• quote 20
  • А 25
  • а 94
  • адвоката 1
  • адреса 1
  • ако 19
  • Ако 6
  • акта 1
  • ала 1
  • Ала 1
  • алатима 1
  • али 40
  • Али 9
  • Ама 2
  • амишан 1
  • амо 2
  • анђео 1
  • анђеоски 1
  • аргатина 1
  • атласа 1
  • баба 1
  • Баба 1
  • бабе 1
  • бабу 1
  • бабускера 1
  • Бадава 1
  • бадема 1
  • бадемима 1
  • бадовиначко 1
  • бадовиначку 1
  • Бадовинцима 1
  • Бака 1
  • бакале 1
  • бакалина 1
  • баку 1
  • балсама 1
  • бандиста 1
  • Бар 1
  • бар 5
  • баруштине 1
  • Басма 1
  • баци 2
  • бацим 1
  • Баш 4
  • баш 7
  • бденију 1
  • бегам 1
  • бегунца 1
  • беда 3
  • бедио 1
  • Без 3
  • без 5
  • безумљем 1
  • бејах 4
  • бејаше 3
  • бела 1
  • беле 1
  • Беле 1
  • Бележио 1
  • белешке 1
  • Белћим 1
  • белу 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • бесно 1
  • беспутна 1
  • беспутне 1
  • беху 4
  • Беше 1
  • беше 15
  • би 41
  • бива 2
  • бивају 1
  • бија 1
  • Бијељину 1
  • бијем 1
  • била 10
  • Била 2
  • биле 2
  • било 16
  • био 15
  • бити 21
  • биће 2
  • бих 11
  • благ 1
  • блага 1
  • благајник 1
  • благајника 1
  • благо 1
  • Благо 1
  • благосиљају 1
  • благослова 1
  • благости 1
  • блажи 1
  • блато 1
  • Блед 1
  • ближе 2
  • близу 1
  • блузи 1
  • Бог 5
  • Бога 4
  • богата 1
  • богаташки 1
  • богато 1
  • богату 1
  • богињав 1
  • боговско 1
  • богомољи 1
  • Богу 2
  • божанско 1
  • Боже 2
  • божем 2
  • божјој 1
  • бој 2
  • бојати 1
  • бојева 1
  • бојим 3
  • боју 1
  • болницу 1
  • болничари 1
  • Болничари 1
  • болничарка 2
  • болничарке 1
  • болту 1
  • боље 7
  • бољи 1
  • бољку 1
  • бона 1
  • бораца 1
  • борбу 1
  • бошчалук 1
  • бр 1
  • брава 1
  • браде 1
  • брадом 1
  • бранио 1
  • брате 1
  • браца 2
  • брда 2
  • брдо 1
  • Брже 1
  • брже 4
  • брзо 3
  • брига 1
  • бринути 1
  • Бришући 1
  • бруку 1
  • буде 5
  • будем 1
  • буду 1
  • Букуреште 1
  • бунар 1
  • бунара 1
  • вадио 1
  • важно 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • вајна 1
  • Вала 2
  • вали 1
  • валична 1
  • Ваља 1
  • ваља 2
  • ваљају 1
  • ваљаше 1
  • ваљда 1
  • Ваљда 1
  • вам 11
  • Вама 1
  • вамилија 3
  • вамилије 3
  • вамилију 5
  • ванџиравају 1
  • ванџирају 1
  • варварску 1
  • вари 1
  • варош 1
  • Варош 1
  • варошани 1
  • ВАРОШИ 2
  • вароши 4
  • вас 7
  • Васка 3
  • васкршњим 1
  • вашем 1
  • ваши 1
  • ведра 1
  • везали 1
  • везен 1
  • века 1
  • вековала 1
  • веле 1
  • вели 16
  • велика 5
  • велике 3
  • велики 2
  • велико 1
  • великом 1
  • велим 3
  • велиш 3
  • венули 1
  • венчани 1
  • венчања 2
  • веома 2
  • веровало 1
  • веровати 1
  • веруј 1
  • Веруј 1
  • верују 1
  • верујући 1
  • већ 13
  • Већ 2
  • веће 1
  • вече 2
  • вечера 2
  • вечерас 1
  • вечери 1
  • вечеру 1
  • вечна 1
  • вешала 1
  • вешт 1
  • вешта 1
  • вешто 3
  • вешци 1
  • Ви 2
  • ви 6
  • виде 1
  • Видели 1
  • видети 2
  • видеће 1
  • видећи 1
  • Видећи 1
  • видеше 1
  • види 2
  • видим 5
  • видите 2
  • виђамо 1
  • виђаше 1
  • вијугања 1
  • викао 1
  • викне 1
  • викну 1
  • викнуо 1
  • вику 1
  • Висок 1
  • виче 2
  • вичем 3
  • вичемо 1
  • вичу 1
  • више 8
  • владам 1
  • ВЛАДАЊЕ 1
  • владао 1
  • владати 1
  • власти 1
  • влашки 4
  • Влашко 1
  • водило 1
  • водим 1
  • водоводе 1
  • воду 3
  • војник 1
  • војника 1
  • војска 1
  • воли 1
  • воља 3
  • воље 1
  • вољи 2
  • вољни 1
  • воћа 1
  • врага 1
  • врагови 1
  • врата 9
  • врати 3
  • вратима 3
  • вратити 2
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • враћа 1
  • враћајући 1
  • враћам 1
  • враћао 1
  • вредан 1
  • Вредан 1
  • вреди 1
  • време 12
  • времена 2
  • врлине 2
  • Врло 1
  • врло 14
  • вуку 1
  • вуче 1
  • Г 1
  • г 11
  • га 44
  • гази 1
  • Гаја 2
  • гашаху 1
  • где 14
  • Где 2
  • геак 1
  • Геак 1
  • ги 1
  • гимназији 1
  • гинути 1
  • главе 1
  • главом 1
  • главу 2
  • глад 1
  • глас 3
  • гласније 1
  • гласнике 1
  • гласно 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • Гледа 1
  • гледа 2
  • Гледај 2
  • гледају 1
  • гледајући 2
  • гледате 1
  • гледати 1
  • гледе 1
  • гњеван 1
  • го 1
  • гове 1
  • говор 2
  • говораше 4
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 7
  • говорила 2
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говорио 1
  • говорите 1
  • говорити 2
  • говориш 1
  • Говориш 1
  • год 8
  • година 4
  • години 3
  • годину 3
  • гозбе 1
  • гомилама 1
  • гомилу 1
  • горак 1
  • горе 1
  • гори 2
  • горка 1
  • горко 1
  • госпа 4
  • госпо 2
  • господаре 1
  • Господин 1
  • господин 5
  • господина 3
  • господине 2
  • Господине 2
  • господоваја 1
  • господски 1
  • госпођа 1
  • гост 3
  • госта 1
  • госте 3
  • Гости 2
  • гости 5
  • гостију 5
  • гостима 1
  • гостионици 1
  • гостионицу 2
  • гостионички 1
  • гостионичког 1
  • готови 1
  • Готово 1
  • готово 2
  • гошћа 2
  • гошће 2
  • гошћу 1
  • града 1
  • граду 1
  • граматика 1
  • граната 1
  • грдна 1
  • грех 1
  • грехови 1
  • грехота 3
  • грешке 1
  • гроб 1
  • гробље 1
  • гром 1
  • гроша 1
  • губи 1
  • губио 2
  • губитке 1
  • гуја 1
  • гунгули 1
  • гурање 1
  • гуркам 1
  • гутљај 2
  • гуцкају 1
  • гуши 1
  • д 3
  • Да 18
  • да 270
  • давати 2
  • давно 5
  • Дај 1
  • дај 2
  • дајде 1
  • дајеш 1
  • Дајте 1
  • далеко 1
  • даље 7
  • дан 10
  • дана 9
  • Данас 2
  • данас 9
  • данашње 1
  • дане 2
  • дао 3
  • дате 1
  • дати 2
  • дато 1
  • даш 1
  • Два 2
  • два 8
  • двадесет 1
  • дванаесет 1
  • дваред 1
  • две 2
  • двојако 1
  • двојица 2
  • двори 1
  • дева 1
  • девер 1
  • девера 1
  • девојака 1
  • девојачког 1
  • Девојка 1
  • девојка 6
  • девојке 6
  • девојку 5
  • девојци 1
  • девојчица 1
  • девојчуре 1
  • делија 1
  • дело 1
  • дериште 1
  • Десет 1
  • десет 18
  • ДЕСЕТ 2
  • десну 2
  • дете 8
  • детенце 1
  • детета 1
  • детету 2
  • деца 4
  • деце 1
  • деци 1
  • децо 2
  • Децо 2
  • децу 2
  • дивит 1
  • дивљину 1
  • дигне 1
  • дигнем 1
  • диже 1
  • дизаху 1
  • Дијете 1
  • дијете 2
  • дим 1
  • дима 1
  • димопије 1
  • дирне 1
  • Дихање 1
  • дише 1
  • дне 3
  • до 14
  • До 2
  • доба 5
  • добар 2
  • добивши 1
  • добијао 1
  • добијати 2
  • добиће 1
  • добићеш 1
  • добих 1
  • добра 6
  • добри 1
  • добрих 1
  • добро 11
  • добровољца 1
  • добродушна 1
  • добром 1
  • доброти 1
  • добру 4
  • доведе 1
  • довела 1
  • довео 1
  • довијања 1
  • довијао 1
  • довољно 1
  • доврши 3
  • догађало 1
  • догоди 2
  • додаде 3
  • дође 7
  • дођем 1
  • дођеш 1
  • Дођите 1
  • дозволе 1
  • дозивам 1
  • дозна 1
  • доиста 1
  • дојуче 1
  • Док 1
  • док 2
  • доказивала 1
  • доказује 1
  • Докле 4
  • докле 7
  • докони 1
  • доконога 1
  • документу 1
  • долажаху 1
  • долазе 1
  • Долазећи 1
  • долазити 2
  • доле 2
  • домаћин 1
  • домаћица 1
  • домаћици 1
  • домашају 1
  • домислио 1
  • домовином 1
  • дому 1
  • донео 1
  • донесе 1
  • донети 2
  • донеше 1
  • доношаху 1
  • доношене 1
  • доњим 1
  • допада 1
  • Допада 1
  • допаде 1
  • досадашњем 1
  • досадашњи 1
  • досети 1
  • доспе 1
  • доста 3
  • дотле 4
  • доћи 2
  • Доцније 1
  • доцнио 1
  • дочекали 1
  • дочекати 1
  • дочепао 1
  • дошаја 1
  • дошао 1
  • дошла 1
  • дошли 1
  • драга 1
  • драго 1
  • драгоцени 1
  • драгу 1
  • дрвена 1
  • дрвеног 1
  • дрво 2
  • Дрги 1
  • држави 1
  • ДРЖАВНА 1
  • држе 1
  • држи 3
  • држим 3
  • дринску 1
  • Дрину 1
  • дрско 1
  • друга 2
  • другар 1
  • другаре 1
  • друге 7
  • други 12
  • Други 2
  • другима 4
  • других 3
  • друго 5
  • другова 1
  • другове 2
  • другови 1
  • другог 2
  • другога 1
  • другој 3
  • другојаче 1
  • другојачије 1
  • другојачији 1
  • другом 1
  • другоме 2
  • другу 3
  • дружине 2
  • дружином 1
  • дружину 1
  • друштво 2
  • друштву 4
  • дубоком 1
  • дува 1
  • дувана 3
  • дуго 6
  • дугови 1
  • дугу 1
  • дужан 1
  • дуже 2
  • дужност 1
  • дужности 2
  • дуката 5
  • Дунав 1
  • дућан 3
  • дућана 2
  • дућанима 1
  • дух 1
  • душа 2
  • душе 1
  • душегупци 1
  • души 2
  • душом 1
  • душу 1
  • Ђ 1
  • ђаволан 2
  • ђака 1
  • ђацима 1
  • ђеврек 1
  • е 1
  • Е 5
  • Еве 1
  • Ево 2
  • ево 3
  • Еј 1
  • Ено 1
  • Ето 4
  • жали 1
  • жалити 2
  • жалост 1
  • жалости 1
  • жандар 1
  • Жандар 1
  • жао 1
  • ждеру 1
  • жеђ 1
  • железа 2
  • желео 1
  • желети 1
  • желиш 3
  • жеља 7
  • жељи 1
  • Жељин 1
  • жељна 1
  • жељу 1
  • жена 12
  • Жена 2
  • жене 5
  • жени 8
  • женидби 3
  • женио 1
  • женити 1
  • женом 1
  • Жену 1
  • жену 5
  • жењен 1
  • жив 1
  • жива 2
  • живео 1
  • живети 1
  • Живи 1
  • живи 2
  • живим 1
  • живиш 1
  • Живко 1
  • живљаше 1
  • ЖИВОТ 1
  • живот 7
  • живота 2
  • ЖИВОТА 2
  • животу 2
  • Живу 1
  • живци 1
  • жртава 1
  • жртве 1
  • жураше 1
  • журим 1
  • журно 1
  • за 101
  • За 12
  • забаталио 1
  • заборавим 1
  • заборависте 1
  • забрадаче 1
  • завести 1
  • завиђаху 1
  • завирише 1
  • завист 1
  • завишћу 1
  • завојшти 1
  • заврши 1
  • загледа 1
  • загушљива 1
  • задало 1
  • заденем 1
  • задени 1
  • задовољан 1
  • задовољити 1
  • задовољним 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задовољствима 1
  • задржавају 1
  • задригла 1
  • задужити 1
  • задужује 1
  • зажмури 3
  • зазвони 1
  • зазиру 1
  • зазнао 1
  • зазнасмо 1
  • заклонио 1
  • закључана 1
  • закона 1
  • законе 1
  • Закуј 1
  • закуца 1
  • залудни 1
  • заметала 1
  • заметне 1
  • замислила 1
  • замислио 1
  • замрљан 1
  • занат 1
  • занате 1
  • занимати 1
  • заносио 1
  • зао 1
  • заошијава 1
  • запени 1
  • записивало 1
  • записка 1
  • записке 1
  • заплећу 1
  • започе 1
  • зар 3
  • Зар 3
  • зарадити 1
  • зарађујете 1
  • заричем 1
  • заробити 1
  • заруменим 1
  • засад 1
  • заседе 1
  • засели 1
  • заслужи 1
  • засмејавам 1
  • засновала 1
  • заспалу 1
  • заставом 1
  • засташе 1
  • заступала 1
  • засуо 1
  • затвара 1
  • затварао 1
  • затвор 2
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 4
  • затворена 1
  • затвореник 1
  • затвореника 1
  • затвори 1
  • заточења 1
  • затре 1
  • затресе 2
  • затрудиш 1
  • затурили 1
  • заузе 1
  • захвалности 1
  • зацену 1
  • зачуди 1
  • зашивам 1
  • заштитник 1
  • збере 1
  • због 2
  • збуњен 1
  • збуњени 1
  • збуњено 1
  • звекнуше 1
  • згодан 1
  • згодно 1
  • згрицкати 1
  • здрава 2
  • здравити 1
  • здравље 1
  • зе 1
  • зебао 1
  • Зекиној 1
  • зеленом 1
  • земље 1
  • земљи 2
  • земљу 1
  • зену 1
  • Зену 1
  • зет 1
  • зета 2
  • зиме 1
  • зла 1
  • злата 1
  • зле 1
  • зло 2
  • злослут 1
  • злоупотреба 1
  • злу 1
  • Зна 1
  • зна 7
  • знаја 1
  • знајте 1
  • знају 2
  • знајући 1
  • зналац 1
  • Знали 1
  • знали 4
  • знало 1
  • Знало 1
  • знам 17
  • Знам 3
  • знамо 1
  • знање 1
  • знао 5
  • знате 2
  • знати 2
  • значајно 1
  • Знаш 2
  • знаш 6
  • зној 1
  • зове 2
  • зову 2
  • Зорка 5
  • Зорке 1
  • Зорки 3
  • Зоркин 1
  • Зоркина 1
  • Зоркинога 1
  • Зорку 3
  • и 294
  • И 33
  • Иван 2
  • Ивана 3
  • игра 1
  • играли 1
  • играше 1
  • иде 5
  • идем 1
  • Иди 2
  • иду 1
  • идући 1
  • Из 1
  • ИЗ 2
  • из 26
  • Иза 1
  • иза 5
  • изађе 2
  • изађем 1
  • изашао 1
  • изашло 1
  • изби 1
  • избијају 1
  • избило 1
  • Избићу 1
  • избуљио 1
  • извади 1
  • извадити 1
  • извара 1
  • извезено 1
  • извиди 2
  • извиђало 1
  • извиђањем 1
  • извлачи 1
  • изводити 1
  • изврши 2
  • извршити 1
  • изгледа 1
  • изгледао 1
  • изгледу 1
  • изгнаника 1
  • изговара 1
  • изговори 2
  • изгорети 1
  • изгори 1
  • Изгори 2
  • изгубив 1
  • Изгубив 1
  • изгубила 1
  • изгубљена 1
  • издатке 1
  • издржати 1
  • изешник 1
  • изиђе 1
  • изићи 1
  • изјавише 1
  • излагао 1
  • излазим 1
  • између 1
  • измени 1
  • измудровали 1
  • изнемоглим 1
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изнесе 1
  • изнесу 1
  • изнутра 1
  • изостајао 1
  • изређао 1
  • изрека 1
  • изрекао 1
  • изрећи 2
  • изрече 1
  • изумевао 1
  • икад 1
  • Или 2
  • или 25
  • Илије 1
  • Илина 1
  • им 4
  • Има 1
  • има 8
  • имадох 1
  • имају 1
  • Имајући 1
  • имала 1
  • имам 2
  • имао 5
  • Имате 1
  • имате 3
  • имати 2
  • имаће 1
  • имаш 1
  • имаше 1
  • име 5
  • имовно 1
  • имућној 1
  • инако 1
  • интабулациске 1
  • интерес 2
  • ипак 1
  • исказује 1
  • искао 2
  • искупише 1
  • исписао 1
  • испитивало 1
  • исплазих 1
  • испод 2
  • исправе 1
  • испраћа 1
  • испрекидане 1
  • исприча 1
  • испроси 1
  • испросих 1
  • исте 1
  • истерао 1
  • исти 1
  • истина 1
  • истину 1
  • исто 5
  • исушити 1
  • исцепано 1
  • их 6
  • ишао 3
  • ишарабатане 1
  • ишатиран 1
  • ишло 2
  • ишта 1
  • Ја 13
  • ја 67
  • јабучицу 1
  • јава 1
  • јави 3
  • јавићу 1
  • јавља 2
  • јављаше 1
  • јада 1
  • јаде 1
  • јадиковао 1
  • Јадиковаше 1
  • јадио 1
  • јадна 1
  • јадница 1
  • Јадница 1
  • јаке 1
  • јако 2
  • јамачно 1
  • Јамачно 1
  • Јанаћко 2
  • Јасан 1
  • јасније 1
  • јаче 1
  • Је 1
  • је 228
  • Јеврем 5
  • Јевремовом 1
  • Јевремом 2
  • Јеврему 3
  • Један 1
  • један 32
  • једаред 2
  • Једина 1
  • Једини 1
  • Једна 1
  • једна 15
  • једне 1
  • једни 2
  • једним 1
  • Једно 1
  • једно 6
  • Једнога 2
  • једнога 5
  • Једном 4
  • једном 5
  • једну 3
  • језик 3
  • језика 1
  • језиком 1
  • језику 1
  • јело 1
  • јелте 1
  • јер 2
  • Јер 2
  • јес 1
  • Јеси 1
  • јесте 3
  • јесу 1
  • Јеца 1
  • јечменога 1
  • Јовина 1
  • јој 2
  • још 28
  • Још 3
  • Јула 2
  • Јулка 9
  • Јулке 1
  • Јулку 3
  • јунак 1
  • јуначе 1
  • јуначку 1
  • јунаштво 1
  • јунаштву 1
  • јутра 3
  • јутро 1
  • Јуце 1
  • јуче 1
  • к 5
  • ка 1
  • каванама 1
  • кавани 1
  • каваном 2
  • каве 1
  • кавеџија 1
  • Кад 17
  • кад 37
  • каже 5
  • Кажем 1
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажи 2
  • кажу 5
  • казамату 1
  • казати 2
  • казаће 1
  • Казаћу 1
  • казиваху 1
  • казује 1
  • Казује 1
  • Кајаћеш 1
  • какаква 1
  • каква 2
  • Каква 3
  • какве 1
  • какво 1
  • каквом 1
  • какву 4
  • Како 13
  • како 53
  • калфа 1
  • калфама 1
  • калфе 1
  • камен 1
  • камо 1
  • канцеларијама 1
  • канцеларји 1
  • Као 4
  • као 46
  • капи 1
  • картама 1
  • картању 1
  • картати 2
  • картаџија 1
  • касе 4
  • касом 2
  • касу 1
  • каштигован 1
  • каштигу 1
  • квари 1
  • келнери 1
  • кеса 2
  • кирајџију 1
  • кирију 1
  • Кладово 1
  • класе 1
  • клетве 1
  • клобуци 1
  • Клопарао 1
  • клупи 1
  • кључ 3
  • Кључар 1
  • кључар 3
  • кључара 1
  • Кључеви 1
  • кључевима 1
  • кључови 1
  • књигама 1
  • Књиге 1
  • књиге 5
  • књигом 1
  • Ко 10
  • ко 8
  • ковчегу 2
  • кога 12
  • Код 3
  • код 6
  • која 8
  • које 21
  • којекаквим 1
  • којешта 1
  • који 25
  • којима 4
  • којих 2
  • којој 3
  • коју 6
  • кола 1
  • колача 1
  • колену 1
  • колика 2
  • колико 6
  • колица 1
  • ком 4
  • контрола 1
  • коња 3
  • копам 1
  • корисне 2
  • корист 1
  • корица 1
  • корпу 2
  • кости 1
  • косу 1
  • крађа 1
  • крађе 1
  • КРАЈ 1
  • крај 2
  • крајем 1
  • крају 1
  • крајцару 1
  • красан 1
  • красна 2
  • красни 1
  • крвав 1
  • крвавим 1
  • крвавих 1
  • крете 1
  • крив 1
  • крива 1
  • кривац 1
  • криве 1
  • кривим 2
  • кривио 1
  • кривице 1
  • кривици 1
  • кривицу 1
  • крију 2
  • кришка 1
  • кришку 2
  • кроз 1
  • кроза 1
  • кројило 1
  • кромпир 1
  • крпама 1
  • Крста 1
  • крстачу 1
  • крсти 1
  • крштење 1
  • куд 5
  • куда 2
  • кудити 2
  • кујну 2
  • кукавни 1
  • кукавци 1
  • Куку 1
  • кула 1
  • културни 1
  • кум 2
  • куму 2
  • куне 2
  • кунем 1
  • купим 1
  • купити 2
  • куповане 1
  • купује 1
  • кућа 6
  • кућама 1
  • куће 5
  • кућевни 1
  • кући 11
  • кућица 1
  • куцну 1
  • лагано 1
  • лаж 1
  • Лазе 1
  • Лакина 1
  • лако 1
  • лакша 1
  • лампе 1
  • ласно 1
  • Ласно 2
  • леб 1
  • леве 1
  • левим 1
  • левој 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лек 1
  • лекар 3
  • лекарски 1
  • лекцију 2
  • Ленка 1
  • ленту 1
  • леп 2
  • лепа 1
  • лепезом 2
  • лепим 1
  • лепих 1
  • лепо 9
  • лепог 1
  • лепу 2
  • лепше 1
  • летимице 1
  • летописаца 1
  • лешницима 1
  • ли 22
  • либадету 1
  • липама 1
  • липу 1
  • Лисопољца 3
  • Лисопољчеву 1
  • листу 1
  • лица 1
  • лицем 1
  • лицу 2
  • лови 1
  • лојаном 1
  • лоше 1
  • луд 1
  • лудост 1
  • лукаво 1
  • Луке 3
  • Лукина 1
  • лумпов 2
  • лумпова 1
  • лумпови 1
  • лупам 1
  • лупао 1
  • лупаш 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • људе 1
  • људи 11
  • људма 1
  • људски 1
  • љут 2
  • М 1
  • Ма 1
  • ма 4
  • маза 1
  • Мајка 3
  • мајка 7
  • мајку 1
  • мајстор 1
  • мајсторије 1
  • мајци 3
  • мајчина 1
  • Макра 8
  • Макрена 5
  • Макрениног 1
  • Макрену 1
  • Макро 1
  • Макру 1
  • мала 4
  • мале 3
  • малена 2
  • мали 1
  • Мали 1
  • малко 4
  • мало 9
  • малог 1
  • малој 1
  • малоумник 1
  • малу 2
  • мана 2
  • мане 2
  • мањ 1
  • Мањ 1
  • мања 1
  • мање 1
  • марама 2
  • маре 3
  • мари 3
  • масаџија 1
  • масе 1
  • матере 1
  • Матере 1
  • Маћедоније 1
  • мах 3
  • маца 1
  • мацице 1
  • Мацо 1
  • мачке 1
  • мачком 1
  • мачку 2
  • машао 1
  • машим 1
  • машити 1
  • Ме 1
  • ме 29
  • меану 1
  • медаљон 1
  • међу 4
  • Међу 5
  • мене 13
  • Мени 1
  • мени 13
  • мења 1
  • мери 1
  • месец 1
  • месеца 2
  • места 4
  • Место 1
  • место 6
  • метанише 1
  • Метни 1
  • метнуо 1
  • мехури 1
  • Ми 4
  • ми 64
  • Миле 2
  • Миленија 2
  • Миленији 1
  • милије 1
  • Милићевић 1
  • Милица 1
  • мило 2
  • миловале 1
  • милу 1
  • милује 1
  • милују 1
  • Мимића 1
  • министра 1
  • Минић 1
  • Минића 2
  • Минићевој 2
  • мираза 1
  • миран 1
  • мисао 2
  • Мисиру 1
  • мислећи 1
  • мисли 3
  • мислила 1
  • мислили 1
  • мислим 1
  • мислима 1
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислити 2
  • мислиш 2
  • Мица 1
  • мицаху 1
  • мишљах 3
  • мишљаше 3
  • Млад 1
  • млад 3
  • млада 5
  • младе 1
  • млади 2
  • младић 7
  • младића 3
  • младићи 1
  • младићима 1
  • Младићу 1
  • младога 1
  • младожења 2
  • Младожења 2
  • младожење 1
  • младожењи 1
  • младожењу 2
  • младост 1
  • Младост 1
  • млечним 1
  • многе 3
  • многи 3
  • много 9
  • множили 1
  • мном 3
  • мога 1
  • могавши 1
  • могао 1
  • могах 1
  • могаше 1
  • могла 2
  • могу 12
  • могући 2
  • Можда 1
  • може 26
  • Може 4
  • можемо 1
  • можете 1
  • можеш 8
  • Мој 2
  • мој 5
  • Моја 1
  • моја 7
  • моје 15
  • моји 4
  • мојим 2
  • мојих 3
  • мојом 1
  • молила 1
  • молим 1
  • Молим 2
  • молити 2
  • мом 1
  • момак 1
  • моме 1
  • момка 1
  • момке 2
  • Момци 1
  • момцима 1
  • мора 4
  • мораде 1
  • морају 2
  • морала 2
  • морало 1
  • морам 1
  • морао 1
  • Мораћу 1
  • Море 6
  • мотику 2
  • моћ 1
  • моћи 1
  • моћне 1
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрва 1
  • мрзи 1
  • му 30
  • мудра 1
  • муж 4
  • музика 2
  • мука 4
  • мукати 1
  • муке 1
  • мучати 1
  • мучен 1
  • мученик 1
  • мучи 1
  • мучио 1
  • мушкарац 1
  • мушкарцу 1
  • мушко 1
  • муштеријама 1
  • На 10
  • на 96
  • навалице 1
  • навалиш 1
  • навалише 1
  • навезена 1
  • навијен 1
  • навика 1
  • навикавати 1
  • навике 1
  • навику 1
  • нагађати 1
  • нагледам 1
  • нагох 1
  • наградим 1
  • над 1
  • нада 1
  • надале 1
  • надницу 1
  • надничара 1
  • нађе 7
  • нађемо 1
  • нађен 1
  • нађено 1
  • нађоше 1
  • називљу 1
  • најбоља 1
  • најбоље 2
  • најбољи 2
  • најбољу 1
  • највећи 1
  • највише 1
  • Најгоре 1
  • најгорега 1
  • најгори 1
  • најгору 1
  • најзад 1
  • Најлепше 1
  • најлепшим 1
  • најмилије 1
  • најмио 1
  • најпосле 2
  • Најпосле 3
  • најпре 2
  • најслађе 1
  • најтајнија 1
  • најтеже 1
  • најтежом 1
  • најузвишенија 1
  • најфиније 1
  • накинђурена 1
  • накитом 1
  • налажаху 2
  • налазила 1
  • нам 1
  • намести 1
  • намештена 1
  • намештени 1
  • намигну 1
  • намиривао 2
  • намрштено 1
  • намршти 1
  • намучих 1
  • наопако 1
  • наочарима 4
  • напипао 1
  • НАПИСАО 1
  • напредака 1
  • напротив 1
  • Нар 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наредите 1
  • наредити 1
  • Народ 1
  • народ 6
  • народу 1
  • нарочито 1
  • наручује 1
  • нас 5
  • наслада 1
  • наследник 1
  • наследство 2
  • наслов 1
  • насмејати 1
  • Насмејаше 1
  • наста 1
  • настави 2
  • наставља 1
  • настављао 1
  • натезаху 1
  • наћи 1
  • наука 2
  • науке 1
  • науку 1
  • наумим 1
  • научити 3
  • научих 1
  • находе 1
  • находу 1
  • начин 4
  • начудим 1
  • наш 1
  • Наша 1
  • наша 2
  • нашаја 1
  • нашао 4
  • наше 3
  • нашем 1
  • нашим 1
  • нашој 2
  • нашом 1
  • нашу 1
  • не 122
  • Не 24
  • неба 1
  • небројеним 1
  • неваља 1
  • невеште 1
  • невиђена 1
  • невоља 1
  • невољу 1
  • него 21
  • Него 5
  • недра 1
  • недрага 1
  • нездрава 1
  • Нездрава 1
  • незнан 1
  • неје 1
  • Нек 1
  • Нека 5
  • нека 8
  • Некад 2
  • некад 3
  • некакав 2
  • некако 1
  • неке 9
  • неки 1
  • неким 2
  • неко 6
  • неког 2
  • некој 1
  • неколике 2
  • Неколики 1
  • неколиких 1
  • неколико 6
  • неком 1
  • нектар 1
  • нектара 1
  • неку 3
  • некуд 1
  • Нема 4
  • нема 9
  • Немам 1
  • немам 2
  • немарност 1
  • немаштине 1
  • немила 1
  • немио 1
  • немирнији 1
  • Немо 1
  • немоћ 1
  • немски 1
  • необична 3
  • необично 1
  • непажњу 1
  • неповерљиво 1
  • непознати 1
  • непотребна 1
  • неправду 2
  • Непрекидно 1
  • неприликама 1
  • несам 2
  • несане 1
  • несретник 2
  • несретнице 1
  • несрећа 3
  • несреће 2
  • несрећи 3
  • несрећна 1
  • несрећу 1
  • несташница 1
  • несу 1
  • неудата 1
  • неуредан 1
  • нехотице 1
  • нечувене 1
  • нечувено 1
  • нечуо 1
  • Нешто 1
  • НЕШТО 1
  • нешто 16
  • Ни 1
  • ни 38
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • низ 2
  • није 30
  • Није 5
  • никад 11
  • никаквог 1
  • никако 1
  • Никако 1
  • нико 5
  • никог 1
  • никога 2
  • ником 2
  • нисам 3
  • Нисам 4
  • нисмо 2
  • нисте 2
  • нису 7
  • ницали 1
  • ништа 12
  • Ништа 2
  • ништо 1
  • Но 1
  • новац 1
  • новаца 10
  • нове 5
  • нови 3
  • новине 3
  • ново 4
  • новца 1
  • новце 1
  • новцем 1
  • Новци 1
  • новцима 1
  • новчаној 1
  • ногама 1
  • ногу 1
  • носа 1
  • Носи 1
  • носило 1
  • носић 1
  • Носоња 1
  • ноте 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 6
  • ноћас 2
  • ноћи 2
  • ње 5
  • њега 13
  • његов 2
  • Његова 1
  • његова 5
  • његове 5
  • његовог 1
  • његовога 1
  • његовој 1
  • његовом 2
  • његову 2
  • њезин 1
  • Њему 1
  • њему 5
  • њена 3
  • њено 1
  • њенога 1
  • њеном 1
  • њену 1
  • њим 2
  • њима 2
  • Њих 1
  • њих 10
  • њихове 1
  • њихових 1
  • њиховој 1
  • њихову 1
  • њој 2
  • њојзи 1
  • њом 1
  • њу 3
  • о 20
  • О 3
  • обалу 1
  • обелодани 1
  • обелодањује 1
  • обиђоше 1
  • обискох 1
  • обичај 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обично 1
  • објави 1
  • оборити 1
  • обрадова 1
  • обрадовали 1
  • образумисмо 1
  • обрни 1
  • обучена 1
  • Ова 2
  • ова 4
  • Овај 1
  • овај 9
  • овака 1
  • овакав 2
  • Овако 1
  • овако 13
  • овамо 2
  • Овде 3
  • овде 8
  • ове 4
  • Ови 1
  • ови 3
  • овија 1
  • овим 2
  • ово 10
  • Ово 5
  • овог 3
  • овога 4
  • овој 5
  • оволики 1
  • оволико 1
  • овом 1
  • Ову 1
  • ову 2
  • огласи 1
  • огледам 1
  • оговарати 1
  • Од 4
  • од 80
  • одабрано 1
  • одавде 2
  • Одавно 1
  • одакле 1
  • одашта 2
  • одбирало 1
  • одбити 1
  • Одведите 1
  • одвео 1
  • одвести 2
  • одвратиш 1
  • одговара 2
  • одговор 1
  • одговора 1
  • одговори 7
  • одговорим 1
  • оде 5
  • одевао 1
  • оделу 1
  • одем 1
  • одзивљу 1
  • одлажаху 2
  • одмах 5
  • одмахивати 1
  • одмора 1
  • однесу 1
  • одовуд 1
  • Одоше 1
  • одрећи 1
  • одречем 1
  • одсече 1
  • одузео 1
  • одузме 1
  • одузмем 1
  • одучити 1
  • ожеднели 1
  • оженим 1
  • оженио 1
  • оженити 2
  • Озбиљни 1
  • оздравила 1
  • ока 2
  • Око 1
  • око 7
  • окове 1
  • околини 1
  • оком 2
  • окрене 1
  • окрени 1
  • окретоше 1
  • окривљен 1
  • окривљени 1
  • окусити 1
  • олово 1
  • олтар 1
  • омален 1
  • омрзох 1
  • он 47
  • Он 9
  • она 17
  • Она 2
  • онај 5
  • онаким 1
  • онако 4
  • онамо 1
  • онда 9
  • онде 1
  • оне 3
  • Оне 3
  • они 11
  • Они 4
  • оним 1
  • онима 1
  • оних 8
  • Оно 2
  • оно 8
  • онога 2
  • оној 1
  • онолико 2
  • оном 2
  • Ономадне 1
  • ономе 2
  • ону 2
  • опадао 1
  • опажа 1
  • опазивши 1
  • опазила 1
  • опазили 1
  • опазио 1
  • опаметио 1
  • опасности 1
  • опемене 1
  • Опет 2
  • опет 9
  • опомене 1
  • опор 1
  • опште 2
  • орни 1
  • освану 1
  • осветљеној 1
  • освојити 1
  • оседлана 1
  • осем 1
  • Осем 2
  • осетиле 1
  • осетисмо 1
  • осетљива 1
  • осетљиви 1
  • осећање 1
  • осећао 1
  • осећах 1
  • осим 1
  • осионо 1
  • осиромаши 1
  • оскудици 1
  • оскудицу 1
  • осмејак 1
  • осмејкује 1
  • осменуше 1
  • осмехнувши 1
  • осмехнуше 1
  • особити 1
  • Особито 1
  • оспе 1
  • оста 1
  • остави 2
  • оставили 1
  • оставим 1
  • оставио 2
  • оставити 2
  • оставши 1
  • остајаше 1
  • остаје 1
  • остајем 1
  • остала 1
  • остало 1
  • Остало 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • остао 1
  • остати 3
  • остах 1
  • Осудиће 1
  • осуђује 1
  • осуђују 1
  • от 1
  • Отац 1
  • отац 8
  • Отаџбина 2
  • отаџбини 1
  • отаџбино 1
  • отаџбину 1
  • Отвара 1
  • отворену 1
  • отворио 1
  • отворише 1
  • отимају 1
  • отићи 1
  • отишао 1
  • отишли 1
  • откако 2
  • открије 1
  • откуд 1
  • отпоче 2
  • отпочети 1
  • отресе 2
  • отрча 1
  • отуд 1
  • Ох 3
  • оца 8
  • оцеви 1
  • оцем 1
  • оцу 2
  • очекивало 1
  • очекивати 1
  • очекују 1
  • очи 6
  • очију 3
  • очима 1
  • очина 2
  • очистим 1
  • очну 1
  • оштар 1
  • па 30
  • Па 8
  • Павлова 1
  • пада 1
  • падају 1
  • падам 1
  • падах 1
  • паде 3
  • Падох 1
  • пажљиво 1
  • пазарило 1
  • пази 1
  • Паја 1
  • пак 2
  • пакост 1
  • паланна 1
  • палата 1
  • пале 1
  • памет 2
  • паметан 1
  • Паметан 1
  • паметна 2
  • паметни 1
  • паметно 2
  • памећу 1
  • памтим 1
  • Пандур 1
  • пао 1
  • папирусову 1
  • ПАРА 2
  • пара 20
  • парама 1
  • паре 4
  • парничара 2
  • парничари 1
  • парче 2
  • пасти 1
  • Пашота 1
  • пеко 1
  • пене 1
  • пени 1
  • перецу 1
  • Перина 1
  • перо 3
  • перорезом 1
  • перу 1
  • Перчиновић 1
  • песмама 1
  • петнаест 1
  • печата 1
  • пешачицом 1
  • пешачкој 1
  • пешкир 2
  • Пеште 1
  • пиво 12
  • пивоноша 1
  • пивоноше 2
  • пивопија 1
  • пивске 1
  • пиву 1
  • пије 1
  • пијемо 1
  • пили 1
  • пиљаре 1
  • писаљку 1
  • писане 1
  • Писано 1
  • писар 2
  • Пискова 1
  • писмо 1
  • писмом 1
  • пита 3
  • питајте 1
  • питам 1
  • питати 1
  • питах 1
  • питомији 1
  • питомини 1
  • пиће 2
  • пишем 1
  • плајваз 1
  • планова 1
  • плата 1
  • плату 1
  • плаћа 1
  • плаћало 1
  • плаче 1
  • плетиво 1
  • плетивом 1
  • плећки 2
  • плећку 1
  • По 2
  • по 27
  • побегао 2
  • побегох 1
  • победа 1
  • победитељ 1
  • побеђеник 1
  • побраја 1
  • побројавши 1
  • поверенога 1
  • повериоци 1
  • повеће 1
  • повика 2
  • повикаше 1
  • повлачим 1
  • повратком 1
  • повреду 1
  • поврх 1
  • погађати 1
  • погасише 1
  • погле 1
  • Погледа 1
  • погледа 7
  • погледам 1
  • погледати 1
  • погледе 1
  • погледом 1
  • погодан 1
  • погоди 1
  • погрешака 1
  • погрешке 3
  • погрешку 3
  • под 4
  • подавр 1
  • подватити 1
  • подвори 1
  • подиже 1
  • подизати 1
  • подићи 1
  • подједнако 1
  • подмирим 1
  • подмирити 1
  • поднесем 1
  • подрум 1
  • подсмевали 1
  • подсмевам 1
  • пођох 1
  • пожар 1
  • пожелети 1
  • пожуда 1
  • пожудама 2
  • пожуде 1
  • пожуди 1
  • позив 1
  • познавало 1
  • познавању 1
  • познаје 2
  • познајем 3
  • познајете 1
  • познала 1
  • познаника 1
  • познати 1
  • познијима 1
  • појас 1
  • поједоше 1
  • Појела 1
  • поји 1
  • показати 1
  • показивало 1
  • показује 1
  • покајем 1
  • полазим 1
  • поли 1
  • полива 1
  • полиције 1
  • полицији 2
  • полицију 1
  • полициски 1
  • полициском 1
  • половина 1
  • полудео 1
  • поља 2
  • пољуби 2
  • пољупцима 1
  • помаже 1
  • помени 2
  • померио 1
  • пометени 1
  • помиње 1
  • Помиње 1
  • помињући 1
  • помисли 2
  • помисливши 1
  • помогох 1
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћник 1
  • понедељник 1
  • поносио 1
  • Понудише 1
  • попа 1
  • попе 1
  • попео 2
  • попила 1
  • поправим 2
  • поправити 1
  • поправља 2
  • пораним 1
  • поред 2
  • посао 2
  • посведочило 1
  • посветли 1
  • посвирај 1
  • посла 1
  • посласмо 1
  • посластицама 1
  • после 10
  • После 3
  • последице 1
  • последње 2
  • послетку 1
  • послове 2
  • послови 1
  • пословица 2
  • Пословица 2
  • послу 1
  • послужење 1
  • послужи 1
  • послужила 1
  • послушао 1
  • поспем 1
  • постављен 1
  • постајао 1
  • постала 1
  • постао 4
  • постати 1
  • постеље 2
  • постељи 1
  • поступак 1
  • Потаг 1
  • потеже 1
  • потежем 1
  • потера 1
  • поткрадам 1
  • потоњи 2
  • потпис 2
  • потпуно 1
  • потражиш 1
  • потребно 1
  • потресено 1
  • потрошио 1
  • потрудиш 1
  • потрчи 1
  • Потрчи 1
  • потучени 1
  • похватао 1
  • поцепано 1
  • поче 8
  • почео 1
  • почетка 1
  • почетку 1
  • почећу 1
  • почех 1
  • почеше 1
  • почињао 1
  • Почне 1
  • почне 2
  • пошао 1
  • пошире 1
  • Пошла 1
  • пошла 3
  • поштена 1
  • поштене 1
  • пошто 2
  • Пошто 2
  • поштовањем 1
  • прабога 2
  • прав 2
  • права 3
  • правде 2
  • правди 1
  • Правдић 1
  • Правдића 1
  • Правдићу 1
  • правду 2
  • правице 1
  • правник 1
  • Право 3
  • право 8
  • Правоме 1
  • празну 1
  • практиканат 2
  • практиканта 1
  • прашине 1
  • први 3
  • Првих 1
  • прво 4
  • првога 1
  • првом 2
  • Пре 3
  • пре 7
  • Пребијах 1
  • превртљиви 1
  • прегорети 1
  • пред 12
  • Пред 4
  • преда 1
  • председник 6
  • Председник 6
  • председнику 3
  • представљено 1
  • предузети 1
  • пређашњих 1
  • пређе 1
  • през 1
  • прекидати 1
  • прекиде 2
  • прекидоше 1
  • преко 5
  • прекори 1
  • прекорним 1
  • прекрсти 1
  • Према 1
  • према 7
  • премину 1
  • преотети 1
  • преписаоницу 1
  • преписује 1
  • престонице 1
  • престрављен 1
  • пресуда 2
  • пресудио 1
  • пресудити 1
  • пресуду 1
  • пресуђујем 1
  • Претворићу 1
  • претреса 1
  • претресало 1
  • претресати 1
  • претрести 1
  • претрну 1
  • преумио 1
  • пречац 1
  • прешла 1
  • прешли 1
  • прженим 1
  • при 1
  • При 1
  • приберем 1
  • прибираху 1
  • Приближаваше 1
  • прибојавао 1
  • прибра 1
  • привезан 1
  • привредим 1
  • привређује 2
  • приђе 2
  • признаницама 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 2
  • пријатељи 3
  • Пријатељице 1
  • приказивао 1
  • прикривао 1
  • прикупише 1
  • прилика 2
  • прилику 5
  • прилици 4
  • прилично 1
  • прима 1
  • примао 2
  • примети 1
  • приметиће 1
  • примивши 1
  • примио 1
  • приносе 1
  • припалим 1
  • припало 1
  • припаљујући 1
  • приписује 1
  • припреман 1
  • Пристах 1
  • притвор 1
  • притворена 1
  • притискује 1
  • прихвата 1
  • прихвати 1
  • ПРИЧА 1
  • прича 2
  • Причај 2
  • причају 1
  • причам 1
  • причу 2
  • пришла 1
  • прља 1
  • прљаву 1
  • пробудити 1
  • проведе 2
  • Проведосте 1
  • провести 1
  • Проводаџ 1
  • Проводаџија 1
  • проводаџија 2
  • проводаџиску 1
  • проводе 1
  • проводи 2
  • проводио 1
  • проговори 1
  • проговорио 1
  • продаваца 1
  • продужава 1
  • прође 4
  • Прођи 1
  • Прођите 1
  • проживим 1
  • прозоре 1
  • проје 1
  • пројурила 1
  • прокашља 1
  • Проклете 1
  • проклетих 1
  • проклето 2
  • Проклето 4
  • проклетој 1
  • прокопати 1
  • пролазио 1
  • промотрише 1
  • промуцам 1
  • проневерење 2
  • проневерио 1
  • пропта 1
  • просвећени 1
  • проседи 1
  • проседом 1
  • просећи 1
  • просјак 1
  • проста 1
  • простачко 1
  • просто 1
  • протестујете 1
  • противне 1
  • проћес 1
  • проћи 2
  • прочита 3
  • прочитати 1
  • прси 1
  • прста 2
  • прстом 1
  • пружи 2
  • пруживши 1
  • псе 1
  • псујем 1
  • публика 1
  • пун 1
  • пуне 1
  • пуно 1
  • пусти 1
  • Пустив 1
  • пут 8
  • пута 4
  • путањи 1
  • путове 1
  • путу 1
  • пуче 1
  • пушио 1
  • пушку 1
  • пуштало 1
  • пуштили 1
  • Р 2
  • Рад 1
  • рад 2
  • рада 6
  • раде 1
  • раденика 1
  • ради 3
  • радили 1
  • радим 1
  • радио 3
  • радионице 1
  • радити 3
  • радиш 2
  • радњу 1
  • радо 3
  • радовала 1
  • радом 1
  • радости 1
  • раду 1
  • ражњаху 1
  • разбија 1
  • разбирати 1
  • разбираше 1
  • разболи 1
  • развађа 1
  • развлачећи 1
  • развлачити 1
  • Разгледавши 1
  • разгледао 1
  • разгледати 2
  • разговара 3
  • разговарају 1
  • разговарамо 2
  • разговараху 1
  • разговараше 2
  • разговор 3
  • разговора 3
  • разговори 1
  • раздерем 1
  • разлике 1
  • размишљања 1
  • разним 1
  • разрастала 1
  • разред 1
  • разудате 1
  • разумевали 1
  • разумеваше 1
  • разумеју 2
  • рају 1
  • раме 1
  • рана 2
  • рани 3
  • раније 1
  • ранији 1
  • рану 3
  • рањеник 2
  • Рањеник 3
  • рањеника 2
  • рањеницима 1
  • расипача 1
  • расипачем 1
  • Раскршћу 1
  • расли 2
  • расплачем 1
  • расрдим 1
  • расрдити 1
  • растали 1
  • растао 1
  • расташе 1
  • расцветала 1
  • рат 1
  • рачунима 1
  • рачунске 1
  • рачунском 1
  • рашта 3
  • рђав 1
  • рђаве 1
  • рђави 1
  • Рђаво 1
  • ред 2
  • реда 1
  • редом 1
  • реду 2
  • ређе 1
  • рекавши 1
  • Рекавши 1
  • рекао 2
  • рекне 2
  • рекох 3
  • рентира 1
  • реп 1
  • репом 1
  • репу 1
  • рећи 11
  • рецепт 1
  • реч 2
  • рече 31
  • речем 1
  • реченице 1
  • реченицу 1
  • речеш 1
  • речи 8
  • Рија 20
  • Рије 3
  • Рији 3
  • Ријина 1
  • Ријини 1
  • Ријиној 2
  • Ријину 1
  • Ријо 6
  • Ријом 1
  • Рију 3
  • ринта 1
  • робе 1
  • робија 2
  • робији 1
  • робиња 1
  • робује 1
  • роден 1
  • родио 1
  • родом 1
  • рођен 2
  • рођено 1
  • рођење 1
  • рок 1
  • рокови 1
  • ружити 1
  • рукавицама 1
  • рукама 3
  • руке 5
  • руковао 2
  • руком 2
  • рукопис 2
  • руку 4
  • рукује 1
  • румен 1
  • Румени 1
  • руци 2
  • ручку 1
  • с 46
  • С 6
  • Са 1
  • са 23
  • Сав 1
  • сав 3
  • савест 1
  • савет 1
  • савијати 1
  • Савка 19
  • Савкина 1
  • Савкину 1
  • Савком 1
  • Савку 3
  • савлађивање 2
  • Сад 11
  • сад 15
  • сада 5
  • саже 1
  • сазна 1
  • сазнало 1
  • сам 93
  • сама 3
  • сами 3
  • Само 2
  • само 25
  • самога 1
  • самртна 1
  • саму 1
  • сан 1
  • сантрач 1
  • сапуна 1
  • саранили 1
  • саслушаше 1
  • састав 1
  • састави 1
  • сат 1
  • сата 2
  • Св 1
  • Сва 1
  • сва 2
  • свадбе 1
  • свађе 1
  • свак 1
  • свака 2
  • свакад 10
  • свакакво 1
  • сваке 2
  • Сваки 2
  • сваки 9
  • сваким 1
  • свако 1
  • Свакога 1
  • свакога 2
  • свакој 4
  • свакојак 1
  • свакојаке 2
  • свакојако 1
  • сваком 3
  • сваку 1
  • сватио 1
  • сватова 1
  • сватове 1
  • сватови 1
  • сватовима 1
  • све 40
  • Све 6
  • свега 2
  • сведоџби 1
  • свежањ 1
  • свежњем 1
  • свем 1
  • свет 8
  • света 2
  • светије 1
  • светла 1
  • светлости 1
  • световао 1
  • свету 1
  • свеће 1
  • свећом 2
  • свечаном 1
  • свечаност 1
  • сви 15
  • Сви 3
  • свију 2
  • свиле 1
  • Свилорунић 9
  • Свилорунића 4
  • Свилорунићеве 1
  • Свилорунићу 3
  • свим 8
  • свима 2
  • свира 1
  • свисне 1
  • свитак 1
  • свих 1
  • свог 1
  • свога 7
  • свој 8
  • своја 2
  • своје 28
  • своји 1
  • својим 8
  • својих 6
  • својој 6
  • својом 1
  • својски 1
  • своју 10
  • свом 3
  • своме 2
  • свратила 1
  • свратим 1
  • свршено 1
  • свршетка 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • свршише 1
  • Сву 1
  • свуда 5
  • се 304
  • себе 8
  • себи 12
  • Сега 1
  • сегашно 1
  • седе 4
  • седећи 2
  • Седи 1
  • седи 3
  • седницу 1
  • сеђаху 3
  • сеђаше 1
  • секло 1
  • Секо 2
  • секретар 2
  • села 1
  • селу 1
  • сељак 3
  • сељака 1
  • сељаке 1
  • сељакуша 1
  • сељанка 1
  • сестара 1
  • сести 1
  • сестрама 1
  • сестре 2
  • сестро 1
  • сети 2
  • сетили 1
  • сетити 1
  • сетих 1
  • сећа 1
  • си 9
  • сиграчке 1
  • силе 1
  • силна 1
  • силне 1
  • силно 1
  • силу 1
  • Сима 1
  • Сина 1
  • синко 1
  • синова 1
  • сину 1
  • сира 1
  • сиромах 2
  • сиромаштине 1
  • сирота 2
  • Сирота 2
  • сироти 1
  • сиротињски 1
  • сисе 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • скинути 1
  • скоро 2
  • скорупа 1
  • скочим 2
  • скочио 1
  • скочити 1
  • Скочићемо 1
  • Скочише 1
  • скудити 1
  • скуп 1
  • скупа 2
  • скупе 1
  • скупим 1
  • скуте 1
  • слаб 1
  • слабачак 1
  • Слабачко 1
  • слаби 2
  • слаботиња 1
  • слава 1
  • славама 1
  • славе 1
  • славимо 1
  • славу 1
  • Слази 1
  • сламњачи 1
  • слао 1
  • сласт 4
  • сласти 2
  • слатка 1
  • слаткиша 1
  • слатко 3
  • следи 1
  • слепе 1
  • слинећи 1
  • слободе 1
  • слободно 1
  • слова 1
  • слуге 2
  • слугу 2
  • служба 3
  • служби 2
  • службом 1
  • службу 2
  • служи 1
  • служија 1
  • Служија 1
  • служим 1
  • служио 3
  • служитељи 1
  • служиш 1
  • слути 1
  • случаја 1
  • случајно 1
  • слушајући 1
  • слушали 1
  • слушам 1
  • слушати 2
  • см 1
  • сматрале 1
  • сме 2
  • смеј 3
  • смеја 1
  • смејали 1
  • смејем 1
  • смејемо 1
  • смем 1
  • смео 1
  • смерно 1
  • сметаху 1
  • смеће 1
  • смешећи 1
  • смири 1
  • смирио 1
  • смичу 1
  • смо 8
  • смока 1
  • смрти 2
  • снаге 4
  • снашла 1
  • снебивљиво 2
  • соба 2
  • собе 2
  • соби 3
  • собом 5
  • собу 4
  • солидан 1
  • солидна 1
  • Соса 1
  • спава 1
  • спавању 1
  • спавати 1
  • спао 1
  • спискао 1
  • спокојан 2
  • спокојство 1
  • спомен 1
  • спопаде 1
  • Спреда 1
  • спрема 1
  • спремаше 1
  • спремити 1
  • спрему 1
  • спроћу 1
  • срамота 2
  • Срба 1
  • Србија 1
  • Србима 1
  • срдим 2
  • срдио 1
  • срдито 2
  • средовечан 1
  • Срета 1
  • сретамо 1
  • сретан 1
  • сретно 2
  • срећа 3
  • срећан 2
  • Среће 1
  • среће 4
  • срећу 3
  • српска 1
  • српски 1
  • српској 1
  • српском 1
  • срца 5
  • Срце 1
  • срце 8
  • срцу 1
  • ставио 1
  • стаде 1
  • стадоше 1
  • стазом 1
  • сталније 1
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 1
  • Станица 1
  • Станоје 14
  • Станоју 1
  • стање 2
  • стар 1
  • стара 3
  • Старац 1
  • старац 6
  • старе 1
  • старешина 1
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 2
  • старије 1
  • старији 1
  • старине 1
  • старих 1
  • Старица 1
  • старо 1
  • старовремско 1
  • старост 1
  • старости 1
  • стару 1
  • старчић 1
  • стати 1
  • ствар 7
  • ствари 1
  • стварма 1
  • сте 7
  • стегнути 1
  • Стеже 1
  • стекао 1
  • стењати 1
  • стећи 1
  • стиже 1
  • стискао 1
  • сто 1
  • стојаше 1
  • стоји 1
  • стола 6
  • столове 2
  • столови 1
  • столом 5
  • столу 1
  • Стражари 1
  • страна 1
  • стране 1
  • страни 2
  • странке 1
  • страну 1
  • страшљив 1
  • страшна 1
  • страшне 3
  • страшној 1
  • стрва 1
  • стрпа 1
  • струку 2
  • стручњак 1
  • су 35
  • сув 1
  • сува 1
  • сувоњав 1
  • сувопарним 1
  • сувременици 1
  • Суд 1
  • суд 4
  • суда 4
  • судбина 1
  • Судбина 1
  • судбине 1
  • судбини 1
  • суде 1
  • суди 2
  • Судија 1
  • судија 5
  • судије 2
  • Судију 1
  • судију 2
  • судиска 1
  • Судиски 1
  • судске 1
  • судски 1
  • судских 1
  • судској 1
  • суду 6
  • суђење 1
  • сужањ 1
  • сужње 1
  • сузе 1
  • сузне 1
  • сукрвице 1
  • сума 1
  • суме 1
  • сумице 1
  • Сумњам 1
  • суморни 1
  • суморно 1
  • суседа 1
  • суседе 1
  • суседи 1
  • сусрет 1
  • сусретаху 1
  • Сутра 2
  • сутра 5
  • сутрашњи 1
  • т 3
  • та 6
  • Та 6
  • таблицу 1
  • Тад 2
  • тада 3
  • Тада 4
  • тај 7
  • тајно 1
  • тајну 1
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 5
  • таквих 1
  • таке 1
  • Таки 1
  • таки 2
  • таким 1
  • тако 27
  • Тако 5
  • такој 2
  • Таман 1
  • тамна 1
  • тамница 1
  • Тамница 3
  • тамнице 1
  • тамници 2
  • тамницу 4
  • тамничар 3
  • тамничара 1
  • тамничару 1
  • тамо 2
  • тачне 1
  • твој 2
  • твоје 3
  • тврди 1
  • тврдо 1
  • те 30
  • тебе 2
  • Теби 2
  • теби 5
  • тегоба 1
  • тежа 1
  • Тек 2
  • тек 5
  • текар 1
  • тескобној 1
  • тесна 1
  • тестамента 1
  • тета 1
  • Тета 2
  • тети 1
  • тетка 2
  • Тетка 6
  • тето 5
  • тету 1
  • техничару 1
  • тешка 1
  • тешки 1
  • тешким 1
  • Тешко 1
  • тешку 1
  • ти 34
  • Ти 5
  • тим 8
  • тиран 1
  • тих 2
  • тицаше 1
  • То 15
  • то 62
  • тобом 1
  • тога 18
  • тојест 1
  • толике 1
  • толики 1
  • толиких 1
  • Толико 1
  • толико 9
  • том 3
  • Томе 1
  • томе 4
  • трагање 1
  • траже 1
  • тражи 4
  • Тражило 1
  • Тражим 1
  • тражише 1
  • траја 2
  • трајао 1
  • тргнем 1
  • тргнути 1
  • трговац 1
  • трговачких 1
  • трговину 2
  • трговца 1
  • треба 11
  • требао 1
  • тренут 1
  • тренутак 1
  • тренутака 1
  • трепавицама 1
  • тресе 1
  • треснем 1
  • трећа 1
  • трећи 1
  • три 1
  • Три 3
  • троме 1
  • трошак 1
  • троши 1
  • трошимо 1
  • трошите 1
  • трошити 2
  • трошкарио 1
  • трпи 1
  • трун 1
  • трчи 1
  • трчим 1
  • ту 16
  • Ту 5
  • туга 1
  • тугаљиви 1
  • туге 1
  • туђ 5
  • туђега 1
  • туђим 2
  • туђини 2
  • тужен 1
  • тужи 1
  • тужио 1
  • тужно 1
  • Туј 1
  • тукао 1
  • Тумарих 1
  • Турака 1
  • Турке 1
  • Турна 2
  • Турчин 1
  • тутури 1
  • ће 50
  • ћемо 1
  • ћер 1
  • ћерећелије 1
  • ћери 4
  • ћерка 1
  • ћерку 1
  • ћеш 3
  • ћи 1
  • ћивте 1
  • ћирица 1
  • ћу 20
  • ћудљив 1
  • у 194
  • У 22
  • убијем 1
  • убрза 1
  • увек 5
  • уверен 2
  • увећа 1
  • увиђавности 1
  • угађајући 1
  • угађам 1
  • уговеш 1
  • угодна 1
  • угостио 1
  • удавала 1
  • удавача 1
  • Удаваче 1
  • удавим 1
  • удавио 1
  • удадба 1
  • удадбе 1
  • удаје 2
  • удаји 2
  • удале 1
  • удали 1
  • удалише 1
  • Удалише 1
  • удам 1
  • ударила 1
  • ударило 1
  • ударише 2
  • удати 1
  • Удворица 1
  • удешава 1
  • удешеним 1
  • удовица 1
  • уђе 6
  • уживам 1
  • уживања 1
  • уживање 1
  • уз 3
  • Уз 4
  • узајмим 1
  • узбуђен 1
  • узвика 1
  • узвишена 1
  • узглавља 1
  • Уздах 1
  • уздисало 1
  • узе 3
  • узевши 1
  • узела 1
  • узео 4
  • узети 4
  • узимам 1
  • узимао 1
  • узме 4
  • узнемирено 1
  • узнемири 1
  • узрока 1
  • уједе 1
  • ујутру 1
  • укоп 1
  • укочише 1
  • украден 1
  • улазе 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • Улицом 1
  • уљудно 2
  • ум 2
  • умакао 1
  • уме 4
  • умејашем 1
  • умеју 2
  • умејући 1
  • Умела 1
  • умем 1
  • умео 1
  • уметности 1
  • умеша 1
  • умиљато 1
  • умору 1
  • умр 1
  • умре 3
  • умрем 1
  • умрети 2
  • уму 1
  • умукну 1
  • умуче 2
  • унесем 1
  • уортачити 1
  • упињао 1
  • упињем 1
  • уписа 1
  • упита 11
  • упитаће 2
  • управдање 1
  • управе 1
  • управни 1
  • управник 2
  • управничку 1
  • управо 1
  • Управо 1
  • управом 1
  • упропасти 1
  • упропашћење 1
  • упути 2
  • упутио 1
  • упутити 1
  • упућен 1
  • упућивао 1
  • упућује 1
  • уради 1
  • ураниће 1
  • уредан 2
  • уреди 1
  • уредно 1
  • уредном 1
  • усветовати 1
  • услугу 1
  • усницама 1
  • успомена 1
  • усред 1
  • уста 2
  • утврди 1
  • утекао 1
  • утече 2
  • утиша 1
  • утишава 1
  • утопијама 1
  • утули 1
  • ући 1
  • ућуте 1
  • Ух 2
  • ухвати 1
  • ухватили 1
  • ухо 2
  • уху 1
  • уче 1
  • учешће 1
  • учила 1
  • учине 1
  • учини 2
  • учинила 1
  • учиним 1
  • учинио 2
  • учиних 1
  • учио 1
  • Учитељ 2
  • учитељ 3
  • учитељи 2
  • учитељу 1
  • учиш 1
  • учува 1
  • учувам 1
  • фигури 1
  • филолог 1
  • фраку 1
  • француске 1
  • фришко 2
  • Ха 1
  • ха 2
  • Хајд 1
  • Хајдемоте 1
  • хаљину 1
  • хармоније 1
  • хармонији 1
  • хартија 1
  • хартије 6
  • Хвала 2
  • хвале 1
  • хвалим 1
  • Хвалим 1
  • хиљада 1
  • хиљаде 2
  • хитре 1
  • Хладан 1
  • хладно 3
  • хлеб 2
  • хлеба 4
  • ходајући 1
  • Ходи 1
  • ходи 2
  • хоћаше 1
  • хоће 6
  • хоћете 2
  • хоћеш 2
  • хоћу 2
  • Хоћу 3
  • храбрила 1
  • храмаше 2
  • храни 3
  • храним 1
  • хтеде 1
  • Хтеде 1
  • хтела 1
  • хтео 2
  • хучући 1
  • Цана 4
  • цвет 1
  • цеви 1
  • цела 1
  • цело 1
  • Цело 1
  • целога 1
  • целој 1
  • цена 1
  • Цивић 4
  • циганка 1
  • цигара 3
  • цигару 3
  • црвена 1
  • цркви 1
  • црквом 1
  • цркву 1
  • Црна 1
  • црне 1
  • црним 1
  • црно 1
  • Црнога 1
  • црном 1
  • цуцао 1
  • чак 1
  • чару 1
  • час 4
  • часа 2
  • часком 1
  • часова 1
  • част 2
  • частиш 1
  • часу 1
  • чаше 1
  • чврсти 1
  • чврсто 1
  • чега 2
  • чедо 1
  • чека 1
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекаше 1
  • челу 1
  • чељад 1
  • чем 1
  • чепрка 1
  • честита 1
  • честитају 1
  • честитања 1
  • Честитање 1
  • честитаху 1
  • често 9
  • четврт 1
  • четири 4
  • чету 1
  • Чешме 1
  • чешће 1
  • Чија 1
  • чије 3
  • чини 5
  • чиним 2
  • чинио 2
  • чиновник 1
  • чиновника 1
  • чиновничић 1
  • чињаху 1
  • чисто 1
  • читати 1
  • Чича 12
  • Човек 1
  • човек 14
  • човека 5
  • човеком 1
  • човеку 1
  • човечије 2
  • чува 1
  • Чувај 1
  • чувајте 1
  • чувању 1
  • Чувен 1
  • чувши 1
  • чуди 1
  • чудим 1
  • Чудна 1
  • Чудну 1
  • чудо 1
  • Чудо 1
  • чује 4
  • чујем 1
  • чујемо 1
  • чути 1
  • чух 1
  • Џаном 1
  • џеп 2
  • шака 1
  • шаком 1
  • шале 1
  • шамије 1
  • шану 1
  • шапће 1
  • шећерни 1
  • шећеру 1
  • школа 1
  • школе 6
  • школи 1
  • школовања 1
  • школом 1
  • школу 5
  • шкрипну 1
  • шоље 1
  • шта 19
  • Шта 4
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штапом 1
  • штедљивцем 1
  • штедњи 1
  • штета 2
  • штете 1
  • штету 2
  • што 61
  • Што 7
  • штофа 1
  • шчекавши 1
9727 matches
његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, об 
вих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p 
есна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — та 
е својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} К 
за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, 
подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пр 
нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они сл 
 млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 годин 
о! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових л 
2" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да у 
свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Та 
ја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати ж 
>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко  
ка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај  
 није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућани 
ако се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече јед 
 разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца  
 живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораш 
S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срц 
у од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чич 
нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, о 
ушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова  
ићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не м 
е догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба 
 човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво  
па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту 
м пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вал 
 школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду 
опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио 
ђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, 
ужиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо од 
 како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то јез 
p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу №  
о сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не б 
ако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамил 
 ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! ви 
е мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и с 
 злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду ха 
е нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p>  
ружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саж 
ам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, 
ако му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, о 
и народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други 
е јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е! 
и гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, са 
/p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год п 
, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гости 
ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може д 
> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет 
от» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше 
лад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он сво 
ли Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда 
ној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је р 
ах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо,  
/p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити  
изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми 
— што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага 
творио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање 
 је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новц 
ш морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не  
 домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру 
 срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим  
 и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради;  
елиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то гр 
 живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S 
е — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не мож 
} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу у 
/> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима 
ладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут  
S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</ 
а рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој  
воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам 
 /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>—  
но изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била  
едан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили,  
 је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети 
p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у  
 од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешц 
стали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </ 
е беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блаж 
 то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} 
са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p 
д Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право 
е, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он 
 би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто  
/p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, с 
лушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту усл 
и се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се  
жим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником 
<p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало с 
 солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чуд 
 И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. 
 и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— 
з несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свита 
ба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; 
S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишениј 
, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дош 
 никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једн 
нат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p 
 дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од 
 си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а  
ло на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната про 
ако ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узет 
авши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова муд 
знао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица. 
ију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, примет 
оје не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни  
е мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престон 
«оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне ст 
ваца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне за 
мци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило,  
> <front> <div type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У В 
ика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А дево 
 ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свак 
аље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p>  
ote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удво 
<quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословиц 
е саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у 
екавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч 
врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав,  
ло је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му 
умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- 
ка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна при 
е ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ћ 
/p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада бац 
тара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти  
е муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо 
д на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем,  
ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још та 
ити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од 
мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, до 
 Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако тра 
а баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слут 
омаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру,  
рдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за 
 ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима н 
Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право д 
и какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због т 
же, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бит 
лка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за рас 
 Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се 
Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и  
 што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога  
о сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од шко 
оста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је 
 се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, о 
вао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као шт 
ет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо м 
учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не  
 науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имат 
ворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју  
е, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим с 
ним.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојк 
Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год мо 
асаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио дав 
а Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за 
ја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p>  
 ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се 
ам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина м 
пано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морај 
естонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико сл 
о забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обр 
 да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највиш 
е изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{ 
х.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде баде 
еп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна 
ше све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге по 
</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> < 
gn> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нис 
жеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш 
же се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него 
 на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо с 
</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не с 
<p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ћ 
ам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . 
да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Нема 
еба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно;  
свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да  
! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На ж 
зумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> < 
ај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који с 
добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе вра 
задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве на 
а ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет луп 
а оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S}  
спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полицис 
</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада 
. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} 
 нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радит 
 скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и ма 
 да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно прим 
а срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n 
» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђа 
х заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим уд 
ати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да  
 питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво 
 право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени та 
ави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна г 
лима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој  
ије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко поши 
нао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје с 
ише!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други п 
{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључа 
 Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар у 
t="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : 
одаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним  
pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год ст 
и у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapt 
! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому  
та је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија о 
! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече л 
!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с какво 
 памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S 
о се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје 
кав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко о 
ји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у с 
it="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно ј 
та после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше бол 
1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах 
кох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је. 
е које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи 
ра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њ 
шку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S}  
ети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико  
ука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и про 
 ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна ки 
} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Пр 
 него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34 
тах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планов 
} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не ста 
 . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па ј 
ве, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести ра 
шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога де 
очим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хо 
ш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, 
или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их за 
а?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена п 
дна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће  
с поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш 
 поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S 
го је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девој 
{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разгов 
до троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је де 
} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема!  
ем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с љу 
а је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом 
и за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . .  
се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да пр 
!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи  
ник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао зат 
о крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да 
ек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се дов 
два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прили 
ао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога с 
ју.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј 
важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, т 
. рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна  
> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од 
 .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на јед 
 остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало н 
 а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n= 
в душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Бе 
и?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам  
Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — ве 
изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору непр 
оћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свр 
 . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе све 
ста.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{ 
а беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза 
 се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше 
 сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два с 
<p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по д 
зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обиск 
еке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расл 
е су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје м 
 Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком там 
ра, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <d 
лићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb  
 за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох: 
ше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" />  
оје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је 
дна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузн 
, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допа 
то заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном одел 
потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше ово 
ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> < 
лико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанк 
вих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину 
 инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S}  
!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети н 
ки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћ 
лико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледа 
 одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два п 
аше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да збо 
касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Пон 
 који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем  
«кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се ку 
шне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја са 
ашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресу 
и није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дван 
може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другим 
 Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде ј 
у до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им  
говори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га 
да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се  
ом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу 
 ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да 
д би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне 
лећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно  
>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к у 
душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb 
у собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је  
ја нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није з 
ују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он  
.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада  
 новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно  
како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце чове 
, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и са 
 би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да уг 
тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с нек 
у.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти пр 
у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од  
преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и ис 
крена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели о 
 би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађ 
говора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла 
и он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. .  
робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у 
о ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p> 
век.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје  
бав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слав 
</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама 
збија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули 
а другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло 
нице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље зн 
јаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зар 
ора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и так 
ака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даљ 
душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али са 
 ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{ 
дије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Св 
се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе кој 
с.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само б 
правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини т 
еко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац ме 
лужија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам сл 
ешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n 
војшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек стра 
 и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој  
ваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља,  
е! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одве 
<p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, з 
 а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара 
 једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешк 
 носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одуз 
ога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, вра 
кога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p 
ори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га бе 
н, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</ 
> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p 
о нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} 
од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам 
о</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше  
S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог жив 
Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S 
азним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет па 
2" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, за 
ред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком 
 ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С т 
/p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4"  
 /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни м 
 ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађа 
на прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, 
е рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свило 
. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да 
и председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Су 
наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек по 
дам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</ 
 да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на ст 
о младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се ни 
 остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни д 
м се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и д 
 расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му њег 
а рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опа 
послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те  
у пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p 
>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, би 
је смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња 
више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p 
екад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме,  
т и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често  
?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тет 
е да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како са 
лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти,  
ољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека 
 бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити  
кидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то н 
лао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли би 
Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Но 
!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би с 
старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} 
 <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најго 
 <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} 
:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо сво 
вити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али  
У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . . 
 мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуц 
амилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, св 
агађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу д 
едај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вам 
ђао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и  
ви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он с 
 Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украд 
ју због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и 
е наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; а 
е ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри стар 
, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један ср 
 бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да 
аштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p>  
а, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они вр 
, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почиња 
 малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и он 
ст осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе  
ки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашк 
{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>—  
го, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, 
сто почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком д 
 мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према  
учар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније;  
ј вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико 
обично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој св 
{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> 
пажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте об 
удија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председни 
управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и о 
 ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као вели 
ра хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Риј 
p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја и 
р, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, нес 
ад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико  
ар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко 
ику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније  
епано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div 
ејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . ре 
«какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније,  
је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш до 
} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је остави 
упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу  
, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да 
рилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта н 
 вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, 
сет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро,  
ам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследств 
 лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину 
а, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не може 
ца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, 
ојих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и оп 
а познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <f 
то ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем с 
иви свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> < 
у с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики з 
иво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разу 
а затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати 
те десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и ви 
крије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи  
и ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци 
 собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу  
још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дн 
S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, ал 
 и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, 
ни, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим  
ора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S 
 мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пош 
 а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се мно 
 не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S}  
дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једно 
болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило повр 
к чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се пр 
а Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Сви 
Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледај 
 погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око 
, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{ 
quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p>  
; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније: 
ога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (де 
ала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав чове 
{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
едељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p>  
дседник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски 
о очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, гот 
то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздра 
ти своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу теш 
тине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано 
у на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи о 
 најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подвати 
</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе с 
ца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључа 
мије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну 
о, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање јез 
верење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката 
 да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, једа 
 Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . . 
 девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . . 
вала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Са 
ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да ка 
е.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах по 
 у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на ше 
 иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p 
реме; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себ 
а да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> < 
о Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — 
 развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа,  
.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нар 
 дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим,  
ба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) ч 
ам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, п 
ом беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p> 
> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по ули 
ез руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин о 
бра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S 
ка.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к пред 
овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! ре 
ла да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, бу 
 дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводи 
е било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и 
ио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна. 
ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота ма 
, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара,  
 друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а не 
и још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, 
ели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеј 
пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и пра 
 јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге св 
ead>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» < 
метаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај овол 
расна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, ни 
ј свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита С 
{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брат 
 наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за « 
оже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што  
 Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.< 
претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пре 
узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта ј 
 му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети  
ра имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезо 
То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се зат 
ам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— 
у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви ме 
у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече С 
и паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало та 
 вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S 
обу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћ 
мији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang= 
/p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72"  
казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка р 
бичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом может 
 млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти 
да ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S 
. .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће друг 
 сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не уме 
дише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не пи 
чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <p 
 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од к 
ишта, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан ка 
ога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се 
и да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «ва 
p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове послед 
е — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему н 
.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без приј 
{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{ 
 папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско  
лико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што г 
а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Ри 
им, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама,  
назији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школ 
S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је 
>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затвор 
то, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна уд 
СЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <ga 
ЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> 
лободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, к 
ори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме забора 
 нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у остал 
ди на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не  
цо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су с 
е проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p> 
а се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, ре 
ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S 
p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и карт 
може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о  
 <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођ 
е нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је с 
е него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте  
hapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку ни 
х ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оста 
 неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу у 
S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за 
е!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате 
вом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од вел 
наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.< 
 ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче 
адожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или 
у . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио  
неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се св 
мпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слобод 
икад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али 
p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да 
Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p 
> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang 
 жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи 
а познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит  
го он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, п 
брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремск 
Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе д 
/p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље сп 
и мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Ста 
>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све  
о.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота обор 
е, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не 
>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који  
сећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје 
о навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру  
 две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, диза 
 мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађ 
лико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и п 
 тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива 
а мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи 
ба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и ос 
 жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; 
ђем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад порани 
ено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово  
 ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је са 
орависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све с 
им Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа! 
свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам ш 
ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> < 
ој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена ј 
намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Г 
твара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је 
пште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивал 
све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени,  
еља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка- 
 пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта 
уштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио  
S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла нев 
уда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија за 
 . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">delirium</foreign>! рече јед 
 /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да ужи 
ао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S 
те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у 
ије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с  
разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели  
="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине к 
b n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуј 
, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да н 
снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Как 
 ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Так 
 разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог 
и они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S}  
лорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину со 
таџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</ 
ој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једни 
 једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стол 
се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навик 
увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p>  
n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</ 
обијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажах 
ла проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} С 
па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучен 
да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а 
књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Ал 
уј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «как 
 Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше ве 
Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Ми 
сти, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала с 
ад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S 
 науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какак 
!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији в 
 па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — 
ако је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик 
ковала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав ч 
!{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким мал 
овек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте сре 
 што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који  
х пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста циг 
рчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а о 
.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише  
{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је у 
ме твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p>  
унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући сл 
 неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упит 
е зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узр 
ша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласн 
а ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n=" 
p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде 
сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години ова 
ити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се на 
знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани кри 
потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву би 
 Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23"  
дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} С 
раја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му 
?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Мо 
 кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније р 
 за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац у 
сто морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, 
ејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже  
 био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу са 
и куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изг 
ић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48"  
во свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара 
који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en"> 
е куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута 
о као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на  
ету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу  
упим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса! 
кршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да 
та и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео 
н пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Ста 
 <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине мест 
 ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према д 
у разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету  
 ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако ра 
оче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, н 
ита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке за 
 ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p>  
one unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> < 
ојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се п 
ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, з 
 у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега  
</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пу 
ори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>—  
рема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и 
, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?< 
а где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам до 
оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле 
еца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељак 
ћи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т.  
та да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу ср 
 да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За та 
јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе ја 
 ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђи 
 враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могућ 
> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Б 
ти га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за ш 
>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уред 
онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није в 
 школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима,  
дија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Друг 
крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу г 
одмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . .  
етала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се н 
ом детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није п 
 би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овак 
 од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Лас 
Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> < 
јући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макр 
један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жрт 
а.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Јед 
ило штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S}  
p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка 
рећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата 
 једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши  
итвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и јо 
акра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:< 
 докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Ри 
 на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело дру 
 бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа  
о после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилам 
16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дан 
га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се,  
а узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брж 
 <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу 
н оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још  
ну и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може би 
а јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише 
ало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не про 
у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узима 
никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи т 
{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{ 
рекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палат 
ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта 
вај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати  
наштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа 
 силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру,  
ша!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим 
— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели 
?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам  
х, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање п 
 самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.< 
м ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</ 
пе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али дан 
е срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ  
29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, за 
 је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врат 
зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака 
сте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах нада 
ло се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао  
<p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедон 
богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе р 
 . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, 
има!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо  
 није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То в 
у управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиск 
то рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не  
гори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли ру 
ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} П 
ед њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговор 
 у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га вер 
> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје  
дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступ 
ли Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек  
ба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Послови 
је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку с 
суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} В 
.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n=" 
трпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше: 
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, 
/p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић  
људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мал 
 сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен  
оспо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко 
па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновнич 
равник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у мла 
ад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде ја 
 касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиг 
умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гл 
се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А  
у неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За па 
ла!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разгов 
у га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беш 
ти, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе наук 
 где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за 
S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту 
азивљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да рад 
/p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену м 
одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . 
чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p 
оћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служи 
угу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одго 
полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете н 
 Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад,  
 те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по 
 сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни 
лопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, н 
ладић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога 
и испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са со 
вцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што 
 рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде 
ем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>—  
 што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу 
 рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> < 
уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срц 
јом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам 
а</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и он 
те на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каж 
е судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врат 
="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме н 
овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то ви 
а се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благо 
кво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоб 
и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити ув 
рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипач 
т што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изе 
ривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако  
једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С  
о.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла  
 <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову  
само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за  
на, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела о 
и који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало п 
о, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се 
а ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не миц 
 <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше 
с у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском к 
S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на 
», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; з 
и постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а сл 
рио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни ј 
/> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се г 
с побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за к 
 а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Буку 
>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>з 
е; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зн 
. .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице 
га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети  
 Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго 
, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} За 
te> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Послови 
ва; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом  
ултурни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа  
а, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као поту 
p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него 
о га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n 
? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседл 
 . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одав 
је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако 
прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакој 
квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за  
на, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како 
p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу 
едати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао 
/p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам 
прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на  
ко бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада госпо 
ни се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу 
удбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макр 
орпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако 
даде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијуг 
ето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p> 
ја једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабо 
 Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> 
) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка,  
а Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</ 
 поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да и 
а, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време  
н филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога го 
ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја  
а расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од св 
ија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у ко 
ио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, 
е фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— 
S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, 
> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И 
ам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Цр 
сало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, од 
б никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођен 
ешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна 
ра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју го 
нам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао 
нав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и ср 
, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штоф 
бра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жен 
ли и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихв 
p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад 
ога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцела 
и да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стр 
 тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни 
 у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Ос 
вдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведо 
> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са 
за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док о 
уке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква  
 у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један  
ко сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвен 
би Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити  
 <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l 
непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се н 
ознајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испре 
ивим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приб 
 бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних  
а ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву о 
 почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; 
 паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто пр 
а.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осет 
Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу  
се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с вр 
веренога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још  
<pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, 
 дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p> 
 Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А  
 а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно  
00 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беш 
, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем 
погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p 
 ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше с 
Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и  
а чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . .  
авничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска слу 
давио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S 
м, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам  
> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Ул 
јете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој  
еђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени м 
/p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: —  
 . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на не 
ам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде  
 тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толи 
да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али 
 n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p 
ећ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски до 
дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише  
На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове речени 
 извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече п 
право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1 
аро време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији ко 
едан мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гост 
 посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога прво 
S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли 
говараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је,  
 . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе  
та изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см д 
им гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој  
лед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S}  
p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p> 
то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.< 
ује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S 
вопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да прове 
че!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! 
 .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да 
аху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један 
, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одгов 
кле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!< 
и стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p 
 .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не пр 
 к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, ср 
о</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог  
мо једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне оже 
мештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше  
тли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жен 
молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај 
е. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији д 
>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђавола 
> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, кој 
/p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничар 
иђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а 
се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, н 
заху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионич 
оврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано 
 а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њи 
ници и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде 
 оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око оно 
ека!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи,  
ога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца св 
нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место  
>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотик 
аходе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} К 
одина.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— 
одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мо 
сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, 
рка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну 
ара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пр 
би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана 
владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаво 
 плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону  
пис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазн 
амо неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи ж 
решке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека 
 чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . св 
<p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити црк 
ика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам  
ашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{ 
т без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше сво 
>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привеза 
:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l> 
веџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна му 
ад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштиг 
 сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао 
га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко 
S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше по 
памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком? 
тао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило 
, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске ча 
p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејава 
де, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћа 
ђу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељ 
ости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p 
!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац поми 
и школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље. 
е, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од сво 
Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лице 
м <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филоло 
та доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а  
 да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди  
право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а С 
о погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако  
 Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је 
нас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоће 
е ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само  
м крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори 
давала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња;  
 часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру 
момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да жив 
вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ј 
S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати  
метна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку 
а довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац т 
уши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе 
Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне 
знаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови дола 
јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све 
е, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години  
 трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које  
 се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, 
ељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{ 
е дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара з 
ти.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као  
ка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу 
ру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе 
ија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам чове 
се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво кој 
p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот пош 
олике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштери 
ему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} А 
ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих на 
Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби п 
арац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да 
 из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске к 
Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо  
уме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене м 
 година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, дов 
 Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам  
р ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако са 
у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној ц 
тка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за  
 готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? — 
он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори 
и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж  
а само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица 
о ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржа 
 скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви см 
д заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да  
ресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? ре 
Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> 
н е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли мо 
народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други с 
ан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <p 
ан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та н 
кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја те 
 . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .< 
 за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. сре 
је се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} 
губив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а и 
нога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тог 
ца Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, д 
и они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд 
. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сест 
што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је 
 бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; а 
!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p>  
а века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служ 
је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија на 
> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през ру 
аше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" / 
</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто  
а окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те 
ина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и  
 како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља,  
не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чу 
свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргн 
дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих 
ло беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и  
неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њи 
лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате пр 
 то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div t 
 ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не р 
ога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако в 
 гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра пови 
/> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао нау 
али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да о 
b n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; н 
је за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге  
е, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није 
чегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За 
S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Ч 
ушу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, ви 
раже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет св 
 за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У  
регорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, 
ацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела с 
ешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај раз 
ам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатк 
, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за м 
 како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хо 
стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У та 
ијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га вид 
е је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тргов 
говори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заб 
чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте  
их жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све с 
ик ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>—  
удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жен 
цију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улиц 
 Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ћ 
 . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ј 
лно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и с 
.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и п 
S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Јед 
учи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, 
а.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био то 
</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је јед 
матрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, 
ињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету п 
ушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке 
нтира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с леп 
 Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује не 
<pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пив 
те!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са  
а и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад би 
мејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к пр 
е; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међ 
развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb  
 у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџирава 
ј малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p 
етан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени. 
 он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилоруни 
а су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало  
шота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај ле 
една ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb  
ју, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом по 
им дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S 
је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она 
адати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе н 
изати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Нај 
рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на  
аш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>—  
Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа 
.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје бли 
аби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти  
у већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски 
<p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да  
 Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p> 
е рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молил 
, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ 
ше.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право бо 
сама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није С 
седник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао  
зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се 
 даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И уд 
мешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p> 
на мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра  
> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела  
н према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао 
се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се на 
се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Река 
p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; а 
о једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Так 
ити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити сво 
но за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хл 
кве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрч 
е тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, 
аноје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе тв 
мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свака 
и.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не пов 
 добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти 
.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислит 
се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову 
рку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Сав 
јбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена бед 
о се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: од 
 има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .< 
е и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те нов 
им као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео 
ни да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>« 
ена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитањ 
>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њез 
атка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми ј 
знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини  
нети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ов 
а онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>—  
у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горк 
м.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе  
и; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија  
</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беш 
ад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми кр 
</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је  
сли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад  
ја кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што д 
— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до на 
о горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> 
тављено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује 
 а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам 
дем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у шк 
 новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али он 
е.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће 
о Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као се 
је добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађива 
"8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам  
у коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, зн 
жем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не п 
овека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к п 
чи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика св 
руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То  
 одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи 
те да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики  
аху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да  
 се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се ц 
рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, о 
у се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва  
еби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62 
да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, п 
делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју  
>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се  
 имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Он 
елте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да 
те, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је сол 
ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p 
дочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропа 
ча-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпос 
вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те ок 
и називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да  
ачин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удави 
 .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жен 
итаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. .  
за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову  
леза на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, го 
гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе 
е, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све 
во велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад са 
гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон 
раћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање су 
Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам ш 
наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се оч 
че од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући своји 
ова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један 
 . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> 
се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад мо 
н брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захва 
 <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет,  
алазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја с 
во време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, 
утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> 
ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо сво 
. . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> 
 неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p 
Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} О 
на одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни 
.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца 
 Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње вр 
молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гост 
pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је 
однесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав п 
> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете  
е, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У о 
је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца. 
давде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врл 
 збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан д 
мо они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. П 
 да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет оп 
аш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помен 
тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до 
лушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> < 
пођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све д 
рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим  
 А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! 
 сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје к 
</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше та 
i> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, 
ста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена поз 
ругом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку слу 
еколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» 
 омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се биј 
ед твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Ни 
е човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке с 
нице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.< 
> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</ 
ћа за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Мо 
н и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим 
богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања 
ло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи 
м Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се  
 бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n=" 
амница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и 
знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици д 
Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на 
годи!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Мор 
ћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згриц 
ле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И д 
 бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох  
аш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јан 
Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене 
ш с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скор 
ва.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је т 
. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га 
 својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад  
роговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све к 
 време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Пре 
 вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло зад 
о би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајк 
им за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Рији 
 али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .< 
је журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter 
. .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу  
своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се доче 
на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђ 
рам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</ 
ј души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од 
<p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно  
а се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога  
р окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, т 
 Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p 
Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну н 
pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је би 
l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, бла 
После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести 
та мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у вел 
ту примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до нов 
quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину н 
и медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успо 
воји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жи 
 ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи 
ише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Р 
ије ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима 
 служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а  
>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви 
 време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако  
 стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била  
ам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. .  
ће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Е 
 засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све др 
чудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас та 
 а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p>  
Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi 
ва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како к 
отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то 
а неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и ску 
а, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово  
мени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од  
о на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ћ 
<pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да он 
"64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет 
Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком 
љени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он  
што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{ 
а, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болнича 
тка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је зав 
ја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јел 
 гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху ј 
миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они криј 
де један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и 
гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промо 
ет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дије 
к, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела г 
ом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" / 
 . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кућ 
олики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вече 
 судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двоји 
даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилоруни 
нимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</ 
готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се 
иже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p 
мехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био 
то простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту  
претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гост 
рица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жен 
7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија 
о: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да чов 
ада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се 
ба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трош 
 . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? 
ше сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети З 
евојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољц 
 завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— 
аница, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и удариш 
а пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Мин 
 у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доно 
ни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p 
. .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се ка 
ема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим непр 
ке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у в 
Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да  
 је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку та 
им да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита 
ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошит 
 наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише 
 ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе стр 
— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним  
ђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не р 
, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ 
а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља бе 
е одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот 
>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући им 
, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био  
јмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерн 
ара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се б 
 сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт 
/p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} М 
 сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да не 
марих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог 
S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">deliriu 
у је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> 
у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! реч 
још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пар 
e="chapter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </he 
iv type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> 
> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку х 
Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се и 
че:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га пог 
слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколи 
ле по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше 
жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из ју 
p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шт 
и; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је дево 
 џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле 
разумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће. 
адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и  
че на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како  
од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију 
е, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, поте 
ама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече 
 — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја  
асплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, 
ад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто з 
ње оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву 
ро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање сво 
 сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, ре 
ли шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њој 
се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њи 
не; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана з 
жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите  
ији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</ 
стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви тр 
 старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите 
акад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, 
 .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама 
 Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други ни 
готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час мо 
 — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку 
ене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви 
бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја т 
 вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и  
ра, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него н 
 бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> 
ећ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може  
 међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не  
 Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих  
оју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сва 
 тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да и 
бачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и н 
оз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од 
тезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух 
Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храм 
ба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу т 
 лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите с 
унић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилору 
крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовина 
астави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, 
ригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на 
 та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла в 
дожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте,  
Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, т 
гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнеми 
 у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кући 
ута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка о 
а.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: нег 
мо ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смер 
бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклети 
е да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> 
е доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «к 
 n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у карта 
би?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку 
е да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .< 
асе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и од 
ивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>« 
ејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На ча 
 Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; ч 
је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало 
обијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на  
атељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гос 
и, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очи 
.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију  
 /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јевре 
а послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од кас 
estone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>« 
ек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни ч 
ош мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам млад 
о.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се 
 Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама  
рки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда  
скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб,  
и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове  
јете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тад 
епо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би 
, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је јо 
а је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају 
 . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из  
оји управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако 
 беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} 
тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито и 
> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> 
кох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазна 
{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје  
им рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и изби 
.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је 
овом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{ 
 које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а с 
, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Не 
</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове  
ба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? 
х рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у 
изнаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone un 
рља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио 
дно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме  
м годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио  
ана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. 
ке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје 
и господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и з 
/p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује  
га код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дођ 
 доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и п 
ти, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака 
ите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали,  
и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у ко 
а.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>—  
 онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S 
звони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар  
уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један мл 
 добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} 
 Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја 
ем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда криви 
р! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бе 
 причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S 
а, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих пр 
ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све 
смама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>н 
"3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плети 
мерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке к 
 метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине 
а умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће у 
{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што с 
еврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш  
ке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p 
иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младо 
ну.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што 
во да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а 
е отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које зн 
, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да ч 
сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно  
ошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се 
алити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај 
д полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад 
" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Р 
не он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Миц 
 судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све 
 сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле д 
е и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле  
l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из глав 
лове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њ 
случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је пос 
рговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, к 
ти на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре н 
 или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p> 
} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Гот 
пољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици  
аци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам 
а Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говор 
 њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и пр 
 ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Тол 
ти кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери 
.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, н 
хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У т 
, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом 
а ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе 
ном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p>  
се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ни 
one unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пар 
:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути 
иначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово удари 
ајлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине 
главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{ 
а, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хт 
/p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу 
лише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; и 
ић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњ 
а он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из  
оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а такв 
 боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па шт 
ко да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу  
ивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да 
ли народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . .  
невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешћ 
 ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" / 
оноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p> 
окле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и  
 Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли о 
ну ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, реч 
 оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да с 
а.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не о 
дно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и б 
ећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар по 
га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам уч 
а се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се ож 
Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— 
шна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није пос 
 Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње свој 
те отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што  
 за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и 
смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Ка 
о да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, з 
нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је  
 већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико прек 
м умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје 
даџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. 
ad>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>П 
е, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и  
е судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете;  
 unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b" /> </div>  
ре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p>  
а пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала,  
здуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки  
 <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа ста 
еб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држав 
 представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш прит 
едном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, 
, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, з 
еца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не мога 
м се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући 
ако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај сас 
</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гост 
Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја неср 
дсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих 
не је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцеп 
ком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја 
 да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад 
обеда храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутн 
злазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се по 
воје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу  
ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—ник 
и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају о 
 сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослов 
као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p 
и из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, се 
то ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешни 
рема другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао ра 
рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и с 
а живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе  
з тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес,  
пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</fo 
на јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавнос 
 добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке шт 
зин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпо 
> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, 
лике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гост 
 <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буд 
 кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су купо 
 прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био т 
мо из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше 
јака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одл 
 <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој го 
милије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклон 
ок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам 
. .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и пам 
а — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често 
шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то 
о! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из др 
Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге 
те: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, 
 су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као  
 нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S 
кинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих д 
кога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци 
пу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не 
воје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која 
мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао  
>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно 
{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати с 
говара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте д 
ти. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било 
својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г.  
 Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека 
а прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба 
па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а ње 
.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p 
 чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму ке 
 пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у 
а малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димоп 
р уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изг 
ину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стој 
 и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свеч 
н, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако  
ти дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а ос 
 што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи  
 с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати 
p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . .  
е задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</ 
ет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића 
b n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очи 
а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам  
ставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се 
а је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S}  
</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је доб 
>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је т 
 је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде ху 
, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао некол 
ожили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога шко 
а, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће  
изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} По 
екивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао са 
рене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен 
 за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је 
ћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и вр 
дио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му но 
авицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може п 
овори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити 
му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— 
му наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се  
месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава 
</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки 
 о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с к 
 срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам,  
 Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} 
еш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али д 
 других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно с 
е о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су  
белодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а  
ојски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало 
иковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е,  
Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике ко 
вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сиро 
е никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; 
p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само н 
 Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна 
.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се 
ТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</ 
/p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити 
/p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како је 
 часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да 
зостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их 
ти десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што дру 
нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути 
тив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуш 
у?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се  
жине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> < 
радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је  
оносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, н 
ц сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пружи 
равају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; н 
гоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Са 
.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. 
Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гос 
ама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone unit="*"  
Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се с 
су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу 
и да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће о 
м једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, че 
, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Ско 
? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да 
и судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду су 
е ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле 
 браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . . 
у да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је 
 много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте кој 
ко? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је;  
којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи  
ет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши « 
е и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свако 
. . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а 
одине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несрет 
ја.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упи 
 бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем  
а око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!< 
ас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други не 
воје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и к 
ако? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девој 
ра беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II 
о тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, 
стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожу 
о.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, 
 жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах  
ње својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> < 
ћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове  
 други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне п 
и! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висо 
да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Са 
еља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботи 
 још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу мом 
ш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може доб 
 ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће 
ови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је 
зволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком 
нога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ник 
есте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>—  
 не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби 
оследње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли 
 данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се 
»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он ниј 
е човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учите 
е није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и друг 
</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни 
азговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ив 
 .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ив 
ди људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоно 
у да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је д 
та сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" 
шао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услуг 
> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </qu 
а за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да с 
чећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7"  
на, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени,  
 имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с леп 
 женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, са 
и, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И т 
и другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они к 
ого корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим 
 А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и  
: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може о 
ја; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбин 
у срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако  
ну?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу 
 онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом  
?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити 
ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није 
ивређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече гот 
ко да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би  
а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару 
ечи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам има 
 — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још к 
 мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставш 
упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату при 
да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу,  
обује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да  
 Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да го 
id="SRP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко хр 
 да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су  
прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао 
ги рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двоја 
аше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на доб 
изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад. 
, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се  
сти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је  
је су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад во 
дан рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми 
тупак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољств 
едам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у  
 <milestone unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> < 
 ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} И 
 добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је о 
 <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићеви 
<head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџи 
 собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ни 
цу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А же 
ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p 
се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они ко 
них крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску о 
ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{ 
ме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{ 
свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала  
ла у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. предс 
ило је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} 
несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је 
 вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах зак 
љон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена и 
е одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: ј 
 вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лум 
а Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи  
у сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ух 
 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p> 
ек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" />  
, на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно  
ј девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p> 
су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешки 
тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих жи 
!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познији 
е, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред  
ам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже 
жмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> 
ка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра д 
 да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад;  
 удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети жив 
у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин:  
бра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него зн 
 ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, б 
Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узм 
и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли 
ем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>дес 
улка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда да 
 . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да т 
о, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља 
остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим 
 свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џ 
. .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове леп 
ли дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра до 
ко ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар н 
S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе 
="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш ов 
је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мисли 
ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . 
ако ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p>  
 . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу к 
 живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да 
 Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, д 
eign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог дост 
ви!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека с 
ра несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дук 
ашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где  
ла:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико  
ога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у ос 
а се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи жи 
и и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практикана 
ако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око баб 
а кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по 
 мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло гор 
воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може пре 
 О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око че 
х надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута д 
 детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То бех 
!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често  
{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . .  
се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је л 
ма који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Пад 
гова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке ст 
 велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у г 
 вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се ни 
ај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: —  
едајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а М 
рема себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .< 
ка преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ов 
ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију 
 да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо д 
ђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако как 
адница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" / 
јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ? 
оспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах 
писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа  
.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш  
уте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према 
 мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим по 
правим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојо 
епо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.< 
 младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочит 
је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потроши 
овско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стар 
од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други на 
 необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за свак 
ло.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, с 
!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у св 
не свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог 
 он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје и 
 се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само се 
за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb  
м могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, п 
{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разуме 
се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и р 
Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим у 
езиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случ 
е у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . 
 под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџ 
нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу лен 
, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба,  
> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је з 
 <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада 
вар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, н 
о се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} 
књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све ид 
н старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да у 
С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне 
 ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . .  
роши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојк 
адесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добр 
ови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало 
остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и т 
није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: 
школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или т 
м !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо  
е, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се ј 
тине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ниш 
ојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста с 
и се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изго 
азивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пу 
 неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају  
м на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . .  
«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао н 
 да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, му 
S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно им 
, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лек 
е живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> < 
, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао 
 уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран 
ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђени 
— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, 
ди приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> < 
.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада им 
ојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни оноли 
су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади љ 
емена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те  
карио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познан 
је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одв 
лето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребија 
его . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако  
ита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома  
 <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секре 
коле отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се  
 доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам има 
 ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често гов 
е питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мој 
, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, изви 
к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p 
, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} 
есретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да 
 моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрип 
један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се о 
ма.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можем 
тово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p 
ом не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> < 
.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би  
 ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ак 
ћи имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S}  
ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом,  
смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p>  
ре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме стареш 
 би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{ 
Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он ум 
тања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред  
 секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</ 
 обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те х 
Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p 
окојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51 
</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3  
 кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пош 
о се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели В 
/p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не зн 
гог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин н 
 се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену приј 
 ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xm 
роговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се б 
ити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и на 
еднога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а ро 
 кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb  
 оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности 
а,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да  
 пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28 
ој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хит 
 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к 
 другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти,  
а, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и 
а би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он 
ећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и ста 
ва млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих ре 
о и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га ј 
мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Д 
а, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необичн 
> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на је 
ку тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подру 
а је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд 
 Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах п 
n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се  
че глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни зн 
S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност 
окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: 
није:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затво 
нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражи 
и, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како при 
 И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу  
ст; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће од 
а му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколик 
а овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познаје 
енице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући сва 
не; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале  
); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка  
драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнем 
и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично доб 
меним, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесн 
кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, ал 
 младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешт 
му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по ког 
 као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све  
 узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметн 
за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, 
временици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о добр 
му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . . 
 новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окре 
Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" 
p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Стан 
жења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и пам 
уши сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . 
рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о жен 
шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна 
е он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Сав 
има гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како 
едно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, 
 испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, т 
ривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Д 
оже да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па к 
p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду с 
5" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не д 
најте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из по 
 . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p> 
по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе  
 .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим кр 
не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p 
а, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илиј 
а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачиј 
и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S 
 што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за нек 
не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служи 
ву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ћ 
<pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} 
ете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за цр 
S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја б 
онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија  
ђе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије 
 је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, и 
е постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се по 
и моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само зад 
ндар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да св 
ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а  
ноју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је 
> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гош 
ђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— 
 докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето 
ича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зо 
е питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . . 
еди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке 
и пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! 
е.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је 
љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице. 
 рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него  
сту, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p>  
S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, зна 
нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, н 
био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро  
вале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник бо 
јест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то 
ло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била 
је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет 
и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је.  
наш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше 
хничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алати 
говарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Риј 
/p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да са 
</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе 
залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори 
 ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима  
узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада огов 
 свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p>  
ник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком 
е:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одош 
и причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— 
а као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и с 
 n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар зна 
ат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, к 
ставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p>  
/p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у ду 
—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква р 
: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25 
 морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше  
бито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га  
х га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га уч 
мницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори 
ко трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога 
 онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} 
же овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било нов 
език и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> < 
 . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ик.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељ 
 онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала! 
ла сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Мак 
м те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жен 
Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него ску 
и, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не  
n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Ј 
ота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти  
ци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на 
ма! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави: 
 Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p> 
Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; а 
: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{ 
>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче  
 њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испра 
на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Лен 
 Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радо 
арош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; 
!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p 
а он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, 
S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка 
честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра  
ка <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота,  
оводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је  
е и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није јо 
њући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџ 
 Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем,  
и она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у свој 
он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина 
а сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја ж 
притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивал 
ака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка пад 
дан господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му п 
то беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, н 
а бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако  
евојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се 
нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњ 
поче се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у  
ти своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— 
собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кириј 
ује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком п 
не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> б 
 n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине 
 рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p 
ојска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тог 
га се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркин 
.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад 
 <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" />  
ти се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, и 
ића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији д 
едник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте от 
 сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!.  
ш горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без вре 
ја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилору 
ала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остал 
 изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Госпо 
е се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div 
Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај  
еним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <miles 
 о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То б 
и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити д 
рши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због 
ра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде о 
д извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он са 
значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље њег 
су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја би 
и и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је с 
ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметн 
ста.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г 
 гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са свој 
S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p> 
раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Бож 
, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «до 
је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упи 
ам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти 
>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p>  
ј оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у  
не у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S}  
ан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му б 
дин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић јо 
храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом  
нуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p>  
 убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{ 
 нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p 
узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али как 
ајфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте струч 
ко хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Стано 
>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки  
ки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли  
 како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета ш 
 .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што  
а мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p> 
кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд же 
 једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <p 
 да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изре 
pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здрави 
сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће ост 
та»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он н 
 и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на нога 
творену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта мо 
 попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти о 
. . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамни 
p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа с 
{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби  
дију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом  
ти да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после ви 
о. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви  
: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како п 
ма и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио 
освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет п 
у реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплази 
м, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И к 
у, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . зна 
т почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S}  
едан пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија 
 се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .< 
може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет б 
бе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду 
крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, п 
а својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у го 
" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докл 
ли сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен,  
ојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" 
 домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S}  
н човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, д 
та мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајц 
4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Мол 
еченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући с 
тиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека п 
перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми 
друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усре 
 деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S}  
лаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој наш 
подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје  
то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем в 
овори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p> 
одом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамни 
своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и з 
} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зорки 
пућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! .  
ча Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен 
им да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што 
 сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да 
ет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрс 
ешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Про 
вати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште  
свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди! 
 али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, о 
огледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често  
е у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, жив 
оје гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад  
на се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срц 
ажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да награди 
исли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изг 
човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p 
лађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава;  
 да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће 
кове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S}  
ожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву 
ке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешт 
 својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се зад 
својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онд 
гове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не беј 
ећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где  
p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занима 
 се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p 
ко га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао  
> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам 
а, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, кој 
 јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред с 
 лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби  
ђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао  
ветлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ —  
неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обело 
его од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија 
сти на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше 
о изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје пр 
и је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је о 
м штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе до 
 тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови ( 
ом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из 
 мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p 
е могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, шт 
 као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лак 
владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе 
е један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики  
ику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече 
анаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће 
е претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других го 
а да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте с 
имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се о 
орити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео ни 
 да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја 
 ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме по 
се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам чест 
а, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, 
ам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу  
Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек 
одизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Н 
p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, ми 
есец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише св 
бучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и  
Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном са 
алфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Пам 
, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах н 
ирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хв 
.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} 
ожеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али 
ина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додад 
} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свил 
 у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад са 
. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; 
кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за  
ак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с как 
оћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p>  
већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S}  
, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одм 
укао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога 
, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га о 
е кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи 
га зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јут 
ц закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домаша 
то.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, н 
> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о п 
ру, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Млади 
е угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за 
за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја тресне 
огодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он 
није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунс 
штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи је 
агушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић,  
е огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p>  
брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гле 
тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да  
девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као 
{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с  
а главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе 
ора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана М 
ди у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше до 
андар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је  
а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за оп 
дости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цу 
чке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазе 
му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загле 
посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Сви 
С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца 
па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да 
а кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећ 
знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од 
 црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећен 
 на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако 
доводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити о 
 поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, 
ојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај с 
 и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију 
"22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога с 
за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, бил 
га Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— П 
ко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пр 
во да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај до 
ам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S 
ли ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту 
ан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини  
и управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послов 
чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује  
и не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш з 
рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови ва 
 се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учи 
 јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје 
, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је 
 по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи п 
 желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја 
 у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми 
 победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспу 
ећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење  
 таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана замета 
жаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери 
 су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја с 
 Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило  
 осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У г 
 те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку,  
аметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у пу 
е своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се до 
чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, из 
 једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а  
ељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«Н 
еговом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо 
 /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</ 
е касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао  
и са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто. 
еба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; д 
доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокој 
асније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је зат 
смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у  
цуске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не  
 .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. .  
аучити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам  
ошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога позн 
ја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац 
ам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирај 
ао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb  
бро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не п 
у!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, 
.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам 
 тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> < 
С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито 
в ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«О 
животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учи 
н?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{ 
 је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона 
 или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је палан 
хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше  
рата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу  
побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија  
{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне д 
оге своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад 
јемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То 
а је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} 
добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и ж 
кав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> < 
војака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни о 
 Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- 
> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђа 
е Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопар 
 Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p> 
 мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело пос 
ли у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га в 
исује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дот 
 је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да  
stone unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> 
ега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од  
4" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је 
 и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где 
се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђе 
и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штет 
рата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше мла 
{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиков 
е она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нек 
оштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . 
зити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ће 
врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Стано 
ца, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p> 
одаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће н 
{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, с 
 .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за дру 
.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њо 
га господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</ 
p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} 
 чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . ч 
пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Прибли 
} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погле 
Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже 
све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море ј 
 Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови,  
— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од сме 
сто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дру 
</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толи 
уде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, ш 
е почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честита 
ве.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи 
ена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засн 
ејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необичн 
вори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће  
жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— Н 
ва пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зор 
езом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право 
бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; 
де се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике шк 
о исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиг 
ко ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изо 
S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, к 
мивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се  
Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у 
p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше с 
а, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с ови 
="chapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку 
>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин 
ивот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше  
еше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове 
ску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и т 
 /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милић 
у.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било 
оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А 
ивоту.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово  
ектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп 
а он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе  
 само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> беј 
 као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зази 
ој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S 
угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . . 
а богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метан 
блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где 
ије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одма 
 и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим ко 
вет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код ос 
био.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухва 
раден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И 
аху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како б 
p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} П 
"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Провод 
ечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од  
 . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за шт 
али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуд 
д те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовим 
почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја,  
>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ства 
не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пр 
/p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што засл 
p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одго 
шћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика: 
нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је 
тељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме  
е собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливш 
» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше ж 
 .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p>  
ник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури  
кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки 
бучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадн 
 ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{ 
 .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разглед 
е било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, и 
то, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад 
јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> 
е место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице и 
олицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n 
hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претрес 
 председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је 
 томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p 
ш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни 
 и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од кав 
ра куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сув 
о својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи пут 
на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Ј 
но претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окри 
{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га 
аџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска во 
сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без 
колике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зе 
иди Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— 
> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми 
м вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече 
ружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један  
а свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега т 
бри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме  
горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време 
коваше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре 
ања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и 
је касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда б 
и бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? 
е узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет 
није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише са 
ћа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд жели 
нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче чита 
 сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан  
 цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад  
од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</ 
>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састав 
к, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу  
и се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господи 
га. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече н 
ва . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика 
се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клет 
"51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и 
м <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, 
 — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио  
које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан 
/l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ 
 је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас 
што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за п 
а, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити  
зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, м 
ице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао 
одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако г 
.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то  
е ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му др 
 мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скоч 
еврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио 
латко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у 
 путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, ј 
заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb  
ле видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председни 
 пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С 
код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" />  
оши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. . 
ерецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толик 
 год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n=" 
а људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S 
ада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . . 
вадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што 
то: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то  
колу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S 
евојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је 
љда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо мој 
та!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досе 
трач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И 
прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n=" 
 то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у слу 
и који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на свак 
ом у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата 
ебројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ 
оркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, им 
ај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свило 
 и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу 
у видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с 
ти «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се 
ко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајде 
 пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; ра 
 ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја 
го оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по ч 
 помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча д 
е руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим с 
 да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после виде 
е што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ок 
, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењ 
ка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешки 
е које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује з 
и, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су бл 
љаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној о 
војку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S 
вљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим? 
 протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказуј 
исмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласн 
Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре  
 право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и  
бе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно  
ема мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици 
у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја и 
ји говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадо 
расна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чу 
о ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не  
оје се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у  
ало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? ре 
 је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто  
е.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не  
е своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће на 
аџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi>  
 мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајт 
им поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{ 
колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у сво 
заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја —  
ајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца  
/l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је  
>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала,  
су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега посло 
господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он н 
а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сва 
а снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти,  
, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обе 
них 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} 
одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара 
ве редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би б 
у.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне ја 
<hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> < 
ав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако прав 
<p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p 
оје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво 
домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га оби 
чена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и ве 
мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што г 
м дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја  
знала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и н 
икама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S 
.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на млад 
 уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад забо 
p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женид 
, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> < 
ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. .  
ем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама  
ге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, а 
знаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као 
он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добр 
Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче 
не послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, за 
за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем 
ни врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хо 
 те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type 
 у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих о 
му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа уз 
 своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Н 
 је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и 
ља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доц 
не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ван 
 школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозив 
и смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То с 
књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигам 
ај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Стано 
и одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адрес 
пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад  
 да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекциј 
јој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несре 
е така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.< 
ико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца о 
ко се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту нем 
p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни 
, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb 
 појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје  
кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се 
 ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гње 
е.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам друг 
/> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак  
учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да  
ности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и р 
и ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од 
редном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и час 
ча, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пруж 
ш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p>  
че лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> 
, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Прист 
моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне 
 умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања,  
у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . . 
" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је 
 <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и и 
аном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе.  
о дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> < 
опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестр 
мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И,  
орунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збу 
јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</ 
<p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет ј 
морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не мо 
се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се ку 
>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се  
 Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија  
авши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у 
о кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што 
му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору н 
мо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погле 
тово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се по 
 техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим ал 
зим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у 
да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним ште 
и!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у 
самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачк 
код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> < 
сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жељ 
ли жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осе 
у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео 
<p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам к 
 себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам  
 да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај дока 
ух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак 
pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори л 
 Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре 
ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко 
 му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени 
 као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се 
Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја  
ик богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало 
а дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се 
ако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb  
Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! 
служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад н 
аки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.< 
 не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати н 
уседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога  
ре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се  
ије сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар у 
ен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помог 
 као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву упра 
 нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb 
а с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагов 
Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја д 
 сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буд 
ем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се пот 
остала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре р 
не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{ 
 опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми ј 
и пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи о 
да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио с 
да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, у 
 кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, 
тар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди ка 
 то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и  
p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву 
не још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p> 
гу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама  
 и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је  
воја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p 
 се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пус 
где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила не 
да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштв 
паметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе,  
а ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем к 
 око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— 
 Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и  
 Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сват 
сане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка кој 
хнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови  
1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису зн 
рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S 
! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размиш 
сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и 
p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} 
ако год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам сва 
и ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једн 
извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Н 
мка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му  
и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Каза 
на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у не 
 пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш  
="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи 
S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усве 
о је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Су 
<p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </qu 
а верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше ј 
ио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> < 
 пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ко 
арао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе 
онеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} 
foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог д 
доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два 
адожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и  
са два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру пр 
 сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја д 
 удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, тр 
аошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га  
и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није 
 кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће  
у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао 
 Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и уда 
зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувањ 
Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича 
им!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви  
ати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правд 
а се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у  
ље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удали 
ај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, ве 
ља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда.  
 познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања,  
нај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Каж 
ржави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{ 
орак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <p 
љено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује са 
оју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, 
а мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда 
ти — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон ко 
де! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло н 
е један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим пес 
 смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познал 
ће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив ле 
Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S}  
а и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек 
> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљад 
у узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у к 
обру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Ли 
е иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Он 
 А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби  
треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу 
нути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишља 
треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и т 
и своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисл 
. .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учи 
а наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да  
сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане 
 човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и м 
 . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама,  
ошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у с 
ло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, о 
 . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и  
шње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се ника 
 беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом в 
о та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво,  
!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну 
то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — пока 
а!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно 
у, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што г 
поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је 
} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, д 
велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нис 
ан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни  
во ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас т 
госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би  
есет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упр 
ико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њ 
е . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездра 
ку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један 
 мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога 
судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p> 
 смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .< 
веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје р 
м — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна,  
quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару 
head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека. 
чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је  
де ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико 
акав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже  
тресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</ 
нало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужност 
 служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то 
р стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не  
уј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дун 
ече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за ње 
сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава. 
бегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључа 
бична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се н 
о једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не  
и у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>До 
аче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носи 
и он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивш 
исне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама 
Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у с 
 друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној б 
ћи слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, с 
као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге 
то оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, до 
 је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Уч 
тење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на  
прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти  
али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово ужи 
ца се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га 
зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из ка 
ће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то 
идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно 
 живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нек 
дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не б 
сује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојиц 
ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се о 
м од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Пра 
у срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше 
 за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да ј 
н.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужн 
а је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може  
 <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«С 
ојник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . . 
дити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка  
пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где ј 
а је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов по 
нда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> < 
олту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога б 
ио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми ниј 
д тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста,  
 и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n= 
љиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би т 
ш ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тр 
у, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је п 
</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао с 
 опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврш 
 за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без те 
и је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него  
ако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо с 
с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет 
је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није  
бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из  
ени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); јо 
ем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганк 
5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p 
 изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је гр 
перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред,  
ичар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у препис 
згубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та 
то знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео  
«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац:  
p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. .  
редседник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав 
 овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n= 
до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења 
мирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> 
 Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се 
 одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемот 
може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишља 
шава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није  
ости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник пра 
.</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S}  
одина.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} 
ић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је 
постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што ре 
ује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не  
уковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као 
је се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни с 
е га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{ 
ца.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кљ 
: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкин 
 да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господи 
чи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! .  
(даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </di 
н цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одго 
аћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судско 
 затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума  
нат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из варош 
: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Ј 
Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи уда 
="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, 
ана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше 
е разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те 
Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S}  
егунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> она 
у пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сва 
 туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријин 
ном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У наш 
отера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде  
 је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! .  
, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештен 
о што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота,  
S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовог 
 <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мал 
ра, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) 
е, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мен 
 Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А  
угојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за  
> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се  
ето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али он 
ђено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота о 
</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а т 
ајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он  
да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се по 
најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли 
, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљ 
 дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још не 
 то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет го 
је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву криви 
 ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> < 
ћа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа  
коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био т 
кад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и 
гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није  
ао малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрв 
«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати 
Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</ 
е сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њ 
Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> 
неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечу 
но јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi>< 
ла није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рач 
о му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, она 
 како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан м 
се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> бил 
љину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се  
сет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђ 
, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јев 
 мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник 
о; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те < 
Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div ty 
осети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> 
се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита  
 Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практик 
је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати сво 
ој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и је 
иције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на у 
еху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од он 
му кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Им 
p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молит 
тика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — К 
ако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је 
а излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару,  
овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овак 
ога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?< 
 xml:lang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погле 
ко као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у  
 за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А 
ета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi>  
ако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се ф 
засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добр 
ао ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша 
ли једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна 
иво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 
— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en" 
и се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна г 
ивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, 
ати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац  
то и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било 
а је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он  
права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме нот 
зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више 
гаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу 
ицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} 
 од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:< 
е тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— 
ести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим 
д Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није мно 
не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као  
Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . 
 <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом кав 
ав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде кр 
тра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с  
драва, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навал 
има је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена 
у, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут  
 све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено дру 
к! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи 
 говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> 
 ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали наш 
стита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њег 
е да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па д 
о с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> 
оје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам  
јаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшн 
ао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је  
Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, 
 гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбир 
о свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сва 
остионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> мл 
 у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка 
један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у по 
ите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пив 
шу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је 
чко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено  
 они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, са 
ицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на 
еђу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сис 
дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да 
 крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди ка 
адужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу 
 милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра пр 
мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилору 
е у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се маш 
оре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантр 
ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи бож 
несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разб 
 своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p> 
и несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеш 
 славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— . 
беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Б 
само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два 
ког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то де 
друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим б 
<p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помо 
есно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> < 
чарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како  
учњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју ст 
 прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> в 
им би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге посло 
себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како  
 Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринт 
тне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујет 
овно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни  
о уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26 
дравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овд 
тало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешк 
љујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та  
а.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања ка 
 бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> < 
>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни стар 
ије са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може врат 
 морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не мо 
— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину 
ају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из г 
ва рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или 
ва изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ет 
 n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и ј 
 на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба 
му буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зе 
акву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеб 
рећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макр 
се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу  
Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити 
ма доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онд 
 сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића  
си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Ал 
е Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вел 
</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала 
це, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих п 
е завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n= 
вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му 
и да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах с 
, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, 
а није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко преко 
 Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, 
зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, ос 
невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, д 
итворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало  
 тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</ 
 дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца ос 
остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види ст 
чења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те  
вори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> 
у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога гос 
и гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да 
као од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо трош 
 и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душ 
оје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме д 
ратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој измеђ 
дах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцим 
за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одаш 
 <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} 
 <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, 
га ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадни 
о, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несре 
 се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, 
uote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Ц 
му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека б 
<p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крив 
p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку  
а јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, 
 речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осм 
ло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече 
о слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа хра 
ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мор 
ао мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника к 
погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се понос 
од хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г 
да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, је 
hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> г 
 обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и трај 
обље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</ 
 он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p 
ћ, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунић 
будити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, л 
а онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као ч 
и опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја 
ја . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са  
киде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколики 
. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше  
рунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И д 
овораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи 
нова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачи 
из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намеште 
 послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сл 
.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми  
еља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах  
не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто и 
давши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Дан 
аже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима 
 верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, 
радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, п 
то? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљу 
кав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо је 
ање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо 
роводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И ко 
унем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго) 
гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д 
н, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . д 
као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијај 
све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад 
реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S 
д половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он  
уђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао  
е кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја  
ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну 
перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њег 
ени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам своји 
p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ам 
ом такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него под 
ља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам с 
S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејк 
о: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да 
и куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p> 
тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46 
м.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши  
> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам  
деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако ст 
а.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г.  
 да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што:  
леде, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често по 
 се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце  
ојим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда  
Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилор 
Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја 
Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— М 
це беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47 
ad>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote>  
и старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом 
а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла  
S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Ца 
} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога  
чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, 
ђе г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави п 
и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разгово 
ао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, 
ругој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност. 
као за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде 
берем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излази 
 Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог р 
 у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где  
во кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савк 
у а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом  
Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају. 
ан пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија ј 
д питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml 
аће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Онома 
иш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошл 
ећ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре м 
рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Сре 
удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу  
не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај к 
шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi>  
о?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Прок 
тимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p> 
 шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих но 
еко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То ј 
 је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девој 
а вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осуди 
ко не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n= 
ма уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав 
уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љуба 
. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </d 
ве нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најг 
виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се ра 
и навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје  
— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чи 
е тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Ст 
 <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време о 
ешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могл 
каквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ва 
ва хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а  
ц јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За т 
и: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом 
 и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувремениц 
(Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова 
шљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак. 
а, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страш 
поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата ви 
Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макр 
— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки  
ажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, 
е, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— 
зује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух љу 
 на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала 
ој сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити  
 ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како  
и у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро ср 
е муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злос 
шку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под з 
стати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџб 
тати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори б 
а подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у д 
аки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се  
есретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви бо 
. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p> 
ић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако с 
{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и  
а, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни иска 
у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије,  
ти шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаш 
авци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папиру 
 у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ет 
правља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварм 
а <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се  
лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини 
сте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће н 
м малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он ве 
подине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприч 
<pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове пос 
трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у 
 окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига н 
ћи Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спр 
 Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . 
вом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим 
о кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно в 
а, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам  
кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре з 
х знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у  
е, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком про 
финије разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручња 
«Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пре 
еце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко 
ћује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .< 
елети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја н 
и треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, ко 
.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема 
 да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" / 
изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија,  
тина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља м 
 <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми  
— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И с 
менту туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено —  
е у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касо 
ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се 
д би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стиска 
 Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је. 
м ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива ч 
ник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај  
 са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>—  
и живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу  
сиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово б 
 нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше  
удити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити  
на крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се с 
оћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те 
еврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зн 
којаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио. 
војка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као р 
ароду — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини 
 Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце  
 свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошт 
<p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове 
новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра з 
/foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу 
 министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдић 
е речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музик 
ичају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, ота 
 бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске св 
тиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила д 
трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не 
иже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p 
нам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>—  
нути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја  
Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Некол 
алажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак 
ђен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро 
и су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да  
дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко,  
 је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник диш 
 unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти вел 
аштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут поч 
к била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само  
ји су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на  
е у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе  
и колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде 
 су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . 
прекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14"  
човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет 
шине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија 
овољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Т 
 <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као по 
јају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану,  
 као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, 
ам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично пр 
S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у 
у, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништ 
а мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако 
 Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање м 
 раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој друг 
француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; 
 . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар 
и, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива св 
ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје  
арац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осе 
е, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и  
е као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа 
и било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од д 
ем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чино 
ти теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n 
го научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би  
, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут л 
ду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад  
отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју треба 
намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је б 
о сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам би 
с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме сре 
новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свако 
а: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде  
благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у не 
овчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би 
рије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар 
.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватил 
 n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио шк 
" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавн 
би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица  
n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега  
срећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо 
лу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S}  
ом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два  
> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хла 
ред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту в 
во време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече С 
p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</ 
" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Мож 
и пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{ 
 од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе д 
 онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна 
управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао  
/p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописа 
 се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје изда 
х место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једн 
ла соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна 
пну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станој 
 и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у општ 
 и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш д 
че Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добро 
ано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме н 
<pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отвори 
к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен с 
</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утек 
 замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до ш 
и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде 
 се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио с 
стављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљ 
ватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан д 
цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на бо 
а, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да 
ан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да п 
 . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> < 
ехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, т 
b n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не ум 
их упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти 
а уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> < 
>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи  
уж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p 
зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље< 
p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га р 
и и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа 
ни овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то 
и да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто бл 
, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На 
ку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Прокл 
 разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунг 
био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће д 
> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p 
џбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет ум 
ако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе,  
pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у  
адао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам  
ташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је мл 
ма, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећк 
ој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже 
ек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни ко 
вили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих рад 
везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; мог 
ео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за  
аре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим ч 
ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе чо 
м везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> < 
Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се с 
 човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Н 
осласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу 
илица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" / 
оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих 
 ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; 
И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, ил 
ше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка  
Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и 
раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столов 
, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{ 
у у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповер 
а мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије ж 
дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не 
<p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улиц 
 и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте во 
 себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада 
p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љуба 
по уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а 
 <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хо 
о срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S 
 разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога ра 
 имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да  
ознати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би 
а оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упући 
ам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасност 
 прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па  
довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p> 
доније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{ 
бом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан ср 
заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, пр 
 примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p 
, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо сви 
ем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чи 
о да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гош 
 <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи 
 то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да с 
м, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало  
у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га  
себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n=" 
</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сла 
раво! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајни 
врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} 
превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му зав 
 се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратк 
и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право,  
преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова д 
да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовино 
ловина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може 
губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} 
ка свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису 
чије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако  
лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио  
а не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та ж 
ли данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други једа 
 мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29"  
ао да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налаж 
гаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту  
у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n=" 
ја си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изгова 
 најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада н 
 његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{ 
беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком 
писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г 
нићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђање 
чаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, 
емину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела м 
т; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је а 
ицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши  
ote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин 
ту.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нек 
 који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али  
ика.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи,  
«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он  
; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, 
ужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт,  
есто да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав н 
је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које  
говор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</ 
а.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила с 
 ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . 
сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се  
p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим 
епих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике кор 
еба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди  
е како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са  
на, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамн 
ђе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; не 
заће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац 
Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути 
н укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права ј 
 мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. < 
м имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погле 
се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слатк 
кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво  
едао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два 
илици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе св 
е био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и неср 
> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове 
и говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није см 
дљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их поглед 
 водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаме 
 увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити ба 
казивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са 
каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да 
 смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Н 
з једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац с 
себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду  
 Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пар 
} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да  
па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за т 
им удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> 
лада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година. 
е кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји с 
p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> </TEI> 
мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара  
тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, су 
> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те 
ли Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га д 
оће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зор 
де до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?< 
једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Как 
Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после 
други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе 
 у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише с 
а . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се 
S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да  
 мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавд 
огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p 
ори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле т 
кови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити друго 
Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у 
 бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама 
 како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли оста 
би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из зат 
н ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне 
заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изн 
 Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{ 
жи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, 
земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти  
ара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци 
ала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му 
акру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p 
епрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и чес 
ити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам ма 
т и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једн 
"35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и 
га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир,  
ам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашив 
S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на  
е стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече 
а глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> друг 
p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се о 
 каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили 
м.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили де 
ле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето дес 
ско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си поста 
а Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мањ 
не.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога тр 
бе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију  
 <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p> 
 болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . 
ар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису 
<p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулк 
 вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли с 
та и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . .  
ске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не зн 
а!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта  
о:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са сви 
 те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на 
ова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело  
 пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врат 
«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок до 
дина, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довија 
 се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или 
ашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи  
 сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазна 
снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем  
подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је стра 
te> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, в 
d>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p 
или.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треб 
ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} 
аду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас 
ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, 
а, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као 
смо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о д 
д пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или ње 
ке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Сав 
/p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него т 
астао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибој 
овор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отр 
жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој о 
иним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте м 
 жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућа 
мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није пре 
о, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ ист 
 Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто 
p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу  
интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку  
 шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p 
ра»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а посл 
ећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три,  
кашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не ш 
хових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брж 
рт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако  
 репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом,  
о је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења 
бром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би м 
другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у в 
ху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се  
 сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадова 
а).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> < 
дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао про 
ац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот бе 
 добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала 
 Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — о 
а која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте  
ресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом  
акаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је д 
 казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна с 
колико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна 
апуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име. 
и?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . 
ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} 
ang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га  
екцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су 
гао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, прима 
о, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Мла 
а нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div ty 
га да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми  
тачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Прок 
ити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико 
еђује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надниц 
азује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без ж 
један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пр 
 га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а прика 
то другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — ал 
, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају ко 
а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, д 
ако би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p 
ам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а пла 
друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му  
ам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само  
S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играл 
 . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div type 
} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што ј 
ој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни 
сет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по 
затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али он 
 —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у  
ред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевре 
аћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:< 
се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће с 
палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Он 
ући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и дево 
бичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што 
 и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете  
ва кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну с 
иди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најп 
ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој 
згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неко 
оте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И 
— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.< 
и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подавр 
/p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти прича 
ргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жељ 
 На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да 
 ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани 
hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако м 
 туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Пр 
> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговор 
о смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p>  
немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих з 
или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се уда 
 столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p 
ђе много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лам 
о изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемим 
? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијет 
 девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити ку 
 се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разго 
а овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јав 
{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, зна 
омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; 
аље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати  
 своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се  
додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а 
а опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> 
>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам с 
се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p>  
.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p 
10_C8"> <head>VIII</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l>  
 било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с 
војка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка,  
овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долази 
p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после  
а вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојк 
нио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</ 
ска Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић 
кера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> м 
врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ј 
да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{ 
ње траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад м 
ча Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић 
ла пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мис 
е у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона,  
 музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци 
ама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ тол 
!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, у 
 што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан 
тво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с н 
е иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега 
до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно вра 
ски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек:  
м канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знај 
данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се 
имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни зан 
 се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић:  
клетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме 
дањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви с 
горети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> < 
на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији 
ИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАД 
а, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о 
оћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити  
аним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену пи 
 сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, 
к, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душ 
тири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога  
је га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш  
ко пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се  
ство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја оста 
о стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја 
орио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање о 
 и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислил 
, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа  
агох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— С 
ала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он  
«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла  
о спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у сла 
већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Глед 
отреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S}  
 <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју оч 
печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка 
д!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочи 
 међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оц 
ађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми м 
 <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> гово 
Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе  
нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p 
, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три  
ка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вам 
вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћер 
 вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку по 
>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимић 
да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће  
, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из с 
невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поп 
 моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад 
би летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="c 
такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала 
радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас 
дину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: —  
> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад  
 избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу гранат 
редан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срц 
е Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:< 
досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови м 
ном коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову 
дмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама мален 
ко исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за  
 остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда,  
цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав њег 
lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Дру 
 од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло ошта 
тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> < 
сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти  
жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто с 
што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет  
е његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не пита 
лугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко 
<p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не з 
им пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био мл 
а проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да 
ћ: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p 
.{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n 
у с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад са 
!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила  
и пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој но 
ла, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десе 
, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва  
нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи  
адићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни,  
} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, 
адашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младић 
Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «о 
бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер 
м кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке  
о је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S 
 узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумева 
затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова  
кавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан 
 држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у ку 
суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> < 
место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за ко 
да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пар 
рвом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској зем 
а је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамили 
дића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није зн 
ду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тач 
задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ј 
докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега 
га и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где до 
товао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, 
 прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неко 
 Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пре 
! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} 
је мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахив 
, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче о 
и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или 
летивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље 
 дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли 
ли Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледају 
оваца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао с 
срећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68 
ама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити ил 
— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац  
амо заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пи 
живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научит 
 кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу 
 не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет па 
е.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми  
а: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p 
о бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необ 
го као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и др 
, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега ра 
оје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да  
е које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер 
 у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не 
ину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему в 
корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама с 
уцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; д 
 се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем 
 црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да 
е онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То 
т.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој 
ик Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече 
 бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста  
клето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, 
решку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{ 
S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих ме 
о за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као мла 
 бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их о 
ила је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} 
спем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, че 
крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати  
каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову г 
ада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен в 
S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гут 
<p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добров 
е уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине 
ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па пр 
о желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и  
ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу с 
зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, 
ао да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе ко 
а се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио јед 
е да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p 
зила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам  
 у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била 
тарац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учув 
а уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да про 
ао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви 
 <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојк 
 упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се  
 силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" 
им признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milesto 
} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко  
а?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљ 
дузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку са 
 и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>С 
остију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам св 
е то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац доне 
овеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво уп 
је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S}  
, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити 
могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што  
ије прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. .  
кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, вел 
ба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говор 
опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја к 
ање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p 
="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима д 
гима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако с 
 се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи  
e> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по 
агоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драг 
> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бад 
е је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да г 
љину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тад 
 сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пи 
аше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад 
S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад с 
 то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име 
е.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав с 
акад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим  
а што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађ 
ичару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то 
ћ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за се 
ужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у ко 
мејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <h 
d> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote 
дар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је де 
 клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лека 
о неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p 
 него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} 
о трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече! 
е у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас т 
 му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше с 
е оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи до 
о; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да руку 
у оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жал 
? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" / 
— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни жен 
 највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу у 
мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање тр 
а вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раз 
S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам  
е болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мог 
побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како 
<p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дош 
а: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p 
е, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одгов 
о ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако зна 
радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми  
а идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с  
} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши дост 
стину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њ 
за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде доб 
<p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето 
вду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} 
уче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо 
ата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, и 
estone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет  
n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде  
лад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће  
а:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила 
 али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у с 
 с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам б 
а ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам,  
гу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који ј 
иже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb 
 од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И наг 
им касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S}  
 касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учи 
S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар  
</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли 
бивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар б 
«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на 
eign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви 
<pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци дв 
ам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ћ 
ко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ оти 
ослу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да ј 
от.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — иша 
, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се из 
кочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које  
 Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</ 
уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него с 
храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . . 
емири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гурк 
још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без 
мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео не 
 где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли о 
лачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је 
 стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за к 
 овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисм 
уд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа 
а чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до к 
ца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити де 
ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, ни 
ти што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке  
ру.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета поз 
но да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крст 
и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели  
Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а не 
га срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто д 
ема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi 
У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p>  
ни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не  
о: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти п 
 како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо сусе 
S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да 
Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у ње 
вараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S}  
зиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра до 
 не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала  
ога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, пос 
<p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико ко 
ше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi 
 Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се не 
0" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из тргов 
ако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли с 
 и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две к 
и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека запл 
кони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном « 
 господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> 
— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари  
S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила  
та:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S}  
а језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило 
> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти 
лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и п 
ли у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у 
ном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част,  
 злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би по 
:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за ме 
омах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} 
ја се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд 
ов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за де 
 говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Л 
и крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, 
} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви 
гајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а д 
l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.< 
а-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> < 
, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према др 
ала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могућ 
о и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управни 
уго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред  
аџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће нов 
о, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Мак 
3" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко н 
/p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим  
ам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба 
 ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим 
/p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде  
но разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотриш 
} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна п 
— сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који  
и изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се игр 
ешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (З 
/> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле  
о друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девој 
ју; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} О 
.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} 
р.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаон 
правити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па м 
сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице 
ићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у 
картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</ 
 што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја 
S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја с 
 <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« т 
{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што 
тати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себ 
аквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала 
и шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си 
сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— 
ост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је за 
: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и п 
а Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али св 
ка, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допа 
 нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како  
ређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој н 
т неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— 
i>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, са 
ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разг 
="SRP18810_C8"> <head>VIII</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати стар 
и добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III 
ли сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој п 
ује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој д 
жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исуш 
а страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; 
и.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља  
p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и леп 
другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху сам 
> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Лук 
ли.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у друг 
 држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb 
 засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</ 
 кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p>  
<p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо  
е се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне 
ћи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја уч 
молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> < 
 данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, с 
} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; не 
ислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима 
оши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његово 
довинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се  
упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», сам 
требна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не ка 
.{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зе 
али с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </di 
аст изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни шк 
ставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад остави 
вара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра о 
највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га  
и ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— В 
<p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживи 
бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p 
адићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која с 
 <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данаш 
/> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих  
руго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се 
е ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се р 
смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас 
о о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао 
дарише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и  
 би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим  
одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешт 
{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и 
 опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад  
тане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као 
а Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и 
и прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари 
 <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакак 
је; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помис 
раза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике д 
 али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи 
горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити  
.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{ 
p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— 
младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно  
} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S}  
S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одр 
 бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што 
 паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре 
ивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је 
то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не 
ам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брд 
ли ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна  
боде, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И 
о на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију сва 
ик изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђуј 
г с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без ша 
 друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори,  
слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у 
омах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корис 
 губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као  
и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе 
требно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се м 
ити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце свој 
>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и  
ивице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје  
 жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море  
ити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb  
ће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазво 
 Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог д 
орно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, може 
 не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба,  
 ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се п 
 <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао тргов 
p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се 
е навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како м 
{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја  
роти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . 
синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на  
зати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да у 
 учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{ 
Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote 
 мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S}  
иромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још та 
аши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p 
мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотр 
од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>« 
а и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако 
о снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да 
ве гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој,  
ехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка в 
Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка 
гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — 
сти.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуца 
, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће жив 
/p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да 
о мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="6 
свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не м 
У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно  
 гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. 
то настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран,  
дник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52"  
 којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита 
ругога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На та 
ваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још з 
, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наст 
ед тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мен 
о чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди св 
а је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима. 
 се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признан 
ђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад 
>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто  
<p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим 
у:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, м 
ојој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с 
один од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли  
вим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји по 
ужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке 
цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима че 
, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ов 
Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на  
јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робу 
 затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год с 
инићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долаж 
 Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза  
чићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени 
у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то т 
рему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као провода 
вори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја см 
ац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајк 
м тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савл 
и дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби млади 
свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе. 
 састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само  
и знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давн 
да кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили м 
д свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Риј 
ешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb 
 да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, гов 
своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не ми 
м не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један с 
ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на в 
 се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ов 
> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? уп 
ито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— В 
у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се  
да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе  
ђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претв 
што и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да 
ењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гла 
 дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворен 
о десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога мл 
волан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће ј 
за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p 
ц помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да им 
 .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у 
е са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њег 
S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика 
е дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уст 
ити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — 
леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кро 
та пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и 
S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре 
бе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Стано 
Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењ 
ва смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} 
<l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.< 
смејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим 
лада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. И 
е, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . . 
> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека в 
} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на  
ош тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката 
Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет. 
гова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смеш 
а има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака наста 
говога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да д 
ругој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S}  
 с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се н 
 ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди 
кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није 
е троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо  
руги није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан д 
 да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! де 
— да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, 
ије силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако оси 
им ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?< 
 Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не ж 
повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «б 
још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у х 
новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чин 
није <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црв 
да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје се 
тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S}  
ати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од г 
љив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име сл 
е многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како  
х туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да  
же пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затв 
новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у т 
бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се 
ју оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина 
ко су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао с 
 Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S}  
 уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И к 
Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје ску 
ед великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели 
авикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може д 
узети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопат 
ам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале,  
</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по  
 овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и п 
 Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да  
а нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} 
ком казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећн 
а не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> < 
 много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћ 
свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{ 
и један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Ка 
м једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми рад 
рес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад 
 на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната проју 
мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престониц 
{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у р 
у услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} 
Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изне 
после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављ 
 у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако ка 
 прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <p 
о бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока св 
лио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докл 
рих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога мл 
летој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с је 
вао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући пр 
 свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећ 
 Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земљ 
 шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта ва 
сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?< 
меју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; м 
рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди к 
не ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи  
на?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори вла 
 лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога 
ним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да по 
чара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици на 
ени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасни 
 улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узев 
е пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале тако 
b n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . 
 и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се р 
но прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене сва 
м, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и  
виђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је т 
бере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, 
стију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а он 
дседник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="5 
града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> п 
ану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p>  
брза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} 
вану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пар 
реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих  
е дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме позн 
, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу 
ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од  
е своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад к 
чина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке ро 
ти, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика 
е што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смеје 
леном либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова  
 да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог 
се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жељ 
колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме  
љио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, ста 
а бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="1 
м, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него и 
оре, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кав 
ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита 
 дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>« 
е лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што 
. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Ниса 
ућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и к 
чина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да пров 
{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаш 
да немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке 
прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што о 
/p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се  
их жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из 
м бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као 
о лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике  
живши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије 
 се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још ж 
сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми да 
е:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунић 
 олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се рас 
 .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летоп 
ти од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом 
ио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали  
ају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро,  
на госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госп 
ојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу нап 
пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од 
} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене к 
ла 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши од 
ча.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова пла 
; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду.  
 Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић ш 
кују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења 
о беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од 
 посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p>  
аса нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учит 
иоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао  
p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досад 
една?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав  
и, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми с 
ела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи 
њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отим 
а спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у сп 
 уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање 
екцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот. 
нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или к 
га.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— 
и да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини  
 пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти 
м пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће 
ки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство —  
р зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама  
ладожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену. 
— Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да пр 
овека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом 
у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не 
ама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху  
еког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакос 
 он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се 
ирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <p 
ви моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргн 
омисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у 
же у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} 
скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и с 
ље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div>  
слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише  
шној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али г 
 бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он чове 
ма; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у  
>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубок 
е све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стра 
нидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад мо 
Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора  
} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, сам 
 добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, в 
ко су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од ча 
гован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне о 
ћи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуреда 
ах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми 
p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> < 
 Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А 
м црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво  
 посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и 
ра зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби,  
оже бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И т 
 се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога  
n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практ 
да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Х 
рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађ 
на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кр 
се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио  
ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се 
 гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује  
 Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и к 
 надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце  
а, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— С 
гања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по  
адбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази,  
елу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те но 
 на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена 
 /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казив 
да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опе 
<p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувш 
из леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или  
 угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А г 
«Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њ 
них».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне стра 
и га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зи 
о за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа п 
дна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи 
ика како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемогли 
/p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из пол 
} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дан 
дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наст 
су разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље. 
а речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о та 
 ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказу 
о је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе со 
head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic"  
ко ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђег 
иски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служ 
где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке 
к.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за т 
и да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Ме 
канат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека пре 
Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли  
> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то в 
"en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други љу 
 њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро  
а.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p> 
и господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам,  
чар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно верова 
е кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То ј 
" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца  
; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њ 
p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се 
ка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад н 
</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико нов 
уги сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих! 
ко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друг 
да и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирен 
 којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мисли 
ло се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје 
 оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене  
трама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми  
у моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим 
из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега 
ожете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — муча 
="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам мог 
ик умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: св 
би по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети с 
. . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је он 
!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле иш 
но гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели. 
ар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена с 
 n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то  
а ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не з 
р се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако 
о ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће  
дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, 
ли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у ш 
на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако  
 Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, ве 
У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У поче 
ра на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да  
циски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе ј 
 захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим је 
сли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што м 
та, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од кој 
</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту 
ко год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време 
ајпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и  
<p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с кр 
ко колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: —  
врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . 
све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председник 
 да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:< 
н, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши х 
да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, пр 
та га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео г 
ла долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам кри 
У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред 
} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу сп 
 само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и  
ји стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула,  
 прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није си 
ло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или је 
села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним по 
што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме 
ам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с  
мао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и 
задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p 
јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често  
 штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао чет 
после не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S}  
гару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти 
ваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби мл 
у, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче  
но да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет  
пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздиса 
егам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека? 
{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да 
ва:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Какв 
разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а  
 у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад  
и.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да 
pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p 
> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква с 
 за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S 
 Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само  
у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској  
ви се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да 
та!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у  
p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да прож 
само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам доби 
. .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да до 
еколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгл 
 Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она  
једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ра 
ки залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одгов 
Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Срби 
 не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разбо 
и да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вам 
е мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . .  
ем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем? 
драва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш как 
слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити н 
е!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, 
да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада о 
у, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, 
 ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђ 
 се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту о 
азивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:< 
по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам так 
 .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других мес 
се преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и 
8" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насм 
на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих су 
 Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вел 
влова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта 
 младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти кој 
а на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је м 
уђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} 
срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купуј 
/p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у да 
се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</ 
оже бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S}  
маже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да 
ју пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући 
ужи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амиш 
I" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију свој 
и неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац 
 . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; 
, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше 
зговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толик 
мпе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према 
и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на п 
 Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ћ 
доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко  
ознаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је 
> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Предсе 
женити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује < 
 Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да 
ге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам  
 мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са м 
лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да ум 
оје би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, у 
сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће 
аочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас зна 
 ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S}  
би, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у 
тара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја д 
он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; 
часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! ре 
се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p 
 спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као пров 
лађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене 
ељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као 
Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и је 
силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осирома 
 беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на  
 се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркиног 
 у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И  
орену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може 
 зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра 
новник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује не 
S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам с 
Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао 
та, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада 
не су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млад 
а приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} 
х тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је не 
 додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија ви 
ов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" / 
дговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја 
ве слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погаси 
идеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник за 
 n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци дваде 
о друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта 
} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да с 
те добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих п 
<p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> о 
авест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах у 
 ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се са 
где Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили нико 
у бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. 
први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху,  
ије много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте  
лашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се вл 
 сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души 
а, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам при 
ити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па 
љаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>О 
а ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> < 
 за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . . 
за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— 
трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10 
арма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје вре 
не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи,  
 знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за  
uote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана 
м том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да п 
 ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ћ 
каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њем 
никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобо 
" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које  
нића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу,  
етка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за о 
. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p 
цом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу,  
<pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар  
 у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </d 
> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вр 
мо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи м 
рилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе сме 
" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l 
 од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало сн 
 што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за  
 и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога  
је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто  
оба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао ш 
 зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека 
е Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»< 
 ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> < 
у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да  
 Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај н 
ам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом 
 се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна п 
те ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ ле 
стави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше  
ко кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она  
а што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам нау 
ије он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! 
ојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и уму 
ад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се 
> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; заж 
он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну 
вак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200  
оје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. .  
је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука 
е сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ћ 
тари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један по 
ротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним  
 кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} 
го ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се с 
ј куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где н 
ајпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, 
нео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија 
{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div>  
ави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, св 
да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађен 
а валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог к 
мила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на с 
а сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и 
, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наш 
и.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, т 
 да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим 
нас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ће 
ишта!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити к 
е да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је по 
странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз 
а њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, о 
 <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он 
ик зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секр 
или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год  
— седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> < 
да на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпо 
али и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се  
кад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али  
 то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, л 
адио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздер 
 и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S}  
кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, 
ng="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кук 
о ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима  
и као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се 
— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам св 
коли неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду м 
а је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојк 
лећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуна 
га разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му 
права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушал 
умени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих с 
 оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше ж 
 иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалит 
 горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец да 
е још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми жив 
p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рање 
просих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, траг 
бу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припре 
доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, к 
е.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S}  
 желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што 
 . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што 
 женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру д 
ћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Риј 
?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" / 
ену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уор 
ише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па  
<hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању ста 
 № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! ср 
а.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Стан 
несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката 
} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ћ 
.</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно  
пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти ј 
».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те стра 
се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свр 
№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за  
гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од св 
.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ  
 од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не 
S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — 
и, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну пом 
к, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га,  
ори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фра 
ца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем  
? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле н 
аше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тра 
е, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, р 
} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и проз 
У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату 
после дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши 
показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се др 
било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, 
оје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Пр 
head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него ш 
ла Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас н 
кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и  
 а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да  
за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за п 
, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четир 
мора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда 
а: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S 
гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често мора 
ерио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким чов 
 брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама  
 Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чи 
ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загуш 
p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варвар 
ead> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница 
зе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S 
ључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по св 
ави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати з 
 шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар от 
 за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту же 
ом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мис 
га тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било пе 
ана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћа 
ату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, 
несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си сл 
стао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим 
у својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко с 
ош од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден кр 
} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у жел 
је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би векова 
а од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кљ 
Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p> 
узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца 
ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?< 
је опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунско 
 казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у  
скао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, о 
свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком з 
а!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Д 
ам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад 
орка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се у 
рављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем 
> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честита 
лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен п 
олничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се ути 
 та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје  
 је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" / 
Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb 
а, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чек 
<p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Ј 
о приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилиј 
нити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жен 
а?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> 
ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био нем 
ражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па н 
 се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде пр 
, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да ста 
{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекин 
да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно з 
амаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гл 
се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они 
беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n=" 
 зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то у 
вирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" 
од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, з 
810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head> 
огла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . 
 /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго,  
<pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је  
хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило ј 
а.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> 
товати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p 
 у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од н 
ад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити  
ио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удави 
едан ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања ду 
њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка н 
мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? .  
ти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и 
е је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у вод 
Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .< 
 Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одо 
 тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему гов 
ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разгов 
ствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се по 
јеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био 
ишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често и 
ут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни 
Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се рас 
d>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч  
бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам  
<p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S}  
 маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме ста 
{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако у 
ојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу св 
 тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневер 
ни ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и пр 
ткако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа др 
 његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке 
аконе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много н 
увању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре,  
 <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, 
илија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Суд 
ћ</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни  
l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . < 
очито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као нави 
уда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио 
е бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш виде 
о.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа!  
а отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прс 
се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а  
о сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S 
рки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шт 
ез тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сир 
> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу д 
е.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, т 
оворила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с ово 
то испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n= 
ва је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни ота 
а видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка  
дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n 
="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није 
мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра при 
ико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са с 
н; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек  
епа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљ 
е амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како  
ан бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да  
Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p 
} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака,  
,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S}  
е с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па 
је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вел 
дем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђац 
ко капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна упр 
ела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb  
жда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га  
еца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју ц 
рен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њем 
ари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . 
слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се б 
 то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара;  
ли никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где  
нгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20"  
о да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и р 
неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчи 
е власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан 
>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим,  
и радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме ради 
 време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим ј 
 задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два  
их људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С то 
а не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће 
ича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био  
 <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p> 
ом. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p 
 их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно бла 
мо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да 
да имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} 
ко скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да  
затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се  
им њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла  
 ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврем 
 дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беш 
 колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам 
дети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сир 
 дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши свој 
.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући дава 
ритискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p> 
 десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да 
/p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; 
ођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга  
борити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку кој 
 сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коњ 
знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али .  
уће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, 
и који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су  
слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење 
неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може м 
вију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је  
 се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, 
пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову лис 
м не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није  
оја је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј 
ко пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; ми 
 у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, 
армонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који има 
није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту с 
лежио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане  
Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим 
>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и 
 вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни нар 
онице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити сам 
 од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забата 
Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају со 
ивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред  
и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће,  
S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Г 
боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . 
, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} М 
 пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ћ 
 и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу 
 својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} 
чам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Прич 
уду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву у 
вим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом у 
и ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од 
:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оже 
почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ  
ар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} 
 исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих н 
S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пом 
је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Има 
кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке 
 моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао  
јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и 
а, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење 
ељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су с 
<p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, уп 
ћ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И  
оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах 
 — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дн 
На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане. 
сле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наре 
 кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жанда 
е је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде 
; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна ч 
 Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају 
 попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, < 
мо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости л 
ури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље 
упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Св 
рио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један приј 
ци машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама  
емаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оно 
би:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Те 
ћи при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим  
акога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи т 
дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и не 
 до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до сто 
за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви 
ле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца  
оја остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се у 
о се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је  
ста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које прос 
чи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари 
рама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div  
амо још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне посл 
касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао но 
ац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота 
пазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда  
о 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, доне 
а по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S}  
ам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутр 
ћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је на 
х тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојст 
е ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 ду 
мем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S}  
а је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних». 
једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p>  
ога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио 
евер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— О 
.</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти о 
Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да 
="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . .  
 шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . 
го знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што  
ике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују д 
уката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је б 
во пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, пог 
да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени пр 
S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} 
улациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} 
 они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рање 
рех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, 
млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да р 
<p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" / 
{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени м 
упим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара  
S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он д 
а мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оску 
чку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: к 
његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабула 
њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба 
<p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapt 
тељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па по 
је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије 
 је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма 
ама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине  
рговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој  
их чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе  
ијатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром живот 
е бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у н 
или у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њем 
у два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује 
 долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, 
у једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!< 
и с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би зами 
 молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млад 
 за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим ка 
ју.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбо 
у«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметић 
ку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане њ 
о врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси! 
ко је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој  
 нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S 
 се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући свој 
или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прек 
 — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</ 
 писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју д 
ови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час 
о.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не пом 
 можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не 
p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На ј 
0" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овака 
у, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може 
Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> < 
већом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету свој 
.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>—  
промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику 
и, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није уго 
што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево сва 
тала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> 
рашне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapt 
ислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла 
 обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена о 
пије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не мор 
, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је т 
е чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p>  
мам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код 
} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те га 
 на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на о 
госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти св 
<pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам;  
сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере 
сто говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем нем 
Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време ва 
ени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, ј 
и с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . 
p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћив 
/p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост:  
одужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале греш 
ао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим  
ће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за ку 
ченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати јед 
 крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о своји 
ао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свако 
а је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни 
ба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а 
о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати о 
шани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у годин 
>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече из 
много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба вид 
>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто 
тете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и  
!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>—  
ца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало 
ише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се 
 трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p 
тајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и  
и <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога до 
за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диж 
е дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле 
уди, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потреб 
У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је 
вана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки —  
54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он но 
ота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада. 
хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би  
е веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особ 
загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо 
тане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере,  
ј Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb  
воме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо 
толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка 
у ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где је 
сао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свило 
е, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Т 
шљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n=" 
 тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у п 
да од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћ 
ословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Л 
ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштв 
а настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ћ 
огу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не зн 
ad> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна  
{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није 
војица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit="space"  
 Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад! 
ије за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>С 
ли некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p 
у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викн 
 са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог  
 на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког 
ац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — пр 
n xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{ 
 <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чар 
— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад  
и удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кућ 
ијатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је рук 
познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоња 
утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не т 
воју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако наки 
ку ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слуша 
ако сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осет 
ни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало 
лива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамо 
рну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста п 
аш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што  
хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мо 
 добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми  
 рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише  
велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније  
има.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни г 
 њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канце 
 погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка ве 
обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone unit="*" /> < 
<p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S 
до и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра у 
ију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа  
ока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право 
дин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе  
си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам г 
 видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о слава 
вика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спават 
 зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лек 
 у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако  
 рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; м 
ија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју кор 
 несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије,  
 ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може 
нији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи гос 
не очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама 
ри пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису  
д кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију 
годно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гости 
е кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра 
ерујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још  
 у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживањ 
 <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам,  
и.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па  
 камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не п 
везан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ< 
 .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p>  
 и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, п 
беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи. 
ви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо.  
во осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не 
уге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да 
д Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, 
еника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крет 
 свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао оног 
 исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши п 
его знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах  
 — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, и 
похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није гов 
бом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на веч 
рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а 
ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, 
суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја  
 дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не позн 
то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уреда 
И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари.  
е још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публик 
<p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштен 
 рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете мо 
ету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво да 
е ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што ниј 
 које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији  
{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{ 
n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, 
велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милуј 
</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља 
 намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нек 
оди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb  
и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету с 
дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није би 
p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред кав 
век страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} О 
жби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад ниса 
 <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући 
слиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачк 
— <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" / 
 Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, уп 
еда сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не  
ј да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да  
носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи п 
} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну ле 
 свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без теста 
седник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, о 
 имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се  
/p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити дев 
с не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 
е умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{ 
ело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у 
 моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је 
ам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>« 
 одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, св 
ице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрад 
 своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ р 
рај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа ј 
од стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој п 
удате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с неб 
 пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно  
а плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако ј 
еће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у ње 
{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго 
 <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђав 
. . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидат 
аду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га  
којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најт 
и од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с нек 
им задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота 
 Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да с 
 могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане н 
.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара 
 да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! в 
напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене си 
 на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p 
еднога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник,  
e> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после п 
</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици,  
ета.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p 
е, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прил 
а.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техни 
допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког  
0 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој ј 
о сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасн 
о о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добр 
ски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожуд 
ц осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и м 
тво упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам  
о десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не  
 скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод брад 
> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се ср 
ше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, д 
{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да б 
реписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћем 
а поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чи 
{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као  
е ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div type="ch 
ела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче са 
оже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пар 
 свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{ 
то благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у 
> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зор 
десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Т 
ле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Па 
сти натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се  
гама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао  
ицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади љу 
мури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.< 
 <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најго 
јој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек но 
е да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у 
је, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем 
војка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не сме 
жаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не .  
вана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи н 
Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу  
ући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ бе 
е, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да  
ницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <d 
 . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако 
/p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији,  
снике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у  
а) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навал 
-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити 
да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код о 
ведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, реч 
срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем 
<p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек 
оро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити с 
дно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то 
 да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас  
је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} С 
е жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже как 
ику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејем 
жљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гост 
ш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место 
неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p 
уке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се бо 
b n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p>  
ећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учите 
дно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, мо 
S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом  
ју.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, п 
ога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо: 
 и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) на 
 секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се изв 
е на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Ма 
а, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у 
S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и 
<p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до нед 
 Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша 
 се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како  
зад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким  
 славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом пош 
ти живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу 
 <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем  
 оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам му 
леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб 
за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за  
>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море 
ху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тре 
а, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема 
 бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рук 
.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развла 
ш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упути 
задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов с 
 крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, ба 
, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чин 
еститања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и п 
 № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жанд 
о пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, 
и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало  
као:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тад 
чког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} 
 пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу  
сено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога уз 
дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсе 
ко се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Стано 
ога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева кој 
 — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили 
Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они дан 
и пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ства 
ли она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p>  
је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n= 
дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по  
осто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбољ 
ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} С 
ше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Сп 
е жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да 
ћи по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је  
незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојш 
 . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{ 
ртати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје 
5 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек. 
е опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте 
 све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће 
како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p>  
не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога 
авник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осу 
све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се зарумени 
че први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према ух 
ам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapt 
арчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио 
око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име мо 
д ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управни 
мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, 
с у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и  
је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што 
виш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S}  
ошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло 
рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја  
> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, сва 
разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу 
 струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговор 
 Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али  
} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити 
ке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз дево 
 Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће б 
и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући свој 
насмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању,  
адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . 
суда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{ 
била неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и  
ље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да  
е ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макр 
ка. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи  
</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.< 
вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог! 
о га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе каз 
S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од 
кад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он с 
</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчи 
 Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па  
 ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми с 
 к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и 
 за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој ка 
ицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког д 
ња.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се н 
у се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ћ 
вој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријин 
трашне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја 
вку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка 
з Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима 
све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду  
најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, 
 n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нис 
ет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што б 
е ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а нам 
 је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла —  
бична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само  
умеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику ш 
 кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога с 
 n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други 
одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних кр 
ч с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колик 
и.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то ла 
најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши 
аше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се  
и девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њен 
шко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</ 
 по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је ми 
она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека  
{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку бо 
баталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни,  
ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она  
други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушк 
 <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ  
 стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем  
ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно и 
еће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља,  
за!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме  
гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се 
 чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме 
атвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— 
вши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> 
 потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у  
 шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не мо 
(а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити  
S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га  
ржи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше 
граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрв 
ој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p 
и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најг 
ли; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко  
све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на сво 
јка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се о 
е <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су  
ости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на  
о пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . .  
је, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од ту 
им — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе 
ружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њи 
ва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. .  
 .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали ж 
уди, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господа 
 госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретах 
нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да  
о хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{ 
и њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче 
хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да  
ад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да н 
нице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби  
>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслу 
у тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а 
боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} 
идане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> < 
 се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb 
ека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана 
м; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за сво 
ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја 
е ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Ил 
 сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам н 
оју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разг 
аде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb 
тврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а сврш 
му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега. 
, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Ци 
р, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим  
ко:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n=" 
 проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погре 
е не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни од 
 затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара! 
оже добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени 
тама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера  
ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласт 
дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја с 
 Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу чети 
решке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побег 
дина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>—  
 <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јад 
пци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој брац 
ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чуве 
има.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех 
, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Оп 
а сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале  
то не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разгов 
е човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а јо 
аком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, 
јурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од не 
 која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао б 
је књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад 
о он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију љу 
>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како 
ешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим с 
можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се см 
 се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао ст 
 сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка  
га многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио 
она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао 
д би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према оном 
осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задово 
мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад 
један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, д 
о: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице 
нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за н 
 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се ник 
осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>« 
 .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи јед 
, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p> 
може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После не 
ј па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све 
е по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се 
 Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, 
тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у пра 
њи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пиво 
адовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је из 
дећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <p 
дарила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околи 
ника. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; з 
>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одгов 
 ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и 
маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другим 
е тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и уп 
едњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири 
пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да бу 
 или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та  
ђе да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и ви 
у. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости 
могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као  
и је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су  
в савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p> 
; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си н 
ци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем на 
његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне реч 
лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, н 
шао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За трен 
ајбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочар 
 она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка? 
и јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има 
тету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху с 
мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је  
еб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p> 
инути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштв 
вши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико 
уку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво  
хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остал 
врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! 
 тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот 
та кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковче 
проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, 
 . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето  
 баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме 
ко година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ,  
ема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4,  
).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају на 
ецу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S}  
школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента,  
 ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се оглас 
ма је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмеј 
 расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко  
 мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан  
 беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све. 
о ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети  
тра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће остав 
 нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали. 
ре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с 
с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} 
судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за општ 
ко га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити увере 
 га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштил 
шкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике ра 
лу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разре 
е једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он. 
 сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отв 
 га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао ду 
<hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро  
а усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .< 
 што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удај 
ја, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре иск 
id="SRP18810_C9"> <head>IX</head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни свети 
и милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p 
и је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S 
д сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може 
ети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвали 
н гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор и 
} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се. 
радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је  
 поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што л 
.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који 
јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је с 
Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и  
њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита 
 куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а  
еш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— С 
ом зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подм 
о се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један 
/> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жрт 
више и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone 
т; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" 
} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог поже 
 на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од  
ом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру. 
мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди  
у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</ 
жа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе  
чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је во 
 оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу 
х бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у др 
оје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку бо 
 рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те нов 
ио «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упути 
ога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамен 
 вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за ње 
 и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био 
мо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То и 
човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски 
анка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S 
а ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад по 
је наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} 
ио тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога с 
> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, ш 
{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неко 
 рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити к 
 слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Риј 
</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p 
о у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му 
ео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне м 
пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала  
гу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи 
а Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p 
према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На ј 
.</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовиц 
матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин 
ато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком  
>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу с 
ав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао  
е разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .< 
 Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију« 
а се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изг 
ачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атлас 
д или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра 
с, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од њ 
Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> 
 Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно  
право ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Дана 
 почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p> 
Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; пом 
 ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме 
е . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један п 
стало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац 
е поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се у 
м, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио  
ика, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђ 
као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни  
рста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> < 
дузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да 
ош неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице 
 Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи  
S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Н 
мадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиж 
.</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле 
у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Д 
брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш 
p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехн 
гори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p>  
о се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све 
ени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . . 
 имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати све 
еким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он 
ам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Б 
 седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је л 
у, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући с 
 с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате 
ри се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам ч 
авду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да жи 
ила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускер 
 ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бит 
 Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . 
и. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно 
е.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са 
— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, ш 
е је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он о 
мовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари н 
{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а 
ги долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записи 
икне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«Н 
навало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што м 
 ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако по 
 и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), он 
 Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за  
жар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — н 
нас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ  
инио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће 
слугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Ка 
<p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те ујед 
 робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара  
одан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он ц 
упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</ 
о сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у 
целаријама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и  
е до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем друго 
 јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право  
а тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, 
оје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном  
дали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече предсе 
овор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макр 
ису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Зн 
малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва д 
ло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна 
чем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Н 
је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној. 
е машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кром 
викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем д 
шњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од п 
>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је 
ајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} 
у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмор 
 могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">delirium</for 
звезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> </TEI 
кој земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потр 
 ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18810_C 
>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рек 
pter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <h 
e="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НА 
Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба,  
дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени. 
> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и 
/p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остав 
вијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средов 
е!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо пров 
роводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практ 
к, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, 
 наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох ок 
p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни раз 
е, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши к 
је воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хв 
очитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија 
бе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>« 
е сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба 
 а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича 
ац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да не 
 суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светло 
 избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку р 
столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу 
 џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, ил 
си га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија. 
своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод 
равим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="6 
25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде јед 
 ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <p 
 нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући 
 на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте ка 
/hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пиј 
 . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купи 
у, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пу 
па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметах 
великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели ор 
а; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети б 
 његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето 
ен красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И от 
очарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24"  
ачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} 
 учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин з 
нам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за  
 осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно п 
русову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! 
во <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво 
 /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> бил 
енут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту с 
ли орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— С 
лаве ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S}  
накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза дру 
Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори 
војке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко и 
 пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Та 
сао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гости 
.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>М 
p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi 
нас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гос 
 n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</ 
ml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Он 
, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p> 
лајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори,  
бу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова 
з затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (там 
а никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостиони 
учих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га јед 
</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо н 
суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.< 
/> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као пр 
 <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Н 
кост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb  
, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И  
 па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођ 
арима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам д 
ост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quo 
Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се б 
один: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче д 
ницу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један 
ма.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xm 
нали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у  
аташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да 
, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Ка 
ко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелода 
 се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева 
сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих 
е је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу  
 се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло 
 зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле 
е клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па кр 
p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно д 
 плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурил 
ад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као  
ово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцве 
о на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрен 
ме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком к 
злике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с т 
. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати 
спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама 
S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним < 
ас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из  
quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајни 
 честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на  
ка права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме  
 натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваз 
и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба в 
.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе 
на.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко 
ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко х 
 Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међ 
усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и  
које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то д 
ете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па  
шће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изум 
> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n 
жен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио  
је! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, вр 
 седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, вр 
ругаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупи 
ћ, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво:  
ју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, ал 
леба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Стари 
 мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета? 
нца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако  
ривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано 
 ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! про 
, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје по 
, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се 
ити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме 
 ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на  
 се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило,  
 дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточе 
а.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав н 
о узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се т 
кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S 
е.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем 
 Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба 
човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да  
доше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 
су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права му 
еднога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је ран 
се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год  
 ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић 
с сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они слав 
ник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као сл 
 Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p> 
рски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и са 
hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они п 
рава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже  
} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш  
ледње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије 
м спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ов 
убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које м 
 У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио а 
кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опаз 
" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти 
а да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даљ 
а дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога с 
, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n=" 
 Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S}  
ђајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p 
.{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што м 
водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна ку 
им пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шт 
 управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше ро 
е машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба 
 одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и 
у.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво врем 
 прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху 
и мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" / 
 као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Ј 
е оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати  
и . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хт 
у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} 
 исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А су 
отучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет м 
> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше д 
е је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако  
н.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{ 
 Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веом 
 исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени! 
 ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и св 
S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . 
на удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, гово 
пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочека 
морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се н 
пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несре 
и.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што  
ла да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И 
 које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ев 
од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом ст 
 сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња: 
колики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p 
е он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости 
/> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмеја 
шко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном 
ар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Ри 
 .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се 
ви.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S}  
о добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p>  
се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити 
; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему веру 
м столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, ве 
} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често нас 
тао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана 
ет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви к 
ни — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варо 
ти се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки  
ло у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста вазд 
 она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Сви 
еш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S 
 друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем 
редан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она с 
ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и  
рас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гос 
ође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је 
ад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио  
 улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чиј 
 ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пре 
 ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђим 
тећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник 
о моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе 
 /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича 
, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она ј 
е саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} 
оди тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која  
он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније 
пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући ку 
жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 
д!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћ 
"14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да 
 младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</ 
е ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него  
о од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија ј 
 расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога о 
{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је до 
доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве пом 
, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо 
ни венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Не 
не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи уг 
е умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковче 
delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно. 
мом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дође 
оје многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па 
ца Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S 
о се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво н 
менуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не пита 
едном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или 
авао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке си 
 коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, 
овољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ  
да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девој 
ека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Ск 
од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не м 
и своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још о 
ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или  
упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно. 
 наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим,  
е неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{ 
разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> жи 
бројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Св 
 гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — св 
Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, 
а.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекид 
исмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p>  
63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити 
т пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од н 
уче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p> 
> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год пол 
ј.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођ 
пољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </d 
Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу м 
између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болниц 
ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки 
.</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type= 
и у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш 
асма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисо 
ште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не по 
виђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше из 
чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" /> <div t 
, па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа стал 
шла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше об 
га, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S}  
мничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он са 
ости предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, 
ске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озби 
оље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскрш 
даји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јављ 
е била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. пре 
ад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас 
правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представ 
суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тет 
игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место блага 
е издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У  
аспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би би 
домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборавист 
вде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председ 
, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје) 
 <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се роди 
 је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу 
ђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина г 
 давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ 
олазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да  
ретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S}  
.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које ј 
ми служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаг 
еднику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамн 
S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А  
шко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години 
 вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести 
трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрада 
је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико 
 се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штет 
 упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а иза 
вике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је 
ти се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис 
} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! 
арод у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије п 
анна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто проста 
век: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мука 
</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањени 
у кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао! 
 ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да  
исливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред око 
ав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна;  
ка!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пр 
ја главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у  
 <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после  
е се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам 
ице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Са 
ед свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и 
е очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. 
извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам  
својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћ 
и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле нај 
 . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, 
 било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у 
у, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети з 
артати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време  
/> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврст 
лико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста ду 
ратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S}  
о ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се распла 
дном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се на 
ведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко  
а човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сла 
 за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац 
има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е  
шла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још ни 
во да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друг 
 јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Как 
се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћер 
не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у наднич 
асти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред  
p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, пр 
ма.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су т 
е жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шо 
ма другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било о 
Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник за 
а себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> 
да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, к 
тлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — му 
заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p 
 хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста 
н.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе пре 
 један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год пот 
 дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за 
и зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у 
онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чвр 
> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув 
ник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младић 
 <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић кој 
 да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може сам 
ужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учеш 
закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају 
истра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S 
/p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ  
ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; 
 Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача. 
не.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је 
о, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савес 
ицу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам пр 
ори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — н 
и перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа  
естујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да  
е места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за сто 
 њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не  
ословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се  
ати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје 
одаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите  
?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! исти 
адић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита п 
.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче 
<p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове р 
>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сеља 
ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разу 
/l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Д 
иша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим  
срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остан 
рију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па 
онети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у  
рекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате  
у колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац ос 
{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . 
и драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и  
Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жало 
 свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и  
еси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</ 
 разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А м 
е него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су  
ти оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто 
ричај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А г 
да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да ј 
м на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n= 
 после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуд 
 да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се доју 
 такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем  
сар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно ода 
 столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се свак 
, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца 
 кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ  
 много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше го 
онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису оп 
ве, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгор 
 n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити 
ху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери»  
b n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, дв 
ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад 
ом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог с 
их синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом п 
 и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им  
 Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој п 
 и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањени 
урно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xm 
е председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца  
p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" 
н за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се 
ан.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије 
> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнал 
е.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди 
p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремит 
p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи. 
иљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 5 
о исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> 
 можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека до 
оје је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>—  
а себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
а у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</ 
 . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са св 
може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је прав 
ешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, 
ако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="3 
n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад 
трудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџ 
у других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, сми 
Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3  
. . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који го 
е да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је в 
знесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво 
Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, до 
угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њ 
; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају. 
ца.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се с 
у.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто  
, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка? 
е божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази д 
би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе 
ћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" />  
ругима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта ра 
се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То бе 
 .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према ме 
оврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад  
гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и  
, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар с 
> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам 
<p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога  
 наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога поче 
почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао д 
ту њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ ј 
учевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за ме 
<p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас поб 
амо нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како  
о и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности,  
и пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење ду 
 је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес  
ар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека 
текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у арг 
 се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи п 
 ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаш 
> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један св 
ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто пр 
д изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потр 
стина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће т 
 очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац 
ана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S}  
ори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви ка 
липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и 
сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не откри 
 Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици  
 у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цр 
остионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих 
 како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, поб 
иран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p 
 постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје  
S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p> 
вања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби  
мати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — 
а жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p> 
азмишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна пов 
а цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— 
да и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево ов 
их сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <p 
S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! ве 
 слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу  
 своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Д 
у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати .  
таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p> 
 много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и но 
ца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне зана 
ао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и 
лничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он пр 
се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S}  
лила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења. 
ти и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати в 
едан од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ј 
и душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како  
е завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде 
:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу 
говор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује св 
ра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi 
{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то б 
та расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка мо 
кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу  
а је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запе 
само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пун 
сподски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих испис 
среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} 
амилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав 
 на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Стано 
 једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о  
ола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у  
зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, од 
стамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињс 
 он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, попра 
кле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару свој 
е, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председн 
им неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко 
зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само пр 
 али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закљу 
 право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не  
 Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих 
итомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прили 
амилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа д 
ија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је мл 
 n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. 
аровремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што с 
 Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.< 
арије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом муш 
ме ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а ста 
ге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде к 
/p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особи 
еђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окрет 
азе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо г 
затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио ј 
илу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и  
вица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена,  
о не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће с 
та!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори јед 
. .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div type="cha 
l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Прав 
ку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац)  
ати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, 
 У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> < 
га оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у 
тарих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађ 
 од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје  
Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p 
девао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да  
ша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће  
онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новац 
колом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је би 
и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадаш 
ни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражња 
/quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред врати 
рвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени  
 Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>—  
ти да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће она 
 смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурањ 
ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намуч 
да се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам  
ро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш  
се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на  
брадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врат 
оме не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с па 
ца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као ш 
м шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило 
. .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; по 
Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la 
 и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body 
ти кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он< 
а ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml 
/p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} 
ику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т 
 за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар 
господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> < 
>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и н 
>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада по 
ресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врл 
ада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од 
мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако п 
е од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се за 
је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</fo 
мате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће  
шити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе,  
ад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. .  
им ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и б 
— нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде н 
сти и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бра 
е? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се 
мигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека о 
{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, ал 
ред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а оч 
е неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мо 
жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све сврш 
 Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не  
канта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у ра 
астала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за  
ећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</ 
отрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда н 
едан средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на  
о од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, сне 
а се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде  
 што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане виш 
сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној п 
дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бак 
етно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу 
есуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближа 
 на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, 
је кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све  
 и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана је 
ник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отиш 
p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија 
абускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15"  
која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замис 
чистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S 
јо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао 
n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којим 
орега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у 
еке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле 
. . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвав 
је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Н 
Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист  
а што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, 
м врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!)  
аваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; 
ге корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи ш 
ове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним как 
ица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у та 
Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам слас 
авом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . как 
 било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађају 
 икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога  
дном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка  
полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух!  
 сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми 
 заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он и 
с, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије  
 рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу 
адају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може  
ојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? 
>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехо 
нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . де 
кву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и 
Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једног 
 </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана ко 
>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вре 
е удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то  
 су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p> 
 зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле па 
 га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огле 
би шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спа 
за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да и 
о у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болт 
окопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не см 
 и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив па 
 не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може  
ји имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку по 
Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори 
 Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође  
же како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p 
што.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то тре 
ишта, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.< 
воту, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учини 
се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36 
арничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина 
ретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштењ 
то два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то је 
о, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и п 
.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао с 
нском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо н 
како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па 
и ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p>  
оја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налаз 
/p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад 
, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{ 
> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се ис 
ојима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37"  
спод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом 
 ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type= 
<pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за т 
 . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лу 
н говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто ј 
о ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечмено 
сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слу 
таноје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу  
="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мач 
ној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још 
ше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, и 
 кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39 
 а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку  
, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу с 
p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке 
 по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <d 
 венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растал 
е стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S}  
 а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете  
човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он б 
де брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија С 
<pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије 
му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати о 
 сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваш 
е припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него 
ће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили 
.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше  
ресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека  
добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих пада 
. . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи 
госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо,  
>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .< 
исе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу г 
ј оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим 
о га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- О 
ала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани —  
 Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако с 
 све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво п 
 крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу 
и од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му ј 
ла.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке п 
вањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За ти 
саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Ј 
да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају кл 
 . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. . 
>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари 
ку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се 
 болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика 
 ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је 
да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, 
ица, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> ј 
</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна же 
 своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S}  
у се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам 
тењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мен 
 /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</ 
ду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати  
.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се 
ни мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран. 
вога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, о 
} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад  
тави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће ски 
> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> 
 не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и 
: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати к 
о често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Ч 
 како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, во 
ени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, пок 
нате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра,  
, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи  
о улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су в 
 чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна ж 
ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за  
омаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исце 
огомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише 
р.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије ре 
/p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,а 
де и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за пр 
догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба н 
>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се т 
 теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да 
пор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га по 
рорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми н 
олу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пу 
p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тет 
 кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да с 
сионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гим 
лу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми 
а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привре 
> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога  
тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена ви 
ла Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p 
13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпо 
оворити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет  
ри први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не 
 рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз 
врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка! 
га доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни 
ви одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути св 
 штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни  
могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi 
{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити о 
 судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам  
је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари з 
 светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>У 
да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, 
. . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око р 
reign xml:lang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то,  
4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> 
и.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме н 
ичари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може  
ур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник н 
; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој де 
а, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лага 
удиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много 
и.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место. 
оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а так 
лике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</h 
де од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Диј 
е овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штап 
ан за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштен 
румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми  
 паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> < 
лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S 
 <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— О 
</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши  
го штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново< 
 кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а 
може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоћ 
 би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— П 
p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне  
ишући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његов 
, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да с 
е са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како  
 мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци! 
отрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, п 
м хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, н 
мејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p 
 — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шако 
 глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пи 
ве тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам р 
 <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је 
 Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетис 
мо још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </d 
 га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> 
 узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу 
руга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од  
 ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту н 
 год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није ка 
о:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на  
је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић  
би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се  
р Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрн 
нога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До ј 
од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича- 
ило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашће 
Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле  
а.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</ 
вио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затво 
 Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . 
 лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говор 
рка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> < 
ица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопо 
да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар 
шем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на мес 
епажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопи 
pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека вели 
ад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} 
p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке 
.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} 
на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и  
title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l 
а-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек н 
> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у кој 
пипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао 
тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како  
>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, с 
ши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, р 
свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" 
 знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане 
 крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перор 
 неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . .  
мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> 
 <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке оп 
ати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и з 
Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покај 
апени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче 
 <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каж 
јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каван 
мпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</ 
ке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{ 
н.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парч 
На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих 
 да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« 
, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани 
ка двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет так 
фе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Памет 
осподоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам  
десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат 
 врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је ко 
тао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох 
Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле упр 
војим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због ово 
лике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још м 
аричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда к 
у вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим сваког 
 да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ н 
 многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираз 
ђу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; ал 
и сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4 
иновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за год 
ло од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се  
време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новац 
од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме 
 данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добић 
још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за  
pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{ 
о је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду 
у.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу,  
 да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> < 
сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p>  
по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побрај 
 он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео каза 
ш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија,  
ге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То 
 моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку,  
м како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми  
 младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебив 
то не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелиј 
вно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици маша 
а, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица  
{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата  
 даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила дават 
</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно 
у к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен 
 По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на с 
" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као  
м перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка реч 
 ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматра 
ти ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у сва 
омпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пар 
вих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове 
како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Пр 
ету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад  
д човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својс 
ене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми ж 
ара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мал 
о гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени  
Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње;  
вређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надн 
оказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без 
 /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Ј 
м <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмили 
и давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече С 
ца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пив 
е дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, на 
та писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју 
 изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио  
благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} В 
 плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здрав 
с ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњен 
а ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређа 
3" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чи 
. (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И о 
>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар јед 
па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељн 
ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И 
лу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно!  
а мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестар 
вте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо пр 
</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Ра 
се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мир 
вакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкари 
роклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та  
 Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ћ 
у липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, 
го од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало  
 у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије 
е и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће јед 
ба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она 
о новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, 
 било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S 
 <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тет 
оски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n=" 
а.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском докумен 
 у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку. 
као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он 
о се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два мл 
="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Н 
уге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блуз 
и боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна 
.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; 
аху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и к 
о време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не  
!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта  
у Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:< 
ига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледа 
 другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n= 
 он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од 
е, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с ку 
јбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговор 
 осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој прокл 
ати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бе 
замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупц 
— не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венул 
орпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурен 
 Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море ова 
то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио т 
некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо,  
је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр 
рсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти,  
о како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих светова 
цам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште —  
. .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не б 
акра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и 
нце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце мој 
те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>—  
и се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар  
опољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, те 
е вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци  
нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је  
нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер,  
Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много кори 
 вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете,  
се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да  
е ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па как 
ти репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште св 
 <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милу 
 не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> < 
!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да ч 
 погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан? 
Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко св 
, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе сл 
а и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Ма 
ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да за 
после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18810 
се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај једа 
је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од проти 
ве последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од ва 
кавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље 
деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља.. 
иче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И 
оше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко  
, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се 
/p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} 
ху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S}  
а копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се ја 
 људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морал 
 рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p 
ше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. .  
о.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа т 
сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, ра 
во! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> < 
пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фр 
дједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Приј 
 Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега  
чита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти вел 
и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће би 
куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; о 
ем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим  
ило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послу 
по! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се,  
</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> 
да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам наш 
акша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава ш 
 . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га раз 
pb n="69" /> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклет 
и који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Ка 
на и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је  
почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} То 
тва које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Не 
о анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> < 
е на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —< 
! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зо 
к суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио  
се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на 
прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу са 
а други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој так 
или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} М 
огледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се  
 ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако  
ђе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, 
рале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, ал 
{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле 
ећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила д 
p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих 
е очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одева 
ледник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очеки 
е?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> 
 ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», 
Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни ти 
јас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књи 
итни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оц 
е није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у  
мене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре м 
А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да  
 његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља з 
вакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео са 
ала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре ради 
осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S}  
асности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је в 
<p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг  
ута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци 
видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка из 
} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p>  
ј, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S}  
д ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се дог 
 дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо 
} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно 
све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке 
ало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} 
.</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и н 
 у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учите 
 оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао т 
ања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У др 
ећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој п 
а, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зе 
>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј са 
рилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он;  
 и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{ 
изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси 
 те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа 
 <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У 
<p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који м 
тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села 
ло за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике 
ича све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши предсе 
ца.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> < 
ијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке  
учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од б 
 то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p>  
гледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S 
ли кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити ка 
стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би с 
 И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки 
а се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање св 
м уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиг 
да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</ 
е воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, 
p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад 
ло тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле  
} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио с 
 да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао ма 
 прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и донош 
тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Р 
шке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики 
p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не м 
S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и 
 би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога мног 
 то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак! 
} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се ник 
а ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђуј 
не и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам 
ам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија  
ћи добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи 
моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: же 
} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале ша 
</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан  
S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће су 
гима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекива 
хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p 
<p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам  
а себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У  
е тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у јед 
 то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је ј 
о љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је че 
е од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало  
 свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Т 
 и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином кој 
 нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Д 
суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мен 
ачајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његов 
оме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зов 
!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си так 
и све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које  
нићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да ви 
>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике д 
{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и о 
ник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана. 
а његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде  
другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду може 
ељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, ве 
и мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> 
е ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарам 
о?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло памет 
 Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезах 
шта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .< 
уге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу 
/hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi> 
 тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како 
т је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропа 
 час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе  
/p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места. 
.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекак 
 заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чуј 
ушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, се 
 радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим  
имају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p 
остионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху 
лити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добиј 
ђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <p 
исаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо в 
: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, госпо 
аја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, 
 тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ћ 
 се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај д 
д сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким  
ilestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову осв 
ху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те  
а.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit="space" /> <p 
} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о 
лови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у 
 бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку б 
 дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака 
н (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето 
аху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то в 
p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које  
/p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l>  
у).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена,  
лазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја. 
ао најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти раз 
на видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се раста 
е гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то 
по.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуње 
рао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо 
 управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, д 
знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео кар 
 Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту м 
и су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман  
} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поп 
вађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене 
радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који у 
 слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му 
 хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје 
 страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох,  
сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Јед 
е ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају пост 
узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и уви 
 Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на 
арварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или 
дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишав 
 <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да подне 
 прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек бл 
е пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} 
Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дуг 
b n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не зна 
 својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и с 
p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима. 
лавимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост из 
лазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S}  
за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем 
 <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост 
 мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама 
 давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао  
} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и 
есто имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Си 
мота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича!  
ео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам  
други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, пар 
м, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена 
 ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад 
метиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у ку 
а им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми 
 а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика пр 
ко ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то  
н млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слуг 
алим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред цркво 
онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова 
гог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо 
ара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да 
ине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад пр 
равде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и 
 потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера,  
о моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румен 
рзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; н 
 нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велик 
ице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</ 
један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича 
сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов иша 
ени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу ва 
, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу 
> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би сум 
?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> 
 жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младо 
во згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, г 
/p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове 
).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . 
 ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; а 
ном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, ле 
 — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S 
а Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки,  
ђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су 
га успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништ 
 дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића п 
кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи у 
, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је бри 
 како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосл 
кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити 
{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од  
.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео 
p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судиј 
к у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> 
сти за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља  
ргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио  
 ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је у 
у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој 
шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и се 
 своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и 
 . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је 
</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине  
{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <di 
ијатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како  
седе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и  
м бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и  
ом дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штет 
је знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зет 
 научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} 
а клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макренино 
јину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако о 
ича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> 
тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.< 
 . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник  
, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна дев 
, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Ч 
RP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни о 
а Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раден 
дим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети жив 
дан суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, је 
 а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену. 
сте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко  
ту, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам 
/head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <h 
 страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</ 
ће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек м 
сетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у се 
уге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни 
} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилор 
 На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»К 
нић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом: 
 То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепши 
ам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме упис 
биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на бољ 
к летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> 
знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепи 
 далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>—  
о ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не 
но је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" />  
јутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и  
е нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p 
.</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалос 
дан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се т 
кар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreig 
вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подјед 
метни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако б 
ве је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S}  
један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овог 
 <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Ж 
 се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не б 
лико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар  
 .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати с 
ух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан ч 
ја, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p 
сретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен мла 
дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче,  
изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење то 
> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p 
у Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} 
улка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <miles 
?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То  
вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета  
амо црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом о 
ду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад 
>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l> 
 може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам  
 мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама,  
а.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type="chapter" x 
вореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Ч 
е и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће  
олико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још 
S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу  
.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи п 
оље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна до 
реме вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не зна 
} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће  
нас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите как 
ори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни 
Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S 
м оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени с 
1" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, жел 
по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармониј 
довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу т 
 овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, 
 ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његов 
ој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити 
.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S 
ни ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновни 
ој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учи 
 шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове дв 
г доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина  
 њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не 
девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нез 
први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59"  
дити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . .  
овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе руж 
ри, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка 
ице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а 
ака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S}  
на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казу 
А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi> 
а пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам  
аћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г  
богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од 
е тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како 
ити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као да 
љи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с 
} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S 
 га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви г 
уте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде,  
акој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S}  
рупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми 
ој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и  
храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> 
дате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то под 
мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се 
у моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи 
ој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје ш 
. .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче  
гато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упу 
p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на јези 
вољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навали 
есане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајк 
навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је 
о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики гре 
ваца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стој 
од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила,  
доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кр 
ве вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на д 
, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена пр 
>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори к 
гу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени  
а собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све 
онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хле 
позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад п 
S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друг 
свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, и 
м своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И  
стара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере н 
јку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, ис 
 суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад  
<p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред кавано 
ник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он ј 
влађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита) 
малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Оп 
ко ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над к 
<p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка  
дна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, 
е не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам 
} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе ко 
амница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, ра 
 не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у свом 
који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох  
им <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја 
 ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p> 
творен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума кој 
 није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха 
ен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: 
куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за 
ру, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, ш 
/p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Из 
раним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадб 
Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама п 
вим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њено 
рече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је пре 
ује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај  
и, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га н 
.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: 
 дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, ста 
!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна  
твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није  
p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . 
диће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим  
и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се ду 
> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчинов 
х бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p>  
уда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао 
 од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох са 
недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . 
а бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад ч 
> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен 
се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрв 
.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њег 
ена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом сл 
з свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда 
 тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете  
рив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</ 
Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јев 
на жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку на 
то да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне де 
и полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <p 
 завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек с 
, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајс 
како!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у у 
е главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи  
од?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сеља 
 може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби. 
Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да ј 
, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је ку 
р није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако  
ила ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку  
, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> < 
> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мал 
беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и пуб 
еднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разу 
орети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те 
о ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало 
ва вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Б 
 блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и свак 
о стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре  
влачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n=" 
н свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} 
да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хва 
} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе  
Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се  
мо сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не  
је на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје 
а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, 
ваца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она н 
добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање  
, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не позн 
 да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је  
 вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солида 
и она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрен 
а-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што  
рзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвално 
 .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чу 
} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, б 
n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он 
есем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав пост 
а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом 
уњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже 
они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Прав 
ад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним  
 колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста 
се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарн 
 несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n= 
 <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван 
<p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок 
 од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи м 
ато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>« 
ло никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, 
 нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За т 
ко бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ј 
е находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S 
верљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и 
е стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ј 
а.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је 
турили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми т 
у.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говор 
игару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета  
намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за  
 очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да и 
за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзи 
 Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво 
стао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпун 
х освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвави 
азбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> 
оче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећ 
ео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да за 
не <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже з 
е влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све ви 
 људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p 
мо ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S 
иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је др 
и с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Шт 
о може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек ж 
разну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} 
м мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумис 
паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече 
ад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем. 
и све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас б 
егу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} 
Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и  
ао да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, 
сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић 
еше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> 
сет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам в 
пам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна  
нако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељ 
је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тра 
јем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекида 
/hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да сас 
је.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зе 
се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> < 
 n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше тол 
интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен са 
којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навез 
мницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија  
ора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто раз 
овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{ 
по; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се  
ког да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је ми 
ох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузм 
 у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе. 
малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од  
мо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! 
 јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Сав 
се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете по 
чи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити 
ишла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p 
ачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чуд 
на жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p> 
на Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости. 
т опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калф 
Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учи 
 с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и зад 
>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, 
али, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> < 
на: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић 
време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спа 
зболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S}  
у у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом  
е кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Стан 
 болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он 
>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата по 
и Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све ш 
е сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцен 
 n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из  
кати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправ 
о, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И 
 свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у ово 
ршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз п 
е треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згод 
је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати  
чући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{ 
 који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јул 
а се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки! 
срет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку 
ћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се 
ом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n= 
о народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечиј 
ка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким  
ора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би 
> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и  
 што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш! 
поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одго 
> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, м 
 моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови  
буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слуш 
 срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох сн 
 сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад 
 једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја в 
ира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису туга 
могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена ј 
пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у ов 
.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} К 
ата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она ј 
?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојак 
, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> 
ија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{ 
S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>П 
бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жен 
вши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам  
ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> 
де у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар 
опада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити 
јвише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узет 
ну да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега 
аља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз  
сом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио с 
Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар дов 
 мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p>  
м?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен  
S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p>  
ор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас заде 
игара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теб 
вој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n 
удске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и ур 
. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулк 
p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за ког 
преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p 
 је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне с 
S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину с 
> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајм 
 ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло  
децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перец 
 <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође мн 
а скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо 
очита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у к 
азговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима  
 му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом 
а толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пар 
а нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај с 
Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике 
«намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто м 
 он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би ве 
оћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не 
ољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као п 
ао кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на гла 
дати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви  
ј прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам го 
од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио за 
им штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунар 
а сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а  
живам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> < 
ља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, туж 
лично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене  
ристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и пла 
ичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре 
гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се к 
ти самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слаб 
 просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два нај 
ти.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје ка 
а сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично 
правдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по св 
а своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дукат 
јавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> за 
сле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> < 
 се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем год 
ката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био 
кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за 
ле?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је  
 ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с  
 проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће би 
 тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од пог 
 ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што 
се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не ос 
велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онд 
 ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сва 
да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од сл 
и «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то? 
ја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један 
ко му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитат 
екој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и р 
 на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанс 
ађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски 
 оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С 
ати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту ш 
ио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је  
јило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У о 
на</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После пре 
 <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који ј 
и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата о 
о се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: 
још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</ 
свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, о 
длажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не 
на за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притв 
своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке. 
о првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од 
м!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из  
ана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов мож 
анско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; 
 ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд 
али женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, 
{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно р 
 И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давн 
што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од  
 женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка 
 знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у св 
, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је 
савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а м 
 на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила 
следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се зав 
жим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други  
 неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Посл 
Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p 
лук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p> 
иљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре 
> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.< 
Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и 
јак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим тр 
а плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи 
ој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако 
роме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо сле 
ви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху шт 
 завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да ј 
лине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка 
S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни  
Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56"  
м, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће 
е на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашк 
бираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме,  
ију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пив 
лог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, 
у жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак,  
о које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— 
почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детет 
p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једар 
е; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и 
ву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме  
 или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; б 
 нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Б 
ваца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не м 
у! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да он 
свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог др 
о сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утоп 
немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, п 
; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да  
 ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савиј 
просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али  
та друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки  
тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силн 
{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио  
корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p>  
Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђ 
 пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Д 
 за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакоја 
удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од  
евши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а н 
ући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетк 
евојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . .  
њу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преот 
ницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Мла 
 и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми  
увам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега.  
м, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . 
 фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога ј 
 што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај ш 
опила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова 
Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div 
 њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној та 
а с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! .  
у геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој с 
у!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p 
" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; 
а суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена< 
уде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључеви 
у посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је мл 
та не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху оч 
стионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господи 
шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње 
у.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се .  
узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века 
ко осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да ј 
p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, пр 
. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полиц 
угова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63 
вац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно 
говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: —  
 и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што мног 
</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <p 
тљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, 
сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S}  
вину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не жив 
жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а с 
{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задово 
 упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да 
ећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{ 
м немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је вероват 
тајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна д 
твар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лаки 
 рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> св 
ђе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже 
је било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним 
е, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то до 
ећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} 
 и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту обра 
ив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из г 
еје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кљу 
 да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са  
лужим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букурешт 
/p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p 
како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мисли 
8810_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоу 
е цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове  
 пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S}  
>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни го 
е може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али а 
6" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи пр 
роневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Једа 
</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим 
бога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од к 
— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури по 
/head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> 
слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очин 
сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па н 
ши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра 
 ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје  
један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити ка 
умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Ри 
ега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца з 
прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас р 
 одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> 
S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} 
{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> 
S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме 
 ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старо 
овољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на 
ка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S 
бе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S}  
дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за сво 
рпском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја,  
n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лека 
. .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт ка 
еба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим  
!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то? 
скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајц 
стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац јо 
 <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p> 
н ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!. 
па и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађ 
жу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала 
 својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи ста 
ец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све  
е г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира  
ком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече  
 њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> < 
ани улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије  
и увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара,  
ку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се 
, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да  
есу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи м 
ју постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу са 
 n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победи 
ислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— 
ни криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, 
х!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче јед 
рошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p 
ру? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти 
 се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги п 
т претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сирома 
оћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде 
Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветов 
урчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, сам 
Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће  
! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у та 
редака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиром 
есет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не зат 
воје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли о 
 пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато  
ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на у 
ни. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да и 
ти за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} 
лачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи с 
вори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n= 
кне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао  
оме који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у 
а.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека 
 на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка  
нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p 
спомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S 
стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђах 
творићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли ка 
ржим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је по 
p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> 
 мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а ж 
м.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи 
 Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>П 
а, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би б 
 га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, 
ло боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, н 
ело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — 
ен.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S 
S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n 
 Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> 
ом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници 
им откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште с 
 <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> < 
о.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} 
а!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све даје 
 Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p 
слове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још м 
и где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ п 
 жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљ 
не прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много науч 
ку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем,  
и!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену  
 <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!.. 
утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све ка 
 ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био  
. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на пози 
ишта не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник м 
. .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— 
ке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} С 
е.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се гово 
оче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињах 
е жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра 
и увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и мно 
гу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес 
шити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" / 
рвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, д 
 од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псуј 
, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећ 
уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судск 
 куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>д 
ој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за поја 
 да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мисли 
, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово  
м књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из 
 да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. 
одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи 
а чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> < 
че судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто из 
 другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти м 
што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нис 
, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледат 
ба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после  
ртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко з 
 је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml 
м себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на  
ове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{ 
жудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић. 
може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет 
ући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само 
 браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у  
лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило к 
затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа  
рајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад  
 Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p 
Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, 
"41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој п 
 ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло  
и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а кр 
, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на б 
е толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада 
па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућам 
ветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклето 
.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележ 
ку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћ 
у у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаш 
ри, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар 
оји пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартиј 
</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви изм 
7" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, на 
?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако  
ти и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлеп 
јлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће  
у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о 
ад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у с 
в начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац 
броти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан 
н; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки 
д књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? к 
 који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгу 
/p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се  
 поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да 
b n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> < 
о засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегу 
ик.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је х 
} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати < 
ник.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свило 
 и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> њего 
ко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, ал 
та из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>П 
рзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. 
и знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом д 
сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност 
 воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени 
и.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућу 
 /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим т 
а хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на ра 
гао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повл 
га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S}  
руку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави  
n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Св 
ана повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И как 
иких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p>  
о своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео. 
Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место 
дно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која  
 исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где ј 
кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо 
 красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати  
а је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одаш 
ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p 
на контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на ј 
 повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам св 
> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Мо 
ли седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу  
екали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем 
ика.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и удари 
?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти 
 ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . . 
pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен  
ју колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S}  
е знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули з 
/> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетк 
 купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене с 
 свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала дол 
?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели  
рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћи 
 Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Ч 
говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети д 
це за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге 
потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који н 
им у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које мож 
 (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена 
лужбом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуш 
 жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послу 
S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи ни 
н господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му пос 
ада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на 
ваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не 
чи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, 
ажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а 
 ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновни 
; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле л 
рећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису  
S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи 
а је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог ве 
докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у  
пита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</ 
рава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чи 
</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неј 
артије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре  
 још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; у 
. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија  
вијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном,  
ај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} 
у драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити. 
 не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>—  
и остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пан 
пи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо г 
увене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ 
 је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, 
сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и б 
веде последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S}  
е!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; 
вет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту 
} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балс 
.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе ка 
 прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам н 
 у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгу 
 свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кљу 
ежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква запи 
а како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој  
иш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорит 
је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и 
а којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младић 
foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овак 
ако се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што 
 За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питом 
>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колик 
шите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја!  
гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За стар 
ера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови љу 
 кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби 
вог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — а 
 Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда с 
ост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p> 
.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама 
обична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки з 
оби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом и 
тене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . 
спутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче 
ри свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, боже 
ни, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, т 
оме како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» 
оље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затвор 
тедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све 
ленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо ј 
збираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је л 
не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате о 
огу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код ког 
ан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте 
 је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и  
ћ у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд па 
 нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити  
 заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле  
ровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову ср 
се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још мора 
а Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио оч 
ећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; кој 
арност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на с 
ра!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парни 
вара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике п 
нда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То па 
оду, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n 
ке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од т 
леда као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и л 
="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаш 
<p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, 
p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара 
осте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Прове 
а, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи прин 
ла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на ол 
а пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пив 
2" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога све 
ана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пен 
 брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега  
ко пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари с 
p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за о 
аје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи 
еђу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p 
де своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких  
на; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} С 
 г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Т 
дић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевре 
 храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од пра 
у своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би бил 
им оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне р 
естре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«К 
. .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у ота 
веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показуј 
дицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, н 
сова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . . 
, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" / 
гнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу без 
е мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и 
егову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику 
<p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад 
за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха!  
 по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није 
осио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као  
трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо мој 
м куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се к 
нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира 
рско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снаш 
та суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и  
ела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да и 
И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Н 
 суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске,  
често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатира 
је, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом дос 
ао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја  
није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге н 
ве књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све 
што догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p 
тљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху 
 скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} 
ити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> —  
 му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху д 
ађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Н 
у, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњ 
ња?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много 
био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам за 
 али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{ 
n xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} 
/p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу њего 
а седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> < 
м ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе д 
свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви з 
ба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су 
 врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Те 
е.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји сит 
S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="5 
навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармони 
 Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека оста 
ек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло 
n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.< 
 г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама 
— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што н 
 дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба к 
удски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата с 
људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и  
 n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се трену 
и у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из  
 сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дуж 
жаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведо 
ојима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година 
д оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ  
} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће прем 
} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Ба 
ли се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без 
p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном  
ленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје мо 
 «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} 
>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правди 
39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак  
="SRP18810_C7"> <head>VII</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају св 
рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој ду 
 завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он с 
 било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према оно 
} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председни 
 за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас т 
записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на ре 
 <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати 
својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад 
ми од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изреч 
</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quo 
к.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n 
емити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, др 
Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни с 
за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор< 
свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом су 
де докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И  
е много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах д 
о ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду ка 
ника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у ре 
> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате 
као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа  
тник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на  
тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; с 
човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спр 
ској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, о 
 доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше 
на два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукав 
 ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Ви 
ужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао 
 али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоуп 
ам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам 
служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешк 
 тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме  
е, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш заради 
 А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не мог 
и је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пош 
па у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана П 
 /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један о 
аху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</ 
чинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi> 
е нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово 
— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у по 
без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да про 
ј проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату 
 хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="c 
! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За кр 
t="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . .  
дићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје во 
воде, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од  
} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с ли 
а нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најми 
моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нез 
 што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи н 
етан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је чов 
сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по је 
а се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник,  
е вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети,  
сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, 
 ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајстор 
е месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише 
 него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и 
е у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да 
куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учит 
, онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множи 
ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место 
 оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . . 
и некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и уч 
"70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толики 
ли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгуб 
не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за  
на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена с 
диш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећа 
, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да 
ита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у н 
 право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: 
с.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна кр 
а неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не 
 световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамни 
и, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с  
>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S}  
Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је 
ку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нем 
а њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у на 
авим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот. 
 промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дери 
 у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за  
и и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све 
други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . .  
ивот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S}  
свирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p> 
ас одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p 
ваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .< 
и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Б 
екакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко 
ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама. 
 упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара  
 дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика 
о себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли мој 
овори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто  
име потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хи 
з гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше  
их за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другов 
 Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жен 
ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .< 
ан писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао  
за њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне с 
калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужи 
 Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа 
Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пре 
и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ств 
 тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врл 
Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина 
 господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са мле 
ене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањен 
о што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те бе 
зумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао  
> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: —  
 беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p 
ане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да др 
мео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у 
њи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пар 
, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће 
:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p 
, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рен 
нас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} К 
уде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Ив 
и, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она 
ао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота ма 
гу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао вл 
вамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око 
ветла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобн 
id="SRP18810_C6"> <head>VI</head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необи 
»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао  
/head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. 
лужио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам госпо 
е које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужњ 
ој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> 
<p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио 
решке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. . 
 Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога  
народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била ку 
е у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и п 
е ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић н 
 пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} А 
мах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор 
> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ј 
познати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу 
 је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све  
еду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавај 
еш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не мог 
ка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би т 
дим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да вид 
извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш л 
ако ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца ј 
, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миле 
p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати 
м пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од св 
довољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако! 
есрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследств 
, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</ 
 да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све ка 
опта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том 
атове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Из 
а стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матер 
S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и 
он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S 
ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уре 
пама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не  
и отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је др 
} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p> 
кусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се 
S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да  
та, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар ум 
ога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по л 
 У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из 
 пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. < 
p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, 
 часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. .  
и, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја об 
о друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још  
ече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо  
кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њ 
тву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и  
а би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан пре 
чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме споп 
ога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозн 
о не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си  
но!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче 
еш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уг 
д би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као н 
једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа  
 да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он б 
p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Нем 
а шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учини 
иш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не пр 
ници не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти с 
ам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино! 
 /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини  
ети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка ра 
ма ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не м 
<p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње  
девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија  
лашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више  
дић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да с 
ти свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb  
 . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговара 
а, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је св 
ало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа 
вићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкин 
пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се  
ју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза сме 
иганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! 
S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком по 
е:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" / 
адале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута дока 
та ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје  
ли Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву доб 
пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се 
дини овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене ј 
ма вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.< 
што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире ру 
ње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње 
ан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам 
венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти к 
!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{ 
и, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави  
 с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју на 
е познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по  
велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом?  
ед саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца  
 помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «на 
и мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се од 
и; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким ми 
ами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још с 
е:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи п 
мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француск 
иш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде  
ће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S 
велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам п 
време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а  
и мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); 
ошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p> 
 <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је  
у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <p 
ке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево  
воје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{ 
 Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу  
и човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?< 
мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— 
веку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p>  
вкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже,  
 се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S}  
е то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А ра 
и хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најп 
ски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знај 
у судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и 
а по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S}  
 треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— И 
м му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли д 
се је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш 
рош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Ј 
еврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циг 
треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (го 
ам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</h 
доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то 
 ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} 
ним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућ 
е знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја 
RP18810_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као ма 
вршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(О 
, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је 
дмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је л 
ри, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p 
дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозво 
д баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај т 
 да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на к 
живање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ран 
 су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се 
за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један ру 
о мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, св 
 сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним при 
новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, к 
илорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Ц 
оклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али 
а боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и зат 
желети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што 
а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и 
они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди 
стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју 
енађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехот 
наш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! .  
оме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах д 
ка.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу;  
ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S}  
.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале 
и сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном о 
сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у пр 
е; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се 
вориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не 
титање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> 
то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку п 
 Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без 
вде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима  
, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за о 
 изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била па 
м да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником с 
сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, пров 
није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Кло 
ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже ру 
која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан  
а нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далек 
</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; 
вот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да по 
{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се н 
 он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат,  
у да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегор 
аљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа неш 
 с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе— 
ога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да 
и, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка с 
Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам каже 
 <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јав 
а мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и  
ма које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити сре 
демима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја р 
а штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу  
етврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао та 
 рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неур 
ејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала т 
у девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисоп 
 затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она 
ужба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то че 
е само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњ 
ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек 
јачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бог 
је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам поста 
ме у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава! 
гнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погреш 
p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном ук 
вка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је,  
н, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и д 
 дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и 
већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, п 
у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи у 
 да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> < 
 ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се зару 
лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке,  
 цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју криј 
је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> < 
уди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> 
 свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако  
— и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга дв 
у ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кљ 
пућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> < 
 догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>—  
 се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p>  
азати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути 
S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отп 
 своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мн 
не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани  
давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Сав 
трани Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се 
} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим  
нам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{ 
> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у  
ака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући 
p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој  
Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</ 
 Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где с 
говарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се 
p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> ре 
и заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале 
 ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свако 
пир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара. 
х судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове с 
ко је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Прем 
на Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; ал 
аго свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вам 
и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један 
на.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам  
а трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p> 
штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе доби 
че низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну д 
О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим !  
 проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико 
 Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разг 
љада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше са 
толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу ос 
езом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> 
, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми не 
чунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила 
и већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, 
 — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош  
прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> < 
 сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за култ 
 удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола н 
ламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може 
у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар ин 
— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте 
ке које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога 
јпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: мо 
{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје к 
ин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срам 
е је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за не 
 уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и бр 
ди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник  
амо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не има 
/hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. 
то има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} М 
згубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господи 
 покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за < 
че се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у ба 
о. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше 
 ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p>  
прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ак 
ц најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мај 
кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Н 
ати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати 
вина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S 
и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично 
е згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S 
лију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра 
у; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава  
 Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, ал 
— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој 
љак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души св 
{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} 
ри докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам  
/p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи прев 
ни, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудат 
задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сиро 
ћеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је 
прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Риј 
ији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што  
му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај ра 
оћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде јо 
> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или  
лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> зе 
је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> < 
сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.< 
<p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p 
вка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате к 
 сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> 
о гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војн 
> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развла 
времом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док  
S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да 
Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном 
} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши 
. .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али 
ота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвал 
ма, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се 
ћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилоруни 
 се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у т 
мачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . 
сам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на п 
ијом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта 
.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не  
аваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити 
 . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт 
доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и вл 
лу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду харм 
сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову ко 
Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{ 
 била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све к 
 том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку ге 
 искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо т 
гори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му  
 Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, леп 
а и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али 
да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посла 
 гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="2 
трола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном  
 несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а к 
ипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова  
им за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати з 
, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаб 
ик . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} 
ији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају зл 
те сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с неброј 
>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо тек 
Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рање 
римети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај по 
ах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрз 
оје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом 
у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? 
тиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од кућ 
оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у ка 
срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш 
. чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, от 
твар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али  
 седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим 
 губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> 
а овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако  
ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</ 
ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то  
 . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</ 
утра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред сам 
 . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам в 
 служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, сп 
 сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је т 
ло петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима  
— ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Ко 
ладост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </ 
говину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њем 
ке корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријам 
е цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину 
> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном 
ећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јев 
и српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ј 
. .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Пе 
о млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св 
крена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи мла 
</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да 
дравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, а 
milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво дес 
Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја< 
така настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам д 
ба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за кос 
 себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} 
је време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да  
{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у дру 
е се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један 
коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад 
тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> 
</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем саз 
ај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што за 
S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети!  
дан мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад за 
> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и к 
ти овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што о 
ви сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треб 
 једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те р 
 се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Т 
конога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни наро 
авде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! .  
а младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре! 
обиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни 
што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" 
у вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, 
 хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан,  
и, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важн 
ед бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, а 
 разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{ 
орбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под застав 
 под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину?  
да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона о 
вори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштв 
, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не мог 
ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на  
pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! дода 
дом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n= 
 среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатељ 
четка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Уда 
uote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица< 
 Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и р 
говој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обуч 
, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а  
и божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој  
би тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, н 
а разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! маци 
ва (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Т 
алу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај  
тац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго 
ети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што са 
ере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Милен 
же бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . .  
а сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија 
ника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе  
ам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику 
>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има  
 за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, д 
еће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак харт 
!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код ко 
 да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</ 
овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казам 
м у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} 
pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смок 
кра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам 
тко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не м 
вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>—  
ољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} 
ци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!< 
ка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је так 
ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S 
 узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче 
> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље.  
ка! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Прокле 
ико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола 
војку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах,  
ћан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се так 
а срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох б 
 да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како  
данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите к 
овори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи памет 
ретворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли  
ј свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком 
 <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год  
но и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>! 
ремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да до 
 картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то врем 
} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољн 
г дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја 
да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола 
 подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. .  
да би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио 
ужио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турн 
тку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође  
дим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних љу 
м суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ј 
то — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, 
н, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа  
ајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Те 
дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостион 
 је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете 
це.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, 
ић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога по 
м намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је 
на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже ч 
ских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су мас 
. . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох,  
а чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме сп 
те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак о 
а.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за ш 
а је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од про 
, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћ 
 девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! .  
о је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику харти 
те сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је 
жати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а  
е Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ћ 
оже бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у 
мао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам  
 одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку  
оћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га 
Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насм 
нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбољ 
</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду 
о ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му з 
ц ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао ра 
/p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што зна 
, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, поглед 
ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> < 
ЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</hea 
естрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка м 
есрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; вра 
ка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>М 
 задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да  
титник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има н 
. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у п 
и зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само  
 иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за  
? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да  
 за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; тре 
, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а  
ве нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди: 
p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> < 
пет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиро 
цну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђ 
и то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уре 
 буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључе 
ћ што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно друго 
} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари 
.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{ 
</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељ 
ајгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да ј 
в интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже рук 
се шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p>  
де?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" 
Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога;  
p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вар 
им Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S}  
угове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним к 
али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко! 
е водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна  
ојим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А  
ле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше  
Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? у 
ет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отић 
начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас  
ио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упиња 
каво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време  
ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погл 
судио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му  
> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>став 
 човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом служб 
еке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је 
абулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{ 
"20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трг 
и, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S}  
 да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљив 
{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, 
и млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да 
јника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи 
ће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од 
адам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>С 
адњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима пре 
по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, ди 
иле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се го 
 ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од  
ве гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаш 
а сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја с 
офа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једн 
чити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам би 
је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Д 
ругог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло ле 
т.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div 
дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећ 
 тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева к 
Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, уранић 
S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлеп 
најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се:  
гледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Д 
</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само 
 <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је < 
де који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Ал 
unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно 
овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли 
азговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он. 
шли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више и 
н ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе  
жим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> 
њу, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све 
у Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама. 
огрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. 
 га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија нек 
тар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво и 
иромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (ис 
S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p 
пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром жив 
и ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота  
ра! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у  
 ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Ста 
ће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам 
ри ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . 
 тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници,  
ли они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А ра 
епрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у куј 
де ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђ 
и похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није г 
2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један 
рунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђа 
S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су  
и зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и ви 
<p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо т 
} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи нази 
 Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам  
ешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} М 
 туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или  
 је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостаја 
е—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се 
а су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и 
итељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, 
мо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу 
држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико друг 
ко да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За  
оби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 
Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђе 
а, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једн 
 чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за г 
p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се о 
ши.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себ 
ја не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у св 
 Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о  
 И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик иска 
говац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имов 
м не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе ср 
S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тог 
. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и др 
.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: 
о, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отвор 
S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{ 
не не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је 
 често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S}  
пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а по 
и јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе  
ечац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашо 
 сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко уч 
иге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из ред 
више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо н 
а свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n=" 
 храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са сва 
ај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац по 
« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се 
собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на в 
прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе  
 говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се прово 
ечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови  
сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше б 
мору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од слас 
удео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне 
с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову 
та; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Т 
се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавш 
це моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку 
} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Ра 
м.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . 
е заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја  
Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <p 
их световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, там 
ужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости  
у и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а  
 <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, не 
аш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се карта 
 упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> 
о!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста 
, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепа 
«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је п 
жањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше п 
ба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засм 
0_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумни 
е он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за  
ог тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спок 
лим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на са 
ди. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завири 
управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, 
да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у п 
од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим п 
да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ј 
 ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», 
вамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30 
ви се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двор 
а наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, 
id="SRP18810_C2"> <head>II</head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l> 
м ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступа 
} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао 
аше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>—  
а још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли 
а ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за 
умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разуд 
рајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим  
> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p>  
лавом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће  
служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p 
е како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је  
за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе раз 
ка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је з 
ска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога  
ничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда м 
и се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n=" 
ису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>О 
ије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога,  
ш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког  
S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толик 
 мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене дове 
мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе посл 
о куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби 
леда и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може б 
 мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити 
орунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна л 
p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</ 
о да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с к 
о као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке ру 
ах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</ 
о; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију с 
 «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које 
 руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће  
на која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше за 
е очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе 
оводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Провод 
ло друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с пржени 
тено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су ј 
b n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; 
орунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова,  
 гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете свој 
50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други упр 
 шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— 
<hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 срп 
записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Ив 
pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p 
о све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— П 
се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div t 
е била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, п 
му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . .  
мо губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би 
ац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кав 
ужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је с 
 сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ре 
д заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . 
 вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така с 
сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} С 
а девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" 
 сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S}  
8" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S 
бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које 
 /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рад 
е.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да ка 
тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прили 
p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb  
S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p 
е, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене 
увај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— М 
д ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци. 
ој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један по 
ање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике су 
тник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и н 
ану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, 
а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али о 
е упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, п 
ју.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно п 
е је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је бил 
 </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана  
 ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ ум 
х прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јул 
ле, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали  
 твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> 
ажари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Ст 
ци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, 
полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је  
аје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у  
т: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час с 
 мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} С 
 ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана:  
говара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Риј 
ога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом!  
 проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали  
ва мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу 
чке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и ле 
е које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на но 
та Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p 
 Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред  
тво — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напред 
од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није при 
Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у с 
ж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо мој 
есет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегн 
> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако  
ко избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у н 
 /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — р 
ива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога 
Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p> 
{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што та 
<hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколик 
амо себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекн 
исне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама свој 
рилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам госпо 
p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале,  
S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој по 
отле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте л 
оју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права 
та се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи  
. . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је;  
де до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакали 
сто њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, у 
ар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно  
то ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође 
</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор. 
 јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намр 
ечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја  
<p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговор 
b n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да 
не се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на 
n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На  
те, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности пре 
адити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а с 
а парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и а 
а би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> < 
 је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после иш 
 требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуг 
 стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је 
лико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !< 
вилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи тол 
љаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити с 
 сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вр 
е није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој пр 
 изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" 
да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена мо 
а, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ са 
еш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не зна 
о би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија 
!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па  
са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S 
ју, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са 
одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика  
д ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, т 
дити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лак 
водити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, н 
ла и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све које 
 како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p> 
омен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражи 
клонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешен 
што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло  
Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљ 
својити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих б 
го железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} За 
ни председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <p 
а на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, госпо 
прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— 
час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да 
се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> мило 
<p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о пит 
ку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" / 
 ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гле 
. . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури 
еђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{ 
љиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и во 
ко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и испра 
 повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! т 
не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он г 
ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у к 
 који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдић 
, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости,  
ад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се 
{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право богов 
</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка н 
 име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита 
 жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на пам 
здерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, 
 ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>« 
 <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам  
 из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . .  
о школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— Т 
и њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога са 
 био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени вик 
учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а  
слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свак 
 ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем 
у најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p> 
жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад ум 
лика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше мла 
 за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке,  
то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p 
кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да ч 
 и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S 
овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога пос 
а за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна  
 проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венча 
 стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је друго 
Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарај 
талом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем 
у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да р 
 па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>—  
исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао  
ојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је  
д кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчал 
, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} О 
а се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, 
оје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Го 
ик седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1881 
ада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећ 
и говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда  
ој постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на сво 
/p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продуж 
остеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Предсе 
 Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се 
а: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне  
 Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара к 
> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био 
. . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се 
ерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година 
 касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при р 
колико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да  
гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад! 
</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутак 
} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{ 
ве засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> 
кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгор 
 какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је с 
 случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити С 
" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> < 
о изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај с 
 вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или  
>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кри 
ича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален ст 
 <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кљу 
 ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својо 
ала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у  
аг спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n=" 
ару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом п 
ше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овак 
} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу?  
ије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S 
ешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика 
гледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџ 
о не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госп 
и и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи 
даваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>В 
е све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .< 
И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред тв 
Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге с 
а:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, од 
вика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста бе 
ју</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сва 
обедитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, т 
 им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} 
 се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толи 
овек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слеп 
 заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Писко 
. </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p>  
стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{ 
цама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p>  
и на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше т 
Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уред 
о према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беш 
ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђ 
о, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостиони 
 неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем  
се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија  
<p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то 
 .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> 
 да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме  
 сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а  
их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што 
 дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу 
исмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју ј 
 за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На  
te> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник,  
 је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је исп 
и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако  
и се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привре 
ладога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} 
веће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаш 
 мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце мој 
иш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех 
 други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу д 
о мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружи 
редовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми 
p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово  
че један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ј 
времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола 
е и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, 
дмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори кум 
Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али  
чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се,  
!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе з 
прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начи 
а, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи  
 <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жен 
све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом 
е стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на нек 
се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од св 
ује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле 
рца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше св 
 хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим 
намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Т 
веде своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вече 
за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да ј 
ори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам би 
се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парнич 
>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, 
, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је 
ако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Ју 
о, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они  
 нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ  
p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим 
увен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суд 
тежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не 
 има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од св 
, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар н 
е са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто 
момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је так 
 збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он  
="69" /> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето он 
ку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S}  
p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="7 
и овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један  
, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све ч 
алој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> < 
 нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Нег 
ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ств 
спроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb 
d="SRP18810_C3"> <head>III</head> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l 
нића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>мла 
нији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p 
ћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој 
уги према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој п 
задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге б 
>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чуј 
мо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, 
 . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, гово 
ена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и го 
 опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се  
горе беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је  
</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причај 
ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је  
е за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио 
иш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и влада 
p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изг 
оводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, ж 
ао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумиц 
дну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Лу 
 нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне 
о себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p>  
но плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, 
машају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вре 
неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам 
о си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} 
/p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јес 
аде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски п 
као онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p 
идим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с вр 
 наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> 
е, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рође 
 Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како  
} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђењ 
 оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 
И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>Посл 
шта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb 
друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit=" 
 буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговара 
 али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чи 
више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме неш 
ар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по со 
ше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p 
ве, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А  
ао у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешници 
какво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p> 
че савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џа 
p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартиј 
S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може  
адема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја р 
> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко б 
 говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{ 
 а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна 
и, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик 
писа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb  
вет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговор 
жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбо 
да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад 
аметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га 
. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке 
— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали 
/p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се д 
ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знат 
оката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .< 
изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он н 
н ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <p 
м,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија 
а оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет пре 
ала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а д 
 моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у с 
 те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини д 
ек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи св 
но веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема д 
језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које оп 
. . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> 
Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како 
ко радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једн 
о говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаш 
о благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитн 
један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болнич 
лата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се 
ли Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан ч 
ти за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам ш 
 измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>—  
</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам 
 како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n=" 
 да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу. 
олико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихов 
риђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Ка 
ето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудит 
а припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред 
упе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{ 
му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <f 
 већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се 
 не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не  
те, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа  
 ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђевр 
и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, ник 
его подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«! 
че Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна крас 
 прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокаш 
им у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је ци 
а.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — д 
а, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тог 
 га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те 
ати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>—  
ле шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дет 
ен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само он 
сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код к 
и баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија ни 
ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, 
има.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде 
ше из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни  
<p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По н 
о и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с ра 
е кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао  
никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се о 
су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и с 
ељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, и 
 не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је с 
рата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упи 
ши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, поп 
ој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и  
на красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита 
ше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него 
</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти 
ечи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?! 
равље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! о 
дно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут ка 
олидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну 
несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак  
икако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна  
e> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удвори 
ака судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> 
вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја беј 
ам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет;  
у од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. .  
ивим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам ко 
че здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћет 
а се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Ри 
/> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво 
p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi 
се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је мо 
а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити  
ренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али зн 
raphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b" /> </div> </front> 
сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељ 
 Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S 
је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у 
ћ још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p 
за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у  
 вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала са 
е димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице,  
иљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <p 
p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Или 
ад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право!  
тац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту јо 
живим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар 
а погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не  
ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ни 
ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривље 
 брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <p 
 човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога  
:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> 
ити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они  
>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена. 
ди Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала 
а је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешт 
 стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје 
а је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опе 
и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилор 
ијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од м 
 ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . . 
 уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У слу 
ла № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај м 
.</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја с 
ли Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов 
усти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у  
, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према се 
 погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . .  
м у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљ 
или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу з 
p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се 
 божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочар 
е и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чи 
 узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек  
 И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; ал 
који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p> 
сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о 
/p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми слав 
та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она г 
 Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен п 
ења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву к 
n> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гл 
ече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше 
е; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>—  
, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи нек 
у поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p> 
амо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му  
2" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати бо 
ати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра  
 од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја  
ати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба 
и је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело 
ца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе 
у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, је 
и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било 
њу.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повећ 
еће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quot 
а си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам? 
ле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло  
 срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера неср 
ног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам б 
 и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири д 
ешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко о 
уморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до  
а:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узе 
 ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо 
слада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су  
смевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зо 
> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари! 
ead> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» 
м, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! 
 па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада је 
—</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јул 
и овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред  
</l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много посл 
ћа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је от 
ст</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све ред 
е вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши 
ш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти  
«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необичн 
 уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чеш 
 не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је о 
IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони  
 <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l>  
<head>IX</head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни мили 
 <head>VII</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди!  
head>I</head> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —< 
> <head>VI</head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote 
head>III</head> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш  
> <head>II</head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад  
III</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је би 
“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет