
овек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једн 
исталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{ 
јчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим в 
ако сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом 
 никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учи 
о леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад зна 
његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на 
лико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ак 
ру, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с ко 
ико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо! 
 и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцк 
овица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој же 
ена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="sub 
адим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад 
Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од кара 
зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају ја 
чић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим  
даше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво 
.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: 
у му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође. 
 наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то т 
itle>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само се 
у и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљи 
одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} Т 
/> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Мла 
ЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <di 
је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, ж 
ш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p> 
она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и 
тим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао л 
ли, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах,  
датле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој  
 лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} 
“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, < 
Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше 
пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим в 
 Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину 
с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, 
 кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи  
р се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанст 
 у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати в 
о у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства п 
о је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут р 
ивоту“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још бо 
ању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и 
и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на св 
</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о то 
 ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, 
 љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апл 
тну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> 
о, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да ум 
само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на  
хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку н 
како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га виде 
 јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго,  
, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога 
ко после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он.  
у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта м 
насту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} К 
оси, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеши 
ио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb 
у не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</ 
ећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном  
лико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог  
 видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то  
, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим  
 /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Проч 
ликим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ст 
 не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав До 
е женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим 
нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским 
 да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у угл 
мирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније само 
ји га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто  
 у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се п 
 испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се он 
ИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type=" 
.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да ви 
ају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И  
ћем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори 
 нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за д 
икривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме поку 
 бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегну 
у +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д. 
 у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићев 
 му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер и 
вог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни реч 
јано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер с 
ога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у  
те што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се 
 поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p>  
S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаш 
.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" 
ећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а гл 
/note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским кол 
> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену ка 
 <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S}  
p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата. 
укавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је 
ћ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отворе 
онашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно 
 чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n 
у преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} О 
да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после уз 
мо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко у 
 здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... 
а извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може- 
 наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову 
одушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме чо 
нска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам г 
с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригад 
табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Мариј 
сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да 
кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом пом 
би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би. 
се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није доне 
 преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово  
 дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S}  
о у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад  
, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то  
 живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче  
говори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцка 
S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p> 
ам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо м 
крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се прич 
акову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће,  
олим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поп 
<p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склап 
ен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико 
да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги,  
о мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, 
е купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n 
“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи б 
S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фикс 
није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је д 
т!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуд 
м, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Ма 
тра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у ње 
/p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје г 
 анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од см 
} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Ј 
сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p 
} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја 
, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко 
лом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половин 
у на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду? 
а њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S}  
 Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе  
е.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаш 
а<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ ви 
вим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирно 
лити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Су 
анић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући  
а половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати 
нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију. 
е оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао  
азговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само чит 
и писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S}  
 вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у ср 
збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најд 
n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њем 
танку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољ 
ом листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак  
ешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше поглед 
му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ  
 одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тад 
а собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цед 
ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и 
!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па о 
о је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и тр 
 <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“ 
 с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шар 
 Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи 
и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од 
Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшн 
 „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од 
не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њ 
ни своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изи 
ом:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који по 
а сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод ру 
 виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> < 
 је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати о 
оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто  
ерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке 
е одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом догов 
има, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} 
ињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:l 
ма заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично  
кли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју 
да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти  
е је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb  
ана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке  
гнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у дла 
говорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцр 
овода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде  
у драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора блен 
Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с  
у, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p> 
 уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењ 
е с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли јед 
ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ 
 близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и к 
адена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сун 
 основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломци 
 челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу 
! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и прв 
мисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар ј 
стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је 
а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је  
же глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви 
те на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се са 
ека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?< 
а немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи жив 
чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ  
ку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше 
е туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он о 
за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Ја 
ишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигн 
 узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и оби 
 књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{ 
Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве пат 
е <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, профес 
ен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене  
амо на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му с 
— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p 
о задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопа 
д, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напр 
 једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече 
S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше  
о пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно у 
, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па  
з отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, к 
адир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако  
ладену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Ни 
а, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, тол 
 на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи по 
м!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њ 
а ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближи 
се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Ва 
весно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне 
 ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постав 
тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећа 
<p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у К 
авања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ора 
у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једн 
— ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се н 
 разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље с 
о човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ј 
ајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени с 
мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправ 
ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у 
никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, 
ше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном чи 
што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто о 
стури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> < 
амо, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за 
нка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова 
им „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле о 
овори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из к 
 дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанств 
— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="n 
.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте 
ремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро 
ећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то ра 
исмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{ 
мо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима. 
мом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му 
а возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господин 
ако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изг 
у и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“  
 али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, п 
ад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријате 
зглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди с 
авијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару 
!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене т 
су, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је насло 
 га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него 
b n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, ка 
и се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње пр 
еобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, 
ко“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да  
ање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па  
 непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и 
роцеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше  
обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад чове 
без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је 
 својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као 
нда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добр 
р, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звал 
ру, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необ 
ка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с 
 сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике прити 
о Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење ос 
 Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мр 
ософијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућ 
једаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који  
опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и как 
 управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме  
с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само 
ро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „кој 
али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим ми 
н у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p>  
а не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог 
већу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ наст 
естити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ва 
а мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће 
оврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и  
дица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичн 
н, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов каз 
осле опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља,  
а груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испо 
овора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не раз 
га и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задово 
вих ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE"> 
 <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви  
ахвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавн 
де купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p> 
 сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни кр 
ан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у 
 га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше  
а, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, ко 
ужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, ц 
ли тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад! 
 даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али  
исте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па у 
м био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а  
, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хо 
 сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи,  
ајпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се 
е рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса  
 ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш 
 који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата о 
 унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрско 
 А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио т 
еше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да 
грачку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео 
а, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити! 
Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Д 
Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места  
ати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S}  
талонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се пр 
беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде 
.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до вра 
/p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући,  
ити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваш 
у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећ 
на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста ч 
ило би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен н 
се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и о 
, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Офи 
апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто  
та чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари с 
 одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није н 
осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још  
ичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики гл 
ћ поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гет 
онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мал 
ликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тра 
га се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх њег 
арата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам се 
мејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-б 
 задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше 
ачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју лен 
ј заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу воле 
време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S 
ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је  
ишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала 
и идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђе 
зиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у 
ра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа ж 
у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи 
ле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто 
саше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаш 
адним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с не 
 Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обрат 
веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприр 
прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад  
обинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA"> 
 да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, 
и, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је п 
по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката  
који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катани 
никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи  
кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у 
, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катан 
а, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на сва 
рећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поез 
ала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да  
Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, свој 
реба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити пла 
е!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хват 
нда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</ 
та, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, кој 
не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе н 
 имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Х 
 књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исп 
 десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се  
S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p 
и макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да 
ку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што  
и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, г 
ам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном 
али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи  
 је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете 
дсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катан 
!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па  
 већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини рав 
у, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходат 
е само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је ск 
се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p> 
е се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?< 
тигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; М 
ан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— 
ико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах пад 
екој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и,  
 и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се и 
вање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуд 
ћ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у К 
аденову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараш 
.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојиц 
шљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже 
ете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, 
 пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим ж 
као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, 
ране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, пос 
 не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или 
има она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} 
 за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем с 
и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у 
дати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што б 
овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изн 
авали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Ба 
имо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпу 
 овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би 
оговори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака гл 
нин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав 
ју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично 
се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што с 
то не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S 
м седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није в 
 смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном 
 онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Мо 
То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клу 
ми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не тре 
ањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у ко 
 — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште зли 
очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени рук 
авобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Т 
рцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он ј 
и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“,  
, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењ 
n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{ 
, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у с 
<title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Чита 
рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лот 
S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно з 
о.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Марији 
пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S 
ко, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским 
рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен дор 
, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабав 
 да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оло 
иљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, поте 
нкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, па 
о хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, шт 
астанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је б 
 Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску ча 
е много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су п 
отекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, д 
з шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим р 
тогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде  
ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што ка 
ђом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?< 
о представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему би 
аравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега 
 наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а су 
ет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова 
није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, ал 
ад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па д 
ка главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпуто 
а се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири 
и“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S 
нић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој при 
, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити 
ић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати,  
жан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је зами 
брве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси ни 
њем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једн 
женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и дв 
сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} К 
удараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и 
иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разгов 
а су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivendi</foreign>. 
ћ, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси ник 
ија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако 
а читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то 
 угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче с 
ерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да  
она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком  
ијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље,  
латко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> х 
 опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан пр 
них обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, с 
ше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно ин 
— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готов 
 она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се 
и с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако упл 
до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Н 
ма.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни з 
га зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародуј 
 себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и гор 
ше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним ра 
то је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а  
 бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> < 
 ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав 
> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љ 
 по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ра 
урити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам пр 
/p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увре 
> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би  
само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давн 
аквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" / 
и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше  
— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сме 
ћке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} О 
>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то м 
 <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде 
шта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, а 
 <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже 
!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p>  
>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се 
у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас у 
> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше 
варите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то 
ић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „своји 
 је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да  
смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш 
 прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам? 
 би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом  
еће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пр 
досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — 
одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се 
 чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме.. 
те, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који с 
ић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине п 
 знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p> 
онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p> 
е се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасе 
атељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досад 
да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а ује 
ричају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско д 
 о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ н 
ти о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а  
 што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак ни 
ја из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цел 
о и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих м 
чеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори  
.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати позн 
S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли  
и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпита 
то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га  
ма, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мисл 
> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаш 
свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је по 
прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ до 
о њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на једа 
} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>О 
нео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, 
 ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <fo 
ладен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи 
 „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све би 
ао што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</ 
воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног  
исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, се 
ека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се н 
 ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао,  
ва идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — 
шевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, њего 
ата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани 
 ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угре 
 умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде та 
 ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазве 
анко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако би 
на нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Мариј 
у у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пал 
сположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан 
ваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се 
оду.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га 
 да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје п 
љ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} 
, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, т 
очи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати 
е срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава за 
ћ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме на 
е опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка. 
сположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу 
ђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано;  
 утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те п 
ње.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као 
оно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадн 
аме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мор 
змаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво  
“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ н 
к, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} 
азговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не  
 питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она та 
ти синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се чи 
узме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзами 
, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, ис 
у и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала та 
едника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час у 
ла, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он м 
ено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно см 
 мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме го 
 знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни п 
 белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва  
арног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да засл 
нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима п 
итајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети о 
лен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изглед 
ним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залу 
пута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она оста 
ж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p> 
о на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаж 
она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звр 
о да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му  
која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ноша 
официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобр 
ђе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери  
адне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно  
ворио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био  
спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и  
смо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно 
, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кесте 
.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> ил 
ишта се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук,  
 мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по 
ти, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, 
 ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{ 
нут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће 
.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја 
} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за ру 
ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку 
н гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви об 
ао сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би  
 и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који с 
{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку пре 
 погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види 
да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хт 
</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх  
 Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје 
ден пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој стр 
 па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поч 
а и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни 
ведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у  
 десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом нап 
, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што  
му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S}  
 му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питањ 
ти крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је 
адиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, 
ној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апот 
 сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше њего 
га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ниш 
риклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, миш 
анића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, 
плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће 
е умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога зад 
а навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пр 
p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фау 
о загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он ве 
мента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребн 
јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе 
ј Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он 
 стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је  
 шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако  
родну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао,  
јте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви ст 
 готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ  
 јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевк 
игу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци? 
већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младе 
танић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ прек 
бива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и т 
а поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне припов 
 се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" / 
ржаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то н 
 неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Виде 
о оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морал 
{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} 
а политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Мла 
ти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју 
е пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би  
Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жен 
е:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресн 
ом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто об 
 руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно у 
о и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — м 
, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купати 
атанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћен 
астаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да г 
стави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући за 
е да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S}  
Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало ш 
више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и п 
о да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан 
још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као у 
аним „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не ди 
од куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н 
ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, б 
 у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> < 
ме Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчи 
дијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, п 
ном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа  
ко му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша 
ада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је сам 
и још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ посл 
овек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче  
и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон с 
извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу  
рија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде ј 
ати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави пр 
ио вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђ 
 па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Верт 
ад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад пом 
м јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једн 
цу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознал 
 у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њ 
ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж  
нама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који 
о купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па 
оници, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу 
само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз  
бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{ 
се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издава 
ди убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ  
ко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше 
ама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати 
 је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу он 
рвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху  
она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила 
е могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана  
во отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том 
 епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Вол 
чним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на п 
ичи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, 
ри“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с  
еку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазира 
је ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зи 
да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера 
„<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају „<foreign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“  
озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и  
 и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Че 
Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић 
писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића 
 у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић  
, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одваж 
 бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S 
ако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи п 
ану у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их н 
а, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур 
га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни  
њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и 
једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом виш 
ас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Млад 
</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пруж 
 и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Перин 
ва соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи по 
ругом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак млади 
 ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој  
р, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, разв 
ња или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог т 
угу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остав 
ено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!< 
главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да м 
="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Ма 
печати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави 
а нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше пог 
 очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити 
потекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S 
е она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању —  
о то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би 
д Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав 
му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, 
ше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светс 
ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје,  
S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како м 
ић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S}  
p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Та 
о је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да  
ене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују  
енела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приден 
а мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прик 
 она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по 
во на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само шт 
попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа  
лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p> 
„морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и 
ом естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац 
 глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв 
одигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Кар 
.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он 
м у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седа 
ћу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Сто 
 саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима 
нио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкч 
— па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не 
е њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p>  
 крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман шт 
победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икако 
{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића 
 и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с муж 
 познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би  
} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и он 
обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да  
.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва  
рст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> 
гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на сво 
му коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исе 
Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер 
м врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком 
иром отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стој 
едном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, 
естор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Не 
о Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мањ 
ила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се оп 
ењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи свак 
, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва он 
 он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у с 
 а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најп 
{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с 
ојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваш 
ђе собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка 
ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ њег 
орави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек  
вна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти и 
н тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> < 
 и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто пл 
присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лот 
аоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиље 
ном по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S}  
ти на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад  
и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На мој 
> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — реч 
п носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном ш 
тијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази 
шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи  
пали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.< 
ја пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је  
о смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу п 
уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Госпо 
 подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које 
д руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се 
ци.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозна 
ти га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту  
има с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову  
а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јес 
о друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић за 
ионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и 
о само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак 
 тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се храни 
ао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, к 
уда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, р 
стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ  
ју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{ 
Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p 
љеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.< 
ше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, 
адан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је на 
је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не уч 
, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би ј 
ри Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста 
ију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога н 
вори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али во 
нића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што 
крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Ката 
Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра 
И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ће 
ше те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима 
а на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се 
> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младе 
.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Он 
 што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог з 
 а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од он 
!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако 
 да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учи 
да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их в 
о нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} 
овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте им 
 светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те 
иљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други кр 
p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног профес 
е трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те 
етом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било 
д коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, д 
себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не  
 који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би неш 
>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</ 
бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад с 
ру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно о 
свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на  
аочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Мар 
гнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико  
 на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушн 
че госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде 
га, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам  
мо једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива ус 
година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских  
е су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тиш 
 У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљев 
иром врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гроб 
аје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на 
 шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по  
атори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезин 
ајпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био:  
бар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест та 
ар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по  
, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само  
 зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропа 
 одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче паж 
 детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један  
ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало 
 себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би  
ођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi> 
час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и р 
да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина изд 
ратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S 
, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје,  
ј болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта 
знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави се 
 свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, 
мети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и 
чима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаш 
е-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, од 
звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме зам 
штоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза ње 
а.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се  
и, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у 
ња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и,  
Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима 
pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се 
/p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Уна 
S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ  
ијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не  
ако млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвозде 
 јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову 
а би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пи 
нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова з 
 звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса суз 
, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако ис 
поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друшт 
ких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео с 
а не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па  
Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио с 
ту:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — О 
 као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S 
вала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако 
еће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слобод 
с за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријат 
„постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{ 
 он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тих 
кат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас 
а, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом ч 
утрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осе 
ла паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо  
уче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе  
рими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче  
нило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се 
, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се не 
он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно увера 
и око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вер 
 рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин изд 
тирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскр 
ноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је у 
p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан млади 
у, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли 
, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно ве 
кала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} 
се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра 
ва дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак 
p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед су 
 њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава 
ризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју  
гога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с к 
сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S}  
де га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено пр 
 осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију 
 тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође ј 
му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата  
 јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, ал 
е и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену 
ек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, посл 
 и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими п 
ва стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак 
ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мрк 
јд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али  
аденове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш с 
 природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интерес 
тина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он о 
а, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи М 
обу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен из 
 само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим 
 својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљ 
 рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се  
ед собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко  
а жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искљ 
— проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко це 
ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима 
да да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у д 
ега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча  
игадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње,  
 после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не пр 
уп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{ 
од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта ј 
} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како с 
ка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком паклен 
 их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се и 
ећ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гете 
ј смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прош 
ање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, одно 
ез које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она  
 доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разгов 
се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на св 
стази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба 
и вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’  
налишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на  
 вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде љу 
ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нес 
 И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињско 
 Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шет 
Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером вес 
з колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n 
сте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумед 
!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да беж 
копча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и 
војој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да 
о у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар  
о дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову рук 
 <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли 
едаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идо 
а и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако 
нда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола 
каке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би  
мрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прав 
људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немо 
у свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда 
 њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!...  
ј угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта  
пљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га з 
Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је н 
</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делит 
ертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на  
и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да  
а оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, 
 Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на 
 свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако нал 
от читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а траже 
е затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма к 
.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног 
мача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p 
но!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјав 
— рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте  
на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојес 
јдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и М 
једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“ 
етка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише  
аском!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом  
рку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепо 
’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, 
јом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да  
S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га  
к, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година. 
сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам ј 
е стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n=" 
ли, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Нар 
} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се п 
е и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Ка 
е скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваш 
и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писа 
у „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је 
te xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских п 
 друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори 
ак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као од 
пет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле з 
 дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катани 
} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p> 
атанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје,  
м што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њен 
а је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом жено 
едом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ уве 
 да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке исп 
рата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаш 
о је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разгов 
уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p 
е к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и  
м Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад 
о српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећ 
</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разго 
, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S 
нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом 
утем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чуј 
у назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И 
рмац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретн 
>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p 
ди, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само ма 
му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као 
га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он л 
 жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, о 
 Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу  
н са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непоз 
са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, п 
уст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите  
професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачен 
смо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро! 
оме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити,  
 овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— 
/p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госп 
 права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по в 
оту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се 
притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.< 
 у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!...  
приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није  
>Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је 
ражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетериј 
 у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваш 
ирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „ 
леда од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобр 
у што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуш 
д рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око  
p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он пок 
м устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али 
ти“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у  
арци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" />  
горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Мари 
а би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио н 
м погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каж 
нио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S 
а да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у 
рели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бриз 
 целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си веч 
ер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milesto 
ао ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабљ 
е зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској,  
олим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он с 
о!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са о 
ни сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с пошт 
ка и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сл 
 му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја ж 
>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су н 
шта не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} М 
побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га 
 онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете  
ме равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Исти 
 нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S}  
ала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем 
ли заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бива 
звињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите 
дне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref ta 
ристаше да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезиј 
остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катан 
о онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали 
таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама< 
у беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо 
љи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под 
ијатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за врем 
и обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<t 
паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо нич 
, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено 
илибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора. 
и, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из ав 
ратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријат 
во урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр. 
њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по ч 
из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" / 
н га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, к 
ча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре 
де брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад б 
 и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ  
 Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што  
?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се  
о ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>—  
ом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о ду 
ек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ств 
p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво 
 <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи сво 
е ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор  
>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml 
> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</ 
!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице и 
89" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романт 
рај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену  
и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не п 
вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, ка 
рао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз ре 
, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p> 
.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу ру 
ртер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати ка 
ицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиш 
зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури  
а.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Не 
фесора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у 
 цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још 
 зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње,  
а десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и 
мена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Ката 
 Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше! 
 оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новц 
а ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је 
о?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је на 
 се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити к 
 су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом ф 
да, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде 
p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пођ 
само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — 
Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све 
.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Не 
а. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске 
 господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилиц 
ужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет 
дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој бот 
рно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прођ 
г састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; 
е, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и  
, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само  
 од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из 
аточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с к 
и плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кр 
 какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да пр 
 још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе чес 
код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ 
а, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} На 
гла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:< 
реко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварит 
 Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити м 
н божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледат 
а и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на п 
о му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова  
стало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде сме 
 све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласн 
га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо пр 
ог Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу примени 
ву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{ 
 и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра с 
 стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} 
за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јо 
чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела 
адгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам ј 
рда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али 
, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи  
.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице 
 дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше рома 
а Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— 
.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је в 
е чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Кат 
и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном но 
то је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — кој 
апорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од 
 дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка,  
 знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парч 
од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица  
, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно ст 
ојешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не 
подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, он 
кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за мла 
е дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се насл 
н, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васп 
бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни са 
а не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је п 
рашно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао ј 
p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она ту 
прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честит 
ке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он,  
 га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али  
раги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи 
 да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, м 
еће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава  
њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из 
ли тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада п 
астаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоц 
е он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</ 
и тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечер 
/p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше 
замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и о 
људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове 
цем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном др 
ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Зн 
ње крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно св 
стрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио офиц 
ше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње  
зобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте 
 Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S 
атанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој  
 си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар и 
еђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а 
е на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих 
елу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па  
нати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако  
 своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је бе 
 новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен 
га, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Беогр 
да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим  
послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>—  
екар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни посл 
lestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као 
њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180 
на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с  
граше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И вид 
неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавешт 
мен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је 
о гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте 
— скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са см 
 цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити  
ако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може суд 
 Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризив 
агна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и ве 
у, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професо 
лас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст 
врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш приј 
 не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку л 
оше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићев 
аши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докоп 
!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу,  
 издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p>  
 рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хо 
а ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} 
аху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> 
ају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како 
{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p 
е ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, зб 
ткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да н 
не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чи 
да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде у 
И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} З 
.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за врем 
трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнаро 
 гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу 
 он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи 
акав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чиња 
ко му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с вра 
ећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан  
 на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повуче 
да рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја 
ом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и ни 
е себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; сам 
ку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљ 
иваше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен ра 
е отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</ 
ико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не м 
n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом  
час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако су 
терову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са 
и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="17 
Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p>  
и стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у  
на у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово;  
е мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он ми 
поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да на 
ати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Оси 
.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катан 
ике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, к 
„грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића преплива 
 време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер,  
ећ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, шт 
 парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кут 
нов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стр 
аплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива  
огледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>. 
 после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то о 
ску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке с 
а сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога по 
оручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти: 
о пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само ж 
Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су 
какве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу гове 
пак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па м 
 Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „из 
рцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растура 
ћи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питају 
 меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем 
м Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на 
ме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парла 
али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих си 
<p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста 
 које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа поло 
јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нем 
нило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да и 
ћаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То 
лио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатно 
ваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше 
S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом,  
 банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, кој 
Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, к 
еликог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх 
е.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">mo 
>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик < 
се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, и 
м мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, ка 
ао што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пу 
 срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у пр 
аше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салвет 
ђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути с 
“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежа 
p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо  
ати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књи 
авни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ак 
рпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумади 
е с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S 
 столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све  
ајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим м 
 или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пази 
е његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуб 
> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћ 
: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите с 
le> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!< 
на, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гос 
револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вер 
ер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и њего 
p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, про 
у с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најп 
ну, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је наброј 
е црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога 
оручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик,  
ету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим  
b n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесе 
лу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А ад 
 Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту 
ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно о 
 Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi> 
pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{ 
ни ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гос 
у.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је 
исто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад 
 — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем с 
 већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати 
 мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да,  
е неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту позна 
одаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрај 
к <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред  
 а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се  
У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм  
, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ н 
о уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит при 
вљати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као  
Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да ј 
н и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: 
 <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика част 
ића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се  
S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор т 
идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више 
</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати к 
насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то је 
слити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да бр 
itik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики м 
 угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође на 
којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S 
по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, кред 
ујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми  
евић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим до 
говом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као 
ауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— О 
 жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је не 
“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборав 
 она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање се 
у и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p 
еше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљ 
едном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд наз 
 радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати  
трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је  
а му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам  
зумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му п 
о, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда н 
нише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И о 
овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Ј 
о гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лу 
ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, так 
ма на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. —  
овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Веру 
 бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све  
но властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купа 
 <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Су 
и — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има. 
ом књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела  
бично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту  
ота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гл 
се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличн 
оворише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима  
p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим в 
ује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже,  
ден живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Е 
="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885) 
окљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа 
е поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упуст 
свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ов 
ши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љ 
 онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Ч 
о с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак,  
самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски миш 
аден држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја,  
p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на  
 на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно 
гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште р 
 „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскала 
метао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће 
на не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сас 
мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој т 
ечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му 
 сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S}  
кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанстве 
ко му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невинос 
 кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са 
храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој  
ње.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Ја 
толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењ 
то одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он  
 необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те ј 
S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се 
Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште  
p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не прим 
мешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме 
<p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово 
зом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Млад 
сно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледа 
, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана о 
а, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако п 
м, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; дру 
му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену  
 отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо к 
а уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не 
р, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Ката 
че лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госп 
 одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори 
симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</ti 
агваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. 
што он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора  
ажи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у 
Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак 
м у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У друго 
лана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катани 
раво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљев 
 Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање ч 
> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла 
овој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, как 
ристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> < 
ш као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуч 
анко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <p 
е погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији 
апао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размаж 
 мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је ч 
и Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И  
ља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам  
резриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем 
рема гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У њего 
дно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свак 
кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под с 
е.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољо 
е то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тоје 
уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, н 
ихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али 
 тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љ 
д прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта 
овницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{ 
ресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— 
 сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ 
/p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво  
 која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, ви 
у њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> 
 путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити 
ше.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, 
дрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „ 
иже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности,  
штати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клону 
ажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све п 
Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ств 
, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за  
 проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и ш 
тимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S}  
велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само ра 
head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинам 
.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чиња 
ним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, кој 
свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изи 
к ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{ 
јина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није  
ен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао 
њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко 
ion" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од д 
 дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак 
нага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</ 
 па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> < 
 доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за  
јгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто 
ез кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само куп 
исли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Кат 
, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из в 
 бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га на 
говор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш уг 
 човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко  
 после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у г 
еху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрп 
звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пе 
 с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit 
м само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као с 
 овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </qu 
плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S 
 авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јут 
е?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос ран 
амислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, д 
ржању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затво 
</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да 
ети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службо 
о горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога 
ности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме 
 „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не 
отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуљ 
 које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво нос 
 је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њ 
сто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у 
е прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи  
 кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити к 
ајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити ве 
хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, 
ар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не 
елу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је 
гледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те 
 равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако на 
>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она им 
p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цуј 
о стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парк 
ад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку  
и, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође п 
} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p> 
се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} 
прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином д 
на чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку пр 
S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и 
 веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, посл 
 жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од цело 
 повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се,  
ано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме прав 
.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да  
онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала 
је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посм 
сеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено 
же у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали св 
а је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се ч 
ају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како  
овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, т 
а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Г 
у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па 
ку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Поглед 
 сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се он 
ер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од  
писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone 
 спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озб 
к, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и 
ри речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велик 
ден, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу.  
лом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док ј 
S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или 
ме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, 
и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити  
је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо п 
 бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>М 
, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље  
о, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуз 
осле тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да  
ш јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после то 
 није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном 
 жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p 
намо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега иск 
 фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна 
тање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да  
 Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу ула 
, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје,  
} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Ката 
ма труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Погл 
 сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим 
инио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад ј 
ајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштри 
штрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало н 
ве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио  
град, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <p 
рв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све 
ако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у 
и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} 
мо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен 
брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује дес 
ватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно о 
гне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући 
еним оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Срето 
руго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао с 
наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао са 
 с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" />  
зва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе д 
о се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И о 
{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали,  
ним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је с 
> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично п 
ида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који 
свети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и  
или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислим 
очиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног к 
свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић м 
ијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љу 
м већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се  
у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера пр 
 — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Млад 
а, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катани 
ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер 
мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збун 
 на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче 
заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишља 
м, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково п 
ном.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко г 
и, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књ 
после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу ста 
 вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гости 
љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, в 
се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуј 
па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи р 
као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дођ 
Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p 
 да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао  
 Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен позна 
оји не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде  
јатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} 
ш вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> н 
Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> 
 ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Чит 
о.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb 
и криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За 
те, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, 
жан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а 
те, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету та 
 сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... 
, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестр 
о раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанк 
 виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> ко 
> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта  
е зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанк 
 је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наука 
гледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспр 
је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара,  
чијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гост 
корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па ча 
бичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаш 
свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Т 
атанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... ал 
чи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике тре 
ху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим карт 
а стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима. 
е сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема 
ој тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То 
 казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> < 
ако би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га  
редности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци 
ма.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар бех 
 убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом 
, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви с 
г с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом л 
ридавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Сам 
тера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p 
бити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, ка 
ло и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му  
е речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још д 
а, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у не 
вајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена кам 
дити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш пла 
то цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то 
е је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде р 
тко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви пок 
schaften, Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Мо 
атила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог пол 
 пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Мо 
ове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је  
а је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе 
e="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУ 
{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналос 
ћи, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечег 
 радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца,  
ете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.< 
но да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче 
је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а 
оезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</ 
ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не п 
 Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{ 
се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Зат 
т нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна  
ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У  
.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p 
 склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа 
и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од ко 
руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшн 
у под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом  
о да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше с 
оче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се неш 
цом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он 
а осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра ка 
м се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мен 
убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту же 
свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. 
музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у за 
 знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отвор 
м и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати 
ље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, ма 
 већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке 
ости и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, ка 
.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} Пос 
е осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути  
ита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p> 
 Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Н 
<pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад це 
ровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Ка 
еки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онд 
чита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином дина 
дуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још сп 
к најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и с 
исто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе ниј 
ајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у н 
у страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његови 
икад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше з 
аша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ < 
е стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује:  
 не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ реч 
 он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од 
 тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше по 
еде их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га ј 
е на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ћ 
них, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и то 
, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се  
ш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Ка 
 му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као  
 и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по пан 
ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинско 
па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи шт 
звани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега  
кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем ужива 
е виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послу 
д! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не  
етно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље  
шљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да  
е опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је 
ат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја има 
то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи  
лаве замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због ко 
150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад 
 и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а 
не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му  
сао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, 
к, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве ср 
 ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и 
е до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге с 
ћ заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезиј 
ше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично ју 
 предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе  
рећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и 
иковац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више  
 мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгле 
озналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кол 
ора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} Н 
чаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега муж 
ше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима п 
бе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном 
оведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у мех 
деновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња д 
ће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав см 
ури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и 
велике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и  
егову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако  
 се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда. 
ше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се испра 
а, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Ј 
 ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година 
 смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкр 
гнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а 
е, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S}  
 да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у  
би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, че 
рас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и 
осматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у нек 
десет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у бога 
 четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено  
ико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти! 
у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем  
је Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла  
је могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, ка 
м из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре 
оједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменито 
илибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико годи 
оље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је у 
нице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, ког 
 се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} П 
о Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени 
 је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге деч 
т, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе по 
дати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угле 
узике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опе 
о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче м 
амо тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зн 
 више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А с 
вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргне 
ви мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с  
ећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштен 
таше, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне за 
и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учини 
кне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути сва 
сма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он 
а му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може < 
иком, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> < 
тао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше в 
 равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само 
ше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли  
исто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажн 
 које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S 
се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред њег 
е, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, 
 Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како м 
Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу 
ај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре п 
час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му  
, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На ула 
 не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... н 
 њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да 
с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико друг 
уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свог 
Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та  
пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заи 
убио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додир 
ко Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, ка 
у!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертеро 
д ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним мил 
авила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али ка 
о у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре,  
дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће  
вом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S}  
више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} 
вушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с детет 
на кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше 
ји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јан 
 прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, 
subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, пози 
а себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним 
и ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да 
едстави га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се  
 не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе ка 
tone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе 
анку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљ 
ивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено М 
Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи 
ново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи 
 руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне  
ад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159 
а се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, пар 
оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као д 
риш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> < 
гоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташ 
лопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву. 
овуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Мл 
осно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се л 
на!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и  
у се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ак 
160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што 
вио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто 
лупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на с 
ом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по как 
што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме 
њу ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на  
.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се н 
е Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан п 
 да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Ка 
} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет  
друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдаш 
и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне  
ебе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како  
убав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опе 
аше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га дов 
у своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред с 
о њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је  
о плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, о 
е доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и  
, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огл 
ао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на  
, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра  
ављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан,  
овима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанском 
ти се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер  
ре, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога ј 
 он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша  
ве биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести  
а јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава  
рижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, вес 
 је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било 
 с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео,  
д представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после  
м Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који  
 њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а п 
м обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по 
} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином. 
че опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутива 
бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} По 
ају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, де 
 да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима  
<pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „дваде 
 од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам дам 
 Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изн 
ли раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио ко 
 што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, 
 <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, п 
езазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају своји 
ару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже  
гу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанко 
ачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове 
рено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из кож 
 да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он г 
е, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p>  
и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се с 
показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p>  
драва љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част.. 
о насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то  
офесор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра 
и рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу 
едметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотин 
Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског корес 
љесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се п 
ају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном  
читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше 
симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног рус 
у чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— 
чик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује 
апти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>К 
} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево. 
се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде 
ан, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао к 
о сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсече 
, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда и 
да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, д 
оби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смуш 
да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветри 
 и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да 
 би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно дру 
ао да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође 
еговим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај њ 
је, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило 
ли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у к 
г малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Н 
 је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се  
елама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешт 
о оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури од 
лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко с 
 чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радоз 
дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога п 
 Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није 
ић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за к 
оге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако  
пољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу 
рави и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда 
епрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би мо 
окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз трид 
опала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p>  
и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, 
свим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и  
о се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке ду 
иста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор 
 промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину. 
S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше ње 
је.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни 
јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут с 
се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада жен 
, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог  
к к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ни 
ек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, сам 
е сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама. 
p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, 
 ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} 
драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</ 
авити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је  
ком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и пр 
ш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким детет 
трпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p>  
прагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко 
бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreign><ref target 
 „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини 
а овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се 
ечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав с 
 поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов о 
 она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; а 
ла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпа 
земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе,  
пурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву 
показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним 
 у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше  
тхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако р 
ју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је 
равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други 
.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно 
p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Ја 
Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и ве 
а читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи раст 
че!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном 
иса не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна ча 
е би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је м 
би на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га  
 да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али т 
и, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, шт 
екако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у  
 замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непракт 
/p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од се 
д је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити кака 
дан човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет 
љда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојиц 
 би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Кат 
ко, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што  
ба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно др 
де овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам 
{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под ви 
ше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручик 
ме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја  
ако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковал 
ко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>О 
чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — о 
ате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче ш 
"162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} За 
разно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како м 
и по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру н 
чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше 
се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој  
и ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека  
<p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову 
у:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не  
губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко в 
гоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, ко 
 ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те ни 
е под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку ре 
да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да с 
роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди ид 
..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се оп 
 иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом,  
 љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лот 
 понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њим 
ем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити  
од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пр 
 Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која,  
ше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се же 
овек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем 
ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре тол 
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није 
 Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад  
е и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаш 
и!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и д 
ада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи 
си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци 
сиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за ошт 
ра к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте? 
оће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и  
ака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње мла 
ли доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да 
одине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу. 
а кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни к 
а кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не  
мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица  
запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је  
S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p 
, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођош 
ушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино  
/p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Кат 
вет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb  
 драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlungen uber  
 ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се см 
/p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година,  
а — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смет 
контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од 
ц, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{ 
у које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или мак 
роз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу. 
игу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, из 
пљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљ 
е се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с че 
, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са  
ну чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине —  
н опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да  
ознајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно 
етлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те ве 
шљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у кој 
ак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимич 
 па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадр 
познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</ 
ренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика. 
се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка,  
ијатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је 
еста ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— 
меш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли  
вако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово з 
з њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не про 
8" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брис 
зад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе 
би чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Пок 
и он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково п 
тко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онак 
</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек г 
крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше  
ред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, у 
ма се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоће 
ше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећ 
тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљ 
памтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он < 
ка на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по са 
 окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањал 
он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато не 
кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карт 
даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чека 
именталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино 
<p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сати 
 ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут. 
.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учти 
n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у  
ест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозни 
 је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, 
S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову  
хо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, ле 
 прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата 
title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — 
en der Gedenkenlehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> < 
 die moderne Politik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај 
д и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим м 
понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi> 
ху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово ва 
е ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или н 
танић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се п 
чик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме! 
 говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на погле 
па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па  
в, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двад 
, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов пр 
ртер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време позна 
о звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отвор 
у пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с он 
иђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На  
 солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући. 
, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице рук 
 дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика  
ругим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипљ 
а од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен 
ити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу 
ауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, моли 
а прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола  
нића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на М 
ч поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се  
р., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Ка 
нкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици 
ик поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпр 
 да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног по 
 налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које г 
мо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав 
антично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима 
кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напо 
, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати прост 
 не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати  
и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не  
дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p 
амишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином  
о се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, 
ање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих дво 
S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ћ 
даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псуј 
 Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше 
к је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица,  
ден, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се 
убити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се  
Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу 
.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p>  
поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се скл 
дрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p>  
: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — преско 
</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „фра 
у не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, к 
п као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересо 
улчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дери 
 откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, 
адена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се 
да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> 
за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом:  
, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва 
м, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљава 
> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он  
а, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше д 
зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен неж 
о је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звезда 
ведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јарма 
и и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“  
ма у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршки 
вота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке 
 епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml: 
едан дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај  
ећ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу 
оману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситни 
оји се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше  
S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и  
ваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „ст 
т и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Два 
част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет са 
традан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме бр 
т и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, ка 
рзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата 
чку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен изди 
воје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Ло 
 ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли 
упи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи  
ете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мисли 
и начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да,  
S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се 
 слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче 
д он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он  
 Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и  
, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест  
увише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким н 
 половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријат 
олевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен  
 зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори 
х личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је  
е!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овам 
ећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице 
ренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је пок 
/p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разби 
жој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на 
о каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади саха 
ао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав прем 
{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> < 
прашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави н 
авио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после руч 
ну“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако  
, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачк 
јњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно,  
едну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обој 
о више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S}  
ти нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво 
шити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све  
.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то о 
лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> < 
чно јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S 
љиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p> 
већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњава 
 гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у  
ана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље у 
ичној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и ме 
мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже  
говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, г 
 на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја 
ад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и 
цом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој  
{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <p 
механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново раз 
еци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног м 
заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S 
је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, х 
ично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да ду 
актично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте так 
!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице свак 
а Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да 
о и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле  
 пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни 
<p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко ми 
дно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио хран 
 она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота по 
тишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крп 
свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањ 
p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где 
ше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукн 
 нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу 
м и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже с 
његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка  
 куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда  
адена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је от 
о њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три 
на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равноду 
/p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око те 
ом широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је с 
ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто о 
ћаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена м 
љати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју м 
танићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се  
 Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и  
ћа сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, ув 
му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више  
смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни 
ечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше ув 
ма“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским 
ћ стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим  
 после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., 
е на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, кар 
ије све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, 
гао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није 
атанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима свак 
даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју со 
ло ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама 
јатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да с 
е само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило ти 
е лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако ни 
м, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да 
 те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као  
tone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{ 
у, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири  
мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу 
и, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор н 
он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без с 
н се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и 
а тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљив 
о се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачнос 
фицирску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војни 
ри Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и об 
и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко 
а не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p>  
едно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с туго 
епио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по 
а јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништ 
у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бој 
жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не 
 за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механ 
ан мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате! 
ник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном 
 се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједан 
о да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSect 
ко своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручни 
 то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смеј 
, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у  
точину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив  
ка, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебн 
{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Види 
 говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат,  
 чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равн 
је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Latinsko ime  
че.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво иск 
... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на т 
управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренут 
ољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с 
рнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвал 
, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па о 
, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} А 
амо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите са 
ед ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му л 
х!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам  
 одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је 
рао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>—  
 од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си  
 собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све 
ознаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице 
ј соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па с 
ке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али  
ов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да ба 
, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обр 
ир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обав 
} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, 
ољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа каза 
 или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а др 
и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— 
 да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право  
 допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је с 
стало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много пис 
едне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искр 
{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија с 
 усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се 
 али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас 
д га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то 
 као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, к 
у га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле н 
ј тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног зна 
вакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та 
да беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљају 
 кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под нек 
атељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— М 
страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о свом 
ех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се у 
„<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само 
> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у не 
еменита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца 
Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Н 
врат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у  
 Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на пам 
/> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да 
, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ 
ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлаза 
а ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у б 
о осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се  
 оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће в 
тионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри  
ко једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врат 
им панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и 
ц; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком. 
n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда кап 
e>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која  
ање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и  
во и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад п 
{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Л 
 Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, види 
ти на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181 
S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборав 
 Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чиња 
мци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше н 
?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у  
} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Мари 
а, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће м 
за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову 
ар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад  
силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука 
ог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак т 
е, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз  
велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама 
отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у 
 месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је а 
чуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се  
еа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „ 
а гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу хр 
 правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест 
и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик  
у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред  
ов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања 
ј њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре 
е и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на н 
ворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину. 
pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертер 
лује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би уз 
 Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у  
ку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.< 
де нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше д 
ли „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препл 
— а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у  
нуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одак 
а, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново п 
може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилс 
 молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком прија 
оји је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишља 
онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> < 
ао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p 
 отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати 
 То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узм 
ер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком  
јан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, 
 да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више 
у беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Свак 
а.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свећ 
ледње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Об 
ика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чувањ 
е човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, ка 
!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p> 
а јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на не 
од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скид 
 онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећ 
бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равноду 
 се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а н 
} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда 
љеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што 
ећ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше как 
 штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па д 
, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим  
Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Н 
ју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивањ 
к завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срц 
пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се уби 
имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је леп 
 и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што с 
што је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пре 
 би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему  
дан облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља  
им и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра  
писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то 
сно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се 
лећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не бран 
 сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, а 
get="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људ 
 уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на  
оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после  
јим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам  
итаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као ба 
н сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} П 
реста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствар 
 него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео ра 
стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у  
 читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову —  
нпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све 
>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Ч 
 што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегд 
.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не треб 
агом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васи 
о црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то  
ваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је с 
Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном 
</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</tit 
е... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— 
, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који 
 кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлуч 
 познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— М 
 овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручко 
ислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем  
 он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Ј 
о га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.< 
као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема 
ој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Он 
на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, мног 
и, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p 
к којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручи 
<p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type 
рошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страш 
 ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле 
вар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала 
ијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је 
чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то тво 
 и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари 
дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161"  
на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су  
 кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: ш 
лу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очи 
клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предал 
кову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако  
и је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би каза 
 него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Вин 
за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{ 
је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пун 
!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве 
ше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисн 
жи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то  
ко неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говор 
де се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже  
немаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је  
више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ва 
пљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: с 
и сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руко 
сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му 
рбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама И 
ти му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно 
х двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осе 
е дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје 
ада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе 
 било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурал 
и знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце 
S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178"  
> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у  
S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јан 
а вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој  
pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђ 
ци, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дић 
тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до рас 
 је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало  
S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је 
помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред њег 
гне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му б 
четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје в 
та звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, м 
обро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулч 
е, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi 
м бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било не 
ан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> исп 
арам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да  
упа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће б 
} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно таб 
азлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, т 
{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" />  
ти, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме оп 
гледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „ 
и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није,  
 и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И о 
 размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица с 
 Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, 
нка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест н 
 с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави 
, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу 
у „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S}  
анко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да н 
?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да тре 
ва песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секунду 
 види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, к 
eign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од  
мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на  
ури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и  
 за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојн 
 „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се да 
још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p> 
 усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго воле 
 додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се изли 
жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, 
e</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штог 
 залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гост 
оворе о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на 
ао укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p 
знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das Wes 
млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И по 
ав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - 
, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и понос 
оказали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p> 
у, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клет 
саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту В 
д’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, п 
мо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није 
ајближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати  
де „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку раз 
жмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било н 
ајпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво ос 
ше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> 
ном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начи 
 је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар  
е руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео  
ећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао В 
i>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“,  
вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик  
е на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ц 
га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p 
о!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше гла 
ше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше  
и две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то  
акав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> из 
говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености,  
е, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљ 
о ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви зај 
е, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} М 
наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, с 
је се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно в 
.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони го 
нце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу вр 
 и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда 
дин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола оти 
 на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија  
де, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у гру 
, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ак 
а само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су,  
ати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и  
и некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у 
ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Не 
вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно,  
ашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отп 
те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног ц 
бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — ут 
 му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи рук 
ање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се,  
је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећ 
ље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни 
, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он  
денове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља сво 
шан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ са 
икону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги б 
 који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у 
у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лиц 
e>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p 
ше?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст,  
с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практи 
ишљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири рук 
испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би 
ознанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... 
{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да м 
 у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А  
ој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава лед 
от у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n 
, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, 
ат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бист 
куд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, ук 
t="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село,  
е што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, 
и већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кр 
 га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи 
 Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би,  
орно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет. 
ро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше 
 нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у од 
ма и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више 
 сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, ве 
погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ног 
их двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко  
ту од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се  
иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за си 
ру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико н 
е већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ће 
ја обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је 
вари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него  
уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опу 
оја је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седит 
<pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске сл 
ледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте ча 
еше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети пор 
ком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и С 
ј љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија г 
а дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као 
Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="s 
се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељ 
ести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, вед 
ерујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува 
ављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затр 
 насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглес 
 бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је  
тог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, ту 
ду беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати 
а, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо 
, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он с 
отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако? 
Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p 
{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, 
руком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSec 
клизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је т 
томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као 
то пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улаз 
и најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта  
м ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку! 
го и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја  
p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, 
екајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што  
се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, А 
е мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вар 
ри томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} 
овао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи 
е описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој ј 
тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бо 
ао на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мора 
 вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она  
оја се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад у 
иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на  
 бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вра 
се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно п 
неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте  
тогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу 
 дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати 
згледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes"> <not 
 женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко уп 
ма.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим 
одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам 
p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју со 
и не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са с 
огледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као 
 не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у  
приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега 
емо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет,  
пет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придева 
де: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива по 
е и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би б 
исао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умр 
 с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај п 
да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанк 
таде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње 
 Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама. 
е зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, по 
... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p>  
иде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и же 
д је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он  
пред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на г 
о да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не прим 
, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, бр 
и с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој тв 
м се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавни 
коло никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут 
ури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад 
 Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што  
, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то с 
 мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто н 
 /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто 
ну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груд 
хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Так 
ђе од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p>  
удбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман приста 
одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет сп 
кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У о 
</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити  
е једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицат 
наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за муч 
већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Ле 
ко њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ ви 
од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као  
није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никак 
поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, ти 
72" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од свој 
то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоп 
живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ва 
че нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с н 
Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока 
 ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита 
ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућ 
е није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек 
рани, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гла 
ан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једа 
ио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} 
среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много д 
/>, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод  
 као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Latinsko ime („mačka“ 
ољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији да 
ом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лет 
 га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се на 
да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу 
ирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у ду 
слима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној ар 
еки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав —  
 ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да м 
{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац  
змете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба кра 
а, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношк 
оба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помеша 
че свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове  
не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше 
нка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу вод 
!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само  
 је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{ 
 га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви с 
би: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец 
ет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати. 
ј рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, 
опише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно 
 путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p> 
љен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све ж 
пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде 
но га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара 
..{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не  
е је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно нап 
{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тр 
вољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњ 
ном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и са 
ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он 
доше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обо 
лужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помог 
два у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Б 
и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је 
 о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p 
муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на 
ересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш  
 мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да и 
ја му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="15 
аја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би гот 
 која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази 
 образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су с 
и то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад о 
каве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнет 
ођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога при 
{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Ката 
н нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном рад 
ким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на крев 
 Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, 
да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше ве 
Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друг 
за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручи 
слала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плак 
е така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није ник 
ом разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} О 
каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапш 
 ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидо 
у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му в 
за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе сам 
во осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Млад 
<p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене.  
е.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ћ 
 међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао јо 
преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцелари 
— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог пе 
и још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њен 
 га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n 
 у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а  
иште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко 
апуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше по 
атанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три мом 
ове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и дев 
е човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно  
ати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{ 
његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чист 
/p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-дол 
висти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује сво 
ад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову  
ињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасв 
 поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га 
кидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом  
сујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вр 
оме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до де 
 грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија ј 
ан, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, 
 Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он с 
си, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још ко 
 пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му 
он?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанстве 
п!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом  
 с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се  
 Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раме 
— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке 
го држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да м 
мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{ 
 кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва пр 
р се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради 
ише збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор,  
ађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена! 
, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људ 
 у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он н 
вим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га 
и пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, ал 
алично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он 
штро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро 
оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у  
убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени м 
елике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После с 
ви.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, т 
обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре  
 великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто  
знали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ирони 
ма.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} То 
роз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо,  
а јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се 
S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве нек 
 него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше ка 
оје се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила  
 мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и ота 
 на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њег 
упи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и инт 
 врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужн 
салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка  
ато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште 
глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="15 
оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом  
 превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена  
о здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сас 
деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо  
м Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се  
 да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет,  
творену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благ 
, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> 
с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмањ 
{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по ст 
ревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није ј 
ву собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се на 
к се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одуш 
терес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још по 
 није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</ 
рапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпо 
 Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван 
 њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтере 
глед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако о 
изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се  
о онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли 
причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да 
ажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео деб 
</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — р 
аше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан 
ар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше  
била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, д 
{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу  
едам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти 
Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислит 
се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се и 
по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никак 
е то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади с 
За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји ств 
осле земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Как 
и гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњо 
 сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у ов 
запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p>  
} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео гово 
и се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и п 
ehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, ш 
је се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт 
се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S}  
S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај!  
воја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, и 
абога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... пут 
и подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S}  
страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не  
ире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа с 
ављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у  
 чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да просп 
говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га 
S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет се 
... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са 
ајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</ 
апут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек  
е није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријин 
о несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица ње 
 му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од г 
ост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="1 
колико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу о 
ет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизи 
.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке б 
па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет лег 
азговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше 
<p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог 
 поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>—  
p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — 
није опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се са 
етка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да иск 
изам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пр 
инац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже. 
војише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} М 
оље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крад 
{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здр 
оструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="sub 
но, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ 
о и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му. 
— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком по 
че, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај да 
 књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикул 
алан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чини 
најући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S 
е Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p> 
.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику. 
ји је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче п 
е.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и ве 
{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби,  
кари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута  
 ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S 
е као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> 
омиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S 
 позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од ње 
ем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, о 
ише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> 
Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, го 
 — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das  
е честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — пис 
S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај  
о, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И 
ити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и п 
љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће д 
и ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је 
 да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и  
е прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покатка 
а покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си доша 
<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како м 
рку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић п 
ао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрз 
љив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и по 
, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде  
и показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p>  
Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> 
та ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, We 
есму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „к 
уке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда 
анију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прав 
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> < 
и кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била са 
 вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!.. 
</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам  
љење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зач 
нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо чо 
сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепез 
ре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенаст 
ростирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто ра 
епешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је  
гњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиро 
немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала  
!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу,  
а?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади свој 
овор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; п 
оново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетк 
ао испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, 
крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све в 
, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа п 
н што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да ј 
штају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и там 
а га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без  
замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, испо 
рани, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места п 
 <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи п 
 и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима 
читао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријат 
а издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу 
 Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво 
и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном деклама 
} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти  
уду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читат 
 слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први пог 
о му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу 
енуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, 
за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на 
меши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, ку 
кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе р 
 почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и без 
овник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, 
о му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са сино 
један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце  
да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанк 
уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се  
е, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаш 
леђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се 
ечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше  
 по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагн 
ајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што ј 
едити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког п 
дуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би 
а брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се оч 
 што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик,  
вања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Ло 
наест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је 
 за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ен 
ну ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју  
е: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p 
ад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази проду 
 нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанк 
ав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> < 
већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, пр 
ном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је т 
pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни  
е као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клону 
 показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточ 
ишта рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Ја 
понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматра 
грачи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангу 
беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше ц 
} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на 
о стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред  
вом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади пор 
че ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос ок 
есет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} К 
о; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, к 
Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљес 
рекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га та 
тно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пр 
" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Млад 
 раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Р 
стију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одма 
маче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприли 
оди некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одб 
 се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат  
главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, ка 
 писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или  
 крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува 
 беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје  
 њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>П 
се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Ис 
е философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се 
мам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p> 
 Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S 
S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хори 
паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких на 
ло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло н 
бре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо! 
амо му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најм 
ајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше  
жмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па о 
ишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значај 
ући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више нико 
разде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њи 
, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не 
ављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе  
 купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао ј 
> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> 
у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му  
стора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад чов 
озив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ К 
о у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушл 
народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Ом 
алишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће 
га узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као  
чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он ост 
оље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и т 
гнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколи 
ивљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и 
 кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани  
чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж,  
ња.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то  
гођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчан 
> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да он 
да је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јо 
 и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем  
но осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично 
{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав стр 
аливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо  
 други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p> 
Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гну 
.{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S 
{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала 
парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три д 
ру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb 
аво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио с 
у се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се жел 
а камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи 
 и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се 
S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор. 
ручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пу 
противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши  
итаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад 
твори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћута 
вадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је  
, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S 
офесора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, 
апише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и  
иждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врл 
ену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није 
поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дн 
зика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотск 
 њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где 
ршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустаја 
> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Ја 
е, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори сво 
акође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако г 
 пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, 
шло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! —  
си прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али 
ријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у  
хвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложе 
зи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пи 
ло — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља н 
 послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио  
на наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мисл 
ља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да 
 на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић  
ч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по саха 
јине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, 
има.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгр 
 Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ев 
атанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен  
ана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док  
но сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.< 
type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„ 
ом код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више н 
на после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да 
ала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било т 
гладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутр 
е, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, ко 
> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И 
е на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо гл 
 практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи нека 
сао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо п 
е њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија  
, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад  
 Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећ 
го писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало пове 
рт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад 
 с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који 
ободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она 
ијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се дог 
Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, 
ли ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде  
ш сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њег 
раво и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу к 
title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше 
 имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“. 
 је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашн 
вор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто  
ојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа н 
, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић  
и донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир з 
не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја са 
ди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је 
„што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам 
 се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је 
и свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће  
е излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песн 
јатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S 
ицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду жен 
" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин 
дији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила,  
ако је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном  
љати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се за 
а очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда 
а начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али д 
ст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и 
ко није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, д 
 и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку п 
, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху 
уче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са ж 
а детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилс 
ош као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да о 
ој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и м 
 исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер 
 видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да с 
сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне  
шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му запл 
здигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се 
љу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књ 
{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у 
N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које 
 Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био ј 
тву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен,  
танићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасв 
ридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S 
р.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве 
анић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Млад 
 до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу  
тикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку бе 
живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се 
ом друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено бр 
ет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га 
се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше  
ладенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обич 
и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и приј 
ћу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе  
вотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црно 
 уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поч 
н и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још с 
вао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа забо 
ставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један  
ружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је 
хоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан 
а, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не 
већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та 
 бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогла 
тругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столов 
е му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одреше 
овао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је 
респонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио ку 
ала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно друго 
марним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје 
 невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети 
онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне при 
фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је пору 
не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком раз 
p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде  
, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или раз 
оре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Ј 
ака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с 
ра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које 
ички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — ка 
истадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино  
поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана ошт 
его за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер 
рцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p 
/p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћу 
жно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво ча 
— рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с је 
ајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192"  
Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се  
танића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у пар 
кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правц 
 сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није п 
егне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескр 
 жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли с 
на.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише јед 
<pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачк 
да да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} На 
аше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част 
S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима  
у, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко и 
да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S 
е пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица из 
голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче 
зор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" 
пе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као шт 
ише ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше роди 
ад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n=" 
есна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:< 
ице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћу 
но лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручик 
бавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било нер 
Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом 
/p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зач 
начајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у 
јзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као 
<p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже 
где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није х 
е, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс 
и вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, к 
} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову соб 
е неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јат 
ла историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „та 
е о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{ 
Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади укр 
ћ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а по 
се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на 
више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, он 
S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толи 
оре, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на ко 
ао што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се 
је образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је.. 
е, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ног 
узећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или 
" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњ 
о ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге 
д порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном 
чи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чин 
ој с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече  
ки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бес 
све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобу 
 обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи 
.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи 
тово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше 
цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га ни 
о певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с д 
чио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, ж 
нпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књиг 
такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила ву 
акоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> 
 и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса он 
руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дох 
и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књи 
n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Нед 
uote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати  
и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSecti 
бљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше 
рашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад с 
орати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука 
и Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је 
ислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаш 
и, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипа 
 се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, 
.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређиват 
 у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.< 
а лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети  
о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекак 
кривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како м 
игу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишу 
 нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не 
ди, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а 
Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уо 
озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново  
ара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га повер 
, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у о 
 пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му К 
шта, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо  
 <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак 
{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одр 
 и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, ода 
 се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан,  
 сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним стол 
имац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Г 
. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</t 
чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— В 
p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава 
то свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му савет 
р и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после в 
 позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ре 
е стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Не 
он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, 
идано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд!  
 пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружј 
ном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду д 
о пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате 
ден женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако 
 Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту пору 
с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с 
ла.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светло 
слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној х 
исто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разгово 
уги... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо поз 
ам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у св 
p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јан 
, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих  
"#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их за 
ша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мос 
 куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати с 
ђе њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким  
ару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико го 
p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у ко 
 где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заруче 
рни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у  
тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако 
о ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p> 
о састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити 
лико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два,  
ену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друг 
бу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да  
како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да с 
а на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботани 
 дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на с 
<pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде 
емо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дет 
аше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, увер 
ка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Уп 
} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше ви 
иру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — 
ци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави 
{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих  
p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку  
ло не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново пр 
м „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижућ 
а задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или. 
 Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — К 
 Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише  
> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се 
је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати к 
 на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који јо 
>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> < 
шли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе,  
оши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су  
сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p> 
 још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p> 
а најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се м 
ним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје же 
д своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједа 
 скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет у 
овицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим  
н се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу  
а се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, 
 целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашт 
S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и з 
 стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ  
кад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино зад 
какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да 
одрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно 
врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се  
ку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуе 
н остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа  
и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>—  
сла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} 
ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћ 
Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, ко 
ти се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и  
ном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњ 
талом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности прем 
оћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену 
, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњив 
е да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред з 
т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет  
и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што 
аспитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и чет 
/> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће  
га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ниш 
Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе  
звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она 
 мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: х 
ри пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то  
ају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада ј 
 кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, 
у сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и 
ако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>О 
ам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А,  
е му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топ 
уке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на г 
ом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да мо 
блику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви 
!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позв 
је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен  
 написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Верте 
себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља д 
естрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као  
по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отво 
век и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко бац 
руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искоч 
ледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би н 
бијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н.  
p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави њего 
ора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад с 
p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању н 
после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледал 
</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поре 
4" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише 
ао оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — 
ави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, К 
лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић с 
а се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хер 
он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго,  
итав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Верт 
воју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње врем 
 о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на паме 
 сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као какв 
ти се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво вол 
 на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И  
S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешат 
прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година,  
рава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га 
сећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без 
 одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровањ 
 и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, ко 
ије нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по 
 пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадо 
ах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као он 
и се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, 
и да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним  
{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти  
 Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у сво 
 <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозв 
а сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац —  
 — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га и 
>Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више 
е више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Ј 
, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је 
о <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том п 
њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татул 
Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> 
атије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити уз 
ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све верова 
тави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, 
 и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не  
S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> п 
а се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што ина 
 као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које  
 велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по  
} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем 
љаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ др 
е несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеш 
д би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао б 
из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа 
аше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечј 
 страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, напр 
цу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лу 
ја се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пру 
нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, 
танић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три  
но стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо  
 много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а  
/p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструг 
од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што 
p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у 
и.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Ј 
ан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, 
ја добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка н 
што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Ка 
подине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у 
 очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А,  
а лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству у 
диже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука 
о искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p 
одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше ла 
ад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше  
ивао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замиш 
а не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се  
bSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече 
укоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање 
га „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали 
ога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{ 
ихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанк 
} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у  
 није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.< 
сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.< 
и своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки при 
дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку,  
 Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у  
лановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S 
е нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо оч 
дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговор 
ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као 
, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цу 
" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јан 
ћ узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S}  
е ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако 
“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочиј 
ила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему  
Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најз 
дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво  
 дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољ 
е друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Мл 
жем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... они 
једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — н 
 <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њи 
ва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим в 
а досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више 
е договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њег 
ужу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и 
га, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S 
а по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како он 
 пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао 
ју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко креч 
сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје ос 
зи унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171"  
Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје с 
 ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се се 
јим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Ча 
лет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста од 
ручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере  
ne unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у  
у, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли 
 пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у 
 прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље! 
S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече. 
 Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а,  
 пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поно 
 оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како 
но, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму ле 
ка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме  
тељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете 
 само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше  
ћега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најж 
тита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали с 
положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом  
сле ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у груд 
и апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта  
</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после  
о код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије 
ило неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бис 
смо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом  
му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и са 
да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражен 
а кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаш 
ега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Д 
 сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и 
ција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражи 
сипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор 
ица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не  
ијина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по 
па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на  
аден, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subS 
том тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Мл 
ању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено 
иљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да ист 
.</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли у 
о на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим н 
збуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како с 
га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво  
ваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и пре 
к, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к 
да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досе 
ђоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудит 
каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети  
дредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p 
зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о не 
 разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих 
Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре с 
ан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али ра 
ушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велик 
 што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управ 
ошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању  
а, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па 
ског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он из 
и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисат 
 преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова ов 
ржавна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и  
тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје 
да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари 
дбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и 
че настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако  
мах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и х 
ти, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: т 
обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, ме 
</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава 
s vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Хо 
х очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, 
цом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без 
ест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим 
 и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде. 
 су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а 
љиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, 
ођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим и 
а.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S 
 што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодиц 
а да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј;  
варима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упал 
 /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику 
 тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором 
то разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по б 
нао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као 
е само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше  
гна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима,  
е знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би и 
ој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та ме 
> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title> 
р поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога  
икако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде с 
ећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица д 
сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и  
неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише 
 се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „ш 
т „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања ин 
, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљи 
то од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеови 
нић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био  
у држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“,  
онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на с 
ојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у 
 онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом 
е и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље 
отмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати 
аје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га о 
је поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало 
а, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угре 
 , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамна 
а како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то та 
шу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам 
прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; го 
е. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице,  
ите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрли 
дни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p> 
ак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да б 
убав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати не 
 ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</ 
 заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли 
... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета. 
е, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> < 
себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим  
боје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака п 
 Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао кап 
итете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли д 
м анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, 
 на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не 
 не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с так 
 руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао о 
ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму  
сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера пр 
али су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића дв 
до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њом 
 и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бира 
за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати к 
ених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак тре 
о очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <p 
њак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву 
љ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему  
, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрас 
ији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, 
 руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на п 
 у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама 
ачините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — у 
јући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их нај 
де увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту,  
ељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч  
.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређе 
све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гости 
 слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу 
в што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен 
дином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Го 
т неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, ту 
шајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се 
S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на 
 у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко  
о нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу св 
 што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разгово 
оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим 
т; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињ 
атанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу. 
S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} У 
на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад бил 
} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам. 
.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га с 
сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при 
ка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, мож 
адир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он  
 се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше исп 
емираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има прав 
рном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколик 
од руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Нико 
S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш 
ције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову м 
: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је 
Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази 
p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазит 
знанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати с 
све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно 
ладања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се 
 лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“ 
е стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој  
 бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме пр 
кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећега да 
вио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стад 
 рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{ 
 „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енгл 
е по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента. 
 се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!< 
се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се  
ити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, 
а га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, 
ао да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта  
ања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, ч 
> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с  
 Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза к 
дадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p> 
што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Ву 
е већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко 
а стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још г 
скочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте ве 
ским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни 
 је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију  
њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равно 
а се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести  
ознанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p 
шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана  
има не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива че 
зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред мален 
н могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће рук 
њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља  
 после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одр 
</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одош 
а узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва  
е хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S}  
ој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема о 
новића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, 
 суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о живо 
намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав  
 безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одв 
 писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао ка 
 и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка ми 
p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p>  
ору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви прист 
во до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање поста 
д то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би 
S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вр 
 његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њег 
ђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно  
ри за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино л 
шим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из 
се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти сао 
заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „ш 
 бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку ла 
општити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „п 
едно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} 
ше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очи 
егову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и  
<p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да 
</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете 
а службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лич 
ли он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање 
 Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше 
а правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се  
издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, госпо 
а Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше. 
не.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане в 
 да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену ча 
 му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опу 
чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Ал 
 мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па 
е на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну,  
ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатн 
остива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком 
бе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше 
во до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S}  
 и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>—  
ине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он 
под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишља 
ри се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <mileston 
проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, 
во сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше 
марци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музи 
 али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж ни 
обом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га ј 
анко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непр 
ојој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љ 
 затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то  
игујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде п 
е Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно 
едица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} 
ерујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани св 
њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала њ 
а прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима ша 
ати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S}  
валио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесн 
 првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је углед 
било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се  
истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се  
 на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „д 
 И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природ 
се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би к 
ше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочит 
о пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, 
ао да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је 
ком“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с 
ио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодуша 
анпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде 
ао кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на ч 
ма Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу  
ј је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или  
 он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:< 
 Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> По 
>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрат 
ли баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа  
 му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p>  
непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“  
се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га за 
ада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а 
сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем  
це, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с руж 
оли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом 
 и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га 
у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никог 
апоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташ 
бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, 
тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог им 
, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одра 
уго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш 
д ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једн 
и свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је  
о, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина,  
дстави своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на  
>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стасито 
сам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо з 
ју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стра 
ти угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим о 
 убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, и 
је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; 
лио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтед 
ти према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што с 
аска!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шт 
том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну 
рекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крил 
ни.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он 
 а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге  
це, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и 
енутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нест 
е бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу игр 
помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин. 
 Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу 
умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под који 
тости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да  
 несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S 
има, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао пору 
 и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о 
почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је  
руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку 
еже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где  
.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— См 
у је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жен 
р микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачино 
, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клуп 
нку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати 
адовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будало 
 једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Ката 
д срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору з 
у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је п 
е би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по т 
.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врат 
оздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите 
људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку 
есила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и св 
а. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с  
јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је  
пу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под о 
/p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и ре 
нутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, 
 — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим л 
и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво  
<p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, имен 
 на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али 
предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> </div> </front> <body> <pb n="148" /> <h 
p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогуб 
зрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом  
а они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то 
н цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, 
 прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, ка 
живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко м 
ка да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отв 
ћ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко 
тимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мисле 
а се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Мла 
кав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њ 
во што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке 
то хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем че 
латко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лиц 
ва, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу. 
носио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p 
чик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које с 
 И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пр 
</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је  
p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, ку 
 као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити н 
ђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати х 
равно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је 
} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на 
ошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царев 
а.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми 
 и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у не 
по и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају 
, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија 
оћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом 
анић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, ал 
о што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Ј 
знајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером 
се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убил 
ечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског е 
м водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој  
оз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа:  
озио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина,  
и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар ј 
сет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помо 
аскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора ч 
ма Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет мо 
о задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Ма 
мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече он 
ву међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропал 
тно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина  
 било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</ 
ше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то 
p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{ 
амо је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на  
tone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да 
вет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У т 
а се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то ис 
љењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, 
а, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону 
а награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поч 
она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отр 
S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, п 
терова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра  
> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви г 
чик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако 
устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што  
лу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше ту 
е Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер,  
 столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи 
p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен ј 
 обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> < 
у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче вазду 
њама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом ст 
е већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се  
 веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> ве 
и, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} 
ти ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај  
столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не 
 рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<tit 
у, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-при 
бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао мо 
поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и  
ата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре. 
е.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{ 
оваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пруж 
којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи! 
:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с т 
ва почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав. 
 подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њим 
ачелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с 
д мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је у 
тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S}  
ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после с 
етњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, ха 
 радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за 
риканским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динам 
али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не т 
 својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с ду 
85" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у  
рпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким од 
влачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаш 
но, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглес 
сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији в 
/p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE 
 <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге к 
p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Ниј 
 на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у ру 
то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте вер 
на учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, гос 
ећ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме 
бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исп 
ан ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затво 
 „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве 
због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</ 
нка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тог 
е поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера 
илостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикон 
 Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову 
своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече 
ку:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуе 
оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ пом 
на, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочи 
пет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив 
и момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач,  
есном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — 
 на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опрос 
молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели 
у те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми. 
оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га та 
у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Н 
им хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, в 
ете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну  
у секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Профес 
адгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пази 
а извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> < 
али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прош 
медија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за с 
е заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погл 
цирску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и са 
, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасви 
> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту  
ен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како 
лигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ г 
ади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо 
ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и пок 
знат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Моји 
 план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићем 
оплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ офи 
ри груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— 
рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу,  
 лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} 
о на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он 
е, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово 
иљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А 
 кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напо 
турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни к 
но и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло  
 тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, к 
, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко 
о-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша 
ломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше ви 
} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотека 
 разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на ово 
е се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га  
којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога 
 ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачак 
.. — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и  
 где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! < 
 Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић  
та, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то  
која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и п 
е с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кол 
ену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> 
ања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на крев 
кав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам 
попаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све  
им мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и  
ечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се јед 
морни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и н 
S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Н 
знанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би раз 
 Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с ду 
рији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она жив 
д тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; м 
; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе 
ле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па 
ега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — м 
{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као он 
варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, 
асмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „П 
едним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи  
азати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И 
аност у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде 
 гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>—  
репашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то 
блачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и 
 слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом. 
о и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није њ 
о огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угаси 
унце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после в 
а пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак 
 Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити бољ 
исуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да по 
ертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p 
м року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем исту 
рад, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свад 
а, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много 
 најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се  
твар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације 
кве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави 
Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ 
че, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би м 
тајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и  
о он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из  
 би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не б 
они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са с 
 ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом фило 
„израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских рома 
.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Ал 
никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену  
слетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо  
ође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пре 
ицом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друшт 
путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љуб 
хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досет 
о, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку 
зната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радознал 
крену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком 
гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S}  
се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатл 
 читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли 
, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода д 
 <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ства 
, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спо 
кијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А 
 по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако 
па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да јо 
у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} У 
а се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно  
з учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате ш 
еш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти тре 
p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен 
ају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо д 
штво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и по 
ња.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно 
еме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, а 
ће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у с 
едати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, о 
а вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешт 
е наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош. 
о нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако осво 
Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особи 
и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело  
е?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише  
 мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па 
гомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако 
запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново 
 Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, 
друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је глав 
енити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи  
ену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек 
 не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С д 
 <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по 
се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола 
 заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко  
ежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли 
чко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети 
/p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљи 
 оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Пре 
 се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, 
још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и с 
м вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати у 
 и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком  
јом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мај 
разлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се 
те хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и 
а сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих оч 
а руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординован 
тући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко б 
у, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разгов 
S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше 
још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод гд 
 који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, 
 му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да 
езде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:< 
убио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине,  
{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притво 
аст.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о  
ло образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} 
учити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити 
ом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак кој 
упатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци 
 двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле,  
 превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гор 
едан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у  
жан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у на 
, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n 
 Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ ј 
ету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у дру 
p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам  
орави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не ид 
ога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и су 
м да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је иш 
вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом чети 
ле сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледо 
азбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Га 
еји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече 
има, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се 
чно, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека но 
p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У  
ош има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора 
"148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спре 
чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса неми 
у менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно ма 
та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „мора 
речисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с да 
ма, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се т 
лању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несре 
ад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, 
осподине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакци 
мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, 
 тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чес 
 узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, 
упим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић  
оручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p 
осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</ 
ана.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p 
н хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и из 
а себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Ч 
 употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занес 
и хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И 
 пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш 
га и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе струч 
аведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија  
се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је  
о.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не  
 што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида  
тлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обичн 
На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући брк 
а сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас мол 
е <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом. 
а.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанић 
дио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стр 
а, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: к 
 Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек ме 
уда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдег 
ј... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Све 
е дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, ш 
иса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прош 
аму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lan 
ост.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</ 
 неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети 
<p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узе 
апоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Зн 
— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке 
једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокру 
ном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај п 
чак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> 
 ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} 
ију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Об 
слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>—  
х вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком  
 овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могу 
 чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера 
о ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>—  
о хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb  
.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књ 
:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwa 
!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, 
сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бит 
ву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесн 
о још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама 
ну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете 
сеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — 
 је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није ле 
и:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледа 
ма.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште  
прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда 
а то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ц 
ече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо с 
о вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се н 
рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да 
ем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ти боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха 
етити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, к 
>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га полов 
чајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети 
ubSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једн 
ре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто го 
и бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катани 
оре, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога да 
здравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговор 
ева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелам 
 речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га 
аглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p>  
па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према 
и...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића,  
ародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p>  
м ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђав 
 и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да с 
млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Ја 
а жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} У 
аше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове н 
 и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да  
 и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено про 
note xml:id="N3">Latinsko ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — дома 
е овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од част 
 о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим ана 
 се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа,  
еком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и сла 
љено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанст 
икати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у дек 
, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог раз 
е мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана п 
сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда,  
} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој он 
репавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те оч 
е.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један бож 
бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко по 
 кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга  
ло повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и у 
у с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Гос 
р., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официри 
ст година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори 
аден седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дак 
ад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде нема 
ахните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко  
плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која 
овицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дај 
уђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује  
у из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Хри 
аст!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мир 
к на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад ви 
е руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине 
Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закљ 
ива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{ 
а, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у ше 
де била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p 
сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако  
> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече В 
 опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> < 
Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како  
м на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу 
е, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу,  
под арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{ 
диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p 
и још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај прож 
еше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бо 
јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више пр 
ставе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога,  
ити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомог 
ј прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Кат 
 Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи  
це уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Св 
 малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела  
 све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходник 
 врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену 
наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо усна 
о смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа 
а господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим муже 
 као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, н 
сташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обрис 
 нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скоч 
е већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом нап 
ин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ух 
удент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој та 
 у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагл 
а, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручик 
 поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватрен 
ну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располаж 
ав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да 
а њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и М 
н, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу нав 
 књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, 
...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем,  
таше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“  
астољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу  
ељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме  
 ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Д 
о кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време 
ерити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером 
октору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је  
производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао 
тињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један обл 
ивела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и по 
Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста уз 
их људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем чел 
дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign x 
е замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка  
ића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зно 
дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На 
 он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас. 
ојој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека н 
де бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђ 
стави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S}  
е их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио  
</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи. 
после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео да 
p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере 
> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога 
ају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике до 
што заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој св 
 отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, бл 
 с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, к 
 сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше  
 а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање  
асно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех 
есетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У 
зности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена 
} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широ 
е мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој 
каваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему  
 <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар  
ном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није 
ту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у ш 
з реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ 
апоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је 
књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић,  
, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом. 
: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фант 
уку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.< 
Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што с 
наест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њ 
шао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак 
, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој с 
 беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дре 
 на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радозна 
 Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и  
д помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157"  
о да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој 
ку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ 
тили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Прати 
 никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, 
вати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да 
 једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд н 
олико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господ 
 <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Н 
о чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао  
 и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала па 
им, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда 
ик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рука 
 у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без то 
ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутр 
Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“< 
 чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдо 
ља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе  
 пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није 
estone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одмо 
поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још ве 
дир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа о 
{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој  
трану себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим б 
ном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу и 
е сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди: 
 био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се 
тво уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит п 
 у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седн 
.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после  
нављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада ка 
 нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час  
на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младен 
асовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанск 
ју књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко 
стављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан 
 Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз про 
сор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је 
и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће н 
вицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока б 
у.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата 
 питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Не 
уди, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он и 
Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и 
 ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилиба 
рено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошл 
д ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и му 
 потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit= 
нко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и  
па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>—  
лије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром 
вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше п 
 Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="1 
 Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Вас 
и с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико др 
вати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, је 
} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да 
јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ра 
— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стисн 
снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и дов 
ле двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле 
 назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p 
ог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно 
чере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога 
 је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше  
ница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао преч 
: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентац 
е једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу. 
еговој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, к 
 пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> 
 дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, поп 
дном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растана 
та да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не т 
 /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра н 
емо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ва 
поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те ко 
то би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно д 
ојим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног прија 
оју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“ 
м и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвуч 
раше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману с 
а уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S}  
о за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја н 
азе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице 
ори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки п 
а.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да ј 
анић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћ 
а онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на 
ене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако зна 
гову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се  
ји је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза с 
шан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кр 
о.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше  
ше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гос 
о од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми  
во рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року 
дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напо 
делдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад о 
би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична 
pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к  
ме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече К 
ијатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је  
растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и  
реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, к 
-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек м 
е штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се ста 
ам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што 
вега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слат 
но вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах  
 никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се пре 
.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где  
у јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватиј 
ачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младе 
/p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поуздан 
аху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом 
S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици 
ем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер 
радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, нара 
 послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању пл 
ло?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— 
; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу  
 све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у 
 се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бит 
оји непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је  
 шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ —  
ре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на н 
 <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову с 
абљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје к 
р! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати св 
штају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} 
ше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглуп 
што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на лан 
ћ и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу,  
 нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S 
Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више гла 
мо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У  
е друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општ 
вом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кућ 
калашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је нач 
убав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинул 
, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од 
ише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано 
е се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S 
ију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се пок 
n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како ј 
сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати ст 
, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод  
, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштен 
зласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их  
уби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку  
 Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па 
 за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсу 
исли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом 
ај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздра 
S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену  
о је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову 
>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широ 
еће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној 
блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно сав 
о, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се се 
јажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати,  
в зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко из 
пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаш 
 полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се 
ђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ  
к и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера 
а с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „см 
 управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с јед 
пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је 
д њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се  
овало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту 
 „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а  
, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!.. 
ко бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао каз 
ше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен 
је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче прип 
, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, госпо 
 је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болес 
 Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта 
и и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и је 
 онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да 
Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати п 
ај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити 
, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити 
!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — 
 што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Ката 
вео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и 
изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо од 
дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им с 
ску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре с 
 Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<titl 
 сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да с 
 време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без к 
може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S 
.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га побед 
ку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш 
њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа 
овор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто 
 Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак,  
к!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би 
да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како  
те, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за  
p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је т 
о се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, 
е Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} 
опа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како в 
јдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али о 
и воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женск 
ше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>неш 
који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с В 
p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде? 
но“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта,  
„старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после из 
бити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ни 
кад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине 
икаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је 
ић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотад 
ј, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према М 
 комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко 
сети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити  
>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе 
 обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај ка 
дужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му ј 
аљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Мл 
 не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p 
n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертериза 
на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву  
о никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и 
/title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узе 
<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чу 
што!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Верте 
 кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се 
p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога,  
„Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једни 
дети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, отка 
фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је пре 
вили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни с 
 читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не  
ишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима 
/> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Переча 
ече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се сам 
м великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут  
да, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ 
{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и 
ав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите,  
а, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава 
е имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, к 
е не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликов 
ком нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне  
оспођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</ 
уком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто св 
ворити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учин 
„уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухва 
 <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које 
њизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се,  
се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на 
ј и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће 
е знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју с 
</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи неп 
и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити оз 
гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио ј 
да топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, н 
лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња 
аз... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољуб 
њиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз к 
ти дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох 
су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шарк 
S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апот 
ј је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb  
 још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему к 
— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе с 
 а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко разву 
о парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних  
вога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, 
ођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова  
к, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p> 
 сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од 
 се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слат 
аде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тет 
} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом! 
, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању пору 
ом по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, п 
 изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипа 
е душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у од 
ло!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејат 
ван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и п 
— рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господ 
а, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног  
 вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек  
ртије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зн 
не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере 
и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку  
 у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше 
ачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац.. 
о не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он саста 
иле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отиш 
 ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која тр 
кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, ш 
а мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није зна 
слити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме 
ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — реч 
 да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов по 
егова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи пристал 
уће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били 
једничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој п 
иштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како ј 
је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој  
иге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</fore 
.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на 
уци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се уб 
ва кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен куп 
да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа. 
 и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће 
љевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је 
 не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објас 
 је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, 
у.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: 
амо разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза 
ишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Ма 
ао што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога дру 
 онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждук 
 Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апс 
о да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јанко 
избежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањ 
{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче 
 некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче т 
, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под  
му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једн 
ао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Ш 
ревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође соб 
и на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута про 
неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што  
спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> 
е престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{ 
} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да он 
> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све  
 <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше ум 
 за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху  
што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш,  
ад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и з 
азираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачк 
имедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочита 
војој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу кој 
посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ с 
га искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве,  
престано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу 
е до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искре 
аденову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} 
!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p 
, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сва 
ивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавс 
амо у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се 
чурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се  
емири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше 
 њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде с 
е обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке са 
ори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде 
њем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаш 
 кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни з 
е прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мал 
о јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у св 
зговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хте 
ко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше не 
о бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с 
ој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пу 
оба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичије 
пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја 
напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — пр 
н оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећ 
ога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали  
</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — По 
кој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро оп 
прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и 
зе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше распо 
 лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико  
158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сет 
 ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Н 
ли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши,  
ан зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машин 
хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста са 
ло се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је  
{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје  
ећ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева п 
нка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше  
им рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутк 
буђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, н 
ити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јо 
мањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изла 
младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио  
ава руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним м 
 воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако  
{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас  
le> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — пр 
p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p> 
ахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испру 
nit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Мла 
кида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично  
 већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, ко 
аја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучет 
.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и М 
ићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим  
и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе нап 
ст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући 
све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не по 
 да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Ј 
ео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за н 
м су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на нау 
јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S}  
на с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста  
амо жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само 
одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у 
иниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после 
 своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола 
, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије 
ја нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му 
загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, до 
аше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту м 
е у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, мо 
а има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с 
ераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n=" 
о саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се  
бичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S 
и могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кос 
се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало об 
е „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао  
беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му  
о да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере од 
/p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола 
:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познаје 
десет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше  
ано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господи 
 у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много 
} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до поврат 
укобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, ду 
 — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</ 
ање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов,  
нтересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у чо 
мах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљив 
анко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из с 
ене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно они 
т... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледи 
ом веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у сл 
{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мор 
p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанк 
склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у 
, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чист 
давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се  
једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто зад 
де, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у своји 
ана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, прес 
 њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж 
 највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{ 
це његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осам 
свучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто ш 
не.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом ист 
 побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик 
 већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} О 
еше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко 
ов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше  
уче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, 
 је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд 
ужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послал 
ав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катани 
чистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сас 
им оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> 
ки.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше 
у другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S 
лити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дуб 
се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен п 
имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, к 
лази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако 
ик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од свет 
уни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му 
“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у 
лно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{ 
о се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер 
е многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ  
е даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да с 
ез части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S 
оже бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да 
слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше. 
ан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не ожи 
ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола,  
иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али ујед 
цију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством  
 сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и 
увши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући г 
азли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та о 
положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</ 
апут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом 
оваше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.< 
у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скака 
 ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једа 
амог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за бо 
поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак 
е покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора  
о што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, 
н се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беш 
 да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се 
 умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини 
ој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и п 
 испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриоз 
реливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и  
оговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје 
тео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} М 
ти, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све 
 су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, поро 
уче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, 
к није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узро 
а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави. 
ијатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну с 
аједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му н 
а сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешт 
 Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу 
и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не  
} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако ње 
м каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не вид 
шности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелни 
о суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чеш 
потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано неб 
па, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <mi 
неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме свој 
илији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаоч 
 који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и  
лик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га п 
инеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако доп 
арса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што 
 ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се 
сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зу 
, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за  
 у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи 
е у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна 
 буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам вид 
тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија 
пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари уб 
 да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи 
ошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете 
ова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у 
 по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али  
ожда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване д 
 врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се. 
о ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваш 
и свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, п 
озор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} М 
розору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с  
жи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери 
е се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сја 
е на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се  
амо на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што с 
једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто 
} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који  
/> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих ми 
ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа н 
Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекај 
азговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас раз 
етињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску  
 одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.< 
тојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, к 
и у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку де 
раху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше  
 одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, к 
т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седа 
авности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању ч 
 књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце у 
ма се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „ 
> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S}  
 <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Д 
оста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију обја 
ертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав си 
ре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Ба 
 дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се 
 најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот ч 
дене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога чит 
невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он  
 <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији! 
у не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде мес 
, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разо 
г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним име 
 какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није роман 
бра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му з 
умачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</ 
теља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у ј 
лидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} 
д кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком. 
ћеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Мла 
чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне 
примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло 
 ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на р 
о!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и н 
у и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не па 
ше главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени ј 
се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> < 
ишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз гл 
дне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим вел 
а се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али на 
pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, кој 
ма лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о  
маче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неко 
ва жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота 
то Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а 
ило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам 
 једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалис 
лаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче с 
и да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декла 
 за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладно 
а; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају з 
олио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао 
е, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племе 
што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанић 
 <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Ката 
е и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему ш 
зликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а по 
део, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се с 
 намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навл 
анко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одм 
јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше ник 
ле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мисл 
ладен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући н 
држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је с 
и и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли  
мчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову ку 
меха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића 
„Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и ко 
осподин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукави 
познат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече 
>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> < 
човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг 
и слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада 
{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави 
 час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој о 
, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр 
 каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролаз 
.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове  
стионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и јо 
 и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси 
ху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још,  
 прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му са 
слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, м 
иш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад  
 сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар т 
ед, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а гл 
 <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигуј 
увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна,  
је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе  
половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства 
к имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује н 
их:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима 
оји је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у  
има да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, н 
ујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</ 
као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде  
 на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са жено 
.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погле 
о крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стр 
товати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{ 
неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа ок 
е одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад ј 
ку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи 
х на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најбл 
аљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако ниј 
о је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, 
ше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше пор 
 том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хот 
 стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке из 
га?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти 
 бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по своји 
ао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твој 
ћ се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније  
м смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помоз 
S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од к 
ви подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, 
} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодуш 
— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама с 
аједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио х 
атеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да в 
ар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за  
зиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се н 
га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начин 
 племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда 
p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате с 
хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не п 
ећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова в 
ко је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушат 
ко жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се 
Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је доб 
и, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p 
зној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме прем 
} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано 
лено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно уг 
његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очај 
 друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Ката 
лавно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није 
ледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глух 
х већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Ут 
<p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, 
 те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се 
 тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S}  
то у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде ј 
а се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на о 
поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал 
рафисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам 
ајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, 
> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, моли 
вим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људим 
о се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <mile 
вор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, нара 
учености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбу 
то бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и  
ога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ра 
почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и суви 
рење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане н 
, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани 
"188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности б 
!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим ко 
.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју 
сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</ 
 — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му 
 /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда  
пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнавља 
/p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је 
исли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се 
ет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Гос 
 по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну: 
нко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на к 
ио!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити  
и ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па сед 
обро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову  
цом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мал 
р који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ о 
а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође  
аден не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст  
<p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit= 
комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195"  
уте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S}  
 крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поз 
; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, н 
пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега 
дилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вер 
а је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури гру 
арата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, 
— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате л 
њем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S}  
еда њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он сп 
ом и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бави 
а разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p 
, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, се 
 воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“,  
 млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене  
а.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од 
ећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пуш 
чане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта б 
ан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним с 
же бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни 
се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт де 
ни да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе п 
 амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} 
ће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах 
ва чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Са 
 по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанко 
наче није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан чо 
S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују м 
Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скид 
сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који ј 
ми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је до 
 репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та ст 
том био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими 
чинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски ба 
мце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не изби 
 у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с  
 него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S}  
да како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би раст 
у сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бр 
, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њез 
 је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила з 
е рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то бе 
још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, 
главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући,  
анство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особи 
и му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело  
ити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, п 
ва се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћа 
руге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и об 
о стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај 
о раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозор 
даност и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и њего 
во говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут 
вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једн 
 отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родби 
ловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p> 
аву на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као 
, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у 
анпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а  
о најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко приста 
а о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута 
очита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо г 
р г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостиониц 
чи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чис 
S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежа 
— верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сач 
!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> < 
о сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гл 
а стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па,  
 /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као  
шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је н 
екла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на  
је, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао  
, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „д 
 том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а св 
тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњ 
већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гу 
, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио 
м су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Вас 
ти како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишп 
>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи  
pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мух 
 Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше  
авнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и 
еру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и  
хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи чита 
 донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афер 
 ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије не 
.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове  
но намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, с 
 је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у го 
 Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Пита 
ичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапс 
то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се у 
твори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме 
 леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потп 
ди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол.  
 <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добр 
шеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и  
дина, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за у 
жећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже глав 
тка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разла 
е само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као шт 
 односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени. 
учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђ 
орити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвен 
</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша 
ше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди 
{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој при 
ћава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ  
лчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, н 
; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпо 
љиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види  
 невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше нап 
<pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново пол 
 брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба 
 вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја  
 врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> 
заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као чов 
p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удови 
ворити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се  
о ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило с 
како састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може б 
е <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вер 
етом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“ 
 је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плака 
е буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољ 
во, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог  
ст и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеч 
жи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред ма 
ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шт 
ахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне 
/p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, гот 
 дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејо 
детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад н 
{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко пре 
> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>О 
еше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин  
чеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зн 
нић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се п 
н јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслон 
верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртат 
 које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Он 
ијатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животи 
ити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, к 
 Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поме 
омилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би 
а је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд 
огом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на зе 
јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осе 
ком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам с 
чин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и пос 
убавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрт 
н отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима  
но!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чис 
врати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво  
 каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, 
мовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикан 
ог парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за 
 тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, до 
>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим ре 
денције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његов 
 силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружа 
етеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка М 
p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p 
 затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да 
 на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе 
ућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто 
 те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — т 
лашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" />  
, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај бе 
мачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе стол 
њу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, ког 
ује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не м 
м одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га ст 
у.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, који 
укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео ј 
лим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда  
„американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од д 
ри ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из конт 
ертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и њ 
личастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док на 
 партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно 
Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала 
и, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизме 
ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> < 
рчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним  
 се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, у 
као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела т 
за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „ 
не, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и д 
е с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и 
>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у 
терова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје  
е и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— О 
ина, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, 
хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку  
 обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада 
ао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о 
до, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“ 
, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана ост 
идиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, 
та.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опе 
ну присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође  
о не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.< 
ле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“ 
укама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камера 
екакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он 
шће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неур 
труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да  
премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем го 
з шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа 
лике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак  
немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи д 
} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настав 
p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиж 
он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се  
д ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осе 
егова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе  
аци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд исп 
— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n= 
би под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмак 
шњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу нам 
жим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви  
 Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође врати 
> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она 
ођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, д 
 страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног  
 као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере 
арку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет...  
м стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам 
само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е 
азоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклан 
 четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>О 
а њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта!  
ледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Вас 
прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тај 
што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, ан 
огли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Мла 
ла приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њ 
тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева,  
 што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вер 
лупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди б 
хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаш 
звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића пр 
от — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи 
ан из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе  
Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче про 
пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час п 
> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече 
..</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе- 
нда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла 
аво не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, 
ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласк 
ертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; 
 му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право каж 
падаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце 
а стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набр 
беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, 
и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се ујед 
е да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Ал 
на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" / 
еше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки ч 
S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и 
ње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје 
ко запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да  
 облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља сво 
 засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и  
и дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се ј 
. ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Зн 
 да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</ 
ћ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух  
, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни 
ра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Мла 
оје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједан 
и објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Та 
шта радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кец 
авом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик по 
етири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно 
 из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима  
е се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, в 
е деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштено 
 некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукт 
 чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрен 
м одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољ 
рпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лу 
га прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај чес 
прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="17 
 што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке 
борављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ је 
у одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу п 
е икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младе 
исмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} 
ут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше сна 
 — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раз 
и врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако п 
сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S 
ла.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага за 
="LA">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу проме 
разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао 
 и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И 
мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у 
 за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и 
 је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше 
е би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, 
гну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p 
 дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде 
исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не б 
.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио саб 
ођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпо 
— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам ш 
 поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разл 
о за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи р 
не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" / 
људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, 
 се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварен 
 неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, о 
ро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође 
 сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли 
 прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча  
кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам. 
ате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газ 
таше, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао 
ину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да с 
м.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Смет 
у се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу  
леда у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер  
 руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у ово 
, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљ 
оје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду сам 
ли љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особин 
се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије,  
едаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</ 
беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у 
а, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је ч 
 каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне? 
 све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као д 
ољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} 
леснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, о 
ла заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара 
ња и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату 
 — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додал 
 учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се упис 
е све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом у 
 не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <mile 
он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па посл 
сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Ја 
/p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себ 
аден га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја 
>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој 
и га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачк 
 Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има..  
 боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га и 
ртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p 
дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{ 
е жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно  
то истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на п 
 смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред ст 
ријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} 
азбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме најви 
пази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p 
 на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора б 
синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читав 
е дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан 
ика <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час упот 
ао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писм 
рђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима пору 
јући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети оног 
.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше 
 тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд м 
/p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— С 
а небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с 
 отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте 
а се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се  
брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео  
i> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх све 
 да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче ј 
 сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, к 
ри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мис 
ураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је  
 је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања,  
крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је он 
мео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа 
авише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробу 
агрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ х 
та.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно д 
отину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је наб 
ић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко м 
{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју пр 
азити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би зас 
/p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о 
задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамр 
ви себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто 
механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И 
.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж 
о изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова 
ше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики  
/p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се заг 
треса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И 
д пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим 
нила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим  
е причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један но 
спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, 
ри се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га 
ела, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у прв 
оји су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће н 
д коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звек 
 би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} А 
ило давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети 
апослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се види 
ј драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те р 
 не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови 
{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ов 
у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост располо 
и крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише  
е сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али н 
учика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупч 
јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само з 
очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све  
све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, 
 поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се 
 бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{ 
а ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако п 
не, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере  
им тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је вид 
овек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако  
иште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што  
. аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само 
ом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако  
 вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор  
ишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано 
ења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не п 
 тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљ 
сврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо гов 
е стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и  
аше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S 
И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га по 
о, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ з 
 неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се т 
во чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаг 
а Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио 
д сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ 
 већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанк 
тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а ок 
 буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећ 
ди своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{ 
же Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима 
 и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић ј 
 песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким 
мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p 
p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катани 
а и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се 
 пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и 
че.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, 
е говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да  
оје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше 
остима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости 
 даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а ј 
пре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је 
 не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се 
 четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осе 
к, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Млад 
иса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — 
 весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки  
на гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио 
чка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{ 
 у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</ 
ај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p>  
м, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучер 
оше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снаг 
књама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купати 
намо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њ 
не и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{ 
ата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад 
чикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма 
— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића и 
 па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га поми 
 „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да  
м писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младен 
д ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушају 
вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах вид 
о не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се чо 
 плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за д 
ни да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше 
ораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанп 
 онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда  
и се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, са 
ико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — 
аде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца М 
ав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу брига 
о!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чис 
 ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво нас 
те само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко. 
! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљ 
аш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — р 
зу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живел 
ја је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гл 
тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дув 
вима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће 
ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да пок 
о би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушт 
е причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерск 
ада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути  
зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту слич 
 на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово л 
р из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p> 
ом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, 
 му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи 
вртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писа 
 остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши,  
>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши с 
 као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone un 
зиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиг 
 и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152"  
ше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело  
а као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не ва 
з Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разувери 
ључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Вид 
теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је! 
к, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, 
 а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало  
опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте 
.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут пр 
 морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити н 
упатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште;  
 неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S}  
а, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха 
обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што 
ј ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} 
 главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зат 
 кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут иш 
o ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пан 
на поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женск 
 да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш 
, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, 
ран, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура,  
нувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, 
кој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за сам 
му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разг 
стаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p 
есор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{ 
то гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне 
а у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи ра 
а, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на  
ропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чу 
 с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и прип 
вао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, з 
рата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писа 
 развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли 
кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Ниј 
н: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре к 
отно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под г 
довини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету: 
 тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све со 
>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десн 
реса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb  
о фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да  
адену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и јез 
о једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врб 
 <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о ст 
обратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никакв 
персон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од 
гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S}  
уком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић т 
очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После о 
нић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њим 
ђаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ниш 
</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаш 
 што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљат 
ављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само 
оше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном 
авио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је 
у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, 
себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часов 
аше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и  
е стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, 
опи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама  
ло нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да  
све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љу 
наст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставит 
Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај заце 
, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његов 
г, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састан 
жа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз ње 
се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанск 
 тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и п 
у</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао 
з свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хла 
о ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с  
рска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да пр 
 али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико  
 орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаш 
 пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет б 
двлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајк 
само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, ме 
ма ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> < 
оје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа 
 ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Верте 
при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања 
има.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као  
е <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпу 
 у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и с 
 овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом 
а, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима 
х свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна т 
 у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, в 
како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур вр 
би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љ 
не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ни 
нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечерава 
ењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „г 
/> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаш 
нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавн 
та, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љу 
већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да 
ебе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада  
 n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад  
и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва 
женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још  
е му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не 
ше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разго 
е зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, 
е увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад 
} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове гла 
речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје ос 
 у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и м 
а и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну 
</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар каже 
рави, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би л 
p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли 
је нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић  
ишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те прод 
p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете ви 
тер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави прои 
ена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у с 
е видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није јо 
"169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p> 
љда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n= 
м!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова 
 нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно,  
госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде по 
 давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети си 
> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет на 
да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте по 
им на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље н 
ко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, т 
заћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се о 
, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим  
и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутиће 
 <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— До 
 браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection 
 и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостиони 
 динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио с 
 падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћута 
 — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођ 
ор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреј 
и; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуд 
рзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да  
а и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали све 
он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — реч 
тани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво 
, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које  
 руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам,  
 зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</ 
, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији 
каква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се преста 
Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — р 
наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не тре 
охвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му 
ја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и 
ишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отвор 
епак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране. 
нпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија 
ш у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу  
ре свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и мног 
> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу ка 
те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако ко 
омак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову саб 
му зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, у 
от и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да 
е.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживал 
обу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му о 
, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз  
 значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад б 
 је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Св 
о и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у 
а.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Нек 
аше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руко 
се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њи 
танић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је м 
вима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је в 
ој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младенов 
ства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И та 
метењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се ве 
а некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као шт 
а уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се д 
оручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много шт 
да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама крев 
е.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, поглед 
 више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик,  
вореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу в 
се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан о 
 ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише да 
н се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младен 
це, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и ру 
вим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу 
 После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто  
ригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врл 
певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе от 
der Gedenkenlehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— 
слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си т 
е, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p>  
их двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дуван 
чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свим 
е адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тет 
бу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и д 
отпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше:  
 треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим ва 
{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, 
 n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека 
>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче 
у, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело  
арта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и по 
ајлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је 
и мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p 
 Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало н 
e>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он 
своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с 
ешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без ра 
овину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен в 
 господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљ 
 је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси би 
истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на паме 
p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас з 
утон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n 
 на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p 
ђи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад с 
ло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p 
е, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150"  
xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen</f 
ом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих љ 
је ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би  
о напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља как 
p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора 
а, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на д 
отично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека  
ила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што 
 још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} 
о или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, 
ао девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука  
} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из њ 
t> <front> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗ 
} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је 
а, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Мари 
мени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнеми 
ждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен к 
гледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда дав 
ота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је 
Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна пе 
е за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погре 
<p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из да 
 вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напр 
пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснул 
 пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{ 
 <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему н 
ежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на 
, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена. 
игујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, д 
и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, 
ше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не 
#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, шт 
м речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; ј 
ка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове п 
ици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће 
.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гоми 
и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку 
 пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се 
а се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци п 
е уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он се 
до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишља 
је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко  
 се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље,  
ку, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније о 
претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за 
иваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора  
.{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла 
{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити рав 
о да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, а 
 да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете 
беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђ 
 га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о ш 
</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под 
. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанк 
 опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и 
 митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји 
„лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говор 
ушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дла 
им незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром пр 
жи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе  
рипицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше ј 
се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с  
/p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто  
е и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не  
огледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— 
it="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажа 
за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хл 
во сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S 
таше.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160 
у.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је 
м приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{ 
реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и 
рту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дош 
ојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се  
а, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта с 
ну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанств 
док; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опаз 
т „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А  
авце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако 
87" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p>  
</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се  
беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим с 
о, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто н 
мет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном пор 
>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећа 
ак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам,  
емо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно води 
ских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id= 
и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да  
ену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p> 
а поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да  
бежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши 
е редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога ра 
ти, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S 
S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку 
 Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да  
. шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури саб 
нко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у 
е.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то мо 
тивречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., про 
ection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никак 
, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија д 
 се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва с 
аћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа 
 да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} 
itle> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда и 
збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати 
 и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „о 
рче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики,  
о плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је оп 
 захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она с 
 вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом  
ку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, 
reign><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лу 
.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p 
доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај  
p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са у 
прекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за д 
у:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то ст 
ије потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко 
њи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо 
е никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младе 
 „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде бил 
ково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... н 
 сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам позн 
да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да ј 
а вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господино 
им само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим ва 
ој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви  
се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по ст 
те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; н 
нита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, к 
пу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{ 
се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јан 
е бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које б 
у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше  
кав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безб 
инеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште 
о, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким такто 
мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учин 
га безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће  
сле купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића  
о врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он 
 само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом зај 
 погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано с 
 раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га с 
сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, ка 
, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом 
ног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мисле 
се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га 
ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из то 
 се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте п 
 у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљ 
усти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа она 
p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече п 
а реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ  
ове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагод 
} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S}  
н исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изнен 
покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све 
казана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p 
ава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част.... 
у за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном ре 
ти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Кат 
а, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на  
ти на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чи 
дмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слобо 
S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе. 
и, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште 
три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ев 
 не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за ст 
 уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица.. 
рата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола 
ношћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се так 
ја уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на љу 
 поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица 
 свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше ок 
p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти  
елагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Ви 
, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе. 
и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискл 
а се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лице 
ске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и у 
е њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче м 
ираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то в 
у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен  
учак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном  
и свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> 
стио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својо 
ант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку бесед 
 је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чин 
делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свако 
за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Мари 
човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго н 
очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отв 
војега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну а 
“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Поми 
, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умире 
оше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb 
Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом г 
то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о ње 
ниште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, 
ким“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик им 
оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p>  
p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се рад 
ова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да н 
 тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обеше 
ању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изглади 
кочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, 
 прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се дас 
мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кол 
угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о с 
им чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић 
кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с 
а давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју 
еше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и 
редаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љуба 
ш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој  
десет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком 
шта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од приро 
 <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign  
> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђ 
... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако  
ного да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји стра 
чео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке годин 
да још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде ка 
оло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note x 
и, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледа 
нованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не 
учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасв 
мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и  
у обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси 
нутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, к 
не“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони 
рченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу 
поче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један 
ту, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа! 
оју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражи 
оврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагн 
 присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је дост 
о код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере 
ихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен  
ај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као н 
та, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или уп 
...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет по 
ао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила памет 
ајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да 
 unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се оп 
м“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он не 
јем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака 
на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво  
учика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега 
дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава! 
који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хл 
ко је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он 
уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и пред 
сматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем,  
ј памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чи 
век готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махни 
, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим забора 
који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штог 
 <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је доса 
напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригад 
 ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, а 
гога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју  
едаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му  
 под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад  
 Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка  
час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. 
S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пре 
уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као  
ело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандис 
 често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним че 
милије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сце 
ндара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, ка 
} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак. 
 прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа  
и крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко 
 па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана 
зети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули н 
 Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, 
бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} В 
већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Мар 
 вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасв 
ити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се поз 
амо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису 
<milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, кој 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујо 
сец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, 
ет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је сам 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру В 
 два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Јед 
под арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу  
угом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хт 
 раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако 
о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за с 
и разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S}  
де да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога жи 
еле заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком  
слим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове припо 
пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много д 
ико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без ика 
баном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и  
маћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> 
 Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједн 
ог младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако  
 бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам 
сли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима  
p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> < 
 на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S 
ш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где 
знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па о 
 дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „же 
ипија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на 
вије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, про 
 уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки ча 
вако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно мило 
, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да  
итостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад  
 њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="17 
на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Ј 
итиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Да 
рошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она  
тких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику. 
ах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p>  
Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је и 
у прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет  
чијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се о 
ело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећат 
је се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе о 
о тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се 
њаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то до 
се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде  
аву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, к 
како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко  
{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у  
се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показал 
анко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам се 
, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно 
његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. 
нић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S 
на, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<fore 
е друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, та 
да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он  
а шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — 
ић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да н 
а, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишље 
 ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посм 
з прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије б 
ну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест! 
ар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на  
pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата  
зговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањ 
 — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — шт 
да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила ча 
р Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је с 
 бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му ка 
о што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја 
 дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам 
ру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље;  
а вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих  
и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на св 
ви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с 
у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Н 
као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе ж 
рдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, о 
е поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прап 
ила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола 
рнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиром 
е ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукам 
ла, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово 
 то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни ист 
3" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не 
вог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатил 
иве — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Ка 
ене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>—  
 се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, к 
 му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} П 
м, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа,  
да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: 
залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи 
вно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у 
га, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путова 
ашно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрд 
.{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услов 
ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у 
а живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а  
му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да ј 
ји неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онак 
ра, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</ 
јане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напос 
 Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milesto 
 част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n=" 
ти нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим с 
а на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, ч 
па!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока 
кој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је 
о је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је ми 
ор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуј 
броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те ка 
егов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који с 
 по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућ 
броји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колик 
> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место остриц 
, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, 
S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свр 
а који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, 
 и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незго 
и се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и 
дура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срет 
 предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној м 
 било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним  
оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак тура 
а, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не  
лачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће поре 
 води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он 
гу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не миш 
 снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" 
.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Ста 
ам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича 
а зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} 
ајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни веч 
ти“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично па 
у собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљив 
акоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жен 
 које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али  
о је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, и 
„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травк 
ицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толи 
ом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му  
што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко 
са се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у  
ас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте 
56" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Мариј 
у применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић пре 
он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он б 
нижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђ 
Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава 
ти нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпље 
т како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и стр 
аш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам в 
здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, б 
еје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S}  
данпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у 
акве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне 
ошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да г 
ај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, о 
ћи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш ра 
 је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг вла 
 и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до 
</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на ч 
— дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође  
{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он  
на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да за 
 бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његови 
p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаш 
 мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити једа 
ти!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић 
 се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледн 
о ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} 
мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на ја 
почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, 
е, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и 
уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачу 
него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је 
ком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И го 
S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић прев 
одина.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То бе 
ску, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на ке 
ије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руко 
данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те 
но бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и так 
ју ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која н 
{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава,  
ородица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим об 
 пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ 
p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад 
е сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина 
 парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велик 
аво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „гроз 
га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!< 
њак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> < 
е јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не  
је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он зна 
века у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти  
 најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку б 
што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз вла 
сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те боле 
аму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу 
На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све се 
 је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле  
 и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> 
 Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане рав 
p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку  
{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се ујед 
дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њ 
синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњег 
лажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну же 
: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га 
одина и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значај 
 познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се т 
 га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а о 
о и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отп 
 је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, 
м мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговор 
 онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племе 
а нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звез 
ладен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Ге 
ару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} 
е земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како ј 
ечи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове оч 
н дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај муз 
 су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се ко 
 себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беш 
ш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Ка 
и свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније 
 а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да  
 Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, а 
ву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: 
изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на гр 
о задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему 
 <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Ре 
 па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово поб 
 ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title> 
атанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би б 
 још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразгов 
ки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније д 
и, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“ 
 познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Верте 
адене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак  
е и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купи 
уђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету,  
његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељс 
еткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао н 
чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак ба 
>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти прич 
му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back 
ш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу  
а+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </ 
ред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није б 
!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад 
{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не о 
а широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред 
p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко оп 
} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко д 
итати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Неди 
ше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сас 
ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена 
ио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Мла 
утања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријат 
 да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју 
и у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и  
у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се 
 набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран пок 
е се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један 
наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Ј 
рце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њ 
.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Ја 
у Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која  
на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а 
ле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра 
е — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћ 
Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пу 
 ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, од 
ауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фа 
 ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музи 
о и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку  
тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није 
гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и 
е се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} 
с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интр 
руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер ч 
вори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека до 
ај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове понов 
ди људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципе 
 то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно траж 
навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да 
 горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше г 
: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, ова 
, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка. 
огод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S}  
, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, 
ем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати 
ересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто зб 
 и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала ва 
 ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као ч 
чицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тик 
?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који бл 
 да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису поква 
е из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у  
етежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земљ 
и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здра 
 није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде чита 
пи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још  
Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде  
ољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено з 
 нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недић 
 ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175 
„<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, зд 
о, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p 
то осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с не 
0" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Пер 
 А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође н 
ак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријате 
еднаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носи 
ав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То ј 
оме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте с 
 бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше 
квама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу пре 
— Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интерес 
 да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p 
а самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за 
</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво сме 
о казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се  
ој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице 
p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml 
или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче 
 по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али 
...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човек 
 сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му с 
Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кад 
мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, за 
арк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да ј 
а да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одма 
 и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га н 
 после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... к 
ао да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Ј 
ек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да 
е, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера< 
ри сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик. 
ини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговор 
p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ств 
а, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на пр 
му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Верте 
до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима 
по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако с 
 па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она пл 
увачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, 
ом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јан 
обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан 
 га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Д 
, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме п 
љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама 
убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, нап 
ше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p>  
е једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у гл 
бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је чита 
е младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно. 
атио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не зна 
каткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино  
а поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручи 
кој, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио 
ћ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш т 
ираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мис 
а његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и  
 му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденциј 
а које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво 
ћу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које  
ажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} 
вим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „ 
 умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече п 
е Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пр 
мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S 
{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} 
тајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:< 
огли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му сти 
тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново проч 
го што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радит 
т не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мо 
 је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку изле 
reign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чис 
јала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може 
аћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем и 
>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те ш 
о и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећ 
шта не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се  
 говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године у 
а, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи,  
 и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно ув 
 — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је  
већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта 
 приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома нал 
сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњи 
p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не  
им пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријате 
м причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиља 
 је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поште 
 и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, пос 
ај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој 
 писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове 
он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична пр 
а овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке  
{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Ве 
аљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека 
 може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по  
ну сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница  
само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али  
ега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“  
куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} О 
 му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која с 
шљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га изви 
кла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде  
у и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <titl 
а „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „от 
твари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотек 
ом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ 
то је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишље 
адбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и  
а с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} 
да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Верте 
ст, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n 
, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" / 
епоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, сам 
 у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као 
е, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављ 
е нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни он 
ство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се он 
дрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с 
A">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио 
немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу  
е Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође  
 зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким п 
е из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни т 
оме оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, 
већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим сло 
 и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну 
очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе 
имо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан пла 
еше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да 
под руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у зас 
уши увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачу 
о заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој свој 
сам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p 
ца неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречис 
 басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као ч 
— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па  
ет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од коле 
 се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо ш 
ну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не  
оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p>  
метима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“ 
мпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руско 
 Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хл 
енову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично  
.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, 
тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога д 
>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бај 
детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плаша 
еприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, в 
брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли? 
>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах 
д, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи длан 
ом по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај  
о у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје во 
за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“ 
обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те ствар 
 забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети 
њу, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворен 
ам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертер 
аше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Ста 
анка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима о 
коро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу 
ато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, ни 
сом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуње 
сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После 
 сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић  
Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три год 
уче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за не 
>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194"  
и кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напре 
га Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме! 
ј књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако с 
у природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и тур 
ћемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> 
itle>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а упра 
им вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S 
дима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам  
мо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми б 
р је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{ 
аким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце в 
ебе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само м 
ако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то 
мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Ка 
део, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевиће 
 ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожн 
ћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?< 
ски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као 
но одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме  
луша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Вол 
ијатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његов 
 ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа сав 
Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече м 
рила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је  
лешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бур 
смеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под 
рпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p> 
ћи?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:< 
пча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</ 
је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласк 
вадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је 
, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, са 
ве више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угле 
н сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они 
е од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџ 
 пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија 
о чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милости 
а је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође неш 
ричати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем 
а синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било од 
едилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и уве 
готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом  
његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпи 
е ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, кој 
себној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу 
чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем  
еме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за 
 је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша такт 
} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић 
 му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изр 
же на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушт 
и Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна ла 
берта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би х 
к, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што 
вој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, 
после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљењ 
ао што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече 
едан се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у г 
руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S}  
еизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, 
ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, Werth 
која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља чет 
е!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је веч 
 безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твој 
ску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају,  
ај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била зар 
е, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватр 
осле је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам  
 <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели  
ала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му 
то слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи 
 Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пр 
сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Ве 
једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S 
ијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где ј 
то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то зате 
ако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана остави 
тац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ход 
а ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејас 
е, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не дов 
 једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јак 
ложења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке сит 
ањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут л 
оврти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, 
ша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева прак 
глеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не на 
дајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што  
дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој ј 
и дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекри 
, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако н 
ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном  
као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, ко 
ати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — 
ажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и  
ађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, прогово 
е стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељ 
де да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут 
 зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад  
.. коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињав 
 наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво 
ичке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су 
о отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="18 
кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: 
Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</ 
 говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће  
здане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње  
раво ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорил 
а од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, ко 
у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужа 
 узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајал 
 је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога раз 
, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи з 
свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не мож 
н Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p 
обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не  
Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву. 
имице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не  
може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити  
</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде 
и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно пау 
јпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пре 
не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само шт 
 далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смиш 
дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењ 
јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је пл 
звио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој 
јице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да  
оред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{ 
 она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— 
Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он понов 
ари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ј 
љство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време цел 
шност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с ра 
јана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ 
 покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а неви 
им лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљеви 
е.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="17 
е, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а 
S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као о 
 бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред 
осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестр 
дај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</tit 
душно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму 
је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, 
љао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да М 
> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео  
 махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у ши 
ме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља 
Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они оста 
 Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — ис 
 људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</titl 
ушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покаж 
ње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} З 
— „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, заб 
p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћа 
врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — 
да она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је  
нувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао 
рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да н 
 детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритво 
182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске л 
 n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете 
ције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже  
е ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплет 
е пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши  
ете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Вас 
ји поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... —  
нути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако 
ибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић 
као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка 
 онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не из 
оветке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекин 
ћу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље 
, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се по 
звукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како  
</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на са 
 нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milesto 
аден извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро 
у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву  
га се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким  
њигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен се 
 Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, ш 
та истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не зна 
 влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Кат 
 ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, д 
 на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа 
кадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} 
ба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној  
је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила 
казаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се 
м слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p> 
љиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљ 
уде стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелам 
рату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која с 
 отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега,  
ваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Т 
ко често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним  
 смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалач 
веде га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштањ 
 мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место н 
ачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао  
 писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше 
У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би 
ог краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, 
, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S 
је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити 
због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао 
е, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С 
рло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му па 
аву, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи 
нић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве оп 
ике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о ка 
е више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности,  
и.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне 
е, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све 
ебо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним ос 
е бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и  
 управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини,  
 /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у  
а ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младе 
и, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а  
ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме с 
к!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек 
, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса не 
 и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој 
ошћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог при 
ицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну 
 мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то  
 као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога д 
ога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угл 
ора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загаз 
лад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп 
де је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно б 
о се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано 
а је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, 
ди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беш 
ш само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било да 
и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-т 
ном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на 
кну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превр 
p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему 
запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он 
S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне  
а за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p> 
н игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од 
што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пре 
знемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има пр 
за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахат 
чима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић.  
 поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много  
још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанић 
, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако  
пред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену прис 
адих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем ч 
 дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ће 
 он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно 
 Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти 
вљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би за 
ручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја пис 
 мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом дел 
амигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, 
} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљ 
с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога 
сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам  
 кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад п 
скавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око о 
 извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је на 
 је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозо 
 чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше ла 
и крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаш 
у му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружен 
пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну 
p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића 
, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дре 
та, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су 
д то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Ка 
за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако прол 
 прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га  
чека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по  
ледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, уг 
ан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позов 
гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и  
ан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, уга 
своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, 
у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Ве 
 Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек н 
, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење верт 
аку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не посл 
те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед н 
ћ, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањ 
 После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља 
ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за  
м напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бриг 
95" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Мл 
, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај 
ским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а 
анку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматр 
оличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и  
чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад м 
 на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као ис 
му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Св 
т, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем ш 
ово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Мари 
као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно 
е односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> 
чка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{ 
н“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га 
ше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа  
ркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандоли 
вет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гле 
стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{ 
та већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога саста 
 а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко на 
осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у се 
е обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те ств 
p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— 
првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади п 
у дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign 
де му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше:  
le>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као б 
но превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачен 
 Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, о 
 лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераш 
тећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје н 
p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке  
ављати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се  
 теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Ј 
а, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“. 
ребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо 
 заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му 
дак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши  
аку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Верте 
ују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно  
ом басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као 
n xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen< 
ј фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао  
азаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ниш 
, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том ра 
“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичн 
ој половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава приј 
али да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Ау 
е удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> 
толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи  
.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по  
 из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и х 
ће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр  
е лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живо 
утра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да с 
оју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Ка 
ким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, кој 
 мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капиј 
уморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларине 
у и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ног 
чеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало  
живање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше 
оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} 
и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p 
ако је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="note 
 с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде  
 и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у 
 тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, 
 говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бр 
м прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ м 
је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{ 
је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S}  
и с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покаже 
а бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела пра 
то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— 
љине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам в 
, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њег 
пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три уз 
кад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо ок 
меташе како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се  
 га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{ 
ник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то 
 од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним м 
у је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пр 
весну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све прав 
ручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које 
 једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} 
гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после од 
ћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега др 
неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и с 
ају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вер 
ене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S 
јом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обам 
он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свад 
аше.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не 
аше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанк 
едића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса з 
ке у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник 
а дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p> 
чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик В 
је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не 
ђено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у ку 
панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и са 
знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам 
, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а  
="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи,  
мо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном ру 
ећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем дек 
чки!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и 
ар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од на 
дскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у не 
и и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар 
 и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна м 
чу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хлад 
црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко  
удалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{ 
мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да  
спитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом 
 Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима  
ј, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати  
послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, до 
 је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту поз 
, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама кр 
ким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; 
извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смеш 
:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Ма 
оманским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што  
{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен 
ваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још 
ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не траж 
о што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катан 
е.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратн 
 време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој стран 
 Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа њего 
>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек  
ајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најси 
, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и  
 Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младе 
аке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило  
свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако сами 
ко, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} 
годио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И до 
е изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То с 
бице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, 
ма и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Вид 
 али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле са 
о, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>С 
љевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а о 
и се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред њ 
не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, ал 
ундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Не 
што је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звез 
и, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто  
о уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, 
тима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све,  
е радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, кој 
подином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? —  
ћи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, а 
обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катан 
врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кава 
ковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с  
ед ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „пост 
о не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја  
прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} 
е да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте  
више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може см 
на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног 
ере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Ч 
 тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанк 
у, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом 
ом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он по 
измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова непри 
ати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећ 
ћ, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и за 
е он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато  
анић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да 
„официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто вој 
 поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знамени 
 n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је  
шта, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замиш 
огу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић п 
тоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвока 
з тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не се 
 музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, о 
е да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вер 
ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро по 
елом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасв 
 она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје о 
о пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И  
 све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања ил 
 није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, 
своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклоп 
екој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један  
е време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, 
p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају 
зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и ра 
не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правда 
ем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књи 
 су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То  
S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљ 
лачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје  
ли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p>  
не лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана д 
 из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та  
p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звез 
ча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме  
равити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“  
у је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није п 
чи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеск 
рноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, ч 
<p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим  
руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ниш 
чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може б 
сто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима с 
рије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске  
ше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда  
 писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и пре 
ђе необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати ку 
а на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он  
утално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Н 
 љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и шт 
ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најза 
!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S}  
епом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не  
ну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то с 
, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сах 
 и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собам 
, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и 
руштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> 
 унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџал 
оред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и  
ем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа 
екар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад  
беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута ду 
еколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад поглед 
а стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљк 
 руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест го 
 купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за велики 
 у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник к 
дио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И дове 
ви се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновн 
, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема 
n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А д 
ен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло  
ивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара 
ше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он 
сподине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици в 
из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и п 
аљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова 
курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувам 
 и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре 
њиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети? 
ава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина,  
бу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу к 
тока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити  
а оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеш 
 <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћ 
једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста  
м официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Пору 
вић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило 
 од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмур 
доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, 
едним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балч 
образним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.< 
ху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку  
авце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замиш 
е за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога 
упу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред п 
ош коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да т 
невника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глу 
ачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак,  
њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <p 
n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи,  
вој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и  
што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак б 
 он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесе 
ити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију 
ба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај 
 бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом 
утра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то 
 трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и прого 
 засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, х 
ката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с о 
поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини ви 
} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанп 
ладен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Млад 
де на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све 
ио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буд 
ого лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако 
е требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пев 
ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој 
иково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>М 
ану себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим бел 
Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том пр 
ладен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки ид 
 село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе  
. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} 
 само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. ка 
, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га  
ма ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега 
ма свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Албер 
рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се  
љаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду 
с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки с 
 са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди 
ло је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, ко 
ело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци х 
Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби д 
> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим сумор 
од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао  
ло, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радозн 
ноћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста 
 то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} 
уку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{ 
оћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво ч 
 готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све 
ије, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном 
 руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе г 
S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ  
тина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изг 
мате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром 
ложај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је 
зјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја д 
е пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан 
љења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>—  
речара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} В 
.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, п 
 што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, 
о је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се  
на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било  
 причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанић 
га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту уки 
за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред 
чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Перинови 
ијом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је 
уке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се ва 
Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен 
један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на крев 
 „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у  
шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јава 
Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини д 
ше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>—  
да ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаш 
би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</ 
која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чис 
 како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са го 
 не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисл 
уђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побр 
 стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, 
S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади 
хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се в 
ако би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Мариј 
риђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S}  
ef target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи 
 у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Ц 
, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гл 
уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са 
јка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том с 
 Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи 
ам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, 
дена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко  
е, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаш 
нпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S}  
га друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је  
> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите зд 
ма.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго в 
могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини сво 
кочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опази 
, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за  
жао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из ка 
мишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и пок 
ти како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и пок 
исао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се 
жеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав  
пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> н 
ко други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим ствари 
сму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога 
 Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде ма 
а довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> 
ка“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: д 
сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бу 
ра“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија н 
ти план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како 
м ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се 
Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то 
им случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вра 
нко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сас 
ма“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камерални 
 себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељ 
је у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необич 
 врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</ 
орити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод 
мантику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> < 
 нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гос 
промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали 
> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „францу 
на у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справо 
а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно  
ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одгово 
ш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку  
анко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено пред 
ореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младе 
 оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и ни 
како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би 
и се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате 
да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се 
уштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић 
„Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентациј 
заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S 
S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет 
тиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ дов 
ио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он р 
анић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из ш 
и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што с 
— тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, 
ли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би к 
ви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђ 
то се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткам 
ије лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како 
а јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан пе 
 њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред вра 
устајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете ка 
му снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљу 
 видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац 
вобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а 
прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишље 
исам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Ха 
назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи 
 па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Кат 
уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу  
та — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном п 
.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама 
, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њи 
ку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних лично 
>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чаш 
</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру 
боје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала 
љу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учи 
гру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно 
ке бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао  
ешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе 
и: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога б 
 су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најз 
ки мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и 
о, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" 
о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао купов 
упатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситни 
и пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети п 
ш дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честит 
.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали по 
а столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у г 
S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он с 
="DE">höhere Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</ 
бодио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: два 
а моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен  
Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, о 
 И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостим 
е, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет 
као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p 
 своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакв 
ом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио. 
живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу та 
те стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...< 
ногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Ми 
тазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} П 
рогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по в 
е скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па 
} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он пр 
олесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да 
им путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњад 
игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од с 
ва-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љуба 
р?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава 
а!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и саве 
 опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затв 
ини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао  
је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко преб 
ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју р 
ебљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се,  
<title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљ 
радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио 
!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb 
ерете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало! 
е топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S}  
арчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, н 
 да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашл 
 ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчет 
ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај сме 
у се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су  
вно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни па 
ах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај 
ху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да 
се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title> 
о је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</t 
<p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, п 
96" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, к 
је ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмок 
госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не п 
овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде. 
нисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S}  
— а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите на 
вати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуз 
ја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, ми 
мо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млек 
ад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, ка 
ш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав ко 
и ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслон 
у с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зн 
тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код к 
девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним  
у, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну с 
обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанк 
када.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и 
, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у 
а би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро б 
и... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, 
.</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не уд 
“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву 
 части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување д 
и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто 
штајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан. 
је се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио  
м наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за ро 
же увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнем 
ању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим ми 
ко, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је иша 
о, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада,  
овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — 
ичама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и б 
што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разг 
 као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сун 
на стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махрам 
није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, к 
 и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, 
гледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>—  
и га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И  
езнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде пор 
отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са с 
шаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се,  
 толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем 
оштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — по 
ружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном  
ама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот  
давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше све 
 је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед нем 
де читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати сл 
“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак 
у ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик н 
Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост цар 
ртер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „ 
, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} 
рошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и исп 
</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! —  
а Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Ја 
испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест.. 
, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{ 
e>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али 
ем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада  
у се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Тр 
. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом  
пет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се 
 пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о вр 
, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно 
о, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разг 
а“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, про 
се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и сто 
 позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лако 
 ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је 
ад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, ка 
апута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно  
 је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше бе 
 јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните  
довица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако оч 
чковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанк 
ер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће по 
уљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да  
</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како 
 прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвави 
и и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, А 
то вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јан 
аше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских 
стаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> 
авезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу с 
две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих 
 лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а које 
ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.< 
е овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор п 
живала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а у 
оручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је  
 Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакв 
ог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кро 
ути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео једа 
ео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобра 
рши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у 
у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</tit 
 напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разгово 
им шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: у 
са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и б 
то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густа 
ну!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено  
нало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, 
ично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима ви 
} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му  
а прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа с 
н из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно б 
фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Ха 
ра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себ 
 је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сва 
да, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и  
 најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове бе 
ертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тра 
после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и  
ка, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам 
 чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечеро 
ина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S}  
коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају,  
о веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа. 
ата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно де 
важно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о бо 
шао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?! 
или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у  
м шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и в 
 беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од дв 
се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, р 
једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што  
</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уве 
е, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не  
ри кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, в 
гледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се 
ознаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово д 
оје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микр 
 се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очаја 
 нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изглед 
p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој 
уће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка п 
алаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} 
 је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се  
Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јан 
напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, д 
ком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — 
е, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен 
аравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви  
p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто дале 
знати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Саг 
еше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S}  
</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Мо 
али поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пиј 
око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соб 
: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде п 
 веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <ti 
ишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и 
p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење,  
медбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога 
ије отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина ц 
и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој  
моме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце м 
ну, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Б 
и речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни 
 неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајств 
} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Ло 
у је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година 
 под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S 
дина, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им с 
е, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира 
каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. 
.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таб 
 вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а су 
асположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке 
 она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да 
свим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се ос 
 па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне 
е новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенел 
а у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је  
ала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком 
p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не см 
 вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чист 
нцуска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Францу 
ежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше од 
>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p>  
ници, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или 
<p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше он 
 односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, кој 
ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад 
Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар мож 
 стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли 
да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p>  
шло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је п 
а заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као 
а... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка 
 своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противре 
 галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себ 
е сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Он 
да нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи  
све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосн 
 он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д 
едаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, сме 
 томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S 
етак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У г 
нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху 
агазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињс 
{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помисл 
какати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несв 
завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички д 
а дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутр 
ам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} П 
књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се п 
и и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загл 
сном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред 
а се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште. 
 очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још  
руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца,  
ледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из  
а и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у до 
публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четво 
но пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p 
пажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети —  
 кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљи 
Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S 
 на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</ 
ше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите 
кој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она мож 
ене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се к 
овео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако велик 
е заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја 
азад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— 
-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно.. 
едном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу б 
ива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њен 
ичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „воли 
н метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на  
у <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Верте 
а Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше о 
 пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, 
мој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем а 
у било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа го 
ћ стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младено 
и скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та тр 
 стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Б 
Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S 
нуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И  
pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном 
пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не б 
лободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Пр 
говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је 
его да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе 
 њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је во 
а.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао рук 
 напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок,  
ети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа  
разложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро ок 
руштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли же 
ог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она  
ковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} 
ио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце  
вим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на 
који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан с 
ао чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовал 
 исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав  
етима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сун 
ик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За об 
о жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“ 
дањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} М 
ам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала. 
куша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора чове 
рикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, 
сно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држ 
а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казат 
ико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познан 
ају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши б 
очео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет 
ини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац н 
некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пил 
жним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи 
е намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да  
, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник 
испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S}  
!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Мари 
 сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо  
 тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи  
ст ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Об 
 се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове 
ра, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи 
ља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха! 
ишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте ко 
да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега  
ржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре,  
себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, о 
згледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S 
правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко пи 
ре и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше гото 
етски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари 
авршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S 
приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси при 
не, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: 
ом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{ 
ињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави 
тен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се прија 
 у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао 
пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би 
е не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд 
анко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, 
ер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; ал 
опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он 
ако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не  
 радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разг 
„Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу наго 
сле се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да ј 
чео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди к 
ашљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу и 
у лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце п 
рове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман  
 ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, оку 
читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашт 
 свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p>  
и и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао 
 него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Та 
арији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше кр 
звишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Ја 
ка је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он ц 
, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, д 
ином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а по 
вити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрада 
ут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као 
и, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, 
вну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу 
p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваж 
p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да 
а, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, уп 
има обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јан 
тера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш  
итао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену 
ако зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове 
као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него ш 
тошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> 
 више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, тре 
ло, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себ 
ивоту тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био 
 n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} 
ом.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли 
p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— 
о, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руц 
Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неки 
и могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај сво 
 безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима с 
фесор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се 
е јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа  
 не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> 
рилици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани  
што је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово 
без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је 
реби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-б 
 Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој непр 
етрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео  
е обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, м 
ву момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен от 
учик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ј 
то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му др 
 севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудн 
м женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједна 
и:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио н 
че Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, 
 ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тог 
ко поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и па 
твороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намрг 
им...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на 
згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а п 
 и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</ 
он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад  
вија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово  
а.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност не 
а је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по то 
 по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са 
оказа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Ка 
оли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170 
како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растера 
у Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља  
вање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше њ 
и!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш  
пали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и  
е било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се с 
а кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <t 
ве је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију. 
шпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с остали 
 себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе  
арога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше  
, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си м 
 за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После 
сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав 
ики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="s 
одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} 
рте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме 
 тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја јед 
ађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дуга 
 дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још ка 
роким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред брк 
“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера че 
!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p> 
ста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али прев 
ш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсим 
е му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, д 
 се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана  
а, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта 
ури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} 
а не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде 
 дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та  
 Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту  
з књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</ 
о, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће л 
а захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледа 
уд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да 
Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентиме 
у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од ко 
ложеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу пр 
акако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда  
-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S 
 посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим к 
аревима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице,  
а други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је з 
даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује ру 
ас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му 
 у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Д 
еној шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вил 
ледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге краје 
идео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на  
 о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по к 
е малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој ли 
и, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да  
да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај ч 
вићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а оби 
ом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Пору 
 отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p 
н већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевро 
ицу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријин 
аке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је а 
но причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, 
 једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа ск 
и овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки 
роменио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај. 
 стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чуде 
атагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије и 
 после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чис 
, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јан 
ним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и по 
аване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не 
и.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке пром 
им лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају п 
и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се д 
</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз 
помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друшт 
а покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друш 
тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше  
внодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао 
д га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у к 
д.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не зави 
и да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугз 
>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, мол 
ане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} С 
јгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} 
 двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и п 
 Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, по 
} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Ф 
ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност 
а кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p> 
p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај  
седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачк 
p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод о 
ма.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Н 
, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају 
 паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се 
пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њ 
а Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онам 
чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ни 
ги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја б 
 докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам,  
 Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књи 
!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <fore 
у у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа 
 по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онд 
 се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</ 
сем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде неш 
огућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала фак 
 улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Ж 
поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатн 
 отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог ово 
дине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати.. 
е чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S}  
ао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно 
ло, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комб 
дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзо 
то у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другом 
аслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вар 
па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигну 
није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И 
н себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} 
!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне ф 
<p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч 
е се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: 
tlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} 
вет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјак 
ларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стад 
оћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио  
осле четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњ 
вет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити са 
ад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад 
олинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и 
етресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„ 
 мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се м 
уда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“ 
 и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у п 
згледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера< 
вадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се о 
вету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на ду 
И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не изма 
трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче  
 је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав 
родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже,  
о сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>—  
н сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да м 
анићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити кра 
 не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и он 
но!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант за 
 равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше 
 молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, моли 
авнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком д 
ио као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>Н 
учак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни реч 
лберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Ло 
/p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је 
 земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову 
мо очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким не 
 свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а  
етена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену  
беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете  
а су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назв 
мао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био ка 
 што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што  
 на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, р 
идео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“,  
 вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу бе 
поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара  
 Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да  
га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p 
ом гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом,  
 овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично 
се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „ 
{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то св 
е још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193"  
 љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајиц 
дајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али ост 
јицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па о 
S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскин 
п, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да 
же мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} 
не, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон прав 
 стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S}  
едно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у 
иља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и сво 
 букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту с 
ипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако  
више једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Н 
 на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слуш 
о, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли 
Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али  
.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова и 
да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што в 
<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудова 
 врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега со 
идевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору ј 
tle>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збра 
то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увеч 
алете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. 
ији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад го 
зити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за п 
више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она с 
 — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се 
у није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му ни 
и нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</ 
нства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натеза 
адаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брз 
 је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно г 
о зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду 
то у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше 
 боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој 
 чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже р 
 А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао  
ајкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бич 
 лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше  
а прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или 
о, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој с 
више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хте 
ва или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским ос 
 да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје харти 
о гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даљ 
ом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вин 
одина, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно  
о може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, 
ерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи 
да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се 
ким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирне 
} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да паше 
а својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране п 
а, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} О 
ћи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђив 
и „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, о 
 да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, 
ужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку 
а памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гет 
 које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S}  
н врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бон 
сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу,  
само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручиков 
тлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} З 
па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по п 
хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, 
 озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Ин 
Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да м 
што свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука ј 
 час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и з 
{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача 
ред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећег 
ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаш 
.. од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге вољ 
“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек 
е, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} К 
ве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title> 
</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узр 
ора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али  
то допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је 
 тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујт 
Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и  
 он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво ру 
 час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше не 
о у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маč — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</ 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
ћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ 
ад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша